Slovo "M"

Svi sa imenom:  
      Pezime počinje na:
Slovo M: 75 / 227  
Vojničko groblje Mali Zejtinlik
Sokolac
Republiko Srpska u te nosim!
Dimšo (Lazar) Mihajlović




Rođen: 1947. godine
Poginuo: 1992. godine

Datum rođenja: 22.11.1947. godine
Mjesto rođenja: Vilići, Ilijaš
Datum smrti: 19.10.1992. godine
Sahranjen u: 27. redu

Jedinica: SRK , 3. sarajevska brigada
Izvor podataka: Knjiga BORS-a

Za fotografiju visoke rezolucije kliknite ovdje!




Dimšo (Lazar) Mihajlović : Poruka posjetiocima

Ukoliko želite da nešto više pročitate o ovom, ali i svim drugim palim borcima Republike Srpske kliknite OVDJE!

Pale borce Republike Srpske ne smijemo zaboraviti! Ukoliko imate nešto lijepo da napišete o ovom borcu kliknite OVDJE!
Idealno bi bilo ukoliko biste upisali sledeće podatke:
  1. Kojoj je jedinici pripadao: brigada, bataljon, četa
  2. Datum ili godina rođenja
  3. Mjesto rođenja
  4. Datum pogibije
  5. Mjesto pogibije
  6. Opis pogibije
  7. Bračno stanje, ime supruge i imena djece ukoliko je bio oženjen.

RE: Patagon Olovčić

Moje čitanje teksta koji je napisao izvjesni Patagon Olovčić je bilo popraćeno grohotnim smijehom. Ne mogu da shvatim da neko može da napiše toliko smiješnih i nelogičnih stvari. Zbog toga mislim da osoba koja je napisala ovaj tekst i nije učestvovala u ratu nego na ovom mjestu prenosi izmišljotine svojih lažljivih sugrađana.

Na ovom mjestu sam namjerno napisao "lažljivih sugrađana" tj. muslimana, koji su u jednom spisku poginulih napisali da je Ćamil Olovčić poginuo u ratu. I ovo je bila čista izmišljotina jer sam Ćamila poznavao dugi niz godina, sa vozova, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da je isti umor poslije rata. Možda ga i ovaj Olovčić poznaje ako je iz Faletića i ako je sa Ćamilom bio neki rod.

A sada da se vratim na gore pomenuti tekst. Dobro je poznato da je deset korpusa Armije BiH napadalo Vojsku Republike Srpske i jedinice MUP-a Republike Srpske koje su zajedničkim snagama spriječile pokusaj deblokade Sarajeva. Zbog čega kažem deset korpusa? Zbog toga što su za Armiju BiH ratovali i mudžahedini, a takođe i NATO, koji je za mene oduvjek bio i ostao zločinačka organizacija.

Već sam ranije pisao o ovim događajima, a i moj kolega Luna je također detaljno opisao kako su muslimani pušteni u "klin" i onda bukvalno "povaljani". Čudi me da niko od onih koji je preživio ovaj strašni vojnički poraz muslimana nije opisao ove događaje. Valjda na vašoj strani nije bilo ni jednog poštenog muslimana koji bi to uradio, a da jeste priznali bi da je tada ubijeno 301 muslimana i kako su tražili leš na razmijenu, kako su onu budalu iz Breze slagali da krene rovokopačem da pregradi put pa smo ga mi zarobili.

Čudi me da Olovčiću niko nije pustio snimak koji sam lično ja napravio? Ovdje govorim o audio snimku kada muslimanski starješina preko stanice tjera jednu jedinicu da nas napadne a oni to odbijaju dok im on prijeti da će da ih poklopiti aritiljerijom. Na kraju je taj ludi starješina to i uradio! U toj jedinici je bilo ranjenih, a momak koji je vodio tu jedinicu psuje starješini sve živo i mrtvo a ovaj mu još uvijek prijeti da će da mu pošalje "bijele opasače.. " Bio je to jedan jako zanimljiv razgovor, ali mislim da je i ovo dovoljno da shvatiš šta se sve dešavalo u toj navodnoj "deblokadai Sarajeva".

Što se Srebrenice tiče, čudi me da još uvijek nisi shvatio da su vas Naser i Dedo Zulfo doveli do prosijačkog stapa. Zar ti nije bilo poznato da je u Srebrenici u toku rata sredstvo plaćanja bio novac predratne Jugoslavije, samo što je bio oštambiljan od strane SDK. Narod je njima davao devize oni su te iste devize odnijeli u Tuzlu uoči pada Srebrenice. Sam Dado je na konjima odvukao 4 sanduka deviza, i tako se fukara pretvorila u bogataše i biznismene. Da nije žalosno bilo bi smiješno!

Zamoli bih one koji su sa ovim upoznati da kažu istinu i samo istinu.

Milanko Vitomir Mali - pomen

Ovo je moj klub ...

Srdjan Tomic
... a iza nas je spomenik nekog covjeka koji je rukom uhvatio delfina.

Izvnjenje, napravio sam pometnju sa ćirilicom, usput nije, nije proša moj cijeli tekst na temu licemerje nastavljam:
Sledeći licemjar, ili idiot je Haris Silajdžić!
Pomenuto g... o, izjavljuje da mu je primarni cilj ukidanje RS, dakle SRPSKOG naroda!!!!
Ta ista "spodoba" je potpisala Dejtonski sporazum, da ge ne parafraziram, sad bi da "kaki" na sebe!!!

Za Gorana Nedica...

Sve sto mogu da ti kazem jeste da je Jovo imao zbiljniju povredu, ali mislim da je sada dobro.
Takodje mislim da ce mu trebati mnogo vremena i volje da se oporavi.
Pozdrav!

JAHORINA

U nadi da će ovaj komentar ujedno biti i poslednji vezan za nemili događaj na planini želim da istaknem sledeće:

u mojim tekstovima ni na jednom mijestu nisam pomenuo helikopter, samo pojavljivanje letjelice, je značilo mnogo.
Jednostavno gosti su uvidjeli da se sve poduzima, da se agonija okonča. Hvala svim ljudima koji su omogućili dolazak tog helikoptera.
Veliki novac sa planine se sliva u entitetski a samim tim i u državni budžet, pa valjda dolazak tog helikoptera neće biti jedina investicija u planinu tokom ove godine.
Što se tiče ljudi iz Slovenije koji su se izgubili, to se desilo na ski- openingu, do detalja sam upoznat sa slučajem.
Što se tiče gospodina V. L, u ovakvim slučajevima njegove ingerencije su minorne.

Opaska administratoru, nije problem el. energija naravno da postoje alternativna riješenja.
Koliko često imamo prekid u isporuci el. energije, da nije tih alternativnih riješenja, svaki dan bi helikopter dolazio.

S Poštovanjem, do skorog viđanja na Jahorini!

michael

i love michael georgievski

Za ovog Neukog

E moj druže bezimeni! Kad smo kod tog pravopisa, piše li se "ne boji" sastavljeno? Izvini nešto sam zaboravio, pa reko da te pitam to oko pravopisa.

Nikad nisam čuo da konji mogu biti gospoda! Pređimo na stvar! Jadan ti i nemaš pojma da ga bolje poznajem od tebe. Fakultet je završio njegov otac koji mu je kupio i ševroleta, i dok mu je tata vodio brentu i radila je. Kad je ARLOVIJAN uzeo da vodi ostao je na butiku koji će još malo da se ugasi! Tako će i opštinom da upravlja "gospodin Kemo Njok".

Ovim ti rekoh u čemu se dokazao u životu taj ARLOVIJAN. Znam ga iz dana kad sam ga gledao sa tribina dok je igrao beka u FK "Glasinac", i tad je imao konjske repove. Drug, prijatelj i dobrocinitelj to nikakve veze sa vezom a da je geometar to znam, od kad je zavrsio taj Poljoprivredni fakultet razmjera po ulici, i to mu je staž životni.

A sadšnji načelnik opštine je i kao pojava i kao čovjek bolji. Nije on kriv sto je u pogrešno vrijeme na funkciji! Cućulin otac je bio ugledan čovjek i bio na funkcijama raspitaj se, u stvari pitaj mene ja cu ti reci sve o Kemu i Cuculi i Sokocu (Sokočanine neuki).

Za tvoju informaciju, ja sam školu završio davno i diplomirao sa dobrom ocjenom! Ako je Kemo par svjetlosnih godina odmakao od Cućule, onda je Cakani vodoinstalater za Kema Dr. Naravno u obrnutom smjeru!

Mali sitan si ti dok Kema hvališ, njega i rođena žena mrzi, nego imaju djecu pa ga trpi. Nadam se Neuki da si nešto izvukao iz ovog predavanja i da ćeš u buduće dobro gledati sa kim si i koga podržavaš.

Jedini ko je valjao i trpio tog ARLOVIJANA sa dužnim postovanjem ga pominjem i nije lijepo jer nije medju živima, to je bio Zoran Kosorić. On je jadnik borbu vodio sa tim takvim kao sto je tvoj KLIJENT i preminuo bog da mu dušu prosti, i nije uspio da od Kema stvori čovjeka, odbornika ili kojim slučajem predsjednika.

Da izvinu svi koji čitaju, naš narod kaže da od govana pita nikad nije mogla biti. Toliko o tome, javi se "neuki i neinformisani" ako ti sta zapne mogu ti valjati. Pozdravi mi Kema, ja ga srecem svako jutro ali mi se ruke ne prljaju, pa ga ti pozdravi Boga ti Neuki.

Dešavanja u Vogošći iz perspektive jednog dobrovoljca

Pozdrav braći pravoslavcima. U mom prošlom javljanju došao sam do zastavnika iz Vojne policije koji je bio glavni u Vogošći za mutne radnje. Nas dobrovoljce je oterao pričom da nismo potrebni, a ljudi sa Hotonje znaju koliko smo im trebali u trenutku kada smo im stigli u pomoć, otprilike u oktobru 1992. godine. Oni koji poznaju situaciju iz tog vremena znaju o čemu pišem.

Posebno mi je ostalo lepo u sjećanju da smo svako jutro svraćali kod baba Vuke na kafu u lokalu ispod stanice milicije. Tu se kafenisalo do popodneva, u zavisnosti koliko smo imali slobodnog vremena, što zbog straže što zbog intervencija kojih je bilo u izobilju. Spavali smo u hotelu, i to je bilo jedino što je bilo dobro jer hrana je bila ne daj Boze. Vogošća je u to vreme bila prazna u odnosu na druga mesta. Pušili smo "Laru", jer drugih cigara nije bilo. Tek ponekad bi naišli na "Partner", i on nam je bio kao "Marlboro".

Jednom prilikom su me stariji borci odveli u Kiseljak gde sam se odsekao kad sam video "ujke" koje su nam poželele dobrodošlicu rakijom. Kod njih je bilo svega i svačega: hrane, alkohola, cigareta... Cvetala je trgovina golfovima. Iz jednog mesta u drugo i tako u krug, svaki golf je vredeo 5000 DM. Između ostalog i to je bio vid trgovine i to veoma unosan, a svi su bili kradeni.

Na pijaci u Vogošći dobro je išla trgovina devizama. Kada ljudi nisu imali šta da jedu, prodavali su sve što se moglo prodati. Tako sam i ja na pijaci kupio nekoliko pištolja od ljudi kojima je trebao novac za hranu. Bilo je teško ljudima, ali i nama pa smo u hotel donosili hranu za nas i osoblje a i za izbeglice kojih je bilo dosta.

Upravnik hotela je bio jedan fin čovek i pomagali smo im a i on je nama izlazio u susret za mnoge stvari. Tako je jednom prilikom tipovan magacin ispod hotela pa je "pukao" i u njemu je pronađeno dosta hrane koje je neko sakrio i to se posle preselilo u hotel.

Po mom zaključku, grad je bio leglo trgovine i svakojakih ljudi, što iz grada što sa strane. Tako mi je jednom prilikom jedan stariji čovek ispričao užasnu priču o ljudima koji su mu ubili sina i pobegli za Beograd. Stari je nudio ogromne pare da se nađu tipovi koji su opet zbog "trgovine" likvidirali dedinog sina. Taj stari je ziveo u zgradi iznad video kluba.

U Vogošći je bilo mnogo korumpiranih ljudi pa su neki od njih pravili planove sa nama dobrovoljcima. Nas je bilo dosta iz SD-a, pa je zbog toga došlo do podele među nama jer dosta nas nije pristalo na takve prljave poslove. A trebalo je da odemo, zauzmemo i očistimo neku fabriku u Rajlovcu gde su se nalazile neke mašine koje su trebale da budu oterane u Beograd gde bi bile prodate za više od od 20 miliona maraka. Nama bi pripao veliki deo. Mi smo se razdvojili i polovina mojih zemljaka je otišla "trbuhom za kruhom" pa je jedan moj zemljak i poginuo a jedan ostao trajni invalid jer su otisli da rade za "biznismene" iz Vogošće.

Mnoge stvari nisu štimale, a i politika je umešala svoje prste a ljudi koji su bili direktni akteri ovih događaja složiće se sa mnom.

Veliki pozdrav za mog prjatelja, komandira Bucu.