fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija-UKRAJINA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

ukrajina- 99439 - 05.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Ukrajina u plamenu


Američki filmski režiser Oliver Stone je napravio izuzetno interesantan dokumentarni film pod nazivom "Ukraine in Fire". Film proporučujem svima, a čak i oni koji sebe smatraju ekspertom po ovom pitanju mogu ponešto da nauče gledajući 90-tak minuta ovog izuzetno zanimljivog dokumentarca.

Ovo je verzija filma za rusko govorno područje pod nazivom "Украина в огне". Englesku verziju nisam mogao da nađem na Youtube, mada vjerujem da postoji.
ukrajina- 92715 - 04.04.2015 : Delija Zvornik - best (1)

Niko nas neće rastaviti (Ukrajina, Rusija, Bjelorusija)


ukrajina- 92365 - 12.02.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (9)

Stvarna pozadina ukrajinske krize


Da bi se malo bolje shvatila stvarna pozadina ukrajinske krize potrebno da bacimo pogled u prošlost, tj. da se prisjetimo nekih istorijskih zbivanja u zadnjih sto godina...

Do nastanka SSSR-a Ukrajina kao država nikada nije postojala! Umjesto nje, na njenoj teritoriji se nalazila najstarija Ruska država, tkz. Kijevska kneževina. Drugim riječima, rusi su tamo živjeli bar hiljadu godina prije nego što su krenuli u osvajanje Sibira i tako stvorili Rusiju u njenim današnjim granicama.

Na karti Austro-ugarske iz 1845. godine, koju je na ovom sajtu objavio Mihailo Danilović, jasno se vidi da se istočni dio današnje Ukrajine (mnogo šire područje od Donjecke oblasti) u to vrijeme zvalo Mala Rusija. Napominjem i to da je samo zapadni dio današnje Ukrajine je bio pod kontrolom Austro-ugarske.

Prvi ozbiljniji problem za Ukrajince su počeli sa - jezikom. Do prije sto godina svi Ukrajinci su govorili ruskim jezikom i izjašnjavali se kao Rusi. To nije odgovaralo Austro-ugarskoj koja je željela da trajno otrgne ta područja od Rusije, pa su pokušali da lokalni dijalekt Galicije, jedne male teritorije na granici sa Poljskom i Njemačkom, nametnu stanovništvu područja koji je danas poznat kao Zapadna Ukrajina, a kojeg je ova moćna imperija držala pod okupacijom. Ruski narod je sve to poprimio sa podsmjehom - novine koje su Austrougari štampali na tom jeziku niko nije čitao. Međutim, "ukrajinski jezik" je ipak uhvatio korjene jer ga u školama prinudno izučavala djeca. Nakon toga se pojavio i izvjestan broj "učenih ljudi" uglavnom onih koji su svoje doktorate stekli u Beču, koji su izmislili "naučnu" osnove ukrajinskog jezika. Njegovom širenju će kasnije kasnije značajno doprinjeti crkva, kako katolička tako i protestantska, a u Drugom svjetskom ratu će Banderovci, zločinački saveznici Hitlera, imali značajan uticaj na njegovoj popularizaciji.

Ukrajina u današnjim granicama su stvorili komunisti nakon Drugog svjetskog rata. Mnogi predsjednici SSSR-a su se naprosto otimali oko toga kako da udovolje ukrajinskim nacionalistima. Tako im je, na primjer, Hruščov 19. februara 1956. godine naprosto poklonio Krim. Za vrijeme komunizma Ukrajina je dobila i Donjeck, Lugansk, te područja iza Kavkaza i još neke dijelove Južne Rusije.

Nakon raspada SSSR-a, političko rukovodstvo u Ukrajini je obećalo da će ostati u bliskoj vezi sa bratskom Rusijom. Takođe su garantovali ravnopravnost oba jezika, ruskog i ukrajinskog. Međutim, već sledeća garniture vlasti je zabranila upotrebu ruskog jezika u svojim institucijama, a desetak godina kasnije zabranjena su i mnoga ruska imena. Primjera radi, Maša treba da se zove Marićka, Miša treba da se zove Mihail....

Ipak, neosporna je činjenica da je ukrajinski jezik samo jedna (djelimično latinična) podvarijanta ruskog jezika.

Treba napomenuti i to da ni do dan-danas ruski jezik nije izbačen iz upotrebe u Ukrajini. Uprkos tome što ukrajinski jezik MORA da se upotrebljava u svim državnim institucijama, veoma često se u Ukrajinski parlamentu (RADA) počne diskutovati na tom jeziku a kada prepirke pređu tačku ključanja - svi počnu da govore ruski.

A onda je došao Majdan, kao odluka američke diplomatije da se provede revolucija u Kijevu, koja je imala za cilj da zbaci pro-rusku vladu Janukovića i na njegovo mjesto dovede pro-zapadne nacionaliste. Rusi koji nisu izgubili svoj identitet, su odlučili da oružjem brane svoja prava.

Eto, toliko o ukrajinsko-američkoj demokratiji i o tome kako je nečasni Zapad pocjepao još jedan narod u dva smrno zavađena neprijatelja.

Namjerno nisam htio da u ovom svom komentaru povlačim paralelu između dešavanja u Ukrajini i Bosni, međutim da se mi nismo pobunili 1992. godine ista sudbina (tj. ukidanje ćirilice, zabranu naših imena i naše tradicije) bi čekala i nas Srbe koji smo svoja prava zaštitili straranjem Republike Srpske.
ukrajina- 90921 - 22.07.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

Novi rat između Rusa i Ukrajinaca. Rusi pobjedili.


U jednom hotelu u turskom ljetovalištu Kemer, desila se masovna tuča između Rusa i Ukrajinaca. Mediji izvještavaju da je događaj ličio na masakr koji se dešava u "Rusko-ukrajinskom ratu" a za njegovo zaustavljanje bilo je potrebno nekoliko policijskih automobila.

Očevici, koji su borbu između Ukrajinaca i Rusa snimili i na video, su izjavili da je grupa Kijevljana, u poprilično pijanom stanju, počeli da skandiraju "Moskovljane na giljotinu". Jedan od turista iz Petrovgrada ih je upozorio da to ne rade, ali su oni tada nastavili da vrijeđaju Ruse, pa se odmah potom počela i borba, koja se ubrzo i raširila.. .

U okršaju su umjesto oružja korištene ležaljke, stolice, a pojedinci su završili i u bazenima. Eskalaciju sukoba spriječila je turska policija.

Ukoliko se u ovom slučaju može govoriti o pobjedi, ona je bila na strain Rusa.

Nakon borbe, Rusi su na hotel istakli jednu malu rusku zastavu, ali ju je policija odmah uklonila. Istraga je u toku.

U tuči su na ruskoj strani učestvovali i Kozaci, Jermeni, a jedan izvor tvrdi da je bilo i Francuza. Mada su se Ukrajinci nadali da će na njihovu stranu stati NATO i predstavnici SAD-a, to se ovoga puta nije dogodilo.
ukrajina- 90865 - 18.07.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

NATO agresor naredio zločin da bi opravdao okupaciju, već viđeno u BiH


KIJEV NE MOŽE DA PORAZI NOVORUSIJU I ZATO JE CILJ NATO DA UĐE U UKRAJINU

18. juli 2014. godine


Ruski eksperti su saglasni da je obaranje malezijskog putničkog aviona iznad Novorusije američka provokacija, čiji je cilj uvođenje NATO vojske u Ukrajinu radi spasavanja kijevske hunte.

Poznati moskovski vojni analitičar Aleksandar Žilin ističe:

  • "Sada počinje informativni napad na Rusiju. To je strašna provokacija čiji je cilj da se američkoj i NATO vojsci odvežu ruke. A ja sam se baš mislio - zašto je u poslednje vreme kijevska i američka propaganda histerisala zbog toga što su ustanici navodno dobili PVO sisteme velikog dometa?!

    Američki režiseri te nečovečne provokacije nisu uzeli u obzir sledeće: ruski sateliti su registrovali odakle je lansirana raketa, i već se znaju ko su izvršioci. Jasno je da to ne interesuje previše pomahnitali Vašington. Obamina šahovska tabla se prevrnula!

    Počinje igra bez pravila! SAD su napravile korak ka svetkom ratu - ratu za spasenje dolarske hegemonije".

    Ruski eksperti i politički analitičari ističu da se američka provokacija dogodila u trenutku kada su ustanici odbili ofanzivu hunte u Novorusiji i spremali se da pređu u kontraofanzivu.

    O tome govori predstavnik Instituta za strateška istraživanja Igor Pšenjičnikov:

  • "To je planirana provokacija kako bi se ustanici, koji su navodno srušili malezijski avion, optužili za terorizam.

    Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je to već učinio.

    Bez ikakve istrage, on je već za sve optužio ustanike, nazvao ih teroristima i pozvao ceo svet da se bori protiv njih.

    Vašington je organizovao krvavu provokaciju kao povod za poziv SAD i NATO da uvedu takozvane "mirovni" kontingent u Ukrajinu, ili, drugim rečima, da opravdaju planiranu agresiju protiv Novorusije.

    Takvi zaključci se baziraju na tome što hunta u poslednje vreme trpi poraze na bojnom polju.

    Kijev trenutno nije u stanju da se suprotstavi Novorusiji.

    Zato je jedini izlaz - uvođenje NATO vojske u Ukrajinu" - naglasio je Pšenjičnikov.
  • ukrajina- 90845 - 16.07.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Aleksandar Pavić: 'Pragmatični' antifašisti i Ukrajina


    16. jul 2014

    Nekako su se, proteklih meseci, ovdašnji proponenti evroatlantskih vrednosti potrudili da, zajedno sa svojim briselskim "monitorima", stišaju svoj inače obavezni i često naglašavani, a i evropskim rezolucijama potkrepljeni "antifašizam" kad je reč o Ukrajini.

    Svakako da se ne bi ugrozio ni "evropski put Srbije", a ni prateći fondovi i grantovi za "izgradnju civilnog društva" i sličnih civilizacijskih tekovina. I sve to je tako pragmatično, što je, opet, u najboljoj ne samo evropskoj, već i zapadnoj tradiciji uopšte.

    A, ako smo dosledni toj i takvoj tradiciji, pa to bi onda moralo da znači da smo dosledni i specifičnoj vrsti "antifašizma" na koji se ona danas, gde i kad god može, poziva. Zar ne?

    Dakle, ako smo dobro razumeli važeće EU standarde i uspešno otvorili to poglavlje (iako mu ni broj pošteno nismo zapamtili), "antifašizmu" je dozvoljeno i da paktira sa fašizmom. Pod uslovom da se to radi zarad nekog "višeg cilja", "većeg dobra". Kao što su evroatlantske, ili bar EU integracije, na primer.

    Ali, na kraju krajeva, što samo sa fašizmom? Što ne sa bilo kakvom grozotom koja će nas dovesti makar korak bliže EU-nirvani? Ah, kad je čovek pragmatičan, onda su horizonti stvarno široki, onda nema granica, onda je sve dozvoljeno. Na primer rukovanje sa trgovcima ljudskim organima, makar i na račun njihovih žrtava. Mora se priznati, nije lako odoleti čarima moralne bezobalnosti.

    Istina, oni sa nešto užim pogledom na stvari, koji još nisu dosegli civilizacijski nivo apsolutnog i ničim uslovljenog pragmatizma, mračnjaci i nazadnjaci kakvi jesu, neminovno će se zapitati: šta ćemo sa svim tim "antifašističkim" načelima koja su istim onima koji danas gromoglasno ćute na ukrajinski fašizam bila tako bliska i draga 1990-ih, kada su "fašisti" u srpskim redovima tako brzo, glasno i efikasno bivali identifikovani i prozivani?

    Evo, na primer, ukrajinska vojska, ako se tako uopšte može nazvati, trenutno besomučno granatira stambene četvrti u Lugansku.

    Dok je, kako se navodi, vojska lokalnih snaga koje se protive vlasti oligarha Porošenka "bila prinuđena da pre nedelju dana napusti Slavjansk, Kramatorsk, Artjomovsk, Konstantinovku i Družkovku, kako bi, prema njihovim rečima, skrenuli vatru sa civilnog stanovništva".

    Dakle, svi koji su ometeni u pragmatičnom razvoju se sigurno sada pitaju - gde su ti isti pravdoljubivi, humani i humanitarni povici koji su bili ¿ a i ostali - tako nemilosrdni prema svim vidovima "srpskog varvarizma"? Gde su sad da osude granatiranje civila na istoku Ukrajine? Ili su još od vremena besomučnog Hrvatskog granatiranja Knina u avgustu 1995. izgubili glas?

    Imamo još jedan aktuelan slučaj, svedočenje jedne mlađe žene, izbegle iz Slavjanska, Galine Pišnjak, majke četvoro dece. Ona opisuje kako je svojim očima gledala pripadnike "Nacionalne garde Ukrajine" kako bukvalno razapinju trogodišnje dete na oglasnoj tabli, na oči detetove majke.

    Opet, oni koji još u potpunosti ne shvataju moderni pragmatizam u svoj njegovoj uzvišenosti sigurno se pitaju - gde su osude? Gde su žene u crnom - ili bilo kojoj drugoj boji? Gde su pozivi Hagu da se nekako, bilo kako, umeša? Gde su Anri Levi, Gliksman, Kušner da ih u tome podrže?

    Realisti među pragmatistima - a takvi su, valjda, svi - rekli bi na ovo, kao iz puške: a gde su dokazi? Kako mi da verujemo nečijoj goloj tvrdnji? Svako može da stane pred kameru i kaže bilo šta! Našta bi neko od pragmatički netalentovanih mogao da primeti da se takvi argumenti nisu čuli kada se bespogovorno verovalo npr. mentalno nestabilnom Borislavu Heraku kada je početkom 1993. "priznao" raznim zapadnim novinarima, od kojih je jedan dobio i Pulicera, a zatim i sarajevskim vlastima, da je počinio 32 ubistva i 16 silovanja, da bi kasnije bio osuđen za "genocid".

    Ništa zato što nije bilo nikakvih materijalnih i fizičkih dokaza za to "priznanje", što se kasnije ispostavilo da su neke od "žrtava" "srpskog monstruma" nađene žive i zdrave, u okolini Sarajeva.

    Ništa zato što je tri godine kasnije Herak povukao svoje "priznanje", tvrdeći da je bilo iznuđeno pod batinama i mučenjem od strane snaga vernih Aliji Izetbegoviću. Njemu se verovalo tad, kad je trebalo, a sad je on od istih pragmatičara bezbedno i bezbrižno zaboravljen.

    Ili se i dalje nekako bespogovorno veruje tzv. krunskom svedoku "genocida" u Srebrenici, Draženu Erdemoviću, koga je izveštač Dojče velea iz Haga, bugarski novinar Žerminal Čivikov, uhvatio u mnoštvu nelogičnih, i normalnom sudu neprihvatljivih, kontradiktornosti, o čemu je napisao i knjigu.

    Ali, o Čivikovu i njegovoj razornoj studiji niko ne govori, dok je Erdemović i dalje glas kojem se veruje, i po čijim tvrdnjama se donose presude na više desetina godina robije, i čitav jedan narod i njegova država optužuju i demonizuju.

    Veruje se, dakle, čoveku koji se, po sopstvenom svedočenju, borio na sve tri strane u bosansko-hercegovačkom građanskom ratu, koji je ranjen u pucnjavi oko zlata koje je njegova jedinica trebalo međusobno da podeli, koji se "nagodio" sa sudom i dobio preseljenje u jednu zapadnu zemlju iako je navodno učestvovao u ubistvu 100-120 ljudi, koji čak nije ni Srbin već Hrvat (ali je, naravno, "počinio genocid u ime svih nas" - Srba), ali se, npr. nikako ne veruje majci četvoro dece kada kaže da je bila svedok jedne prave naci-fašističke strahote.

    To jest, nije toliko da joj se ne veruje ¿ ona se jednostavno ignoriše. Od istih koji su spremno verovali, i veruju Heraku, Erdemoviću, Oriću, Tačiju...

    Ali, da ne budemo prestrogi - verovatno je da bi pragmatičari rado poverovali i potresenoj majci četvoro dece. Samo da je videla nešto što bi doprinelo EU-integracijama Ukrajine.
    ukrajina- 90489 - 12.06.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    U Evropi ima i onih koji pametno razmišljaju


    Poslanica Vagenkneht: Gospođo Merkel, oslobodite se od SAD - EU je u Ukrajini već pretrpela poraz
    11. jun 2014.

    Poslanica Bundestaga - doktor Sara Vagenkneht - optužila je nemačku kancelarku Angelu Merkel da njena politika vodi u katastrofu celu Evropu i pozvala je da odbaci proameričku politiku.

    Fakti prenose tekst govora poslanice Vagenkneht u nemačkom parlamentu od 4. juna.

    "Evropa je u Ukrajini već pretrpela poraz!

    Zemlja grca u građanskom ratu.

    A kako su lepo zvučala obećanja koja ste davali Ukrajini pre samo nekoliko meseci!

    Navodno, nemačka Vlada je htela da podrži one snage koje su bile za demokratiju, za slobodu i Evropu, kao i one koje su protiv oligarha, siromaštva i korupcije.

    Vi danas podržavate Vladu u kojoj su četiri ministra iz nacionalističke partije koja otvoreno govori protiv Jevreja i Rusa; Vladu koja je taj konflikt zapravo raspalila i koja danas vodi rat protiv sopstvenog naroda.

    Vi podržavate predsednika koji je predizbornu kampanju sproveo zahvaljujući svojim ukradenim milijardama i uz pomoć svoje televizije.

    Oligarha koji se ni po čemu ne razlikuje od Janukoviča, s njegovom korupcijom, gangsterskim metodama i sumnjivim poslovima.

    Uzgred, on je bio njegov ministar.

    Kako ne biste morali da se stidite, Vi skrivate od javnosti šta se zaista događa u Ukrajini.

    Vi skrivate da bogati ukrajinski oligarsi, kao i vojne glavešine talibana u Avganistanu, finansiraju svoje privatne armije.

    Skrivate da oni bez srama pljačkaju zemlju, dok veći deo stanovništva živi u teškom siromaštvu.

    Siromaštvu koje će se zbog ograničenja, čije su uvođenje naložili MMF i EU, samo povećavati.

    Vi skrivate da se naoružane grupe boraca Desnog sektora, kao i pre, nalaze na Majdanu, da predstavnici levičarskih partija u mnogim delovima Ukrajine ne mogu da izlaze napolje zbog opasnosti po svoj život i zdravlje.

    Kao i to da je Vlada, umesto da razoruža te naoružane grupe marodera, zabranila Komunističku partiju Ukrajine.

    Ubistvo više od 40 civila u Domu sindikata u Odesi, koji su zapalili ti desničari i u kojem su ljudi živi spaljeni ¿ to, nažalost, nije ruska propaganda, već zastrašujuća stvarnost.

    To je stvarnost, koja sa slikom proevropske Ukrajine otvorene za ceo svet, koju ste Vi naslikali, nema ništa zajedničko.

    Zar to nije neodgovorno?

    To je vlada koja tako otvoreno krši demokratska načela, pa još i uz pomoć evropskih milijardi.

    Zar ne bi bilo bolje da se utiče na to da se pokradene milijarde konačno vrate građanima Ukrajine.

    Taj novac je dovoljan da se reše finansijski problemi Ukrajine.

    I da se ispune prvobitni zahtevi Majdana ¿ da se stane na put oligarsima i korupciji, uspostavi demokratija i poboljša socijalna zaštita.

    Aktuelna vlast u Kijevu potpuno ih je izdala.

    I Vi ste ih, takođe, gospođo Merkel, izdali time što podržavate tu vlast.

    Princip koji važi u EU treba da važi i u Ukrajini.

    Samo ako ljudi imaju perspektivu u društvu, imaće perspektivu i ta zemlja.

    A prvi uslov za to je ¿ prestanak građanskog rata.

    Novi predsednik čak i ne pokušava da zaustavi eskalaciju krvavog konflikta, on ne želi da razgovara, on ne želi pregovore, on želi da nemilosrdno primenjuje vojnu silu, iako iskustvo svedoči da u građanskom ratu nema brzih pobeda, već samo beskonačno krvoproliće.

    I zato, gospođo Merkel i gospodine Štajnmajer, ako posle svih tih neuspeha vaše demokratije u Ukrajini zaista želite da se vratite odgovornoj spoljnoj politici ¿ pritisnite Porošenka da zaustavi rat protiv svog naroda i da otvori put za pregovore i primirje.

    A posle toga već možete i Putinu da prigovorite i izvršite pritisak na njega.

    Ali, u tom slučaju treba ozbiljno uzeti u obzir legitimne interese svih strana.

    A upravo to je Zapad mnogo godina zločinački ignorisao.

    Danas to vidi čak i bivši ministar odbrane SAD Robert Gejts: da je širenje NATO na Istok bilo greška, koja je, po Gejtsovim rečima, "sahranila ciljeve Alijanse"; da je NATO ignorisao ono što Rusi smatraju svojim nacionalnim interesima.

    Isto tako je neodgovoran član 10. Sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, u kojem se Ukrajina priključuje zajedničkoj bezbednosti, čime se faktički priključuje saradnji s NATO.

    Priključuje ili se želi da se priključi.

    Isto tako su neodgovorne, apsurdne debate o sankcijama, koje samo pogoršavaju odnose.

    Sankcijama koje mogu značajno da naštete i evropskoj privredi, dok se američki i naftni koncerni odavno smeju i trljaju ruke.

    Mere bezbednosti u Evropi nemoguće su bez Rusije, a tim pre protiv Rusije.

    Zato je Vlada Nemačke dužna da nedvosmisleno i odlučno istupi protiv Obamine vojne politike zastrašivanja i najavljenog razmeštanja NATO vojske u Istočnoj Evropi.

    Nisu nam potrebne nove vojne provokacije, nije nam potrebno više oružja u svetu koji je već prepun oružja.

    I onaj koji nakon 100 godina, tačno 100 godina od Prvog svetskog rata, i posle užasa Drugog svetskog rata još uvek razmišlja, fantazira o pravom ratu u centru Evrope, moram da kažem, bolestan je u glavu i treba ga staviti iza rešetaka.

    I nije važno kako se on zove ¿ Obama, Rasmusen ili nekako drugačije¿

    I zato, gospođo Merkel, oslobodite se više od te zavisnosti, od politike SAD i pokušajte, ako je moguće, s Francuskom da učinite da se Evropa odrekne zaoštravanja konflikta.

    Francuski istoričar Emanuel Tod rekao je o Nemačkoj sledeće:

    "Nemci nesvesno preuzimaju na sebe ulogu koja vodi u katastrofu druge Evropljane, a jednog lepog dana ¿ i u katastrofu po sebe same".

    Ako Vi ovu frazu doživljavate kao uvredu, onda mi Vas je veoma žao.

    Gospođo Merkel, nemačka evropska politika je jednom pripadala drugoj tradiciji.

    Ona je pripadala tradiciji na kojoj je bila zasnovana ¿ na bratskom poljupcu De Gola i Adenauera u Jelisejskoj palati, na rukovanju Helmuta Kola i Miterana u Verdenskom memorijalnom kompleksu i na klečanju Vilija Branta u Varšavi, kojim je on zauvek obavezao Nemačku da se bori protiv mržnje prema Jevrejima, protiv rasizma na celoj planeti i pokazao simbolični duh istočne mirne politike.

    Priključite se i Vi, konačno, ponovo toj tradiciji nemačke spoljne politike".

    ukrajina- 90477 - 11.06.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Gregor Gizi: O Ukrajini i Rusiji


    Gregor Gysi, istaknuti član njemačke stranke "Ljevica" (Die Linke), održao je 13. ožujka u Bundestagu kritički govor o odnosu Njemačke i zemalja Zapada prema situaciji u Ukrajini. "Kada mnogi kršitelji međunarodnog prava optužuju kršitelja međunarodnog prava Rusiju za kršenje međunarodnog prava, to nije naročito efektivno ni uvjerljivo."

    Tekst koji sledi je govor koji je 13. marta 2014. održao Gregor Gizi, istaknuti član nemačke stranke Levica (Die Linke). Kao predsednik najveće opozicione partije u Bundestagu, Gregor Gizi ima pravo prvenstva pri odgovoru Angeli Merkel. U svom obraćanju Budestagu, Gizi oštro kritikuje Nemačku i druge Zapadne zemlje, kao i Rusiju, zbog njihovog odnosa prema Ukrajini. On ukazuje na novu borbu za prevlast između Sjedinjenih Država i Rusije, kao i na kršenje međunarodnog prava svih strana. Sem toga, Gizi posebnu pažnju skreće na pozicije moći koje u novoj ukrajinskoj vlasti zauzimaju poznati fašisti. Govor je održan samo nekoliko dana pre referenduma na kojem su stanovnici Krima odlučili da se otcepe od Ukrajine; ovaj referendum Gizi smatra nelegitimnim.

    Gospodine predsedniče! Dame i gospodo! ŠRuski predsednik VladimirĆ Putin namerava da čitavu krizu u Ukrajini reši vojnim sredstvima. Nije razumeo da seGorbačov je 1990. predložio zajednički evropski dom, raspuštanje NATO i Varšavskog pakta, i koncept "uzajamne bezbednosti" sa Rusijom. NATO je predlog odbacio problemi čovečanstva ne rešavaju ni vojnicima ni oružjem, naprotiv. Čak se ni problemi Rusije ne mogu tako rešiti. Putinov stav i postupci su pogrešni i mi ih snažno osuđujemo.

    Njegov stav je međutim isti kao onaj koji preovladava na Zapadu u slučajevima Jugoslavije, Afganistana, Iraka i Libije. Konfrontacije između dva poretka zamenjeni su sukobima interesa između SAD i Rusije. Hladni rat je završen, ali ovakvi sukobi mogu imati slična svojstva.

    SAD žele da postignu veći uticaj i odbrane postojeći - i Rusija želi da ostvari veći uticaj i zadrži postojeći. Za Rusiju su ključne reči Gruzija, Sirija, Ukrajina.

    I ako osuđujemo Putinove postupke, moramo videti kako je došlo do ove eskalacije sukobljavanja. Reći ću vam jasno: sve što su NATO i EU mogli da urade pogrešno, uradili su.

    Počeću sa Šbivšim liderom Sovjetskog Saveza, MihailomĆ Gorbačovim. On je 1990. predložio zajednički evropski dom, raspuštanje NATO i Varšavskog pakta, i koncept "uzajamne bezbednosti" sa Rusijom. NATO je predlog odbacio. Rekli su da je raspuštanje Varšavskog pakta u redu, ali NATO ostaje. I tako je od odbrambenog NATO saveza nastao savez za intervencije.

    Druga greška: Tokom priprema za nemačko ujedinjenje, američki ministar inostranih poslova, naš tadašnji ministar inostranih poslova ŠHans DitrihĆ Genšer i drugi ministri inostranih poslova potvrdili su Gorbačovu da neće biti ekspanzije NATO ka istoku. Ovo obećanje je prekršeno. NATO se snažno širio ka Rusiji.

    Bivši američki sekretar odbrane Robert Gejts je brzopleto usisavanje istočnoevropskih zemalja u NATO opisao kao ozbiljnu grešku, a nastojanje Zapada da I ako osuđujemo Putinove postupke, moramo videti kako je došlo do ove eskalacije sukobljavanja. Reći ću vam jasno: sve što su NATO i EU mogli da urade pogrešno, uradili su privuče Ukrajinu u NATO kao ozbiljnu provokaciju. Nisam to ja rekao, već bivši sekretar odbrane Sjedinjenih Država.

    I treće, to je odluka o postavljanju balističkih projektila na teritoriji Poljske i Češke. Ruske vlasti su saopštile da se to protivi njihovim bezbednosnim interesima. Ali to Zapad uopšte nije zanimalo, i uradili su šta su hteli.

    Štaviše, u vezi sa ratom u Jugoslaviji, NATO je više puta ozbiljno prekršio međunarodno pravo. To sada potvrđuje ne samo tadašnji kancelar ŠGerhardĆ Šreder. Srbija nije napala nijednu drugu zemlju, i nije postojala rezolucija Saveta bezbednosti UN. Ipak je bombardovana - uz učešće Nemačke po prvi put od 1945. Stanovnicima Kosova je omogućeno da se o secesiji od Srbije izjasne na referendumu.

    U to vreme sam snažno kritikovao kršenje međunarodnog prava i rekao sam vam da sa Kosovom otvarate Pandorinu kutiju; jer ako se ovo dozvoli na Kosovu, moraćete dozvoliti i u drugim regijama. Vređali ste me. Niste me uzeli za ozbiljno, upravo zato što ste verovali da stari standardi za vas, pobednike Hladnog rata, više ne važe. Reći ću vam: Baskijci pitaju zašto im se ne dozvoljava referendum o tome da li žele da žive u Španiji ili ne. Katalonci pitaju zašto im se ne dozvoljava referendum o tome da li žele da žive u Španiji ili ne.

    Prirodno, to sada pitaju i stanovnici Krima.

    Kršenjem međunarodnog prava preko običajnog prava možete takođe stvoriti novo međunaronodno pravo; to znate. Međutim, ostajem pri stavu da će secesija Krima biti suprotna međunarodnom pravu, baš kao što je to bila i secesija Kosova.

    Znao sam da će se Putin pozvati na Kosovo, i zaista je tako i učinio. Gospođo kancelarka, vi sada kažete: Ova situacija je ipak sasvim drugačija. Možda je tako. Ali propustili ste da priznate da je kršenje međunarodnog prava - kršenje međunarodnog prava. Draga moja gospođo Špotpredsednice Bundestaga, KlaudijaĆ Rot, pitajte nekog sudiju da li krađa iz plemenitih pobuda u poređenju sa krađom iz Zapad veruje da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen. Teško smo potcenili kineske i ruske interese niskih pobuda - nije krađa. Reći će vam: To je i dalje krađa. U tome je problem.

    Jednom prilikom je gospodin Šministar odbrane u Šrederovoj vladi, PeterĆ Struk objavio: Nemačka mora da zaštiti svoju bezbednost u oblasti Hindu Kuš. Putin sada objavljuje da Rusija mora da zaštiti svoju bezbednost na Krimu. Sticajem okolnosti, Nemačka nije imala mornaricu u Hindu Kušu a bila je i prilično daleko. Pa ipak tvrdim: Obe pretpostavke su bile i jesu lažne.

    Kada mnogi kršitelji međunarodnog prava optužuju kršitelja međunarodnog prava Rusiju za kršenje međunarodnog prava, to nije naročito efektivno ni uverljivo. Danas smo suočeni sa tom činjenicom.

    ŠAmerički predsednik BarakĆ Obama govorio je baš kao vi, gospođo kancelarko, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu država. Oba principa su narušena u Srbiji, u Iraku i u Libiji. Zapad veruje da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen. Teško smo potcenili kineske i ruske interese. U vreme Jeljcina, koji je često bio pijan, prestali ste da uzimate Rusiju za ozbiljno. Ali situacija se promenila. Suviše je kasno da sada prizivate principe međunarodnog prava, stvaranog tokom Hladnog rata. Snažno se zalažem da se oni ponovo primene - ali za sve! Drugačije nije moguće.

    Natezanje konopca u Ukrajini

    Zatim je došlo do natezanja konopca između EU i Rusije oko Ukrajine. Obe strane misle i ponašaju se slično. Šef Evropske komisije Barozo je rekao: ili carinska unija sa Rusijom ili sporazumi sa nama! Nije rekao: "I jedno i drugo", već "Ili - ili!" Putin je rekao: Ili sporazumi sa EU ili sa nama! Obojica misle i rade slično. To je bila tragična greška obe strane.

    Nijedan ministar inostranih poslova EU nije pokušao ni da razgovara sa ruskim vlastima i makar obrati pažnju na legitimne bezbednosne interese Rusije.

    Rusija strahuje da će posle stvaranja bliskih veza sa EU, u Ukrajinu doći NATO. Oseća se opkoljenom. Ali odigralo se samo natezanje konopca oko Ukrajine.

    Ministri inostranih poslova zemalja članica EU i NATO uopšte nisu uzeli u obzir istoriju Nijedan ministar inostranih poslova EU nije pokušao ni da razgovara sa ruskim vlastima i makar obrati pažnju na legitimne bezbednosne interese Rusije Rusije i Ukrajine. Nikada nisu razumeli značaj Krima za Rusiju.

    Ukrajinsko društvo je duboko podeljeno. Čak ni to nije uzeto u obzir.

    Ova podela je već bila vidljiva u Drugom svetskom ratu a vidljiva je i danas. Istočna Ukrajina je okrenuta Rusiji. Zapadna Ukrajina je okrenuta Zapadnoj Evropi. U ovom trenutku ne postoji politička ličnost u Ukrajini koja bi mogla da predstavlja oba dela društva. To je tužna istina.

    Zatim tu su Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE). Teško ste ih zapostavili u poslednje vreme, gospođo kancelarko i gospodine ministre inostranih poslova. Finansiranje ovih organizacija stalno se smanjuje jer mislite da su nevažne. Ipak, to su jedine evropske organizacije čije su članice i Rusija i Ukrajina. Moramo dakle ponovo ojačati te organizacije, i finansijski, i moramo prestati da brbljamo o isključenju Rusije; to je potpuni promašaj.

    Takođe smo videli oštru eskalaciju na Majdanu. Videli smo snajpere i mnogo mrtvih. Svašta se priča. U takvoj situaciji sve vrvi od laži. Zbog toga predlažemo uspostavljanje međunarodne istražne komisije. I mi, ali pre svega Ukrajinci, imamo pravo da saznamo šta se desilo tamo i ko je za šta odgovoran. Drago mi je što i vi ovo podržavate, gospođo kancelarka.

    Na Majdanu je bilo mnogo demokratskih snaga, ali i fašista. Zapad je bio uključen direktno i indirektno.

    Ministar inostranih poslova Štajnmajer i ministri inostranih poslova Francuske i Poljske usaglasili su sporazum između Šbivšeg predsednika Ukrajine, ViktoraĆ Janukoviča i Predlažemo uspostavljanje međunarodne istražne komisije. I mi, ali pre svega Ukrajinci, imamo pravo da saznamo šta se desilo na Majdanu i ko je za šta odgovoran opozicije. Sada vi gospodine ministre inostranih poslova kažete da je Janukovič poništio taj sporazum svojim bekstvom. To nije tačno. Ljudi sa Majdana su ogromnom većinom odbili sporazum, a vi taj sporazum, gospodine ministre, niste ni zastupali na Majdanu.

    Tek je posle odbijanja Janukovič napustio Kijev.

    Zatim je sazvana sednica parlamenta na kojoj je usvojena odluka o njegovom zbacivanju sa 72.88 posto glasova. A ustav zahteva 75 posto. Sada gospodin Špredsedavajući komiteta za inostrane poslove u Bundestagu, NorbertĆ Retgen i drugi govore: pa ne možete se u revoluciji strogo držati ustava. Neki procenat manje ili više... možete zaista sve. Ipak, Putin se pozvao na ustav i rekao: "Nije bilo ustavom propisane većine za smenu", i oslonio se na Janukoviča.

    Štaviše, tokom glasanja su se po parlamentu šetali naoružani ljudi. To nije naročito demokratski. Na referendumu koji će se održati naredne nedelje na Krimu takođe će se okolo muvati naoružani vojnici. Ni to nije naročito demokratski.

    Zanimljivo je da vi, gospođo kancelarka, tvrdite da je ukrajinskim ustavom zabranjen takav referendum. Kada taj ustav važi a kada ne? Nije na snazi za zbacivanje predsednika ali odjednom je na snazi za referendum na Krimu. Opredelite se: Da li prihvatate ukrajinski ustav u potpunosti ili samo neke njegove stavke kada vam odgovara? To je vrsta koju poznajem i ne volim.

    Zatim je formirana nova vlast koju je smesta priznao Obama, kao i EU i nemačka vlada. Gospođo Merkel! Ukrajinski zamenik premijera, ministar odbrane, ministar Da li prihvatate ukrajinski ustav u potpunosti ili samo neke njegove stavke kada vam odgovara? To je vrsta koju poznajem i ne volim poljoproivrede, ministar životne sredine, javni pravobranitelj - to su sve fašisti. Šef saveta za nacionalnu bezbednost je bio osnivač fašističke partije Svoboda. Fašisti zauzimaju značajne položaje i dominiraju, na primer, u sektoru bezbednosti. Kada bi se dokopali makar i delića vlasti, fašisti je nikada nisu dobrovoljno predavali.

    Nemačka vlada bi makar tu trebalo da povuče granicu, posebno s obzirom na našu istoriju.

    Kada je Slobodarska partija Jerga Hajdera ušla u austrijsku vladu, došlo je do zamrzavanja diplomatskih odnosa i sličnih mera. A prema fašistima u Ukrajini ne preduzimamo ništa? Svoboda održava bliske veze sa nemačkom ekstremnom desnicom NPD i drugim nacističkim partijama u Evropi. Vođa ove stranke, Oleg Tjahnibok, izgovorio je doslovce sledeće - citiram, morate čuti šta je rekao:

    "Uzmite svoje oružje, borite se protiv ruskih, nemačkih, jevrejskih svinja i drugih štetočina."

    Ponoviću. Taj čovek je rekao:

    "Uzmite svoje oružje, borite se protiv ruskih, nemačkih, jevrejskih svinja i drugih štetočina."

    Sprovode se napadi na Jevreje i levičare. I na sve to vi ne kažete ništa? Razgovarate sa tim ljudima iz Svobode? To je skandalozno. Moram vam to jasno reći.

    Sada želite - i tako ste najavili - da nametnete sankcije ako nema drugog načina, kako kažete. Ali sankcije neće impresionirati Putina. Zaista, to će samo pogoršati situaciju. Bivši američki ministar inostranih poslova Henri Kisindžer je bio u pravu. Rekao je da sankcije nisu izraz strategije već izraz nedostatka strategije. To se odnosi i na rastući broj vojnih letova nad Poljskom i baltičkim republikama. Kakav je smisao toga?

    Zamrznuti su bankovni računi Janukoviča i njegovih sledbenika, jer su navodno krali novac iz državnih fondova. Moje pitanje: Niste to znali ranije? Drugo pitanje: Zašto Ukrajinski zamenik premijera, ministar odbrane, ministar poljoproivrede, ministar životne sredine, javni pravobranitelj - to su sve fašisti samo njihove račune? Šta je sa milijardama na računima oligarha koji podržavaju drugu stranu? Zašto tu ne preduzimate ništa? Zašto se sve radi samo jednostrano?

    Diplomatija je jedino rešenje.

    Prvo. Zapad mora priznati legitimne bezbednosne interese Rusije na Krimu koje je, uzgred, takođe priznao američki državni sekretar Keri. Za Krim se mora naći status sa kojim će moći da žive i Ukrajina i Rusija, i mi.

    Rusiji se mora garantovati da Ukrajina neće postati članica NATO.

    Drugo. Budućnost Ukrajine leži u povezivanju EU i Rusije.

    Treće. U Ukrajini se mora pokrenuti proces razumevanja i pomirenja između istoka i zapada zemlje, možda kroz federalni ili konfederalni status, možda i kroz dvojno predsedništvo.

    Krivim EU i NATO za činjenicu da se odnosi sa Rusijom do danas nisu istražili ni uspostavili. To se mora iz osnova promeniti.

    U Evropi neće biti bezbednosti bez Rusije ili u suprotnosti sa njom, već samo sa Rusijom. Ako se ova kriza jednog dana reši, dobit može biti u tome da sve strane konačno ponovo počnu da poštuju međunarodno pravo.

    Hvala.
    ukrajina- 89485 - 27.03.2014 : Ozrenac - best (0)

    Repriza; ista meta isto rastojanje


    Istorija je učiteljica života. Istorija se ponavlja. To su samo neke od izreka na ovu temu istorije koje dokazuju koliko su tačne. No da se ne pravim previše pametan nego da pređem na stvar.

    1812. godine, pod vođstvom Napoleona, velika armija sastava 450.000 francuza, 34.000 Austrijanaca, 95.000 Poljaka, 55.000 Italijana i 90.000 Nemaca započinje napad na Rusiju. Kako su prošli, zna se, vratilo ih se oko 22.000.

    1941. godine napad na Rusiju započinje Nemačka. U sastavu te armije borio se veliki broj vojnika iz zemalja bliskih Trećem rajhu: Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske... Kako su i oni prošli, zna se.

    Cilj i jednog i drugog pohoda je bio uništenje Rusije kao države, uništenje ruskog naroda kao naroda niže vrednosti i ovladavanje ogramnim prirodnim bogatstvima te zemlje.

    Danas smo svedoci izviđenja još jednog dela plana koji za krajnji cilj ima isto ono što su hteli i Hitler i Napoleon. Od raspada SSSR i ujedinjenja Nemačke skoro svi potezi i događaji u Evropi idu ka tom cilju:

  • U EU su uključene ili su na putu da se uključe gotovo sve zemlje čime su stavljene pod potpunu ekonomsko-političku kontrolu
  • U NATO su uključene te iste zemlje gde su stavljene pod potpunu vojnu kontrolu a njihove armije mogu biti upotrebljene gde komanda NATO odluči.
  • bombardovanjem Srbije 1999. godine slomljen je i poslednji potencijalni saveznik Rusije u Srednjoj Evropi a ostalima pokazano šta ih čeka ako se usprotive toj politici na bilo koji način.

    Sada je na red došla Ukrajina! Metodama specijalnog rata, dosad dobro proverenim, zbačena je Ukrajinska vlada. Cilj ove operacije je da na raspisanim izborima pobede oni koje američko-nemački planeri odaberu kao najpogodnije i kojima budu dali najveću finansijsku i svaku drugu pomoć za sprovođenje kampanje. U zemlji treba uspostaviti marionetsku vladu kojoj će EU odobriti ogromne kredite i zemlju dovesti u dužničko ropstvo i potpunu ekonomsku, a zatim i vojnu zavisnost od Brisela. U periodu od pet godina Ukrajinu treba dovesti na prag ulaska u NATO. U tu svrhu se kod ukrajinskog naroda smišljeno razvija antiruskog raspoloženje, a Rusija se predstavlja kao agresor i okupator. U Ukrajini se podstiču međunacionalne tenzije kako bi se uGušila sećanja na zajednički život i zajedničku borbu protiv osvajača kroz vekove.

    Rusija u ovoj situaciji vuče iznuđene i jedine moguće poteze. Vraća pod svoju vlast SVOJU teritoriju Krima i mudro smiruje situaciju među ruskim stanovništvom u ostalim delovima Ukrajine. Time ostavljaja prostora za dijalog sa novoizabranom vladom Ukrajine, a nesumnjivo da će i Rusija na izborima u Ukrajini imati svoje favorite.

    Nisam prorok, ali čim završe sa Ukrajinom na redu je BELORUSIJA, članci po novinama i način kako se karakteriše belorusko rukovodstvo upućuju na to da su pripreme već počele.
  • ukrajina- 89481 - 27.03.2014 : Malislatki - best (0)

    Govor lidera Njemačke levice u Bundestagu


    Gospodine predsedniče! Dame i gospodo!

    Putin želi da vojnim putem reši ukrajinsku krizu. On ne shvata da se svetski problemi ne mogu rešavati vojskom i oružjem. Baš naprotiv. Tako se ne mogu rešavati ni ruski problemi. Njegovi stavovi i potezi su pogrešni. Međutim, ti isti stavovi dominirali su i još dominiraju na Zapadu. To pokazuju primeri Jugoslavije, Avganistana, Iraka i Libije. Konfrontaciju dva sistema zamenio je konflikt američkih i ruskih interesa. Hladni rat je završen. Međutim, ovi suprotstavljeni interesi poprimaju veoma slične karakteristike. SAD nameravaju da prošire svoj uticaj i zadrže postojeće interesne sfere. Isto važi i za Rusiju. Navešću nekoliko primera i za nju: Gruzija, Sirija, Ukrajina. Kada osuđujemo Putinove poteze, moramo da shvatimo kako je uopšte došlo do konflikta. Biću krajnje otvoren: sve što je NATO mogao pogrešno da uradi, uradio je.

    Počeću sa Gorbačovom. On je 1990. predložio izgradnju zajedničke evropske kuće, raspuštanje NATO-a i Varšavskog pakta i koncept "zajedničke bezbednosti". NATO je odbio taj predlog. "Da, Varšavski pakt je istorija, ali NATO ostaje. " Odjednom se NATO iz odbrambenog saveza pretvorio u intervencionistički.

    Druga greška. Tokom pregovora o nemačkom ujedinjenju, američki ministar spoljnih poslova, nemački ministar spoljnih poslova Genšer, i ministri spoljnih poslova drugih zapadnih zemalja su obećali Gorbačovu da neće biti širenja NATO-a na istok. Prekršili smo ovo obećanje. Došlo je do njegovog nezadrživog širenja ka Rusiji. Bivši američki ministar odbrane Robert Gejts opisao je preuranjeni prijem istočnoevropskih država u NATO kao tešku grešku, a poziv Zapada Ukrajini da uđe u NATO kao ozbiljnu provokaciju. Na kraju dolazi i odluka da se raketni štit NATO-a razmesti u Poljskoj i Češkoj. Ruska vlada je rekla: to ugrožava naše bezbednosne interese, mi to ne želimo. Međutim, Zapad je odlučio da ignoriše zabrinutost Rusije i nastavio je po starom. Uz to, NATO je tokom jugoslovenskih ratova nekoliko puta povredio međunarodno pravo. To je nedavno priznao i tadašnji kancelar Gerhard Šreder. Srbija nije napala neku drugu državu, niti smo imali odluku Saveta bezbednosti UN. Uprkos tome došlo je do bombardovanja, u kome je prvi put posle 1945. učestvovala i nemačka vojska. Stanovnicima Kosova je dopušteno da na referendumu odluče o odvajanju od Srbije.

    Tada sam žestoko kritikovao povredu međunarodnog prava i rekao sam da se na Kosovu otvara Pandorina kutija, jer ako je Kosovu dozvoljeno pravo na samoopredeljenje, moraćete to isto pravo da priznate i drugima. Smejali ste se. Niste to ozbiljno shvatili, jer ste verovali da ste pobednici u hladnom ratu za koje ne važe više nikakva pravila. Reći ću vam samo da se Baskijci i Katalonci već duže vreme pitaju "zašto bismo ostali u Španiji, mogli bismo i mi da održimo referendum o nezavisnosti". Naravno, sada su to isto pitanje postavili i stanovnici Krima. Povredama međunarodnog prava stvara se običajno pravo kao novo pravo međunarodnih odnosa. Smatram da je secesija Krima suprotna međunarodnom pravu, baš kako što je to bio slučaj i sa Kosovom. Međutim, očekivao sam da će se Putin pozvati na Kosovo, što je i uradio. Sada vi gospođo Merkel kažete: "Situacija je potpuno drugačija."

    Možda je to tačno. Ali izgleda da ne razumete da je povreda međunarodnog prava uvek povreda međunarodnog prava. Pitajte nekog sudiju da li je pljačka sa plemenitim motivima u poređenju sa pljačkom bez tih motiva i dalje pljačka. On će vam odgovoriti: "Da, to je i dalje pljačka."

    Nemački ministar odbrane Peter Struk objašnjavao je prilikom odlučivanja o intervenciji u Avganistanu da Nemačka mora da brani svoje interese na Hindukušu. Sada Putin kaže da Rusija mora da brani svoje interese na Krimu.

    Uzgred rečeno, Nemačka na Hindukušu nije imala flotu i udaljenija je od njega nego Rusija od Krima. Uprkos tome smatram da su oba ova objašnjenja pogrešna. Međutim, jedno je tačno. Kada oni koji krše međunarodno pravo optužuju Rusiju, koja ga takođe krši, za njegovu povredu, nekako se to čini prilično jalovim i neubedljivim. To je nesporna činjenica. Obama govori isto kao vi, gospođo Merkel, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu država. Međutim, ovi principi su pogaženi u slučajevima Srbije, Iraka i Libije. Zapad je mislio da može da krši međunarodno pravo jer je Hladni rat završen. Grubo smo potcenili ruske i kineske interese. Rusiju pod Jeljcinom, koji je često bio mrtav pijan, nismo uzimali ozbiljno. Međutim, situacija se promenila. Kasno ste se setili da se pozivate na principe međunarodnog prava nastale tokom Hladnog rata. Želeo bih da oni ponovo važe, ali da važe za sve! Nema drugog rešenja. Došlo je do nesuglasica između EU i Rusije oko Ukrajine. Obe strane su vodile sopstvenu politiku. Predsednik Evropske komisije Baroso je rekao: "Ili carinska unija sa Rusijom ili ugovor sa nama!" On nije rekao "oboje", već "ili-ili!" Putin je uzvratio: "Ili ugovor sa EU ili sa nama!" Obe strane su počinile kobnu grešku.

    Niko od evropskih ministara spoljnih poslova nije ni pokušao da razgovara sa ruskom vladom i da primi k znanju opravdane ruske bezbednosne interese. Rusija strahuje da će uslediti još bliži odnosi EU i NATO-a sa Ukrajinom i oseća se potpuno opkoljenom. EU i NATO su ignorisale istoriju Rusije i Ukrajine. Nikada nisu shvatili značaj Krima za Rusiju. Ukrajinsko društvo je duboko podeljeno. Ni to nismo uzeli u obzir. Ova podela je došla do izražaja u Drugom svetskom ratu, a primetna je i danas. Istočna Ukrajina teži Rusiji, a zapadna Evropi. U Ukrajini u ovom trenutku nažalost ne postoji ni jedna politička ličnost koja bi mogla da predstavlja oba dela ovog društva. Ali zato postoje Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Mada smo i njih u poslednje vreme prilično zanemarili. Donacije ovim organizacijama ste stalno smanjivali, misleći da one više nisu važne. Međutim, one su jedine evropske organizacije čiji su članovi i Rusija i Ukrajina. Zato moramo ponovo da ih ojačamo, pre svega finansijski, i ne bi trebalo da razmišljamo o isključivanju Rusije jer je to potpuno besmisleno. Svi smo bili svedoci zaoštravanja situacije na Majdanu, snajpera i poginulih. Kruže različite glasine. U takvim situacijama se često prikriva istina. Zato predlažemo osnivanje međunarodne istražne komisije. Mi, ali pre svega građani Ukrajine, imamo pravo da saznamo šta se tamo zaista dogodilo i ko je za to odgovoran. Na Majdanu smo imali demokratske snage, ali i fašiste. Zapad se mešao direktno i indirektno. Onda su ministar spoljnih poslova Nemačke Štajnmajer, francuski i poljski ministri spoljnih poslova zaključili sporazum sa Janukovičem i opozicijom. Sada gospodin Štajnmajer kaže da je Janukovič svojim begom ovaj ugovor učinio ništavnim. To nije tačno. Ljudi na Majdanu su velikom većinom odbili postignuti sporazum. Janukovič je napustio Kijev tek posle tog događaja. Onda se parlament sastao i smenio ga sa 72, 88 odsto glasova. Ustav propisuje većinu od 75 odsto. Sada ljudi iz nemačke vlade kažu: "Da, ali kada je revolucija niko ni ne očekuje da se strogo pridržavate ustava. Par procenata više ili manje." A sada se i Putin poziva na istu stvar: "Ne postoji ustavna većina za smenu." Uz to, glasanje u parlamentu su nadzirali naoružani ljudi. To nije naročito demokratski. Referendum na Krimu će takođe nadzirati naoružani ljudi. Ni to nije demokratski. Zanimljivo je što kancelarka tvrdi da je referendum na Krimu zabranjen prema ukrajinskom Ustavu.

    Ali kada taj Ustav važi? To nije bio slučaj prilikom smene predsednika, a sada bi trebalo da ga primenimo na referendum na Krimu. Morate da se odlučite. Da li ukrajinski Ustav prihvatate u celosti ili samo neke njegove delove koji vam odgovaraju?

    Ukrajina je dobila novu vladu. Barak Obama, EU i Nemačka su je odmah priznali. Gospođo Merkel! Zamenik premijera, ministri odbrane, poljoprivrede, životne sredine, državni tužilac, to su sve fašisti. Šef saveta za nacionalnu bezbednost je jedan od osnivača fašističke partije Svoboda. Fašisti su dobili važne funkcije i dominiraju bezbednosnim aparatom. Da li su fašisti ikada u istoriji čovečanstva dobrovoljno predali vlast koju su već jednom osvojili? Barem je nemačka vlada trebalo da odredi crvenu liniju, naročito imajući u vidu našu istoriju. Kada je Hajderov FPÖ ušao u austrijsku vladu, EU je zapretila sankcijama. Međutim, reakcija je izostala kada je reč o fašistima u Ukrajini. Svoboda ima bliske kontakte sa nemačkim NPD-om (Nemačka nacional-demokratska partija) i drugim nacističkim partijama u Evropi. Predsednik ove partije Oleg Tjagnibok izjavio je, citiram: "Uzmite oružje, borite se protiv ruskih krmača, nemačkih i jevrejskih svinja i drugog korova." Kraj citata. Došlo je do napada na Jevreje i na levičare. Ali nemačka vlada i dalje ćuti i razgovara sa ovim ljudima iz Svobode. To je skandal.

    Sada ste se odlučili za uvođenje sankcija, "ako nemamo drugog izbora", kako to vi kažete. Time nećete impresionirati Putina, već ćete samo dodatno zaoštriti situaciju. Kisindžer, bivši američki ministar spoljnih poslova, u pravu je kada kaže da sankcije nisu strategija, već znak njenog nepostojanja. To važi i za sve veći broj vojnih letova iznad Poljske i baltičkih država. Čemu sve to? Blokirani su računi Janukoviča i njegovih saradnika, jer se na njima nalazi pronevereni državni novac. Moje pitanje je sledeće: pa zar to niste znali ranije? Drugo pitanje: zašto samo njihovi računi? Šta je sa milijardama u vlasništvu oligarha? Zašto su sve odluke tako jednostrane?

    Moramo biti svesni da postoji samo jedan put za izlazak iz ove krize. To je put diplomatije. Prvo. Zapad mora da uvaži legitimne ruske bezbednosne interese, što je prepoznao i američki ministar spoljnih poslova Džon Keri. Moramo da nađemo rešenje za Krim, koje će odgovarati i Ukrajini i Rusiji i nama. Rusiji se moraju pružiti garancije da Ukrajina neće postati član NATO-a. Drugo. U Ukrajini mora da otpočne proces pomirenja i razumevanja između istoka i zapada, možda kroz model federalne ili konfederalne države ili sa dva predsednika. Ono što zameram SAD i EU je to što nikada nisu ni pokušali da postignu neki dogovor sa Rusijom. To mora da se promeni. Bezbednost u Evropi ne može da postoji bez Rusije ili uprkos njoj, već samo kroz obostranu saradnju. Kada se jednog dana ova kriza završi, nadajmo se da će njena najveća posledica biti ta što će sve strane ubuduće poštovati međunarodno pravo.

    Hvala vam.

    Autor govora je lider nemačke opozicione Leve partije
    ukrajina- 89461 - 26.03.2014 : Malislatki - best (2)

    Goldman: Do skoro smo bili jedina supersila na planeti, a sad samo mlatimo praznu slamu


    Mozak ove dobro dokumentovane operacije (i još nekih koje će tek dokumentovati) bio je direktor za planiranje u Savetu za nacionalnu bezbednost pod Ričardom Alenom i Vilijamom Klarkom, doktor Norman Bejli, koji je imao titulu specijalnog pomoćnika predsednika SAD.

    Bejli je zaposlio mali tim "izvođača radova" da prikupe obaveštajne podatke o područjima od interesa, a ja sam za njega radio između 1981. i 1983. godine na brojnim projektima, a posebno na nadziranju nemačkih političara i onih koji su ih podupirali u vreme kada je Evropa bila sklonija da preseče saradnju sa Sovjetima nego da se bori protiv imperiji zla.

    Doktor Bejli je bio moj mentor u geopolitici. Rekao mi je krajem 1981. godine da će Reganova administracija srušiti komunizam do 1987. godine, kroz ogromno vojno jačanje i ekonomsku konkurenciju. Mislio sam da je lud, pa sam odmah potpisao. Sada je polupenzionisan u Izraelu, u vili na vrhu brda sa pogledom na Mediteran, a bio je vrhunski borac Hladnog rata. Posle napuštanja državne službe, otvorio je konsultantsku firmu sa bivšim direktorom CIA, Vilijamom Kolbijem, i savetovao multinacionalne korporacije.

    Danas sam od njega dobio e-mail u kome komentariše odgovor Zapada na situaciju u Ukrajini, i imam njegovu dozvolu da ga objavim. Dr Bejli piše:

    Ako prihvataimo da je licemerje isto što i majčino mleko za domaću i međunarodnu politiku, ipak povika Evrope i Sjedinjenih Američkih Država zbog ruskog preuzimanja Krima izlazi iz okvira prihvatljivog ponašanja.

    Sadašnja privremena vlada Ukrajine je produkt državnog udara. Krim je Ukrajini 1953. godine predao Hruščov (koji je rođen u Ukrajini) ne pitajući nikoga na Krimu da li želi da bude predat ili ne. Čak je i bivši sovjetski generalni sekretar Gorbačov izjavio da je "Krim pripojen Ukrajini" bez pitanja ljudi, i sada ljudi ispravljaju tu grešku. Ovo treba da se pozdravi, a ne da se proglašavaju sankcije."

    Rusija neće dobiti veći pristup Mediteranu sa Krima nego što je imala do sada sa svojim dugoročnim zakupom pomorske baze u Sevastopolju.

    Što se nasilnog odvajanje dela teritorije od suverene države tiče, Kosovo je odvojena od Srbije američkim i evropskim bombardovanjem Srbije koje je trajalo sve dotle dok se Srbi nisu složili.

    Najzad, uprkos žestokoj retoričkoj osudi ruskog preuzimanja, sankcije koje se uvode sa mnogo pompe su toliko slabe da izgledaju smešno, a ruska vlada ih tako i prihvata.

    Rusija ima mnogo jače poluge uticaja na Evropu nego Evropa na Rusiju. Ako bi Rusija bila ta koja hoće da uvede embargo na naftu i posebno na izvoz prirodnog gasa u Evropu, Evropljani bi potrošili svoje rezerve za dva meseca, a onda bi evropska privreda stala. Rusija bi zbog toga, naprotiv, izgubila jedva 7,5 milijardi dolara prihoda. Trgovinska razmena SAD - Rusija je mala, tako da bi američke trgovinske sankcije bile besmislene.

    Što se tiče mogućih finansijskih sankcija, ruski zvaničnicima je u svakom slučaju zabranjeno da imovinu drže u inostranstvu, tako da "zamrzavanje" njihove imovine u SAD uopšte ne vodi ničemu, uprkos monumentalnom preterivanju proglašenjem "vanrednog stanja" i neverovatno slabih sankcija koje se uvode kao odgovor na pretnju "nacionalnoj bezbednosti. " Zauzvrat, Rusija je izvestila da je povukla 100 milijardi dolara u državnim obveznicama SAD. A kad je o Evropljanima reč, njihova imovina u Rusiji je tri puta veća od ruske imovine u Evropi.

    Drugim rečima, sve trgovinske i finansijske poluge su na strani Rusije, a ne Zapada. Ali najvažnije je (i savršeno ilustruje šta se dešava kada različiti efekti usvojene politike i preduzetih mera nisu tačno proračunati) to što reakcija Evrope i SAD na rusko preuzimanje Krima ne obezbeđuje nikakvu rusku saradnju u postizanju iole značajnijeg sporazuma sa Iranom povodom njegovih planova da stvori uslove za proizvodnju nuklearnog oružja. Zaista, Rusija je upravo prihvatila da snabde Iran još jednom nuklearnom elektranom.

    Stoga se sa sigurnošću može predvideti da će ranije ili kasnije, a verovatno ranije, Iran biti u stanju da proizvede nuklearno oružje. Šta Izrael da radi? On realno ima dve opcije - da napadne iranska nuklearna postrojenja vojno, a ministar odbrane Jašalon je rekao da sada to preispituje, ili da preduzme odbrambene mere neophodne da osiguraju da Izrael bude spreman ako i kada Irana uspe da minijaturizuje svoje nuklearno oružje.

    Mi, pravi borci Hladnog rata, shvatali smo da rušenje komunističke imperije zla od nas zahteva da uvažimo interese Rusije kao nacije. Stariji državnici koji su pobedili u Hladnom ratu, uključujući tu i Henrija Kisindžera (čijim je otvaranjem prema Kini Sovjetski Savez bio okružen sa svih strana), uzalud pokušavaju da unesu zeru razuma u klovnovsku predstavu koja se izdaje za američku spoljnu politiku na oba politička krila.

    Republikanski mejnstrim je pobrkao Tahrir trg sa Leksington Komon (1), a zatim je pogrešno poverovao da je Majdan isto što i Tahrir trg. Da smo samo bili grublji i žešći, tvrde oni, Krim bi danas bio slobodan. To je čista glupost, jer ne postoji takvo stanje u svetu u kome Krim neće biti ruski. Mi smo imali izvesnu moć da utičemo na uslove pod kojima će biti ruski, a onda smo izabrali najgori mogući pravac delovanja - otvoreno neprijateljstvo kombinovano sa nemoćnim držanjem.

    Imamo elitu koja živi u sopstvenom svetu virtuelne realnosti, ograničenu promašenom ideologijom, nesposobnu da uči iz svojih prethodnih grešaka (ili čak i da prizna da su to bile greške) i osuđenu da stalno ponavlja iste greške. Pripadnici te elite stoje pred Putinom kao što mali dečak stoji u zoološkom vrtu pred lavom od koga ga dele rešetke kaveza. Lav, ipak nije sasvim bez alternative, kao što iz alarmantnog slučaja Irana treba da je postalo jasno.

    Ono šta ćemo dobiti u Ukrajini, mogao bih da dodam, nalik je na ono što smo dobili u Egiptu. Dok su se i administracija Obame i senatori Mekejn i Grejem (zajedno sa onima poput Reuela Marka Gerehta iz Vikli Standarda) kladili na muslimansku braću kao na glas islamske demokratije, egipatska privreda je propala. MMF je pokušao da natera Egipat da smanji subvencije na hranu i energente koje gutaju njegov budžet, a Egipat je to odbio. Na kraju je privreda propala i vojska se vratila na vlast uz masovnu i jednodušnu podršku javnosti.

    Ukrajina nije isto što i Egipat (pre je izvoznik nego uvoznik hrane), ali i njena ekonomija je opustošena, a Zapad i tamo ponovo šalje MMF. To je formula za stvaranje haosa. Putin neće da preuzme Donjeck ili Harkov. On to ne mora da čini. On će sačekati da Zapad napravi neopisiv haos od Ukrajine i onda će moći da radi šta god hoće.

    Pre samo petnaestak godina Amerika je bila jedina svetska super sila. Sada mlatimo praznu slamu. Takva sila se ne možete tek tako izgubiti. Može se samo uludo straćiti.
    ukrajina- 89250 - 12.03.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (5)

    Žena genije: Natalija Vitrenko o situaciji u Ukrajini


    Od danas, ona je moj omiljeni političar! Ona je ujedno i glas ukrajinskog naroda, bar onih 83% Ukrajinaca koji smatraju da je ruski jezik njihov maternji jezik. Natalija Vitrenko (Наталия Витренко) je Ukrajinka, doktor ekonomskih nauka, vođa od jedne partije lijevice... Živi u Kijevu, ali je pod stalnim pritiskom ukrajinskih fašista, koji joj prijete ubistvom. Inače, Ona je jedan od ozboljnih kandidata za predsjednika Ukrajine, ukoliko doživi sledeće izbore. Ovo su isječci iz jednog njenog intervjua, koje sam ja napravio za one koji ne govore ruski jezik. Pročitajte, nećete se pokajati pogotovu što je u nekoliko navrata dotakla i balkansko pitanje.

    U ovom intervjuu Natalija objašnjava da je Januković ilegalno zbačen sa vlasti: po ustavu Ukrajine predsjednik nije više predsjednik samo ukoliko:

  • svojevoljno da otkaz
  • zbog zdravlja nije u stanju da obavlja funkciju
  • umre
  • protiv njega se pokrene istraga ( impeachment )

    Potom objašnjava da su neo-fašističke partije zabranjene u gotovo svim evropskim zemljama i da je veliki problem što to i Ukrajina nije uradila. Optužuje Evropsku Uniju što je podržala takvu grupu zločinaca, a isto pitanje je postavila prošle godine i u Strazburu.

    Iznosi i jednu interesantnu činjenicu: Januković je Banderu i ostale kvislinge proglasili herojima Ukrajine. Samim time, Januković je podsjekao granu na kojoj je sjedio. Ona takođe tvrdi da je Januković bio jako loš političar jer je gledao prema Zapadu, čekajući naredbe od njih.

    22:42 - Iskreno rečeno, ja sam mislila da Njemačka i Italija imaju mnogo veću nezavisnost nego što je to u stvarnosti. Međutim, kada sam otišla tamo vidim da u Njemačkoj ima 50. 000 američkih vojnika. Ista stvar je i u Italiji, koja ima pet američkih vojnih baza. Ako od tih baza zavisi ekonomsko-politički položaj te zemlje, onda odmah možeš da shvatiš koliku slobodu imaju političari tih zemalja. Isto se može kazati i za Francusku i sve ostale veće zemlje Zapada. A šta onda kazati o malim zemljama? Na osnovu ovoga se može zaključiti da ka karti svijeta ima jako malo samostalnih subjekata. Amerika se bori za dominaciju u Svijetu. Rusija se bori za njeno uvažavanje i moć, Kina se bori za isto, Indija takođe, i dvije-tri zemlje Južne Amerike.. .

    Interesantno je da Natalija navodi Kubu kao samostalnu zemlju, koja "ne leži ispod nekoga" očekujući instrukcije šta da radi.



    30:05 - Antiamerikanizam (odbojnost prema politici SAD-a) je sve jača u svijetu jer su činjenice veoma tvrdoglave stvari. Zašto? Ljudi su počeli da analiziraju kakvu su demokratiju Amerikanci donijeli u Irak, Avganistan, Libiju, kako oni muče Siriju sve do danas.. .

    Sredstva javnog informisanja prikazuju jedno, međutim u Evropi jeste internet koji je jako moćna sila.

    34:00 - Evropa je apsolutno pravilno uradila jer je prije svega stavila prava čovjeka. Kroz tu prizmu treba ocjenjivati i probleme u Ukrajini. A ukoliko gledamo kroz tu prizmu, odmah nam postaje jasno šta su uradili borci na Majdanu, a zatim i u Zapadnoj Ukrajini. Zatim su htjeli da svoje borce pošalju i u Istočnu Ukrajinu, što je narušavanje prava čovjeka.

    35:00 (Pitanje) - Postoji mišljenje nekih stručnjaka da se u Ukrajini ponavlja jugoslovenski scenario, tj. radi se na rasparčavanju Ukrajine. Da li se ovdje radi o procesu Balkanizacije ili kolonijalizacije.

    35:30 - Postavili ste jedno veoma interesantno pitanje: da li je bolja kuga ili kolera? Balkanizacija Ukrajine bi bila opšta tragedija za Ukrajinu. Uopšte, raspad zemlje na mala kneževstva bi bila gubljenje suvereniteta, gubljenje mogućnosti korištenja svoga potencijala, i prirodnih i proizvodnih i intelektualnih. Ovaj problem je stvorila ukrajinska vlast. Nje ranije nije bilo. Njega je stvorio neo-nacionalizam. Zašto?

    ...u Ukrajini ima 6 miliona Rusa, ali se polovina Ukrajinaca osjeća Rusima. Što se jezika tiče, u 2007. godini je napravljeno istraživanje u Ukrajini i 83% stanovnika ove zemlje su se izjasnili da je njihov jezik ruski.

    U statutu partije "Sloboda" je napisano kakva su prava drugih naroda u Ukrajini. I šta im je nakon toga preostalo nego da se spašavaju? Demonstracije na Krimu su samo bile odgovarajuća reakcija na ugrožavanje njihovih ljudskih prava! Zbog toga, ukoliko zabranimo neo-fašističke pokrete i ne budu ugrožena ljudska prava, mi ćemo sačuvati zemlju! Zbog toga sam se ja obratila Evro-parlamentu i njegovim političarima: "Pomozite nam da likvidiramo Banderose i da ih sklonimo sa ulice! Likvidirati ugrožavanje života naših žitelja! Pomognite nam da zabranimo neo-fašizam u Ukrajini! Pomognite nam da raspišemo demokratske izbore, da svaki rejon pošalje svoga predstavnika u parlament i da tako za predsjednika izaberemo čovjeka koji je najdostojniji za to i koji će štititi interese većine ljudi Ukrajine. U ovome se sastoji suština demokratije!

    Međunarodno pravo daje ljudima pravo na samoopredeljenje, pravo na RE-FE-RE-NDUM. A šta će biti poslije referenduma, to je druga priča.

    ...a na Kosovu nije bilo ni referenduma, što je jako interesantno. Pogledajte na ove dvojne standarde. Tamo su objavili da su ugroženi životi Albanaca, i to je sve! Nakon toga su poslali vojsku i - priznali Kosovo.

    U Iraku, kažu da je postajala diktatura. Ja sam bila posmatrač na izborima. Tamo su dolazili ljudi, svojom krvu se potpisivali za Sadama Huseina. Ja sam tamo hodala slobodno, nikakvih ograničenja nisam imala.

    To što danas na ukrajinskim kanalima nazivaju "agresorom" to je velika zabluda. Samo sud može da odluči da li je neko agresor!
  • ukrajina- 89213 - 09.03.2014 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Re: Uloga fašista u Kijevu


    Nemcima bi bilo pametnije da se klone Rusa, inače će ih oni opet terati do Berlina. Samo će ovaj put zid biti za par metara visočiji par i niko ga više neće srušiti u narednih sto godina.

    A što se tiče ovih "demokrata" iz takozvane BiH i njihove ljubavi prema Amerikancima, neka odu u Irak, Libiju i Siriju je je tamo već uspostavljena američka demokratija. Ljudi žive samo tako, čudo jedno ba!
    ukrajina- 89209 - 09.03.2014 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Putinova strategija na Krimu


    Putinova strategija na Krimu je jasna. Novi Kijev i Zapad našli su se u opasnoj situaciji, smatra Ingo Mantojfel.

    Mnogo toga se proteklih dana desilo na ukrajinskom polustrvu Krimu i treba računati s tim da će ostati dinamično. Od samog početka je bilo jasno da procesima na Krimu upravlja Moskva. Odlično organizovani komandosi, koji nisu nosili nikakve oznake na uniformama i koji su zauzeli važne punktove na Krimu, delovali su u skladu sa interesima Kremlja. Isto važi i za takozvane proruske političare na Krimu, koji su u senci komandosa preuzeli vlast i planiraju da na referendumu 30. marta dobiju legalnu osnovu za otcepljenje od Ukrajine.

    U prilog tome da se radi o orkestriranoj akciji, govori i paralelno izgrađena preteća kulisa Moskve: vojni manevri, deklaracija u parlamentu i organizacija pres-konferencije za izbeglog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Odluka parlamenta da se zvanično stvori mogućnost slanja ruske vojske u Ukrajinu, poslednji je dokaz intervencije Moskve na Krimu.

    Putinovi ciljevi i opcije Kijeva

    "Operacijom Krim" Moskva je novoj vladi u Kijevu i Zapadu postavila veoma opasnu klopku. Dovoljno je baciti pogled na Putinovu strategiju. Preuzimanjem kontrole nad Krimom Putin sledi dva cilja. Prvo: On je preventivno obezbedio bazu ruske mornarice u Sevastopolju, pre nego što bi nova vlada u Kijevu mogla da otkaže Rusiji ugovor o stacioniranju. Drugo: Moskva sada, sa Krimom u rukama, može da vrši pritisak na novu vladu u Kijevu. Nakon svrgavanja predsednika Janukoviča,

    Putin na ovaj bezobziran i beskrupulozan način želi da dobije pravo saodlučivanja o političkoj budućnosti Ukrajine. Ukoliko nova vlada u Kijevu ne pristane na ovu igru, za očekivati je da na Krimu nastane druga Transnjistrija ili Abhazija - dakle separatističko područje sa međunarodno izolovanom proruskom vladom koju će štititi ruska armija.

    Nova vlada u Kijevu je pred teškom odlukom. Vojna intervencija ukrajinske armije na Krimu mogla bi da dovede do katastrofe nesagledivih razmera. Ne bi bilo isključeno širenje konflikta na celu južnu i istočnu Ukrajinu, dalja destabilizacija ionako uzdrmane ekonomije, pa čak i otvoreni rat između Ukrajine i Rusije. Pritom je pod velikim znakom pitanja da li bi Zapad bio spreman da podrži rešenje krize vojnim putem.

    Dileme Zapada

    Jer, prve reakcije SAD i EU pokazuju ogorčenje zbog razvoja situacije na Krimu. Međutim, rečima se malo može postići. Putina već dugo ne zanima šta na Zapadu govore ili misle o njemu. Osim toga, Putin će uvek ukazivati na navodne zahteve ruskog naroda na Krimu koje želi da zaštiti.

    Posledica toga je da se Zapad nalazi nezgodnoj dilemi: može da odgovori jasnim sankcijama Rusiji (ograničenje trgovine, uskraćivanje viza, blokiranje računa, isključenje iz organizacije G8). To bi kao posledicu imalo ponovno izbijanje hladnog rata uz neprijatne posledice po snabdevanje Zapada gasom i milijarde evra pomoći Ukrajini koja bi postala "prva linija fronta". Teško je zamisliti da bi građani zapadnih zemalja podržali takvo rešenje.

    Ili, potiskujući bes, Zapad može za sada da prihvati situaciju takvu kakva jeste i prisili vladu u Kijevu da se smiri i na neželjne pregovore sa Moskvom. Time bi Putin, na silu i u suprotnosti s međunarodnim pravom, dobio ono što bivša opozicija u Ukrajini i Zapad proteklih meseci nisu hteli da mu daju - važnu ulogu u pregovorima o političkoj i privrednoj budućnosti Ukrajine.
    ukrajina- 89207 - 08.03.2014 : Ratko Obrenović Sokolac - best (0)

    Uloga fašista u Kijevu


    Mjesecima su se demonstranti na Majdanu borili da svrgnu korumpiranu vladu na čelu sa Janukovičem. Među njima su bili i pripadnici desničarske "Slobode". Kakva je njihova uloga u novoj vladajućoj garnituri u Kijevu?

    Od samog početka kijevskih demonstracija desničari i ekstremisti su igrali važnu ulogu. Ultranacionalistička politička partija "Sloboda", koja je sa dobrih deset procenata glasova prisutna u Parlamentu Ukrajine, bila je, uz "Udar" Vladimira Klička i Otadžbinsku partiju Julije Timošenko, značajan sudionik zbivanja.
    Šta se krije iza "Slobode"

    "Sloboda" je utemeljena 1991. godine. Njeno prvotno ime, koje je promijenjeno 2004. , bilo je Nacional-socijalistička partija Ukrajine i organizovana je po uzoru na austrijsku Narodnu stranku Austrije (FPÖ). Istorijski se ova stranka pak povezuje sa Organizacijom ukrajinskih nacionalista (OUN) pod vodstvom Stjepana Bandera (1909. -1959. ). U zapadnom dijelu Ukrajine Bandera slave kao borca za nezavisnost i slobodu ove zemlje, a istovremeno ga na jugu i istoku označavaju izdajnikom i nacističkim saradnikom. Zanimljivo je i da je on u junu 1941. proglasio nezavisnost Ukrajine, što nije bilo po volji njemačkih nacional-socijalista, zbog čega su ga deportovali u koncentracioni logor Sachsenhausen.

    OUN je kontrolisao i Ustaničku vojsku Ukrajine, koja je bila sastavljena od domaćih SS trupa. OUN je učestvovala u ubistvima desetina Jevreja, Poljaka i Rusa. Po okončanju Drugog svjetskog rata Bandera je živio u Minshenu pod lažnim imenom. U SSSR-u su ga u odsustvu osudili na smrt, a stradao je u Minhenu 1959. od ruke KGB-ovih agenata, koji su ga otrovali cijanidom. Njegov grob u Minhenu redovno hodočaste ukrajinski ultranacionalisti.

    Zvanična koalicija sa "Slobodom"

    Kličkov "Udar" i Otadžbinska partija Julije Timošenko formirali su koaliciju sa "Slobodom", a koja njeguje dobre odnose na njemačkom neonacističkom strankom NPD. "Sloboda" sada predlaže i nekoliko svojih članova za novu vladu, uključujući i zamjenika premijera i državnog pravobranioca. Čelnik "Pravog sektora" Dmitrij Jaroš sada je potpredsjednik Vijeća za nacionalnu sigurnost, na čijem čelu je izaslanik za sigurnost na Majdanu Andrej Parubi. On je, pored toga, jedan od osnivača "Slobode". Šef stranke Oleg Tjagnibok jednom prilikom kritikovao "rusko - jevrejsku mafiju " koja kontroliše Ukrajinu:

  • "Zgrabite oružje i obračunajte se sa rusikom kugom, Nijemcima, jevrejskim svinjama i ostalim nakazama. Budite čvrsto uz svoju domovinu Ukrajinu. "

    Konzervativni zakon kojim bi se ukinuo ruski kao drugi službeni jezik još uvijek nije donešen, ali će se sigurno njemu ponovo vratiti.

    Najveće zasluge u sukobima sa Janukovičevom vladom pripadaju aktivistima Pravog sektora

    Radikalne paravojne snage

    Pored "Slobode" u Ukrajini su aktivne i neke još radikalnije snage. Takav je primjerice "Pravi sektor", koga je u novembru 2013. tokom protesta formirao neonacista Dimitrij Jaroš. Uz njega su okupljeni neonacisti od kojih su neki, kako se navodi na njihovoj internet stranici, bili sudionici oružanih sukoba na Kosovu i u Čečeniji.

    Tokom odlučujućih sukoba sa snagama sigurnosti, koje je tada kontrolisao Janukovič, odlučujuću ulogu su odigrali upravo pripadnici "Pravog sektora". U svojim glasilima oni su te okršaje nazvali "nacionalnom revolucijom". Njegovi članovi su također dio "samozaštite Majdana" koji su se na kijevskom trgu brinuli za sigurnost i red.

    Autori: J. Edelhoff/ J. Jolmes/ N. Casjens/ F. Šabanović
  • ukrajina- 89205 - 08.03.2014 : Nerko Sarajevo - best (1)

    Ukrajina i BiH


    Ovih dana gledamo i slušamo kako Ukrajina klizi u najveću krizu od njenog osamostaljenja 1990. godine. Za nas TV slike iz Kijeva i sa Krima nisu nepoznate jer smo ih gledali i doživljavali svaki dan od 1991 pa sve do 2000. godine. Postavlja se pitanje gdje smo to mi?

    Ne ulazeći u to ko je, a ko nije u pravu, i zašto u toj krizi, jer svi dobro znamo da je pravo jačega jedino pravo našeg svijeta, ne mogu da se ne otmem utisku da je i ova kriza pokazala svu našu podijeljenost u svemu, pa i po pitanju ove krize.

    Milorad Dodik je brže-bolje podržao Rusiju da ga ko ne prestigne, a Zlatko Lagumdžija je podržao samostalnost Ukrajine. Iako bi nam bilo bolje da nismo svakom loncu poklopac i da se ne miješamo u poslove velikih koji se nas ne tiču da malo raspravimo tu situaciju.

    1. Srpsko viđenje: To je viđenje vrlo jasno i jednostavno. Rusi su pravoslavna braća Srba, a Putin je zaštitnik Srbije. Svugdje tamo gdje žive Rusi - tu je Rusija (a u glavi misle svugdje, gdje je srpski grob tu je Srbija). Jasan je srpski stav koji nije sklon Americi zbog dvostrukog NATO bombardovanja 1995 i 1999 uz nadu da će jednog dana Rusija biti u stanju da zaštiti Srbiju. Pored toga nije baš ni tako loše da Rusija uđe na Krim, ko zna, možda će i Srbija jednog dana u RS uz rusku suflažu...

    2. muslimansko viđenje : Vrlo jasno i jednostavno. Ruse podržavaju Srbi i zato ne valjaju. Ne vole Ameriku, a mi je volimo jer je jedina ustala da nam pomogne u ratu. U Americi se živi dobro i masa Bošnjaka je tamo otišla, a u Rusiji ne baš tako dobro, pa i Srbi idu rađe u Austriju, Njemačku ili Ameriku nego u Rusiju. Rusi bi mogli ohrabriti Srbiju da konačno prisajedini RS, a to znači da će nama trebati Amerika. Zato volimo Ameriku!

    Eto vidite da se mi u BiH ne možemo dogovoriti ni oko viđenje neke tamo daleke krize u Ukrajini, pa kako ćemo se dogovoriti oko naših domaćih stvari?
    Umjesto da živimo u nasilnoj zajednici, najbolja je mirna disolucija, pa svako na svoju stranu, mi da volimo našu Ameriku, a vi vašu Rusiju!
    ukrajina- 89195 - 08.03.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Ulazak Ukrajine u NATO je za Rusiju smrtno opasan


    Na pomolu svjetska katastrofa u kojoj Rusija odlučno brani svoje interese a Amerika sa svojim podčinjenim diktira svetsku krizu!

    Rusija će pomagati stanovnicima jugoistočnih oblasti Ukrajine da stvore svoje političke i vojne strukture, kako bi uklonili one koji su, po mišljenju Rusije, nelegitimni jer su nasilno preuzeli vlast u Kijevu.

    Pre 60 i kusur godina predsednik države koja se naziva najdemokratskijom na svetu - Džon Kenedi - doveo Zemlju na prag nuklearnog rata zato što su se sovjetske rakete pojavile na Kubi. I rusko rukovodstvo danas mora da se pobrine za bezbednost svoje zemlje.

    Kako bismo mi u Izraelu reagovali kad bi, na primer, Al Kaida ili Iran zaključili legalni sporazum s Jordanom i postavili u toj zemlji sistem PVO s najmodernijim raketama i sisteme "zemlja-zemlja"? Da li bi se Izrael obratio Pokretu Gorana?

    Radi se o životno važnom problemu za Rusiju, zato se Moskva neće zaustaviti ni pred čim, neće pomoći nikakve sankcije.

    Štaviše, teško da će Rusija ići na postizanje nekog sporazuma sa Zapadom, zato što je već postojao sporazum o raspuštanju Varšavskog pakta, koji je pokušao da zaključi Gorbačov, zatim sporazum o Libiji, kao i poslednji sporazum s Janukovičem, koji je važio pola sata.

    Piše: Jakov KEDMI, izraelski geopolitičar, vojno-politički ekspert, bivši šef obaveštajne strukture "Nativ"

    Može li dalje prodiranje vojske Rusije u kontinentalnu Ukrajinu da dovede do realnog rata između dve države?

    Da bi se odgovorilo na to pitanje, prethodno treba shvatiti: koji su uopšte ciljevi Rusije?

    U Ukrajini je na vlast došla određena politička grupa koja je znatno ekstremnije nastrojena prema Rusiji i Rusima nego Janukovič i Timošenko.

    U Rusiji se dobro sećaju da je jedna od težnji prethodne vlade bilo ne samo pridruživanje EU, već i ulazak u NATO. A ulazak Ukrajine u NATO za Rusiju je smrtno opasan, pošto bi vojne baze NATO na teritoriji Ukrajine pretvorile ceo sistem protivraketne odbrane Rusije u hrpu metala i dovele u opasnost čak i rakete srednjeg dometa i sve životno važne centre u zemlji. To znači da bi Rusija ostala bez odbrane.

    Polazeći od toga, Rusija je donela odluku da ne dopusti ulazak Ukrajine u NATO i da je dovede pod vlast vlade koja nikad neće preduzeti korake koji ugrožavaju bezbednost Rusije.

    Rusija u tom smislu potpuno opravdano smatra da nema nikakvog smisla deliti Ukrajinu i zato se zalaže za celovitost Ukrajine. Rusija želi da cela Ukrajina - do poslednjeg milimetra, sve do svoje do zapadne granice - bude jedinstvena država.

    A promena vlasti u Ukrajini treba da se dogodi voljom samih građana Ukrajine. Zato Rusija neće uvoditi svoju vojsku, osim ako se situacija potpuno ne otme kontroli.

    Da, Rusija će pomagati stanovnicima jugoistočnih oblasti Ukrajine da stvore svoje političke i vojne strukture, kako bi uklonili one koji su, po mišljenju Rusije, nelegitimni jer su nasilno preuzeli vlast u Kijevu.

    Ruska vojska bi mogla (i to je logično) da preuzme kontrolu nad nuklearnim elektranama, kako bi sprečila diverzije. Jer, posledice napada na nuklearne centrale mogle bi da budu strašnije od Černobila.

    Bilo bi razumno, ako dođe do direktnog konflikta, zauzeti i neke centralne aerodrome, da bi se sprečilo dostavljanje pomoći onih koje Rusija smatra svojim neprijateljima.

    Rusija se danas trudi da konsoliduje i organizaciono, a i vojno, one snage u Ukrajini koje se protive trenutnoj vlasti u Kijevu i koje su spremne da je smene.

    Ukoliko se uspe u smenjivanju vlasti mirnim putem, neće biti nikakvih problema. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, moraće da se primeni sila. Ali, sila građana Ukrajine, a ne ruske armije.

    Što se tiče mogućih sukoba ruske sa ukrajinskom armijom, ukrajinska armija jednostavno ne postoji. Ne postoji takav pojam. Ukrajinska armija je odavno razoružana i opljačkana.

    Postoje ljudi koji nose uniformu ukrajinske armije - verovatno će deo tih ljudi pokušati da spreči rusku armiju da preuzme strateške objekte u Ukrajini. Ali, to neće imati nikakvog značaja.

    Želim da napomenem da je pre 60 i kusur godina predsednik zemlje koja se naziva najdemokratskijom na svetu - Džon Kenedi - doveo Zemlju na prag nuklearnog rata zato što su se sovjetske rakete pojavile na Kubi. A danas rusko rukovodstvo mora da se pobrine za bezbednost svoje zemlje.

    A kako bismo mi u Izraelu reagovali kad bi, na primer, Al Kaida ili Iran zaključili legalni sporazum s Jordanom i postavili u toj zemlji sistem PVO s najmodernijim raketama i sisteme "zemlja-zemlja"? Da li bi se Izrael obratio Pokretu Gorana?

    Radi se o životno važnom problemu za Rusiju, zato se Moskva neće zaustaviti ni pred čim, neće pomoći nikakve sankcije.

    Štaviše, teško da će Rusija ići na postizanje nekog sporazuma sa Zapadom, zato što je već postojao sporazum o raspuštanju Varšavskog pakta, koji je pokušao da zaključi Gorbačov, zatim sporazum o Libiji, kao i poslednji sporazum s Janukovičem, koji je važio pola sata.

    Malo je verovatno da će Rusija ići na potpisivanje nekog sporazuma koji ne vredi koliko papir na kojem je napisan.

    Navešću drugi primer.

    U Egiptu su uklonili Morsija.

    SAD su to proglasile za vojni puč i uvele sankcije novim vlastima u Egiptu - ekonomske i vojne.

    Ono što se dogodilo u Ukrajini nikako se ne može porediti s događajima u Kairu. Ali, u Egiptu je Vlada nelegitimna i Amerikanci primenjuju sankcije.

    A ono što je urađeno u Kijevu, na Majdanu, izvršeno je po istim standardima kao u Kairu.

    Legitimnost je u ovom slučaju uslovna, lažna, tim pre što je suština ionako u raketama.
    ukrajina- 89089 - 03.03.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (9)

    Ukrajinska kriza za laike


    Ukrajina je u zadnjih dana u žižu svjetskog interesovanja: ispunjava naslovne stranice časopisa i udarna je vijest na svim televizijskim stanicama širom svijeta, pa zbog toga mislim da biste za razumjevanje ukrajinskog konflikta obavezno morali znati i ovih nekoliko činjenica iz istorije ovog regiona.

    Religija

    Osnovni izvor političkih sukoba u nekoj zemlji treba gledati kroz prizmu religije. Iako ogromna većina Ukrajinaca, njih oko 84%, pripada pravoslavnom korpusu, istorija se dobro pozabavila nijma pa su oni danas podjeljeni u tri skupine:

  • 50, 44% Ukrajinaca pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (Kijevska Patrijaršija) koja je nastala 1995. godine, obavlja službu na ukrajinskom jeziku i nije priznata od ostalih pravoslavnih crkava.

  • 26, 13% stanovnika Ukrajine pripada su sledbenici Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovska Patrijaršija) koja ima najveći broj crkava u Ukrajini, 35 eparhija i 10. 875 parohija. Ova crkva u službi koristi rusko-staroslovenski jezik, isto kao i Srpska pravoslavna crkva.

  • 7, 21% stanovnika Ukrajine su sledbenici Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve, koja je osnovnana 1919. godine u Kijevu. Zbog očekivanog ujedinjena svih pravoslavnih crkvi, nakon smrti patrijarha Dimitrija nije imenovan novi. Prilikom bogosluženja koristi ukrajinski jezik.

  • 8, 2% Ukrajinaca su Unijati, sledbenici Ukrajinske grčko-katoličke crkve. Ovu crkvu je stvorio Vatikan još daleke 1596. godine sa ciljem da se ujedine pravoslavne i katoličke crkve. Bogosluženje je na ukrajinskom jeziku.

  • 2, 19% stanovnika Ukrajine su Katolici. Radi se o Poljacima koji žive na području ove zemlje. Bogozluženje je na poljskom, latinskom, ukrajinskom i ruskom jeziku.

  • 2, 19% stanovnika Ukrajine su protestanti. Uglavnom se radi o Nijemcima, Mađarima, Slovacima.. .

  • 0. 63% stanovnika Ukrajine su Jevreji

  • 3, 2% stanovnika Ukrajine pripada ostalim religijama. U ovoj grupaciji su najbrojniji Krimski Tatari, koji su muslimani.

    Ukrajina u 2. svjetskom ratu

    Ukrajinski narod se u 2. svjetskom ratu herojski borio na strani braće Rusa, i pri tome podnio ogromne ljudske žrtve. Međutim, izvjestan broj njih se stavio u službu Hitlera. Najpoznatiji fašistički kolaboratori su Banderosi, nazvani po ukrajinskom političaru Stjepanu Andrijoviču Banderi (Stepan Andrijovyč Bandera) koji je u 2. svjetskom ratu bio vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) a u čijem sastavu su uglavnom bili pripadnici katoličkog i protestantskog korpusa. Zločini koje su Banderosi počinili na teritorijama Ukrajine, Bjelorusije i Rusije mogu da se porede sa onima koje su Hrvati činili nad Srbima, pa ih zbog toga ovdje ne moram opisivati opisivati.

    I Krimski Tatari su se stavili u službu Hitlera, pa ih je Staljin nakon 2. svjetskog rata raselio širom SSSR-a. Na Krim su dobili dozvolu da se vrate tek 1980. godine. Sada ih tamo ima oko 250 hiljada.

    Istorija Krima

    Krim je ukrajinsko poluostrvo koje se nalazi na sjevernoj obali Crnog mora i graniči se sa Rusijom. U prošlosti je imao burnu istoriju. Njime su vladali Grci, Goti, Huni, Bugari, Turci, Mongoli, Rimljani, Vizantija i Rusi. Ipak, najduže su ga naseljavali Tatari, sve dok ruska kraljica Katerina Velika nije 1783. godine izvršila aneksiju Krima. Poznate su i njene riječi da će Krim "od sada do vječnosti biti Ruski." Ipak, tako nije mislio Nikita Hruščov, koji je 19. februara 1954. godine poklonio Krim Ukrajini, pa je tako ovo veliko poluostrvo postalo Ukrajinsko. Hruščovljevu odluku niko u Rusiji nije smio da ospori jer bi ga odmah proglasili nacionalistom. Razlog za ovakvu odluku možemo naći u činjenici da je Hruščov rođen u Ukrajini.

    Rusiju su krčmili i drugi komunistički lideri. Tako je, na primjer, Lenjin 1918. godine potpisao nezavisnost Finske, koja se do tada nalazila u sastavu Rusije.

    Nakon raspada Sovjetskog Saveza Krim je ostao u sastavu Ukrajine, ali je dobio autonomiju koja je mnogo veća od one koju su imali Albanci na Kosovu. Međutim, 1995. godine na vlast u Ukrajini dolaze nacionalisti, koji mjenjaju Ustav i značajno umanjuju ovu autonomiju. Primjera radi, već tada počinje marginalizacija ruskog jezika jer se uvodi obavezna upotreba ukrajinskog kao službenog jezika, pa posao u administraciji gubi veliki broj Rusa. Da napomenem i to da i Krimski Tatari, kojih tamo ima preko 10%, takođe ne govore ukrajinskim jezikom.

    Rusija je i nakon raspada SSSR-a nastavila da njeguje bliske veze sa Ukrajinom, a Krim je važio kao ljetovalište ruske elite. Na njemu je stacionirana i ruska mornarica, te nekoliko vojnih garnizona koji tu imaju pravo da ostanu sve do 2042. godine. Zbog svega ovoga većina Rusa smatra Krim dijelom Rusije.

    Na Krimu živi preko 60% etničkih Rusa. Nekada je taj broj bio daleko veći, ali je u zadnjih dvadeset godina znatno smanjen zbog odliva ruskog stanovništva u Moskvu i ostale ruske gradove.

    Demonstracije 2014. godine

    Nakon što je Viktor Januković odbio da potpiše pristupnicu EU i mudro odlučio da se okrene Rusiji, svom strateškom savezniku, Amerikanci su dali zeleno svjetlo fašističkim grupacijama u Ukrajini, prije svega Banderosima, da počnu sa demonstracijama. Nakon što su preuzeli vlast u Kijevu, Viktor Januković je sramno pobjegao iz zemlje.

    Ukrajinski nacionalisti su izabrali novu vladu a za privremenog predsjednika Ukrajine je izabran Arsenij Turčinov, koji je - vjerovali ili ne - aktivni sveštenik u baptijskoj crkvi, istoj onoj crkvi koja je u 2. svjetskom ratu ubijala Jevreje i Pravoslavce.

    Nacionalisti su izglasali i zakon o zabrani ruskog jezika koji je donedavno bio na snazi, a koji dozvoljava da ruski jezik bude službeni u oblastima (čitaj državama) u kojima ima više od 10% Rusa.

    Za neupućene treba napomenuti da je za vrijeme Sovjetske ere ruski jezik bio službeni jezik u čitavoj Ukrajini.

    Ubrzo potom je počeo i pritisak na Ruse, pa je do 1. marta 2014. godine nastupila prava izbjeglička kriza. Oko 143 hiljade ruskih izbjeglica je prešlo granicu i zatražilo rusko državljanstvo.

    Nakon toga su se Banderosi uputili na jug Ukrajine. U sukobima u Autonomnoj pokrajni Krim su pale i prve među-etničke žrtve, nakon čega su naoružani vojnici (bez ikakvih oznaka) zauzeli zgradu Vlade krimskog parlamenta i tamo istakli rusku zastavu i zastavu Autonomne oblasti Krim.

    Rusija od Ukrajine potražuje oko 30 milijardi dolara starog duga i oko 10 milijardi dolara za zemni gas. U ovom trenutku ukrajinski fondovi su prazni, pa ova zemlja ne može isplatiti penzije niti bilo kakve druge obaveze.

    I na kraju, moram da primjetim da Krim i Kosovo imaju mnogo toga zajedničkog:

  • obje teritorije su autonomne pokrajine
  • dugo vremena su pripadali Rusima tj. Srbima
  • svoju tragičnu sudinu su doživjeli u toku komunizma

    Kao što vidite, sličnost između Krima i Kosova je ogromna, sa izuzetkom što je tamo nekakav idiot bez volje naroda 1954. godine poklonio Krim Ukrajini, a Kosovo je sve do 1999. godine bilo u sastavu suverene Srbije. Jedina je razlika što su Amerikanci "bili sasvim u pravu" kada su pokazali svoje pretenzije na Kosovo, a ukoliko ruska vojska uđe u Krim "savremeni" Zapad će Ruse proglasiti - okupatorom.

    Nakon raspada SSSR-a, u državama izvan Rusije je ostalo da živi 33 miliona Rusa! Putin je napravio program da polovinu njih, uglavnom mlađih i perspektivnih, preseli u matičnu državu i napravi ono na čemu se u suštini razvila i Amerika - prilivu ruskih imigranata koji će ne samo popraviti nacionalnu strukturu već i omogućiti dalji prosperitet ove zemlje. U svakom slučaju, mišljenja sam da krimski Rusi nisu dobrodošli kao imigranti - ovo poluostrvo je previše važno za Rusiju.

    Iako je Putin dobio jednoglasnu saglasnost og Gornje Dume da može da naredi ruskoj vojsci da uđe u Krim, ja nisam siguran da će on to i uraditi. U svakom slučaju, referendum o statusu Krima, koji je do izbijanja demonstracija u Ukrajini trebao da se održi u maju 2014. godine, zbog napete situacije u ovoj oblasti će da se održi krajem marta i na njemu će krimski narod zasigurno glasati za odcjepljenje od Ukrajine.
  • ukrajina- 87401 - 28.11.2013 : Malislatki - best (2)

    Ukrajina


    Objavljeno u Novoj Srpskoj političkoj misli

    Savremeni svet
    Ukrajina i priča o "belim crncima"
    PDF Štampa El. pošta
    Nikola N. Živković
    sreda, 27. novembar 2013.

    I danas, evo, mediji Zapada počinju informativne programe vestima iz Kijeva. Celu komplikovanu istoriju Ukrajine skraćuju na priču o "humanim, civilizovanim i dobrim činovnicima iz Brisela, kojima se suprotstavljaju neljudski, poluazijatski i zli Moskovljani, koji, eto, ponovo žele da, na čelu sa bivšim oficirom KGB, zagospodare ovom velikom, lepom i nesrećnom evropskom zemljom".

    Najveće nemačke televizijske stanice, recimo sinoć, u prvom planu kamere prikazuju jednu baku, koja na centralnom kijevskom trgu maše ukrajinskom zastavom i priča reporteru da "sanja Ukrajinu kao člana Evropske unije". Ili mladu, lepo obučenu, savršeno našminkanu studenticu iz Odese koja odlično govori engleski, "a ne razume ruski". Komentator onda važno zaključuje: "Videli ste i čuli, dragi gledaoci, glas naroda". A onda ide prema zdanju ukrajinskog parlamenta i tamo sreće poslanika iz grada Lvova, koji kaže, "meni je i geografski bliža Varšava, nego Moskva". Potom kamera malo luta ulicama Kijeva i najzad sreće boksera Klička, sada u ulozi "ozbiljnog političara", koji se masi obraća na engleskom. Ostavimo po strani da taj jezik govori loše, postavlja se pitanje: A zašto se on svome narodu obraća na engleskom? Ili je Kličko tu po nekom drugom zadatku?

    Još najumerenije deluje komentar Tea Zomera u uglednom nemačkom nedeljniku "Cajt": "Ukrajina je pod tvrdim, jakim ruskim pritiskom povukla svoj potpis" ( Ukraine hat unter hartem russisćem Druck ihre Untersćriftsbereitsćaft zurückgezogen) da postane pridruženi član Evropske unije.

    Tokom mog tridesetogodišnjeg življenja u Nemačkoj, imao sam priliku da sretnem i ukrajinske političke emigrante. Najveći broj živeo je u Minhenu. Uglavnom su bili rodom iz Trnopolja, Lvova i Černovice. Ili su im roditelji poreklom iz tih krajeva zapadne Ukrajine, koji su sa simpatijom dočekali Hitlerove vojnike sa hlebom i solju, jer su ih "oslobodili od ruske okupacije", a oni sami su se rodili u Zapadnoj Nemačkoj. Imali su identičnu priču, kao što, evo, sada piše štampa Zapada. Ideal im je bio da Ukrajina bude tako popularna, kao što je Poljska. Nisu voleli Poljake, ali su im zavideli, da ih "Pariz i London tako vole".

    Razume se da je svaki razgovor sa takvim ljudima nemoguć, jer oni nisu spremni da čuju nijedan argument i pitanje koji bi mogao da pokoleba njihovu "crno-belu" sliku sveta o "dobrim Amerikancima i zlim Rusima".

    Umesto da ih ubeđujem u pogrešnost njihovog stava, prepričao sam im knjigu jednog Nemca, koji je u maju godine 1921. sa puškom u ruci branio "nemačka sela od poljskih agresora". Za one čitaoce koji možda ne znaju taj deo istorije, samo da sa nekoliko slova ih podsetim na te događaje: Versajskim ugovorom iz godine 1919. bilo je, između ostalog, zaključeno i to da sile pobednice u Prvom svetskom ratu, dakle, pre svega Englezi i Francuzi, te Amerikanci (a bilo je nešto i Italijana) - pošalju svoje vojnike, kako bi se omogućilo sprovođenje odluka sa Versajske konferencije, odnosno da se povuče linija razgraničenja između Nemačke i Poljske.

    Kako je to izgledalo konkretno, na terenu, u stvarnosti? Pobednici pišu istoriju. To je opšte poznato, pa zato ovde i ne spominjem poljske, francuske ili engleske izvore, već je veoma poučno da čujemo glas jednog nesrećnog, ali ne i pobeđenog Nemca, koji je sa oružjem u ruci rešio da brani čisto nemaćka naselja, koja je, međutim, po odredbama Versajskog ugovora trebalo da pripadnu novostvorenoj državi Poljskoj:

  • "Meni i mojim nemačkim dobrovoljcima Poljaci nisu pružili gotovo nikakav otpor, na svim linijama su se sklanjali od nas. Kada smo u maju 1921. kod Konzata prešli liniju razgraničenja, italijanska straža odjednom je nestala u svojim stražarnicama, kao po komandi. Englezi su, međutim, pozdravili našu kolonu. Naš oficir Šlageter razgovarao je sa nekoliko engleskih oficira. Oni su o svojim saveznicima: Francuzima, Italijanima i Poljacima - govorili samo kao o "belim crncima". Englezi su nam rekli kroz zube da slobodno možemo krenuti protiv tih "white niggers" i da ih proteramo do đavola". Za one koji bi to hteli da provere i čuju u originalu, prepisao sam taj odlomak na nemačkom: "... die Polen widerstanden uns kaum, sie wićen vor uns ueberall. Als wir im Mai 1921 bei Konsadt ueber die Abstimmungsgrenze rueckten, versćwand die italienisće Waće auf einen Sćlag, wie nach Befehl, in ihre Haeuser. Die Englaender gruessten unsere Kolonnen. Sćlageter sprach mit einigen englischen Offizieren, die von ihren Verbuendeten, - den Franzosen und Italinern, und von den Polen zusammenfassend nur als von den weissen Niggern redeten. Die Englaender murmelten uns durch die Zaehne zu, wir sollten die "white niggers" zum Teufel jagen", Ernst von Salomon, Die Geäćteten; Hamburg, Rowohlt Verlag 1962, str. 173.

    Na opšte iznenađenje, ova priča proizvela je, očevidno, dubok utisak na moje ukrajinske sagovornike, jer su sami od sebe promenili temu razgovora. Shvatili su poruku iz te priče: Ako Poljaci, Ukrajinci, Hrvati i Bugari odbijaju da neguju solidarnost među slovenskim narodima, ako, dakle, nećete da budete ono što jeste, dakle, Sloveni, bićete dobre i poslušne sluge Anglosaksoncima u njihovim osvajačkim ratovima, na primer, od Korejskog rata, pa do Avganistana. Zbog čega poljski vojnici ginu u Kabulu? Kako se osećaju bugarske majke kada im iz te daleke zemlje donose u mrtvačkim sanducima njihove sinove? Zašto su oni poginuli? Zbog toga jer su branili ljudska prava i demokratiju među Paštunima i Beludžistancima?

    Istorija poslednjih sto i pedeset godina pokazuje jasno da su Poljaci i Ukrajinci za Anglosaksonce interesantni samo kao "beli crnci", kao korisni idioti u borbi protiv Rusije. Kada bi, ne daj Bože, kojim slučajem London i Vašington jednog dana pobedili Rusiju, Poljaci i Ukrajinci bili bi za Amerikance, Engleze i Nemce jednako tako važni kao Paragvajci, Nepalci ili stanovnici Obale Slonove Kosti.

    Zato Srbi veoma dobro razumeju ukrajinski problem. Sa gotovo identičnom pričom već stotinu godina mora da se sukobljavaju Srbi sa svojim precima koji su se pokatoličili i, kao posledica toga, promenili su ne samo religiju, nego i identitet. Više nisu hteli da budu, što su im bili preci, dakle, Srbi, već su poželeli da budu nešto drugo i to - Hrvati. O sličnom procesu govori Alan Tejlor (A. J. Taylor), engleski istoričar, jedan od najboljih poznavalaca Austro-Ugarske i njene prošlosti. On u svojoj knjizi "The Habburg Monarchy 1809-1918" objašnjava kako je ukrajinska i rusinska nacija "stvorena u Sjedinjenim Državama i Kanadi i to tek u drugoj polovini 19. veka. Reč je o emigrantima iz austrougarskog dela Ukrajine, koji su kao emigranti stigli u Sjedinjene Države i Kanadu. "

    Baveći se više decenija ovim problemom, došao sam do zaključka da problem ukrajinskih separatista (i rusofoba) nije u svojoj suštini ni politički, a ni ekonomski, već pre svega psihološki. Isti problem imaju i rimokatolici Hrvati, odnosno bosanski muslimani, čiji preci su pre četiri ili pet generacija bili pravoslavni Srbi.

    Ljudi iz Užgoroda, Lvova i Tropolja mrze Ruse više nego Hitlerove vojnike, jer ih samo postojanje ruskog naroda podseća na to ko su oni. Prosto se, naravno, u podsvesti, stide izdaje svojih predaka. Ovde mislim i na Galiciju i unijate. Literarno su o uniji pisali, na primer, Ševčeno i Franko ili Dostojevski u Velikom inkvizitoru, a kod Srba Meša Selimović, koji je tačno znao da su se njegovi preci još pre 120 godina zvali Petrovići.

    Ukrajinski narod je možda u malo povoljnijem položaju od srpskog, jer su ipak većina stanovnika pravoslavni. Čitao sam da su se oko 1920. godine, kada tu još nije bilo boljševika, iz unijatske (grčko-katoličke) crkve ljudi slobodno, dobrovoljno vraćali u veru svojih predaka, u pravoslavlje. Isti proces tekao je i sa Rusinima unijatima iz Kanade i SAD. ("V načale 20-go veka, kogda nikakih kommunistov ne bыlo i v pomine, vozvratilisь v Pravoslavie zakarpatskie rusinы, kak, očutivšisь v svobodnom mire, za predelami katoličeskoй Avstro-Vengrii, massovo prinimali Pravoslavie uniatы v SŠA i Kanade"). Zašto ne bi bilo moguće da se taj proces iz 1920. godine ponovi i danas? Pitanje je samo da se stvori povoljna klima i atmosfera.
  • Idi na stranu - |1|2|