Pale borce Republike Srpske ne smijemo zaboraviti! Ukoliko imate nešto lijepo da napišete o ovom borcu kliknite ovdje!

Već ranije sam pisao o pokojnom Slađu i njegovom ujaku Ranku Bunjevcu. Obojica su poginula u napadu i herojski.

U početku je Slađo je bio kod mene u jedinici. Nekoliko puta smo zajedno išli u izviđanje. Nisam ga mogao obuzdati! Bio je ludo hrabar i nekoliko puta smo dopuzali do samih rovova. Jedva sam ga spriječio da upadne u neprijateljsku liniju jer sam bio siguran da bi se poslije teško izvukli. Pošto sam mu poznavao roditelje, na kraju sam ga ipak zamolio da ode u semizovačku jedinicu pošto su tamo i stanovali.

U napadu, kada je poginuo pokojni Špiro, Srđo je izašao mnogo naprijed i ranjen je pa ga je pokojni Špiro izvukao i kad se vratio nazad i on je pokošen.

Na napadu na Golo brdo desila se ista stvar, izletio je naprijed očistio je dva rova i kada je došao pod treći zbog konfiguracije mu je bilo nezgodno i rov je bio iznad njega. Ovi su ga zasuli bombama. Jedna bomba je uletila u transeu i eksplodirala. Da je nosio šljem možda bi i preživio! Poginuo je od sitnog gelera veličine vrha igle koji ga je pogodio u celo. Ni tada ga niko nije mogao zaustaviti jer kad bi nanjušio neprijetelja kretao bi kao bik i teško ga je bilo pratiti.

Šteta, bio je krasan momak i viječna mu slava.

Pokojnog Mocu sam poznavao, među prvima smo upali u "Pobedu" Goražde ali o tome drugi put. Herojski je poginuo, nažalost tada nisam bio tu ali su mi drugari pričali. Slava i njemu kao i svim onima koji položiše svoje živote za domovinu a danas niko ne piše o njima.

Miner.