fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-TREBEVIC
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

trebevic- 102199 - 19.04.2018 : Sarajlija Sarajevo - best (0)

Operacija Koverat: Jahorina - Trebević, 20. decembar 1992. godine


Operacija Koverat, na našoj strani poznata pod nazivom "Sloboda '92", odigrala se u drugoj polovini decembra 1992. godine. U ovoj nesrećnoj operaciji, vođenoj i organizovanoj sa dosta propusta, naša strana nije ostvarila nikakve vojne uspjehe a imala je 48 šehida.

Napad na položaje VRS je najprije počeo na Igmanu, u pravcu Hadžića. Nakon početnih uspjeha, srpska strana je uspjela da povrati svoje položaje i stabilizuje liniju. U pravcu Krupnja, srpski položaji su bili poprilično uzdrmani.

Moj daidža je učestvovao u proboju na Jahorinu. Njih 38 dobrovoljaca su jednim vojnim kamionom sa Igmana, preko Trnova i Krupca prebačeni u pravcu Delijaša, a zatim na Jahorinu. Njihov zadatak je bio da izvrše nespretnu zamisao Operativne grupe "Igman" da preko Jahorine izbiju direktno na Trebević i tako naprave spoj sa našim snagama u Sarajevu, a zatim da prošire koridor u pravcu Lukavice i uspostave slobodnu zonu, koja bi značila deblokadu Sarajeva.

Njegova grupa je imala zadatak da ovlada raskrsnicom puteva Pale, Jahorina, Trebević. Glavni udar je trebao da ide preko Jasika ka Trebeviću, gdje su trebali da se spoje sa našim snagama iz Sarajeva. Sa njima je išla i jedinica policije iz Jablanice, koja je brojala oko 80 boraca.

U operaciji je trebalo da učestvuje oko 1400 boraca.

Od sela Govedovići, u podnožju Jahorine, započinje teritorija koja je kontrolisana od strane srpskih vojnika. Njihova grupa je u usiljenom maršu do zore stigla negdje do Ravne Jahorine, a odatle ka Dvorištima, i tako im je bio otvoren put ka raskrsnici pomenutih puteva. Tu su došli u sukob sa srpskim vojnicima, koji su obezbjeđivali gore pomenutu raskrsnicu.

Pripadnici te grupe, inače svi dobrovoljci, su bili dobro naoružani. Odlučili su da napadnu neprijateljske položaje sa desnog i lijevog boka. Međutim, na putu se pojavila srpska Praga, koju su oni dva puta gađali: jednom sa Osom, a drugi put sa RPG-om, ali su oba puta promašili. U toku bitke, ta Praga je nanijela velike gubitke na našem desnom krilu. Poginulo je osam naših boraca, četvorica iz "Crnih Labudova" i još četvorica iz Jablanice.

I dok su prebrojavali mrtve i ranjene, a njih nije bilo malo, naši borci su uvidjeli besmislenost te operacije. Međutim, to je samo bio početak nevolje koja je bila pred onima koji su još uvijek bili živi. Preostali borci su se panično raštrkali po šumi, beznadežno tražeći put do kuće. Neki od njih su krenuli nazad, a drugi su odlučili da kroz šumu nastave put ka Sarajevu. I jedne i druge je čekao pakao, iz kojeg je teško bilo pobjeći.
trebevic- 99937 - 21.03.2017 : MIRZA Sarajevo - best (0)

Trebević 08.06.1992


Molim gospodina da se javi privatno meni lično. Ako stvarno priča istinu da je borac Ibro Voloder sahranjen pored platoa na Vidikovcu, molim precizno i iskreno. Sledi nagrada. Što je bilo, bilo je. Prošlost nas ne zanima, ali taj mladi momak zaslužuje da mu se grob ili mezar zna.

Moj kontakt broj je 061 101 515.
trebevic- 97009 - 23.08.2016 : Miss Sarajevo - best (0)

Lokacija sahranjenog Ibre Volodera


Molim Trebević u ime porodice nestalog Ibre Volodera da malo pobliže objasni lokaciju grobnog mjesta, na platou Vidikovca na Trebeviću. Samo porodice nestalih, bez obzira kojoj su vojsci pripadali ili koje su nacionalnosti bili, znaju kroz kakvu bol i agoniju prolaze. Neka se svako ko ima dijete, brata, roditelje, (ne daj Bože) stavi u poziciju da ih ne može dostojno pokopati, otići obići to mjesto... Tuga. Trebević, veliko hvala unaprijed.
trebevic- 96347 - 07.07.2016 : Trebevic Trebevic - best (0)

RE: Trebević, 8. juna 1992. godine


Za Mirzu,
Ibro je sahranjen pored platoa.
trebevic- 96263 - 23.06.2016 : Mirza Imamović Sarajevo - best (1)

Trebević, 8 juni 1992.


Pozdrav,

Imam pitanje za vojnike VRS koji su u toku rata bili na Trebeviću, a posebno 8. juna kada je trajala naša akcija na vas. Tom prilikom je poginuo jedan momak iz moje mahale, IBRO VOLODER, crn momak, visok dva metra, sportista, koji je ostao na Vidikovcu tačnije ondje na platou i nikada nije razmjenjen, a ni dan-danas se ne zna ništa o njemu. Molim da se jave oni koji znaju nešto o njegovoj pogibiji.
trebevic- 94343 - 09.11.2015 : Nebojša Sarajevo - best (2)

Trebević '95. - ulazak između pansiona Osmice i Ablakovine


Prije svega, želio bih sviju da vas pozdravim. Sa pažnjom sam iščitao dobar dio tekstova objavljenih ovdje i zahvaljujem se na obilju informacija koje su od pomoći da danas, 20-ak godina nakon nekih događaja, lakše sklopimo "mozaike" i riješimo se dezinformacija, nepoznanica i laži.

Bivši sam pripadnik "jurišne čete" 10. brdske brigade i aktivno sam učestvovao u gotovo svim akcijama (bilo ofanzivnim ili defanzivnim) u zoni odgovornosti 10. bbr. (od "imanja" na Lapišnici pa do zgrade muzeja na M. Dvoru). Osim toga, učestvovao sam i u akcijama na Poljinama, na Nišićkoj visoravni pri vraćanju kota Jasen i Polom, u zauzimanju kota iznad sela Stomorine na Nišićkoj visoravni, u neuspješnoj odbrani Azića, u par akcija na Špicastu stijenu, skakao sam po Treskavici i Bjelašnici, a svoj ratni put sam završio iznad sela Arapuša u okolini Bosanske Krupe.. .

Prije formiranja "jurišne čete" unutar 10. bbr. , bio sam "linijaš" na potezu od Vrbanja mosta, preko Borka i Jevrejskog groblja, pa do Debelog brda i dalje Zlatište i sl. Zato se osjećam pozvanim da napišem ovdje par stvari ali tako da odgovaraju istini i samo istini.

Primjetio sam da se ovdje oglašavaju ljudi koji svoje pisanje temelje na vlastitim iskustvima ili na informacijama dobijenim sa izvora od povjerenja. Takve ljude pozdravljam a njihov rad podržavam. Međutim, vidim da ima i onih koji pišu o stvarima koje ne poznaju baš najbolje, o događajima kojima nisu prisustvovali a o kojima znaju na osnovu "rekla-kazala" poluinformacija ili čak kompletnih dezinformacija... Takvo pisanje, osim daljeg raspirivanja mržnje i loših odnosa, nema drugi smisao.

Što se tiče našeg upada na Trebević iz '95. godine, akcija je zakazala isključivo zbog neodgovornog odnosa nekih momaka iz brigadne diverzantske čete, koji su imali zadatak da, paralelno sa našim probojem preko ceste između pansiona "Osmice" i Curinih njiva, izvrše proboj i zaprečivanje ceste u rejonu Kule, kako bi spriječili dotur pomoći u ljudstvu i tehnici iz pravca Pala. Njihov zadatak je bio ovladati terenom i zapriječiti putnu komunikaciju obaranjem balvana, kao što smo to mi, na našem pravcu kod pansiona "Osmice" i uradili. Osim toga, u proboj su, na pravcu "Osmica" u sadejstvu trebale dejstvovati "manevarske" jedinice iz tri sarajevske brigade i to: POČ i IDČ iz 115. motorizovane brigade (transformisane 10. bbr, nakon skidanja Cace), jedna četa iz 141. lahke i jedna četa iz 145. lahke brigade. Obećana nam je i podrška artiljerije 1. korpusa a i od strane našeg topa B1 sa kojim smo raspolagali u brigadi. Od svega toga, kroz rupu u drvenoj oplati na cesti je prošao jedan manji dio momaka iz 143. lahke, također jedan manji dio momaka iz 141. lahke i moj POČ u kompletu. Kao što rekoh ranije, IDČ je zabrljao ispod kule, prišli su na 100m od vaših položaja, izrafalali što su imali municije i razgulili niz lijehe...

Izišli smo na jurišni položaj sa deminerima ispred nas, bila je još noć. Razvukli smo se ispod drvene oplate ostavivši između dvije grupe dovoljan razmak kako bismo oplatu mogli sigurno po nas koji smo ispod, gađati RB-om i u njoj napraviti prolaz za prodor na cestu. Tačno u 04:00 ujutro je zagrmilo na Špicastoj stijeni. Sekundu iza toga smo vam podigli u zrak komad oplate i našli se na cesti...

Nakon izlaska na cestu, odmah smo uočili bunker (smiješan, kao trafika) sa naše lijeve strane. Dok smo prilazili bunkeru, pozivali smo posadu na predaju. Nakon što su odgovorili sa nekoliko rafala kroz puškarnicu (gdje nas zbog nepodesnog ugla puškarnice nisu mogli dokačiti jer smo im dolazili pod 90 stepeni sa boka), riješili smo ih sa par mina iz RB-a i još par tromblona, onako u trku, s ramena. Tu pouzdano znam da su poginula vaša 2 vojnika. Sve iskoristivo iz tog bunkera smo izvadili van i složili fino uz bunker, kako bismo to po potrebi mogli koristiti na novodostignutim položajima, ili u slučaju lošeg scenarija, ponijeti sa sobom naniže. Dobro se sjećam da je tu između ostalog bilo dosta minicije, ali pamtim i jedan plavi pancirni prsluk koji mi je bio zapeo za oko. No, obzirom da sam imao svoj pancir, predstavljao bi mi nepotreban napor da ga nosim, pa je ostao tu...

Kasnije ste, nakon našeg povlačenja, pozvali TV i snimili prilog o tome kako "Alijini Mudžahedini" pri bježaniji i povlačenju u panici bacaju sve iza sebe... a evo, Bog mi je svjedok da je to notorna laž i da se radilo isključivo o vašoj opremi, municiji i MTS-u zarobljenom iz vašeg bunkera kojega smo eliminisali na samome početku...

Za vrijeme dok smo mi "manevarci" cijepali bokove i ulazili dalje u šumu u pravcu "Prvog šumara", inženjerci su se potrudili da zapriječe cestu kod krivine lijevo od pansiona (gledajući iz pravca grada) i uradili su dobar posao. Poslužilo je svrsi...

Dakle, svi smo bili preko ceste najdalje do 04:15 a do 12:00 na nas nije nikako dejstvovano, s izuzetkom dejstva iz spomenutog bunkera (10-ak sekundi) i sa izuzetkom vašeg poprilično ažurnog mitraljezca, koji se javljao sa jedne glavice na uzvišenju a koji zbog konfiguracije terena nije mogao ozbiljnije da nam naudi, a očito ni mi njemu... Od 04:15 pa do 12:00 sati smo mogli da cijepamo po bokovima i da idemo dublje u unutrašnjost Trebevića dokle god smo htjeli i željeli, jer ste tu očito bili dobro šuplji. Međutim, kao što rekoh, niti nas je bilo dovoljno preko ceste da bismo mogli sigurno cijepati bokove i uvoditi nove snage u špic prema vrhu uzvišenja, niti smo takve snage imali na raspolaganju u pripremi. Dobar dio momaka iz 141. i 145. lahke su jednostavno "zapeli" ili "zalutali" pri izlasku na jurišni položaj...

Tek tamo oko 12:00 sati počinje vaš kontranapad u kojem ste koristili i borbeno oklopno vozilo na točkovima, obojeno u bijelu boju, sa oznakom međunarodnih mirovnih snaga. Gledao sam ga vlastitim očima i taj me je bar deset puta podigao od zemlje pola metra a iscjepao mi je kubik drva na leđa. Kolega do mene mislio da je ranjen jer mu je geler izbušio lanč paket u leđnom džepu jurišnog prsluka, pa mu saft curio niz leđa.

Kada ste se konsolidovali, istina je, nastupio je haos. Gledao sam neke momke koji su se sami ranjavali u list noge, samo da ih odmah izvuku dole do naših rovova. Nekoliko kolega je bilo lakše a nekoliko teže ranjeno. Kada se obruč stegnuo toliko da nas je gore ostalo svega dvadesetak, odlučio sam da svoje odjeljenje vratim ispod ceste. Pri povlačenju smo jasno čuli i vidjeli vašu mehanizaciju kako uklanja naše zapreke. Pretrčali smo cestu i počeli se povlačiti ka našoj liniji. Na poljani tik ispod ceste smo naišli na dva tijela poginulih kolega iz 143. lahke brigade. Jednome je nedostajalo pola glave. Drugi je bio u komadu, ali mrtav također. Stigli smo usput pokupiti i izvući jednog a drugi nam je ostao na livadi. U našim rovovima nakon toga nisu tekli potoci krvi, kako to ovdje neki pišu a taj jedan momak što je ostao da leži na livadi ispod ceste se nikako nije mogao naknadno dezintegrisati pa da "visi sa grana".

Eto toliko i nadam se da vam nisam bio dosadan. Istina i samo istina! Živjeli!
trebevic- 84875 - 08.05.2013 : Stefan Virtus - best (7)

Maj '93 - pokušaj proboja - Koverat


Pozdrav svim preživelim učesnicima sukoba nadomak i u neposrednoj blizini Sarajeva. Imali smo priliku da jedni drugima saopštimo putem oružja sve što smo mogli i umeli, a ponekad i više od toga. Želeo bih da istaknem, da nakon svih ovih godina koje su ostale za nama (ovde mislim na one koji su "nosili cevku" ), da je po mom skromnom sudu došlo vreme da počnemo da stvari sagledavamo bez ostrašćenosti.

Voleli mi ili ne, želeli mi ili ne , istina je jedna i jedinstvena, mi smo srećnici jer smo u mogućnosti da se dopisujemo, makar samo stoga jer smo preživeli. Naši stradali nisu jednaki (niti to treba da postanu ili budu), ali jesu slični u meri stradanja, t.j.živote su položili.

Ovde želim da istaknem primer, generala Makenzena koji je podigao spomenik srpskim vojnicima sa tekstom koji u prevodu znači "Ovde počivaju srpski junaci" i namera mi je da javno istaknem da iako smo neprijatelji, bili, jesmo a možda nećemo biti ne želim da se skrnave pokojni "BORCI" već postradali, jer niti su "levati" niti su "slepci" niti "..."

Bio sam na Trebeviću tog maja, dao sam svoj doprinos (čini mi se više nego većina tog dana) i prezadovoljan sam učinkom jedinice kojoj sam pripadao, smenjen je neposredno posle tog načelnik GŠ ABIH a pod našom (srpskom) kontrolom je ostala komunikacija Lukavica, Grbavica, Pale i šta dalje reći? Imam svoje mišljenje o svim događajima 90-ih kao i o prethodnim vekovima, lično se deklarišem kao srpski monarhist i žao mi je što se neki delovi "našeg" naroda tragično prepoznaju u zabludama kvaziistorije, ali ajde bar da cenimo hrabrost iskazanu oružjem, makar se mrzeli ili možda je ovo početak koji kaže "više cenim dobrog neprijatelja negoli lažnog prijatelja", jer jedno je sigurno čovek je vredan onoliko koliko su vredni njegovi neprijatelji.

O dešavanjima na Trebeviću mogu samo da dodam da je diletantski vođena sa obe strane, sem što smo mi imali udarnu interventu jedinicu koja je u sadejstvu sa artiljerijom izvršila prvo zaustavna dejstva, a potom tzv. potkovicom uz učešće mehanizovanih sredstava i pešadije iz sastava pomenute interventne jedinice eliminisala sve pripadnike A BIH pri čemu moram da napomenem da sam lično učestvujući u dejstvima, po prvi put osetio saučešće ka neprijatelju jer sam pri lično usmerenoj puščanoj vatri gledao kako čovek (neprijatelj) skače niz greben, a svestan da je sa druge strane grebena bezdan (tu sam planinario pre rata) bilo mi je po prvi put u ratu "nesvejedno" šta i kako biva dušmanu.

Danas mi je žao kad čujem kako neko o tom "dušmanu" govori kao o "levatu" jer bih voleo da o njemu neko govori kao i momcima sa Grbavice koji nisu hteli da vide bilo koje drugo rešenje sem da pod sebe bace "kašikaru" na "Dvorištima 92" kad je takođe jedna grupa (turaka, balija, mudžosa.. . jbms za pogrdne nazive) vojnika A muslimanske BIH za Nikoljdan pokušala presecanje komunikacije prethodno pomenute, a na Trebeviću.

Hteo bih na ovom mestu da naglasim da su mi licitacije "brojevima" gadne i neukusne jer junačiti se nad već stadalima nemam nameru, ali čisto da se razumemo žao mi je što pored svih nisam u toku svih dešavanja sustigao bar još jednog neprijateljskog vojnika (mudža.. bal.. tur.. ) ovo čisto da se razumemo, ali neka im je svima mir od Boga, a mi preživeli naše račune tek treba da polažemo dragom Bogu, zato samo jednu molbu imam, pustimo pokojnike na miru da počivaju, hrabri su, makar bili neuki, izmanipulisani, ostrašćeni, naši ili njihovi , već su platili najskuplju cenu. Hrabrost je osobina svih pogunulih u borbama, makar mi naši bili draži.
trebevic- 82247 - 05.02.2013 : Sever Sarajevo - best (7)

Borbe na Trebeviću


Na Trebeviću, tj. na području Vidikovca su bila tri pokušaja proboja muslimanskih snaga:

  • jun 1992.
  • decembar 1992 i
  • maj 1993. godine.

    Nema govora da je bilo poginulih muslimana u blizini tornja? Jedino su na Nikoljdan došli u blizinu tornja, kada su se ubacili iz pravca Trnova i tada imali velike gubitke.

    Ne znam tačan broj muslimanskih gubitaka u tim akcijama, ali znam otprilike koliko ih je ostalo iza naših linija. Mi smo imali sledeće gubitke:

  • jun '92.: 14 poginulih, a kasnije je jedan momak podlegao na VMA, što znači ukupno 15.
  • decembar '92.: 5 srpskih boraca
  • maj '93: 1 srpski borac.

    Neprijatelj je najviše gubitaka imao u maju '93. godine, ukupno 29 poginulih je ostalo na našoj strani. Po njihovim izvještajima oni su imali 77 poginulih, ali u to nisam siguran. I za Nikoljdan su imali dosta poginulih ali su oni bili rasuti po šumama, mislim da ih je bilo najmanje tridesetak.

    Na Trebeviću je bilo još sitnijih borbi, ali što se Vidikovca tiče to je to. Neprijatelj nikada nije stigao dalje od "Prvog Šumara", ali je bilo pojedinaca koji su zalutali ili izgubili orijentir, kao naprimjer kada smo mi u septembru '92. godine krenuli na Čolinu kapu pa zalutali i izgubili momka jer smo se spustili previše nisko niz obronke padine na kojoj se nalazi žičara.

    Mada je ovo bilo davno i sjećanja su pomalo blijeda, mislim da je otprilike bilo tako. Svaka borba je bila veoma teška po obe strane i nikada se ne ponovila!
  • trebevic- 78867 - 05.11.2012 : Specijalac Momčilo RS - best (1)

    Spisak poginulih na Trebeviću


    Pozdrav svima na ovoj našoj stranici! Opet sam odskitao, a zaboravio da ponesem i moju fasciklu sa papirima i uspomenama iz rata, tako da nisam mogao napisati spisak poginulih muslimana prilikom napada na Trebević.

    Koliko me pamet služi, taj napad se desio 27. 05. 1993. godine. Evo i spiska:

    1. Asim (Hamdo) Karaman
    2. Haris (Hasan) Omerčehajić
    3. Rasim (Ramo) Dizdarević
    4. Enes (Meho) Zakirović
    5. Avdo (Latif) Hodžić
    6. Nuraga (Atif) Hodžić
    7. Nedim (Suad) Ajanović
    8. Edib (Rasim) Čorda
    9. Sejfo (Meho) Džano
    10. Nedžad (Hašim) Muminović
    11. Suad (Zuad) Osmanagić
    12. Samir (Hajrudin) Ribić
    13. Edmir (Mehmed) Babović
    14. Emir (Hajrudin) Delić
    15. Ermin (Bajram) Hasanović
    16. Kerim (Mujo) Kasapović
    17. Čedomilj (Đorđe) Perak
    18. Mustafa (Suljo) Smajović
    19. Mesib (Derviš) Velić
    20. Mustafa (Atif) Barlov
    21. Emir (Avdo) Imamović
    22. Enver (Husein) Kurtagić
    23. Šaban (Rašid) Omerović
    24. Samir (Ismet) Ramović
    25. Edhem (Suad) Selimović
    26. Ahmed (Osman) Zejnilhodžić
    27. Haris (Nedžad) Basic
    28. Almir (Asim) Džafo
    29. Kenan (Sulejman) Imširpašić
    30. Mirsad (Muradif) Mesić
    31. Fikret (Mustafa) Redžo
    32. Alija (Sulejman) Oruč
    33. Pero (Niko) Stanić


    U jednom od prethodnih pisanja sam pomenuo da samo jedan od njih nije bio musliman, ali tek sada vidim da su bila dva što govori o multietičnosti Armije BiH.

    Ima još materijala koji je u izvornom obliku pa se treba malo potruditi da se sve fino složi, a ja sam malo lijen da to uradim.
    trebevic- 78032 - 10.10.2012 : Sarajlija Grand forks - best (2)

    Upad muslimana na Trebević


    Ni jedan upad muslimanskih boraca na srpske položaje ili teritoriju nije bio sitnica. Ovo posebno važi ukoliko je prilikom takve akcije bili i izgubljenih života.

    Takođe se ni jedan upad ne može nazivati pokušajem, jer oni koji su upali su i ostvarili svoj pokušaj tj. prešli su liniju razdvajanja.

    Prilikom upada muslimana na Trebević preko Jahorine, pokazana je spremnost i pravo vojničko držanje, kako naših pokojnih komandanata tako i naših boraca. Tom prilikom je uhapšeno oko pedeset, i svi su kasnije razmjenjeni.

    A da smo bili krvoloci i ubice, kako što nas naši neprijatelji nazivaju, mogli smo ih sve pobiti i da se o njima nikada ništa ne sazna. Mi Srbi smo bili prava vojska koja je stala na branik otadžbine. Imali smo svoj cilj, borbu za opstanak i očuvanje naših teritorija, naše djedovine a ne da budemo genocidan narod, kako to neprijatelj objašnjava sve ove ratne i posleratne godine.
    trebevic- 77886 - 07.10.2012 : Specijalac Momčilo RS - best (0)

    Upad muslimana na Trebević


    Prije svega pozdrav kolegama na ovome sajtu i ja po običaju skitam pa kada dodjem kući javim se.

    Željko moram ti se izviniti što nisam došao da se vidimo, jer mi je ispao neplanirani put ali ako bogda biće dana.

    Kada Sarajlija piše o upadu muslimana na Trebević, mislim da ne bi trebao tako da se naziva jer je to samo bio pokušaj upada!

    To su sve bile sitnice, izuzev pokušaja u maju 1993. godine, kada su mislimani svoju nepromišljenu akciju platili sa 33 mrtva borca.

  • 23. 05. 1993 jedan borac.
  • 27. 05. 1993 tri borca.
  • 30. 05. 1993 dvadeset devet poginulih od kojih su dvojica stigla skoro do tornja na Trebeviću gdje su i poginuli.

    Poginuli su radi takozvane "Bosne!" E, da li su pripadali policiji, ili Zelenim beretkama ili nekoj paravojnoj organizaciji, to ne znam.

    Koliko je tzv. Armija muslimanske BiH bila multi-etnička govori i podatak da je od 33 poginulih boraca samo jedan bio Hrvat, Stanić Pero, a svi ostali su sve bili muslimani.

    Raspolažem i kompletnim spiskom poginulih muslimana u toj akciji, ali sam malo lijen da ga pišem. Javiću se ponovo dok sve pročitam za period koji nisam bio na internetu.



    Poštovani prijatelju,

    bio bih ti jako zahvalan da objaviš taj spisak!
  • trebevic- 24305 - 12.04.2010 : Specijalac Momcilo Republika Srpska - best (0)

    RE: Trebević


    Što se tiče Trebevića, mogu samo reći da su muslimani 30. 05. 1993. godine, kao što ono kažu levatski krenuli i to ih je koštalo 33 života. Mogu objaviti i imena poginulih muslimana. Dvojica koja su zadnji ubijeni, ubijeni su prema tornju na Trebeviću.

    Iskreno govoreći to je bila vaša velika greška i neisplanirana akcija gdje su ljudi poslati u smrt bez veze.

    Druga akcija je, ne mogu da se sjetim datuma, bila 1995. godine u pravcu "Osmicama". Vaš početni uspijeh je bio nezavidan, izašli ste na komunikaciju tj put. prema "Prvom šumaru" i veoma brzo i to za ne povijerovati, posjekli ste šume i balvanima preprečili put. Naši nisu imali nekih značajnijih gubitaka, mislim da su poginula dvojica.

    Uzvratni udarac naših snaga bio je žestok i poslije vraćanja te linije, u rovovima je bilo krvi do kljena, a ljudsko meso i komadi tijela su visili po granama.
    I ta akcija je vjerovatno izvedena da bi se neko proslavio ne razmišljajući da će ga ta glupost koštati toliko života. Ali, bilo je toga i na našoj strani i žali bože ljudi koji ginu za prosperitet ili činove pojedinaca.

    Tom prilikom nam je trebalo par sati da oslobodimo komunikaciju od balvana.

    Par dana nakon toga, gađali ste maljutkom platformu tornja na Trebeviću ali nije bilo nikakve štete. Mislim da je poslata sa Čoline kape ili opservatorije, ali nisam siguran.

    To su moji dogadjaji sa Trebevića, izostavljajući borbe na Zlatištu i uzimanje objekta "Vjeverica".

    Vjerovatno neki drugi su više bili na tim linijama pa mogli bi napisati o nekim interesantnim zbivanjima na tom području.
    trebevic- 21818 - 30.05.2009 : Zis - best (0)

    Trebević


    Na danasnji dan, 30. maja 1993. godine, Trebević se pretvorio u krvavo poprište. Poučene lošim iskustvom iz proboja 05. 06. 1992. godine, muslimanske formacije pažljivo biraju mjesto glavnog udara.

    Uz pomoć alpinističke opreme njihovi specijalcima ušli u nepristupačan teren. Kako su njihove pomoćne snage već počele napadati od Zlatišta, preko Osmica i glavne snage su bukvalno nasrnule na naše linije. Međutim, naši borci su takođe imali iskustvo iz juna 1992, tako da su se njihovi specijalci ubrzo našli u potkovici.

    U bliskoj borbi muslimanske formacije nisu imale šansi. Njihove glavne snage su imale 29 poginulih i 124 ranjena borca.
    trebevic- 18016 - 08.06.2008 : Zis 76mm Pale - best (2)

    Trebević


    Na današnji dan, 08. 06. 1992. godine, muslimanske snage su napale linije naše odbrane Vidikovac-Osmice-Zlatište, oslabljene linije odbrane zbog dešavanja na Žepi i sahrana poginulim nisu izdržale silovit napad.

    U trenutcima kad je ispred crkve držano opijelo stradalim na Žepi, pronio se glas da je na Trebeviću pakao, grmljavina artiljeriskih oruđa koja se jasno čula bila je jasan signal.

    Više spontano nego planski krenulo se u ispomoć. Uvezivanje pristiglih jedinica i njihovo uvođenje u borbu bilo je perfektno, te je počalo potiskivanje muslimanskih snaga. Obezglavljeni neprijatelj se našao u grotlu Srpske vatre, uz ogromne gubitke u paničnom bijegu ginu i dva komadanta muslimanskih snaga, Muhdin Magoda i Sulejman Zolj.

    U toku večeri izvršeno je peglanje linija, jer odobrenje za silazak na tranzit nije stiglo. Tog dana prestala su kucati srca 14 naših heroja.

    Idi na stranu - |1|2|