fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992-VRS
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

vrs- 99717 - 03.03.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

Vazduhoplovstva VRS: Okršaj naših jastreba i F16 nad BiH


DAN KADA SU POGINULA TRI SRPSKA PILOTA: Okršaj naših jastreba i F-16 nad BiH, osveta je stigla brzo!

Poslednjeg dana februara navršilo se 23 godine od tragičnog događaja kada su američki lovci F-16C u vazduhu oborili četiri jurišnika J-21 "Jastreb" Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske.

Naime u rano jutro 28. februara 1994. sa aerodroma Udbina u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na borbeni zadatak poletela su dva aviona J-22 orao i šest jurišnika J-21 jastreb koji su imali zadatak da bombarduju skladište municije u Bugojnu, dok su jastrebovi napali fabriku naoružanja Bratstvo -Novi Travnik.

AWACS NATO koji je leteo iznad Mađarske u 6. 35 časova otkrio je grupu od šest aviona kako lete na maloj visini ka jugu. Orlovi su bacili bombe na skladište municije, a jastrebovi napali fabriku u Novom Travniku.

Po uspešno obavljenom zadatku jastrebovi su krenuli ka matičnom aerodromu. U međuvremenu NATO je zbog kršenja Rezolucije UN o zabrani borbenih letova nad Bosnom i Hercegovinom reagovao slanjem prvo dva lovca F-16C koji su se nalazili u patroli iznad Hercegovine. U sastavu dva pilota- kapetani Bob Rajt i svetski poznati Skot O Grejdi, koga će srpska PVO sledeće godine oboriti nad nebom Bosne...

Lovci F-16C otkrili su jastrebove na letu i bez ikakve opomene na prinudno sletanje krenuli u presretanje.

Vođa para evidencijskog broja 89-2137 u 6. 45 sati raketom AIM-120 AMRAAM oborio je prvi avion, kojim je leteo kapetan Zvezdan Pešić.
Prvobitno piloti jastrebova nisu znali bili da su otkriveni, a to su shvatili kada je prvi jastreb eksplodirao u vazduhu.

Dva američka lovca bez ikakvog upozorenja usmerili su se na ostale avione koje su počeli da obraju jedan po jedan. U narednih 5 minuta u lovu na maloj visini raketama AiM 9 Sidewinder oboreni su avioni u kojima su bili piloti Ranko Vukmirović i Goran Zarić, koji su poginuli, kako je bilo pitanje da li će ostati ostati bez goriva, prva patrola na F-16 napustila je gonjenje preostala tri jastreba, a u akciju se uključuje drugi par lovca F-16C. Taj par uspeo je da obori četvrtog jastreba za čijim komandama je bio pilot Uroš Studen koji je uspeo da se katapultira iznad Jajca, dok je pilot Zlatko Mikerević iskočio kod Ključa zbog nedostaka goriva.

Jedini pilot koji je uspeo da teško oštećenu letelicu prizemlji na aerodrom Udbina bio je Zlatan Crnalić.

Dva aviona orao koji su učestvovali u napadu na skladište municije uspeli su pukom srećom da se izvuku.

Postoje dve verzije događaja kako su se ovi avioni spasli: prema jednoj dolinom neretve i Spilta jedan orao se uspeo domoći Udbine, a drugi je sleteo na Mahovljane, ali tad mu je u susret stigao drugi par F 16, koje je pilot uspeo u niskom preletu preko grada da izbegne i sleti na aerodrom.

UN su u svojim izveštajima naveli da su oboreni avioni laki jurišnici Jastreb koji su pripadali srpskim vazduhoplovnim snagama i da su posmatrači UNPROFORA izvestili da je jedan jastreb sleteo na Udbinu.

NATO je takođe u svojim saopštenjima navodio da je AWACS slao radio pozive grupi Jastrebova da slete ili napuste zonu zabrane leta. Obaranje pet srpskih borbenih aviona za srpsku stranu bio je ogromni udar i zbog poginulih pilota i izgubljenih aviona, dok za američke i NATO snage jak podsticaj za dalje akcije nad nebom Bosne i Hercegovine.

Zanimljivo je to da je dogodine stigla osveta. Protivvazdušna odbrana Republike Srpske je, sistemom KUB (SAM-6), oborila F-16 za čijm komandama je upravo bio Skot O Grejdi. On se katapultirao i preživeo, a usledila je potraga za njim po šumama Republike Srpske. Naime, muslimanske snage su tražile O Grejdija kako bi ga ubile, a za to bi, po starom običaju, mediji okrivili Srbe. Vojska Republike Srpske ga je takođe intenzivno tražila, a zapravo je kuriozitet to da su samo hteli da ga zarobe, posle čega bi u svakom slučaju morali da ga vrate snagama NATO.

Ipak, američki marinci su posle nekoliko dana locirali O Grejdija i on je evakuisan helikopterom.

Za ovu poteru pilota O Grejdija znam jer sam u trećem prstenu potere i sam učestvovao, ali je taj njihov pilot bio vešto navođen od NATO snaga da se izvlači prema petom korpusu Armije BiH, a neki naš plan je bio iako smo (ne baš precizno) znali gde se pilot kretao želeli da NATO dođe sa spasiocima (helikopterima) i da spržimo te spasioce, a da pilot bude sekundarni cilj.

Prilikom potere nagazio sam na oštar metal i lakše povredio stopalo, te sam morao do saniteta koji je bio u reonu Mrkonjića, a od kapetana i poručnika sam čuo da je došlo do vatrenog dejstva naše vojske sa helikopterom spasiocem, ali da mu osim nekoliko pogodaka streljačkim naoružanjem nisu mogli naneti ozbiljnija oštećenja, a na žalost niko od naših nije imao kod sebe nešto jače da bi ga spržio... Jednostavno sreća za njih, da je bio neki rbg, bilo bi vatrometa, tada sam prosekao đon moje matterhorn čizme.
vrs- 86661 - 12.09.2013 : Jovan - best (3)

Slaba popunjenost VRS u ljudstvu, rat 1992-1995


U mojoj analizi rata u BiH najznačajnija činjenica je, a koja se skoro nikada ne pomene, tragična oskudica u ljudstvu u VRS tokom cijelog rata.

Naročito je porazno stanje bilo kod obične stajaće vojske(popularni "linijaši", najčešće bataljonske formacije), koje će se naročito osjetiti u drugoj polovini rata i maltene su u 1995. sve linije odbrane (Vlašić mart 1995, Vozuća jul-septembar 1995 itd...) postajale šuplje kao sir, a naročito nakon uključenja regularne hrvatske vojske kada i omjer u ljudstvu rapidno mjenja stanje u korist muslimansko-hrvatske koalicije (4, 5:1), a artiljerija je takođe bila već osjetno mnogobrojnija (naročito broj municije za topove) na strani ove koalicije.

Kad god su bile srpske ofanzive muslimani su kukali kako ih napada četiri srpska korpusa i 63. iz Niša, a nisu shvatali da su to bila "srljanja" bez ikakve vojne logike (tragično stanje u popuni svih jedinica) našeg komandanta koja su u većini slučajeva davala rezultate.

Ipak gubici u ljudsvu su uvijek bili veliki (Proskok juli 1993), naročito nakon neuspjeha operacije (pominje se slučaj u rejonu Grabeža kod Bihaća kada je u jednoj noći stradalo između 80-90 srpskih boraca).

A na ovu kuknjavu da je sila vojske dolazila iz Srbije ostaje samo da se nasmijemo i konstatujemo da se sve svodilo na povremene (veoma rijetke) izlete malih jedinica u vidu 50-100 boraca iz Srbije koje su veoma brzo odlazile nazad (rijetko su ostajali duže od mjesec dana)
vrs- 85620 - 26.06.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (1)

2. pdto Orlovi Grmeča, 2. krajiški korpus


Evo još nekih podataka u vezi jedinica 2. krajiškog korpusa:

  • 2. pdto "Orlovi Grmeča" - kroz ovu jedinicu je prošlo oko 850 boraca, prosečna brojnost je bila oko 200 boraca, a ratovali u zoni odgovornosti 1. i 2. krajiškog korpusa. Komadant ovje jedinice je bio major Mile Šušljik. U njoj je poginulo 25 boraca kojima je podignuto spomen obelježje u Banjaluci, u mesnoj zajednici Česma. Pozdrav.
  • vrs- 84202 - 08.04.2013 : Feniks Republika Srpska - best (4)

    RE: Spisak poginulih boraca VRS


    Replika koja je data na njegov komentar je neprihvatljiva zato što iz zakona na koji se poziva lice koje je napisalo repliku uzima samo jednu odredbu zakona, a da bi se ona mogla primjeniti postoje i druge zakonske odredbe koje treba da se ispunjavaju kako bi se ona mogla u potpunosti primjeniti, a evo i nekoliko primjera.

    Vojni obaveznik nije mogao ostvariti nikakva odštetna vojna prava od ako je prilikom odsustva zadobio teže tjelesne povrede prilikom obavljanja privatnih poslova.

    Vojni obaveznik prilikom odsustva nije smjeo upravljati saobraćajnim motornim vozilom.

    Vojni obaveznik nije smjeo napuštati mjesto prebivališta.

    Vojni obaveznik se prilikom odsustva morao primjerno ponašati.

    Dio pomenutih pravila službe koje sam pomenuo su direktno prekršena u određenim slučajevima a lica koja su direktno prekršila Pravilo službe su ostvarila puno odštetno pravo. A evo par tih primjera koje poznajem.

    Lice koje je tokom odsustva palo sa voćke i ostalo trajni invalid ima isto pravo kao i lice koje ranjavanjem na prvoj borbenoj liniji ostalo trajni invalid ili smrtno stradalo.

    Lice koje je potpuno prekršilo saobraćajna pravila i svojom krivicom stradala u saobraćajnom udesu imaju isto pravo kao i borac koji je poginuo na prvoj borbenoj liniji.

    Lice koje je stradalo van teritorije Republike Srpske tokom vršenja privatnih poslova ima isto pravo kao i lice koje je koje je branilo njene borbene linije.

    Lice koje je u pijanom stanju prilikom upotrebe vatrenog naoružanja stradalo u ugostiteljskom objektu ima isti status kao i borac koji je stradao na prvoj borbenoj liniji.

    Takođe upoznat sam sa slučajem gdje su se komšije sukobile vatrenim oružjem (radi štete koje su pričinjavale kokoške jednog od njih) a sukob je završen nažalost ubistvom jednog od njih a njegova pogibja se tretira kao i pogibja na prvoj borbenoj liniji.

    Upravo ovo što sam naveo mislim da opravdano smeta Oku i da nije pravično da se imena onih koji su nažalost nesretnim slučajem izgubili život nalaze zajedno sa imenima srpskih Obilića koji junački poginuše u odbrani svog naroda i stvaranju Republike Srpske.

    Nisam zagovornik ideje da od porodica onih koji su kao pripadnici VRS tragično izgubili život van borbene linije treba okrenuti glavu i oduzeti brigu koju država vodi o njihovim porodicama ali činjenica je da ta prava moraju biti znatno manja od prava onih koji stradali direktno od neprijateljskoj dejstva.
    vrs- 83711 - 17.03.2013 : Nikola Drvar - best (1)

    2. krajiški korpus VRS


    Operativno područije koje je pokrivao ovaj korpus je bio prostor između Lina i Bihaća (Zapadna Krajina). Zona je obuhvatala 16 zapodno- krajiških opština RS.

    Tokom 1992. godine Korpus je brojao 11.500 vojnika, ali usljed pogibija, ranjavanja i osipanja boraca taj će se broj do kraja rata smanjiti za 1000-2000 vojnika.

    Ovaj korpus je imao oko 2000 poginulih vojnika. 2KK su komandovali general Radivoje Tomanić i general Grujo Borić. Štab korpusa je bio u Drvaru.

    Grahovo, Glamoč, Drvar i Petrovac su na kraju rata uzeti gotovo bez borbi, zbog etničkog čisto srpskog prostora, a prethodno je organizovana lokalna vlast koja je ušla u sastavi SAO Bosanske Krajine. To je bilo jedino područije u BiH gde se nije održao referendum o samostalnosti BIH.

    Prije zvaničnog početka rata, na ovom područiju koje pokriva 2 KK. je bilo sitni čarki između hrvatskog i srpskog stanovništa i preuzimanja Kupresa od Hrvata. Tada kreće JNA na čelu sa puk. S. Lisicom i tada dolaze tenkovske i oklopne snage i preuzimaju Kupres i on ostaje u srpskim rukama do novembra 1994. godine kada pada!

    2KK. korpus je bio najslabiji korpus u VRS. Razlog je nedostatak stanovništva, zato što je to područije bilo planinsko. Mladi su odlazili u velike gradove a stari su ostalai na svojim ognjištima. Što se tiče Korpusa, u njemu je vladala loša obučenost, naoružanje, veliko područije koje Korpus pokriva. Ovaj korpus je imao 4000-5000 aktivnih vojnika, a toliko je bilo u nekim brigadama 1. KK na Teslićko-dobojskom ratistu. Pored toga, bilo je i oko 10.000 u rezervi i 2.500 mladih vojnika na odsluženju vojnog roka. Ukupno, uz ostala vojna lica i mobilizaciju, Korpus je mogao da skupi oko 20.000 ljudi pod oružje.

    Sa druge strane, dejstva prema Bihaću su vođena u sadejstvu sa snagama 1. KK i Vojske Republike Srpske Krajine. Mada su većinom imali defanzivne aktivnosti, jer nisu imali kvalitetne diverzantsko-izviđačke jedinice i eitne odrede koje bi izvodile udarne akcije.
    ,br> 2. KK je u prosjeku imao između 8.000 - 14.000 vojnika koji su sudjelovali u ratu. Pokretna vatrena moć korpusa je bio Drugi mešovito artiljeriski puk (2. map) On je raspolagao sa 20 topova 130 mm, 6 haubica 122mm D-30 J, 4 VBR Plamen, 4 VBR Oganj. U puku je tokom rata bilo oko 300 vojnika, a komandant ove jedinice je bio potpukovnik Simo Despanić.

    Prema srpskim izvorima ovaj korpus je raspolagao sa 60 tenkova i 30 oklopni vozila.
    vrs- 83226 - 02.03.2013 : Vojo Šešlija Hag - best (0)

    Drugi krajiški korpus


    Drugi KK VRS formiran je 25. maja 1992. godine Zona odgovornosti ovog korpusa su bile zapadno krajiške opštine: Kupres, Glamoč, Grahovo, Drvar, Petrovac, srpski deo Bihaća, Krupa, Ključ i djelovi opštine Šipovo, sa linijom odbrane dužine preko 200 kilometara.

    Tokom cijelog rata 2. KK uspješno je branio dodeljenu zonu odbrane i odoljevao čestim napadima takozvane vojske BiH i HVO-a i tako značajno pomogao u stvaranju Republike Srpske. Pred sam kraj rata, pred nadorom znatno jačih združenih snaga vojske Republike Hrvatske, takozvane vojske BiH, HVO-a, a potpomognutih snagama NATO-a, pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice, došlo je do pada svih zapadnokrajiških opština i gubitka celokupne zone odbrane 2. KK.

    Razvoju dogadjaja u značajnoj mjeri su doprinijeli specijalni mešetari psihološkog rata koji su radili za račun neprijatelja. Nosili su specijalne karte o podeli BiH u odnosu 49:51 i ubjedivali borce i narod da je već sve dogovoreno, da su te teritorije date muslimanima, da ne traba uzalud gubiti glava i da je svaka dalja borba uzaludna. Na pojedinim mjestima postigli su potpuni uspjeh pa su neke jedinice napuštale polažaje bez borbe.

    U takvoj situaciji svi napori 2. KK i pridodatih jedinica ojačanja nisu mogli uspjeti i pored ogromnih ljudskih žrtava koje je pretrpio 2. KK. Vojska Republike Srbske nije uspjela da odbrani ovaj teren.

    Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i prekida borbenih dejstava 2. KK je rasformiran a u javnosti je stvoreno pogrešno ubjeđenje da je za gubitak teritorije, uglavnom, kriv 2. KK. Zbog toga je od završetka rata pa sve do polovine 2012. godine, 2. KK neopravdano izostavljen u svim javnim medijima pa čak i u boračkim manifestacijama, iako je svim dobronamernim ljudima i stručnim analitičarima jasno da zona odbrane 2. KK nije izgubljena na bojnom polju već za zelenim stolom.
    vrs- 82763 - 18.02.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Dvanaest crnih datuma za SRK i Driniski korpus


    Posmatrajući tabelu "Poginuli na današnji dan" i ja sam se zapitao kog dana je poginulo najviše boraca u SRK i Drinskom korpusu. Ispod je odgovor na ovo pitanje.

    Evo još nekih informacija koje bi trebali znati u vezi ovog pregleda:

  • U ovaj pregled nisu uključeni poginuli iz Višegrada i dio Zvorničke brigade.
  • Nije mi poznat tačan datum pogibije za gotovo 400 boraca (uključujući i onih 129 iz Hadžića)
  • U pregled su uračunate 1992. , 1993. , 1994, 1995 i 1996. godina
  • Mislim da nema dana a da nije poginuo bar jedan vojnik
  • Samo dva datuma su imala po jednog poginulog
  • U polju za komentar su nabrojane samo glavne lokacije i godine pogibije

    Datum Broj poginulih Mjesto i godina(e) pogibije boraca
    Napomena: nabrojane su samo glavne lokacije
    08. juni 84Sarajevo-Ozrenska, Ilidža, Zalazje-Srebrenica, Vidikovac, Trebević
    12. juli 79Zalazje, Srebrenica
    04. juni 59Budičin potok, Podžeplje
    17. juni 56Aerodromsko naselje-Dobrinja, Ilijaš. Uglavnom 1992. godina.
    14. decembar 55Bratunac(Loznica, Bjelovica, Sikirić,Voljevac)...
    06. novembar 53Glođansko brdo, Zvornik. Nisu uključeni zarobljeni. Uglavnom 1992. godina.
    16. juni 50Ilijaš, Vogošća, Rogatica, Novo Sarajevo...
    05. juli 48Bratunac(Zagoni,Krnići,Pobuđe), Rogatica, uglavnom 1992. i 1993. godina
    01. avgust 47Zvornik(1992-3), Ilijaš i Ilidža(1994)...
    21. juni 47Bratunac(1992), Sarajevo(1995)
    07. januar 45Bratunac(Ježeštica, Šiljkovići, Kravica) u 1993. godini
    16. januar 43Bratunac (Ćosići, Kušići), Kalimanići) - 1993. godine, Kruševo (Olovo)
  • vrs- 81049 - 31.12.2012 : Zoka - best (2)

    Zakletva




    Pogledajte, nećete se pokajati!
    vrs- 56123 - 14.12.2011 : Nenad Novi Sad - best (0)

    Hvala vam srpski Obilići!


    Slučajno sam naleteo na ovaj sajt i samo želim da vam se zahvalim što dokumentujete na netu vaća svedočenja. Istina je zlata vredna jer nam sada istoriju pišu dušmani koji su nas (vas) bombardovali '94-95, a mene na Kosmetu 1999. godine.

    Mi u Srbiji možemo od vas iz Republike Srpske učiti kako se časno i pošteno bori za otadžbinu. Profitera i ulizica je uvek bilo i biće ih sve dok je sveta i veka. Jakovljevićeva tiologija Srba počinje receničom: "U ratu su heroji i junaci u prvim redovima, a s' mirom na njihova mesta dolaze dobošari, kuvari i pozadinci".

    Svako dobro u daljem radu i dogodine ujedinjeni!
    vrs- 36582 - 02.08.2011 : Vojislav Radic Brcko - best (0)

    Za srpske junake


    Postoji mnogo vrijednih pisaca, koji su mi uljepšali ovu godinu. Na ovoj stranici objavljeno je mnogo lijepih tekstova. Ipak, za ovu godinu sam se odlučio da za tekst godine proglasim ovaj: Vojislav Radić je imao svega pet godina kada je počeo rat. Ipak, ono što je on ovdje napisao zaslužuje svaku pohvalu, a vjerovatno ću mu iduće godine poslati i neki prigodan poklon: USB flaš, digitalni foto-aparat ili neku sličnu sitnicu.


    Ne znam kako da počnem i šta da napišem. Već neko vrjeme pratim ovaj forum i fasciniran sam. Te priče sa ratista, borbe u kojima ste vi živi a i oni o kojima ste pisali pokojni pokazali hrabrost i srce od kojih zastaje dah...

    U doba rata sam bio jako mlad i kad je rat počeo imao sam samo 5 godina. Ali ostale su mi neka sjećanja urezana u pamćenje.

    Javljam se ovdje na temu Boro Radić jer vidim da je taj čovjek zaista bio junak kakvog cjene ne samo Srbi već i muslimani. A isto tako moje porjeklo ide sa Romanije, moj pradjed je kao šumar otišao na Ozren i tu zasnovao porodicu i nastavio život, pa mi možda taj Boro dođe i neki daleki, vrlo daleki rođak jer se i ja tako prezivam. Rat je zlo koje ne treba niko poželiti ali meni nekada bude žao što nisam imao više godina da i ja stanem u odbranu svoga naroda kao i svi moji u familiji, mada niko ne zna kako bi se pokazao u trenucima kad zagusti.

    Hoću još da kažem po svemu što sam do sada našao na netu a i što sam čuo od ljudi, da je Sarajevsko-romanijski korpus po meni učinio nešto nevjerovatno i da svaki pripadnik zaslužuje priznanje. Zadržati toliku silu i toliko brojnijeg neprijatelja u Sarajevi i samim tim zaštiti i oslabiti snagu njegovu na ostalim ratištima je za divljenje. Volio bih kad bi bilo ljudi i sa ostalih ratišta da pričaju svoje priče, ali naravno samo istina dolazi u obzir. Živeći u Lukavcu kad je počeo rat, moji roditelji su mene i sestru pokupili i izbjegli na Ozren gdje smo imali vikendicu. Tamo i nisam osjetio baš toliko rat a i po priči moga oca. Kada sam trebao krenuti u 1. razred došli smo u Brčko i tek tada smo vidjeli kakve su strahote zadesile ove prostore.

    Hvala Bogu, otac mi je preživio rat ali ne voli da priča o njemu toliko tako da od njega ne mogu da čujem ništa. Ali ono što sam uspio da čujem od drugih ljudi me je dovelo do jednog imena koji mi je pa mogu slobodno reći uzor. On je nažalost poginuo prilikom oslobađanja vojnika na Majevici koji su bili u okruženju ali isto postoje teorije neke zavjere od strane srpski ratnih profitera i kriminalaca. Ime tog Srpskog junaka je Boško Perić - Peša i on je nešto kao Boro Radic u Vogošći tako je on bio u Brčkom.

    Nezaposlen sam student u Doboju, tako da nemam nikakvih novčanih primanja a volio bi nekada kada počnem da radim da doniram da se ljudi presele na vojnicka groblja, da se spomenici urade dolični njihovom junaštvu i da se možda neka knjiga ili film napiše o svemu tome. Jer mi moramo više da radimo na dokazivanju istine o svemu što je bilo. Takođe porodicama poginulih boraca ili boraca invalida koji teško žive treba pružiti svu neophodnu pomoć. Sramota je pustiti ljude da se pate a da li su sve za Srpstvo.

    Eto, samo nastavite sa pisanjima a ja ću i dalje da uživanjem i divljenjem da vas čitam. Izvinite na smetnji i upadom na forum. Bog vam pomogao i blagoslovio.
    vrs- 23611 - 04.02.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Gubici Sarajevsko-romanijske regije


    Da li su 1. i 2. romanijska brigada bile formacijski u sastavu SRK, to sada i nije bitno. Ono što nas interesuje je koliko je srpskih boraca poginulo na Sarajevskom ratištu.

    Prva romanijska brigada je bila sastavljena i od Paljana i Sokočana. Na početku rata je veći dio te brigade bio stacioniran na Grbavici, ali kada su na tom ratištu organizovana jedinice sposobne da drže liniju, dio te brigade je prebačen na goraždansko ratište - najprije na Renovicu kod Pala, a zatim Igman, Treskavicu, Nišiće...

    Neka te ne buni što je 2. romanijska motorizovana brigada najprije bila u sastavu Sarajevsko-romanijskog korpusa da bi u novembru 1992. godine bila pripojena Drinskom korpusu. Sa nekih 1300 boraca na prvoj liniji, raspoređenih u dvije smjene, ova brigada je pokrivala nevjerovatnih 420 kilometara ratišta - od Krivajevića do Skelana. Neko vrijeme sam i sam bio pripadnik ove brigade.

    Čak je i Rogatička brigad bila prisutna na sarajevskom ratištu. Jedan njen bataljon je bio stacioniran na Grbavici.

    Nije mi jasno ovo vaše djeljenje na korpse i brigade! Po vama, na primjer, ako je borac poginuo na Grbavici ili na Olovu ne treba da bude uračunat u žrtve Sarajevskog ratišta, ili SRK. To isto važi i za četnike, tj. srpske dobrovoljce od kojih neki zvanično nisu bili ni u sastavu SRK, a ni na platnom spisku Vojske Republike Srpske. Prema tome, ako su poginuli izvan zvanične vojne formacije ne treba ih ni računati za borce. Po nekima ni specijalci iz 72. specijalne brigade, koji su poginuli na Betaniji nisu srpske žrtve, a možda i nisu Srbi ili su Srbi manje vrijednosti jer su došli iz Srbije. Isto bi se moglo reći i za Sokočane poginule u odbrani Banjaluke - i oni bi trebalo da budu "tehnološki višak" i ne treba da se stave ni na spisak poginulih srpskih boraca.

    Isto važi i za poginule vojnike VRS iz specijalnih jedinica poslatih kao ispomoć SRK u toku rata. Međutim, oni su stavljeni pod kontrolu komadanta SRK i Vrhovnog komadanta VRS, pa ako su poginuli na tom ratištu oni bi i trebalo da se vode kao žrtve sarajevsko-romanijske regije.

    U koji spisak staviti poginule borce, koji su bili obezbjeđenje naših generala u Glavnom štabu VRS. Gdje staviti Pida, moga školskog druga koji je poginuo u Krajini. Još jedan Sokčanin, Kane, je na moje oči umro na Grbavici 7. novembra 1992. godine na hirurškom stolu doktora Šupića. Umro pet minuta nakon što je ranjen kod "11 plavih". Nije pripadao SRK! Da ga damo muslimanima?

    U manastiru Sokolica sam dobio spisak poginulih boraca sarajevsko-romanijske regije. U manastiru se upisuju i dobrovoljci, ali na spisku nema Miće Vlahovića. Nisam našao ni Predraga Žarkovića - Božura, niti njegovu sestru Draginju, poginula na Žuči. Našao sam Boru M. Radića (1954-1992). Ovaj podatak govori o tome da još uvijek ima jako puno poginulih boraca koje moramo dodati na ovaj spisak.

    U ovom nepotpunom spisku poginulih boraca sarajevsko-romanijske regije nalazi se:

    1. 3256 poginulih boraca sarajevsko-romanijske regije
    2. 320 boraca ( na 11 novih, mermernih ploča u manastiru ) naknadno dodatih na prethodni spisak
    3. 30 poginulih boraca koji su zaključno sa avgustom 2009. godne, još uvijek čekali da bude dodati na zidove manastira
    4. 28 boraca logoraša, žrtava dušmanske torture u logorima "Silos" u Tarčinu i "Krupa" u Pazariću
    5. 41 nestali borac VRS sa područja sarajevsko-romanijske regije
    6. 136 umrlih boraca VRS sa područja sarajevsko-romanijske regije
    7. Neprijavljeni borci. Neke od neprijavljenih boraca sam i lično poznavao. Ima i onih koji su sahranjeni na Vojničkom groblju u Sokocu, a nisu na ovom spisku. Mislim da na zidove manastira treba upisati još bar 400 boraca! Vjerujem da će i ova stranica ispraviti dosta grešaka.


    Da ponovim još jednom: umrli borci se tretiraju kao žrtve fronta ukoliko su umrli između smjena (npr. srčani udar zbog prevelikog stresa) ili od bolesti koje su nastale kao direktna posledica boravka u rovu (npr. upala pluća). U ovu grupu ne spadaju borci koji su umrli nakon razrešenja dužnosti, tj. demobilizacije a zna se čak i da su umrli od posljedica ranjavanja ili izloženosti otrovima i radio-aktivnom zračenju.

    U maloj kapeli do manastira "Sokolica" upisani su i Dobrovoljci sarajevsko-romanijske regije u ratu 1912-1918. godine. Na ovom spisku se nalazi 548 lica.

    U maloj kapeli do manastira "Sokolica" nalazi se i spisak Poginulih, nestalih i umrlih četnika i četničkih jataka u periodu od 1941. do 1945. godine i na njemu je pomenuto 796 boraca.

    Kao što vidite, ovdje govorimo o 3811 do sada, na zidove manastira "Sokolica" upisanih boraca sarajevsko-romanijske regije, poginulih u otadžbinskom ratu (1992-1995. godine).

    Ovaj broj ne obuhvata lica pomenuta u kapli do crkve, a gdje je navedeno:
    1. 548 lica poginulih u Prvom svjetskom ratu
    2. 796 lica poginulih u Drugom svjetskom ratu
    3. Pripadnike organizacije "Mlada Bosna"


    Vrlo pohvalno je i to da su u kapeli ispisana i imena svih pripadnika "Mlade Bosne", bez obzira na nacionalnu pripadnost. Tako se uz Gavrila Principa tu nalazi još čedrsetak imena a među njim i velikani srpske istorije: Bogdan Žerajić, Nedeljko Čabrinović, Danilo Ilić, Borivoje Jevtić, Trifko Grabež, Jezdimir Dangić, Veljko Čubrilović i Vaso Čubrilović, Muhamed Mehmedbašić, Ivo Kranjčević, nobelovac Ivo Andrić, Dobrosav Jevđević...
    vrs- 23605 - 04.02.2010 : Razvigor - best (0)

    Gubici SRK-a


    Skoro sam siguran da su brojevi koje sam priložio najbliži istini. Ti gubici od 4. 000 poginulih se sigurno odnose na broj poginulih u sarajevsko-romaniskoj regiji, a ne u SRK-u. U taj broj ulaze i gubici 2. romanijske brigade, kao i Rogatičke brigade, koje nisu bile u sastavu SRK-a. Da je SRK stvarno imao više od 4. 000 mrtvih i uz ogroman broj ranjenih koje je imao, bio bi u potpunosti uništen a Srpsko Sarajevo zauzeto. Hvala Bogu, SRK je je uz strašna naprezanja malobrojnog ljudstva do kraja rata sačuvao operativnu sposobnost. Broj koji sam ja naveo od 2333 poginulih i 128 nestalih je objavila Saniteska služba SRK. Pravi broj poginulih srpskih vojnika na Sarajevskom ratištu je negde oko 2. 700. a maksima-lan 3. 000.
    vrs- 23600 - 03.02.2010 : Razvigor - best (0)

    Gubici na Sarajevskom ratištu


    Po zvaničnim podacima Sarajevsko-romaniski korpus izgubio je tokom rata od 4. aprila 1992. do 31. decembra 1995. 2333 vojnika. Tome treba dodati i 128 nestalih vojnika korpusa koji se vode kao poginuli. Kada se tom broju doda i broj poginulih vojnika iz drugih sastava VRS koji su se u početku rata nalazili u sastavu SRK-a ili su dolazili kao ispomoć na Sarajevsko ratište, dolazi se do ukupnog broja od maksimalnih 3. 000 srpskih junaka koji su pali u odbrani Srpskog Sarajeva. To su veliki gubici. Ako se uzme da je prosečno brojno stanje SRK-a tokom rata bilo oko 20. 000 vojnika, znači da je poginulo oko 15 odsto pripadnika ovog korpusa.

    Treba ipak naglasiti da nisu svi ovi vojnici poginuli u borbi protiv neprijatelja. Bilo je tu i dosta vojnika koji su poginuli nesrećnim slučajem, umrli prirodnom smrću ili usled neke teške bolesti, ali su kao vojnici ipak ušli u taj ukupan spisak poginulih i umrlih vojnika SRK-a. Broj takvih slučajeva nije lako utvrditi, ali taj broj svakako nije zanemarljiv. Na primer; junačka Ilijaška brigada je tokom rata izgubila 531 borca, a čak njih 87 su umrli ili nastradali van borbe, što jasno pokazuje da je udeo ovakvih slučajeva u ukupnom zbiru gubitaka SRK-a značajan.

    Prvi korpus 'Armije BiH' imao je mnogo veće gubitke od SRK-a. Po njihovim podacima koje je objavio general Nedžad Ajnadžić u svojoj knjizi 'Odbrana Sarajeva', 1. korpus je ukupno imao 6. 585 poginulih vojnika tokom rata. Od tog broja, 3. 587 vojnika su poginula u delu Sarajeva pod muslimanskom kontrolom, na unutrašnjem frontu, a 2. 998 vojnika 1. korpusa poginulo je na spoljnom frontu oko Sarajeva. U ukupne gubitke muslimanske vojske na Sarajevskom ratištu treba dodati i gubitke 2, 3, 4, 6. i 7. korpusa "Armije BiH" čiji su pojedini delovi neprekidno bili borbeno angažovani na Sarajevskom ratištu. Ti gubici sigurno nisu mali, a procenjuju se na najmanje 3. 5000 poginulih vojnika. Tako da se dolazi do zaključka da je muslimanska vojska na Sarajevskom ratištu izgubila najmanje 10000 vojnika. Razlog tako velikih gubitaka leži u velikom broju ofanziva muslimanske vojske na Srpsko Sarajevo, koje je srpska vojska uvek odlučno slamala.

    Poštovani,

    mislim da broj od 2333 poginula vojnika SRK, koje ti navodiš na ovom mjestu, nije tačan. Najkompletniji spisak poginulih vojnika SRK se može naći u manastiru "Sokolica" na Ravnoj Romaniji, gdje je upisano je gotovo 4000 poginulih boraca SRK. Međutim, ni taj spisak nije ni približno tačan. U to sam se i sam uvjerio kada sam pokušao da na istom nađem desetak najčešće pominjanih boraca na ovom forumu, i samo sam par njih našao na spisku. Isti slučaj je bio i sa mojim rođacima, koji su poginuli na sarajevskom ratištu - od tri sam našao samo jednog upisanog.

    Nažalost, veliki broj srpskih boraca je poginuo nesretnim slučajem, kako to Amerikanci kažu od "prijateljske vatre". Dalje, bilo je i dosta slučajeva pogibije zbog nestručnog rukovanja oružjem, kao i prilikom transporta sa ratišta do mjesta stalnog boravka. Svi ovi slučajevi, kao i umiranje "prirodnom smrću", što je često indirektna poslijedica stresa (srčani udar) ili prehlade, su takođe indirektne posledice boravka na ratištu i treba da se tretiraju kao vojne žrtve, jer to po svom pravilima ratovanja i jesu.

    Uskoro ću na ovoj stranici da objavim spisak žrtava Sarajevsko-romanijskog korupsa koji su upisani u manastiru "Sokolica" na Ravnoj Romaniji. Tačan broj žrtava nikada neće biti poznat! Najveća nepravda je nanešena poginulim na početku rata. Ovo je trajalo sve dok Vojska Republike Srpske nije malo bolje organizovana evidenciju poginulih i ranjenih pod komandom generala Mladića.

    Pored toga, SRK nikada nije imao 20. 000 vojnika. Taj broj je bio daleko manji. Čak i sa nekoliko hiljada vojnika koji su bili samo borci na papiru, ovaj broj je daleko manji. Danas se mnoge procjene o broju vojnika poginulih na sarajevskom ratištu bazira na podacima razno-raznih službi preko kojih porodice poginulih boraca i invalida ostvaruju svoja prava. Međutim, treba imati u vidu da je veliki broj onih koji nisu ostvarili svoja zakonska prava, tj. nisu prijavili svoje poginule tj. ranjene.

    Kao prilog ovoj činjenici mogu navesti nekoliko mojih drugova koji su tokom rata bili pripadnici SRK a nisu ostvarili nikakva zakonska prava, pa čak ni borački staž.

    Konačno. Po svim ratnim statistikama vojska koja napada uvijek ima tri to deset puta veće žrtve nego vojska koja se brani. Zbog toga, broj poginulih muslimana bi morao da bude bar 12. 000, međutim čak ni muslimanskoj strani nije u interesu da se tačan broj objavi. Za političare je uvijek bolje da taj broj nakon rata bude manji, a da se i izvjestan broj vojnih žrtave "prelije" u civilne.

    Sem političara i generali imaju iste interese - sve u cilju prikrivanja njihove nesposobnosti da komanduju vojskom. A kada već govorimo o komandnom kadru Armije BiH, po ocjenama Ratka Mladića, muslimanski borci su bili mnogo bolji nego njihov komandni kadar, za koga je rekao da je bio najgori od svih armija u BiH*. Ovo je i glavni uzrok velikog broja žrtava na muslimanskoj strani.

    * Izjavu Ratka Mladića zasnivam na informaciji koju sam dobio od svoga komadanta, pukovnika M. Š.

    Idi na stranu - |1|2|