fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992-SREBRENICA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

srebrenica- 100909 - 08.07.2017 : Zoka - best (0)

Srebrenica


srebrenica- 99341 - 27.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

Ibran Mustafić: Planirani haos


"Planirani haos" Ibrana Mustafića - prvo svedočanstvo jednog bosanskog muslimana o zločinima nad Srbima u Srebrenici

"Planirani haos", knjiga koju je objavio bivši poslanik Stranke demokratske akcije i predsednik Izvršnog odbora Srebrenice Ibran Mustafić, baca novo svetlo na ratna zbivanja u Srebrenici, koja su se završila u julu 1995. godine i to - prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu - ,,genocidom koji su nad zarobljenim Bošnjacima počinile grupe vojnika i policajaca Republike Srpske".

Ono što Mustafićevu knjigu odvaja od dela drugih bosanskih muslimasnkih autora posvećenih ovim događajima i zbog čega je prećutana u Federaciji BiH je sledeće: autor, između ostalog, priznaje i opisuje zločine koje su vojnici Armije BiH počinili nad Srbima, zatim naoružavanje bosanskih muslimana pre i u toku rata, pa čak i u periodu kada je Srebrenica bila demilitarizovana zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija, međusobni obračuni bosanskih muslimana u ovoj opštini u kojoj su, prema njegovim rečima, vladali mafija, na čelu sa komandantom muslimanskih jedinica Naserom Orićem i opšti razvrat.

Zbog torture nad običnim narodom, koja je dostigla vrhunac 1994. godine, kada je humanitarna pomoć - umesto da se deli - prodavana po astronomskim cenama, mnogi bosanski muslimani su samoinicijativno bežali iz Srebrenice. "Oni koji su se povodili starom izrekom "preko preče, naokolo bliže" i koji su svoj spas tražili u tajnom odlasku preko Srbije, pre su stizali na svoje odredište", a oni koji su bežali su Tuzlu "bili su izloženi šikaniranju", navodi autor "Planiranog haosa".

Osim toga, Mustafić je mnogo rečenica posvetio i Stranci demokratske akcije, koju naziva Stranka demagoške akcije, i njenom vrhu, sa Alijom Izetbegovićem na čelu. Njegov zaključak je da su Izetbegović i SDA izdali Srebrenicu. Zbog toga je za Izetbegovića rekao da je "koljač sopstvenog naroda u Srebrenici".
Iako u uvodnom delu knjige piše da su njegovi junaci u detinjstvu postali Jure Francetić, Kadrija Softić, Nurif Orić i drugi pripadnici ustaških formacija, "Crne legije" i 13. SS Handžar divizije, Mustafić se uglavnom posvetio pisanju o ubijanju Srba u Srebrenici, koji su odlučili da ostanu u ovom gradu.
Prva saznanja o zločinima nad Srbima, Mustafić je dobio u Tuzli do koje se u jesen 1992. godine probio iz Sarajeva. Tu mu je, piše, stričević Mirsad Mustafić dao spisak zarobljenih srpskih boraca koji su na Zalazju likvidirani. Među njima su bili njegov školski drug Branko Simić i njegov brat Pero, zatim bivši sudija Slobodan Ilić, autoprevoznik iz Zvornika Mijo Rakić, medicinska sestra Rada Milanović- Inače, u borbama za Srebrenicu i oko nje u ratu je poginulo više od 3.200 Srba iz ove i susednih opština.

Mustafić je zabeležio i ovu ispovest Nasera Orića: "Kada smo onu ekipu zarobljenih na Zalazju iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovarao ni reči. Izvadio sam bajonetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah posle toga preklao!"

U knjizi je i priča njegovog strica Ibrahima Mustafića: "Došao je Naser i rekao mi da se odmah spremim i krenem sa "zastavom" pred zatvor u Srebrenicu. Odmah sam se obukao i krenuo. Kad sam došao pred zatvor, izveli su sve zarobljene sa Zalazja i naredili mi da ih povezem prema Zalazju. Kada smo došli do deponije, naredili su mi da zaustavim i parkiram kamion. Izmakao sam se na pristojnu daljinu. Ali, kad sam video njihovo divljanje i kad je počelo klanje, prebledeo sam kao krpa. Kada je Zulfo (Tursunović) niz grudi sastavio nožem bolničarku Radu, pri tom je pitajući gde joj je radio-stanica, više nisam imao hrabrosti da to gledam. Peške sam sa deponije došao u Srebrenicu, a oni posle dovezli kamion, a ja sam sa kamionom nastavio kući u Potočare. Karoserija je bila sva krvava".

Autor navodi da je u Tuzli saznao da je - posle napada na srpsko selo Ježesticu - "i Kemo sa Pala nosio po Srebrenici neku odsečenu glavu i plašio ljude". "Ne znam tačno ali se priča da je (Kemo, čije prezime ne navodi) umešan i u likvidaciju Bate iz Srebrenice i njegove majke (Mihaila i Anđelije Stjepanović, prim. autora). Cvileli su, kažu, kao guje. Izgleda da su poklani", zapisao je Mustafić. Za ubistvo teško obolelog Krste Dimitrovskog i njegove supruge Velinke, prema saznanjima autora "Planiranog haosa", odgovoran je Ejub Golić, komandant Samostalnog brdskog bataljona iz sela Glogova, koga optužuje i za ubistvo dvojice Bošnjaka u jednoj srebreničkoj kafani.

U knjizi je opisano i ubistvo Slobodana Zekića i njegove nepokretne majke Zagorke, koje je ubio Emir Halilović i to tako što im je kundakom pištolja smrskao glave. Halilović je odgovoran i za ubistvo jednog starca u srebreničkoj bolnici. Halilović je uhapšen i prebačen u Sarajevo, gde je umro od tumora na mozgu.

U "Planiranom haosu" je i epizoda u kojoj Orić sa svojim ljudima u selu Sijemovo daje Srbima ultimatum da predaju oružje sutra do podne. Kada su se vratili, piše Mustafić, "svi stanovnici su sa naoružanjem napustili selo, samo je u kući ostao stari Miloš Zekić. Iz srdžbe, zbog loše obavljenog posla, glupani su opljačkali selo, ubili Miloša, a posle pljačke su zapalili selo".
Mustafić navodi i slučaj tri zarobljenika - dva muškarca (jednog su zvali "Žućo") i jedne devojke, koji su iz Konjević Polja trebalo da budu prebačeni u Srebrenicu. Kada je pitao policajca Hameda Salihovića šta je s njima, ovaj mu je odgovorio: "Ne znam ni ja pravu istinu, ali, izgleda, da su pobijeni". Salihović mu je, osim toga, rekao da su vojnici pod komandom Nasera Orića u zatvoru "prebijali zarobljene četnike". Od Fahre Alića saznao je da je jedan učitelj (čije ime ne navodi) iz okoline Tegara zarobljen i predat Vojnoj policiji, a onda u zatvoru ubijen. Tako su prošla i tri zarobljenika koji su iz Skenderovića prebačeni u srebrenički zatvor...

Alija - koljač svog naroda

Opisujući završnu ofanzivu snaga Republike Srpske na Srebrenicu, Mustafić navodi da je 11. jula 1995. slušao Radio-Sarajevo. Posle vesti, u kojima je saopšteno da je "u Zenici zasedao Glavni odbor SDA, na čelu sa predsednikom Izetbegovićem, proširen sa komandantima, članovima Generalštaba Armije Republike BiH i komandantima korpusa, na kojem se razgovaralo o trenutnom stanju u Armiji i budućim aktivnostima", emitovane su sevdalinke.

"Okamenio sam se... Dok oko moje kuće vlada opšta vriska naroda i dece, dok moju kuću obasipaju granate sa svih strana, u Sarajevu tutnji sevdalinka, a u Zenici Alija sa svojom zločinačkom falangom čeka ishod genocida u Srebrenici. Bilo mi je apsolutno jasno da je Alija namerno izašao iz Sarajeva i sazvao sednicu Glavnog odbora SDA u Zenici, te pozvao na jedno mesto kompletan vojni vrh samo iz jednog razloga; da ništa niko ne preduzima dok se stvar u Srebrenici ne završi". Na kraju on kaže: "Alija i SDA je državni izdajnik i koljač sopstvenog naroda u Srebrenici,", itd.

Formiranje 28. divizije

Iako je Srebrenica, posle ofanzive oružanih snaga Republike Srpske, Rezolucijom UN od 18. aprila 1993. proglašena za demilitarizovanu zonu i stavljena pod njihovu zaštitu, u jesen te godine stigla je naredba Generalštaba i Drugog korpusa da se od dobrovoljaca formira 8. operativna grupa. Da bi se što više ljudi prijavilo, Naser Orić i njegova klika namerno su izazivali incidente sa Vojskom Republike Srpske, tako da bi "narod uhvatila panika. Na kraju je 8.OG imala četiri brigade i Samostalni brdski bataljon", zapisao je Mustafić uz napomenu da je "četničkih provokacija bilo veoma retko". Kasnije je 8.OG prerasla u 28. diviziju sa pet brigada i jednim Samostalnim bataljonom, sa 5.500 vojnika. Naočigled vojnika holandskog bataljona Unprofora, oko Srebrenice su, po naredbi iz Sarajeva, kopane tranšeje.

Mustafić beleži i neke zasede koje su bošnjački vojnici iz demilitarizovane zone postavili između Bratunca i Skelana, odnosno Milića i Podravanja u kojima su ubili nekoliko boraca VRS. "Jasno mi je bilo da se zlo traži da bi se rešio problem Srebrenice", zaključio je on. Opisuje i šok koji je doživeo kada je saznao za napad bošnjačkih snaga na srpsko selo Višnjicu, u kojem su ubili nekoliko civila i spalili selo. Napadom su komandovali Ekrem Salihović i Ibrahim Mandžić Mrki. To mu je bio znak da je mafija rešila da "završi sa Srebrenicom" i stanovništvo "trpa pod četnički nož". Kada je Mandžiću rekao da ovakvim napadima "svesno stvaraju alibi četnicima za napad na Srebrenicu", ovaj mu je odgovorio: "Nismo mi samoinicijativno otišli u akciju. Mi smo dobili naredbu iz Sarajeva". Kasnije, tvrdi Mustafić, saznao je da je "naredbu za napade oko Srebrenice potpisao -đeneral- Enver Hadžihasanović.

Holandski bataljon

Po odlasku kanadskog i dolasku holandskog bataljona Unprofora u Srebrenicu, izričit je Mustafić, sve više je počela da postoji bošnjačka vojska u demilitarizovanoj zoni čije su formacije "svakog dana odlazile na položaje". Istina, one su se najpre krile od Holanđana, što je Mustafiću bilo apsurdno.

"Kako je proleće (1995. godine) bilo na vidiku, živeti se moralo, tako da smo opet prionuli na setvu. Najednom je došla naredba da se oko cele Zaštićene zone iskopaju tranšeje- Na kopanje je terano i staro i mlado. Zanimljivo, ni Holanđani se nisu bunili. Posle prvih izlazaka na linije naše vojske i njihovog protivljenja, sve su više postajali liberalniji, tako da su nemo posmatrali kopanje tranšeja. Očito, jedva su čekali da deo odgovornosti skinu sa sebe i kompletnu zaštitu Srebrenice prepuste nama".

Mustafić tvrdi da su Holanđani znali "za rasplet situacije" i da su sa pripadnicima bošnjačke "vojske išli na linije". "Očito, Holanđani su pristali da na linije idu i naši vojnici samo iz razloga da sa sebe skinu odgovornost i da svet uvere da Srebrenica nije demilitarizovana zona. I, zaista, tog momenta, Holandski bataljon, koji je trebalo da raspolaže sa oko 600 ljudi, imao je oko 250 vojnika, a 28. divizija 5.500 "demilitarizovanih ljudi", konstatovao je Mustafić.

"Kada su već počele borbe za Srebrenicu, jedan od naših giliptera, verovatno po zadatku, ustrelio je vojnika holandskog bataljona, tako se raspadao i kompletan sistem odgovornosti Holanđana", zabeležio je Ibran Mustafić čiji je stav da "demilitarizaciju nije trebalo prihvatiti, ali onaj ko je prihvatio, trebalo je to i da ispoštuje".

Demilitarizovana zona pod oružjem

Iako su oko Srebrenice bile postavljene table sa natpisom "Demilitarizovana zona, svaka vojna operacija je strogo zabranjena, član 60. protokol 1 Ženevske konvencije", dopremanje oružja, municije, uniformi i eksplozivnih sredstava nikada nije prekinuto. Vojna oprema je, uprkos rezoluciji UN o zabrani letova iznad Bosne i Hercegovine, dopremana helikopterima. Nije vredela ni odredba iz sporazuma generala Ratka Mladića i Sefera Halilovića po kojoj "nijedan vojnik koji je u, ili koji želi ući u demilitarizovanu zonu, osim pripadnika Unprofora, ne sme imati oružje, eksploziv ili municiju".

"Svi letovi su bili prema Žepi, a naše neke jedinice su posle toga odlazile u Žepu i do Srebrenice donosile razne artikle, uniforme i materijalno-tehnička sredstva. Dolazak helikoptera i doprema uniformi, municije i oružja u demilitarizovanu zonu nikako mi nije bila jasna. Naprotiv, bila mi je sasvim jasna, ali sam sve više uviđao da se Srebrenici bliži kraj", slutio je Mustafić. "Istovremeno, dok se u Srebrenicu dovozilo naoružanje i municija, iz nje su odlazili drugi navodno na vojno doškolovavanje".
Ukupno je bilo 18 letova, a najveći deo je obavljen dok je Srebrenica, kao demilitarizovana zona, bila pod zaštitom "plavih šlemova".

Naoružavanje Bošnjaka

Deo knjige Mustafić je posvetio pripremama srebreničkih Bošnjaka za rat - naoružavanju i upućivanju "naših momaka" na kurs u MUP Republike Hrvatske. "U leto 1991. godine krenuo sam u Sarajevo na redovno zasedanje Skupštine. Kada sam se uputio u pravcu zgrade, na samom ulazu u garaže sustigao me je beli -mercedes-. Za volanom je bio Senad Šahinpašić Šaja. Parkirao je auto i izašao- Iznenada me je zovnuo da prođem iza auta. Kada smo prošli iza parkiranog "mercedesa", Šaja je otvorio gepek. Zaista, nisam mogao da verujem - preda mnom je bila vreća sa naoružanjem. Ostao sam zatečen. Nisam mogao da verujem da se može ovako nonšalantno vući oružje u gepeku automobila. Pitao sam ga odakle mu ovo?"

"Ima toga kada zatreba! Treba li tebi", odgovorio je. Tog dana, svedoči Mustafić, Šahinpašić je Asimu Juzbašiću, poslaniku iz Zvornika, dao 18 cevi, a on je kasnije autoru "Planiranog haosa" dao automat "tompson" i pušku M-48. Šahinpašić je, piše Mustafić, imao sivomaslinastu cisternu sa oznakama JNA u kojoj je prevozio oružje. U okviru naoružavanja, osim odlazaka kod Šahinpašića, opisana je krađa protivavionskog topa iz Fabrike akumulatora u Potočarima, koji je sakriven u garažu Nasera Orića. Takođe, Mustafić je obelodanio da je oružje plaćano i novcem sa računa opštinskog Fonda za zapošljavanje. Prema njegovoj proceni, srebrenički Bošnjaci su dočekali rat sa oko 2.000 cevi, računajući i lovačke puške.

Tri atentata na Mustafića

Autor knjige "Planirani haos" Ibran Mustafić je rođen u Potočarima kod Srebrenice, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Sarajevu. Bio je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije, njen poslanik u Skupštini Republike Bosne i Hercegovine i predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Srebrenica. Zbog svojih stavova koji su bili suprotni SDA i ratnog opštinskog ratnog rukovodstva bio je smenjen sa svih dužnosti. U knjizi je opisao tri atentata, u jednom je bio teško ranjen, koji je na njega organizovao komandant bošnjačkih snaga u Srebrenici Naser Orić. Posle pada Srebrenice ostao je u njoj i predao se Vojsci Republike Srpske. U zatvoru, uglavnom u Bijeljini, proveo je više meseci, a onda je posredstvom Međunarodnog crvenog krsta razmenjen.
srebrenica- 99303 - 25.01.2017 : NOMAD Srbija - best (4)

Bure krvi za Pavelića


Istoričar Nemanja Dević rekao je da su masovni pokolji Srba u Srebrenici kontinuirani, te kao najdrastičniji brutalni primjer naveo da su u Drugom svjetskom ratu ustaše u tom kraju držale "bure krvi" nad kojim su klale Srbe i pripremali ga kao poklon Anti Paveliću.

Dević je na skupu "Stradanja Srba srebreničkog kraja u 20. vijeku", održanom u Medija centru u Beogradu u organizaciji beogradskog Muzeja žrtava genocida, istakao da je prema podacima poslijeratne jugoslovenske Zemaljske komisije utvrđeno da su Srbi u Srebrenici tokom Drugog svjetskog rata pretrpjeli velika stradanja. On je naveo da je tadašnja jugoslovenska Zemaljska komisija, koja je djelovala poslije Drugog svjetskog rata, utvrdila da su ustaše u Srebrenici ubile 2.262 srpske žrtve, od kojih su 1.186 bile djeca, žene i starci, a da je 1.118 žrtava ubijeno nožem, sjekirom i tupim predmetom, što je genocid.

Svedoci su govorili da je u magacinu lokalne zadruge postojalo "bure krvi" sa 150 litara prikupljene krvi od Srba koje su ustaše klale nad tim buretom, a koje je bilo pripremano kao poklon Paveliću", rekao je Dević. On je naveo da su ustaše upadale Srbima u kuće, presretali ih na ulici, zarobljavali i ubijali, uglavnom noževima, sjekirama, tupim predmetima, kao i da su prvo pobijeni srpski prvaci, sveštenici, učitelji. Dević je istakao da su se zločini nad Srbima u posljednjem ratu 90-ih godina u Srebrenici dešavali u istim selima kao i u Drugom svjetskom ratu - Kravice, Fakovići, Skelani, Zalazje, koje su vršili Jure Francetića "Crna legija" i muslimanska milicija.

Kada se uporede mesta zločina u Drugom svetskom ratu i 90-ih, vidi se da su ta mesta bestijalnih zločina surovo identična", dodao je Dević.

On je napomenuo da su se najveći pokolji u Srebrenici u Drugom svjetskom ratu desili u junu 1943. godine, kada je u jednom danu ubijeno 98 srpskih civila, a u selu Zalazje je ubijeno 105 civila.

Dević je rekao da je zločine predvodio ustaški natporučnik Franjo Kurelac i da ni on niti njegove ustaše nisu bile osuđenje pred tadašnjim sudom u Sarajevu koji je donio presudu da "nema dokaza i da se stvar predaje zaboravu", baš kao i što Naser Orić nije osuđen za zločine nad Srbima u Srebrenici u posljednjem ratu.

Izvor: SRNA
srebrenica- 97755 - 03.11.2016 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Srebrenica: Branova i Cvetkova sudbina


Pakao stradanja srpskog stanovništva u srebreničkom regionu preživeo je i Brane Vučetić, koji je decembra 1992. godine kada je izvršen napad na njegovo selo Bjelovac imao samo devet ipo godina:

  • "Kada je počeo napad pobegao sam kod komšinice Mire Filipović i sa njeno dvoje dece sakrio se na tavan. muslimani su u kuću bacili bombu, a nas su izveli napolje. Svuda su bila mrtva tela. Video sam telo Dragoljuba Filipovića, i momka koga smo u selu zvali Cale. Na ogradi našeg voćnjaka ležalo je naslonjeno telo mog brata. Video sam jednu mrtvu devojku, bila je masakrirana. Odveli su me u tamnicu u Srebrenici i svaki dan me onako pijani tukli, šamarali, udarali vojničkim čizmama". Brane je oslobođen 8. februara, a zajedno sa još dvadesetak Srba razmenjen je u Skelanima za pet mrtvih muslimanskih vojnika.

    Sličnu sudbinu doživo je i Cvetko Ristić, iz sela Kušići kod Skelana, koji je 16. januara 1993. godine kada je zarobljen imao samo 14 godina. Na kućnom pragu vojska Nasera Orića ubila mu je oca Novaka, majku Ivnku, brata Miću i sestru Mitru. Posle rata jedno vreme živeo je u užičkom domu za napuštenu decu, kasnije je radio fizičke poslove po Srbiji i Crnoj Gori. Vratio se u Skelane, da bude, kako kaže bliže svojima. Dve godine starijeg brata Miću nikada nije pronašao, a na skelanskom groblju je zajednički spomenik nesrećnim Ristićima, na njemu su uklesana imena: Novak (42) Ivanka (43) Mitra (19) i Mićo (16).
  • srebrenica- 97754 - 03.11.2016 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    (05.08.1992) Srebrenica: priča Miluna Nikolića


    I sela u regionu Skelana doživela su sličnu sudbinu. Spisak ubijenih meštana i spaljenih srpskih kuća je dugačak. U jeku žetve pšenice 5. avgusta 1992. godine muslimani su se obrušili na selo, pobili stanovništvo, kuće popalili, žito odneli. Jedan meštanin pokazuje temelje porušene kuće i objašnjava da je ta kuća preživela i Prvi i Drugi rat, ali nije odolela muslimanskoj najezdi. Sva sela, Klekovići, Pribojevići, Arapovići, Gaj, Jezero, Bradići, spaljena su tog avgusta, i danas su tu samo sagoreli ostaci temelja.

    Mediji su zabeležili tragičnu priču Miluna Nikolića iz Skelana. Nije imao ni punih 16 godina kada je dospeo u mučilište u Srebrenici. Njegova tragedija počela je 5. jula, kada je muslimanska vojska ubila njegovog brata Nebojšu u Srebrenici. Mesec dana kasnije Milun je sa rođakom Zlatkom Vasićem pošao bratu na grob kada su ga muslimanski vojnici iznenada uhvatili i zarobili, a kada je kasnije razmenjen, mislio je da sanja svoje spasenje:

  • "Moji otac i majka umirali su od tuge za bratom Nebojšom, nisu mogli da prežive njegovu smrt niti svirepo iživljavanje nad njegovim telom. Moje hapšenje bilo je poslednja kap. Srca im nisu izdržala, umrli su jedno za drugim u razmaku od godinu dana. Ja sam nažalost preživeo, nesreća je moje druge ime. Od tolikog batinanja otkazuju mi jedan po jedan organ, imao sam do sada 5 operacija", kaže Milun koji danas živi u Skelanima.

  • "Ne, nemam snage da ispričam šta se sve dešavalo u muslimanskom kazamatu. Eto, u ćeliji smo morali da mokrimo u flašu, a onda kada ožednimo, pili smo mokraću. Zarobili su i mog rođaka Zlatka, strahovito su nas pendrečili oborene na pod, a jednom su mi rekli: "Čuj Milune, onako mrtvom tvom bratu Nebojši odsekli smo uvo, a potom i glavu, sve smo u tančine ispričali tvojoj majci kad smo je videli kako plače na mostu, neka zna kako joj je skončao jedan sin, a i ti ćeš uskoro." U ćeliji u kojoj smo spavali nije bilo ništa, ni kreveta, ni ćebeta, a u sobi za ispitivanje u koju su me odveli odmah po dolasku u Srebrenicu, video sam uvijenu, tri centimetra debelu bakarnu žicu. Bila je krvava. Na pojedinim delovima videli su se ostaci ljudskog mesa. Stresao sam se, znao sam šta me čeka."

    Milun je rođen u Bajnoj Bašti, ali se kao beba i njegov dve godine stariji brat Nebojša, preselio u Skelane sa roditeljima i babom. Rat mu je odneo brata, roditelje i bliže rođake. Od 1995. godine živi u Beogradu, u Skelane ne dolazi.
  • srebrenica- 97287 - 05.10.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

    Zločini u Srebrenici je džinovska politička prevara


    Pre dvadeset i jednu godinu, 11. julu 1995. godine, dogodio se masakr u Srebrenici.

    Poznati autor dr Edvard Herman razgovarao je sa Džonom Roblsom u vezi činjenica o masakru u Srebrenici kao izgovoru za "humanitarnu" invaziju bivše Jugoslavije i obrazložio zvanićnu verziju koja je bila promovisana od strane Zapada.

    Dr Herman otkriva da je u stvari bilo više zločina u Srebrenici, a da je ubijanje bosansko-muslimanskih vojnika u Srebrenici (izgovor Zapada) bio odgovor na ubistvo više od 2.000 srpskih civila, uglavnom žena i dece, na toj lokaciji, piše kanadski Global Research.

    Robls: Moje prvo pitanje je o "masakru u Srebrenici" i o načinu na koji je vlada manipulisala medijima. Možete li nam to objasniti ili nam dati neki uvid o tome?

    Herman: Masakr u Srebrenici uvek stavljam u navodnike jer ih je zapravo bilo mnogo na području Srebrenice. Na primer, bio je onaj pre jula 1995. godine, kada je ogroman broj Srba ubijen od strane muslimana, bosanskih muslimana i snaga koje su izašle iz Srebrenice.

    Jedna procena je da je bilo više od 150 srpskih sela koja su potpuno zbrisana, a jedna studija otkriva imena 2.383 srpska civila koji su ubijeni u periodu od 1992. do jula 1995. godine. Mogli bismo to nazvati "prvi masakr u Srebrenici". Zatim je u julu 1995. godine...

    Robls: Samo da razjasnimo, bilo je Srba na tom tom prostoru koji su ubijeni?

    Herman: Da! Govorimo o 2.383 srpska civila koji su ubijeni pre jula 1995. godine. Vojska bosanskih Srba je ponovo zauzela Srebrenicu u julu 1995. godine, a bilo je smrtnih slučajeva i pogubljenja i nakon toga. To je ono što se na Zapadu zove "masakr u Srebrenici", ali to je uglavnom sve politički izmanipulisano.

    Broj ubijenih na tom prostoru je verovatno negde između 500 i 1.000. Drugim rečima, manje od polovine broja srpskih civila koji su ubijeni pre jula 1995. godine.

    Tvrdnja Zapada je da je 8.000 muškaraca i dečaka pogubljeno u masakru u Srebrenici, ali primetićete da su to sve bili muškarci i vojnici, a onih ranije ubijenih 2.383 civila uključuje veoma veliki broj žena i dece.

    Dakle, govorimo u suštini o egzekuciji vojske u drugom masaku. I naravno, nikada nije dokazano da je ubijeno 7.000 ili 8.000 muškaraca i dečaka. Tela pronađenih u grobnicama ima oko 2.500.

    Mnoga tela imaju rane nastale pogibijom u borbi. Zapadna propaganda računa da su sva tela pronađena posle jula 1995. godine pogubljena, a vrlo dobro je poznato da je veliki broj tih ljudi stradao u borbi.

    Takođe, još jedan važan podatak o masakru u Srebrenici jeste da su sva ta ubistva Srba došla iz područja koje je trebalo da bude "sigurno utočište". Srebrenica je trebalo da bude sigurno mesto, sigurno utočište. To je trebalo da bude demilitarizovano podrućje, ali to nikada nije bilo.

    Dakle, vojnici , bosanski Muslimani, ulazili su u Srebrenicu i ubijali srpske civile. Ovo je sve bilo potpuno zanemareno u zapadnim medijima. Ispalo je kao da su Srbi došli u julu i počeli proizvoljno da ubijaju.

    Sam francuski zvaničnik, Filip Moriljon, rekao je da je ubeđen da su Srbi ubili bosanske muslimane u Srebrenici zbog onoga što su oni učinili Srbima pre jula 1995. godine. To nije objavljeno u zapadnim medijima.

    Drugim rečima, prvi masakr je ono što je dovelo do manjeg drugog masakra uglavnom vojno sposobnih ljudi.

    Sve to oko masakra u Srebrenici predstavlja veliku političku prevaru. Masakra je bilo, ali on je bio odgovor i osveta za ubijene žene i decu.

    Jedno od obeležja masakra u Srebrenici, onog drugog masakra, jeste da je 20.000 Srebreničkih žena i dece autobusima prevezeno na bezbednu teritoriju od strane srpske vojske . Žene i deca nisu ubijani, već samo vojno sposobni ljudi, a veliki deo njih koji su umrli su poginuli u borbi.

    Dakle, moja procena je da je možda bilo 500 do 1.000 pogubljenja, osvetničkih pogubljenja.

    Robls: Izvinite. Koliko?

    Herman: 500 do 1.000, rekao bih.

    Robles: 500 do 1.000.

    Herman: Da. To je bio rat, to je bila vojska koja je videla masakr svojih civila u mnogo većem broju. To je potpuno potisnuto na Zapadu, ispada kao da su Srbi došli u Srebrenicu i počeli da ubijaju bez razloga! To je apsolutna prevara!

    Dakle, smatram masakr u Srebrenici ogromnim propagandnim trijumfom. Zapad je želeo da napadne Srbiju i izbegne mir. Njima je taj masakr bio potreban.

    Robls: Rekli ste oko 2.380 civila, žena i dece uglavnom...

    Herman: Srpkinje i deca, da.

    Robls: ...su prvobitno ubijeni. To je bila Srebrenica...

    Herman: Prvi masakr u periodu između 1992. i jula 1995 godine. To su bili srpski civili. Takođe je stotine srpskih vojnika ubijeno u tom periodu, ali ja samo govorim o civilima!

    Robls : Civili, zar ne? A onda je u znak odmazde ubijeno oko 2.500 bosanskih vojnika muslimanske veroispovesti.

    Herman: To zvući zavaravajuče, jer je od 8.000 navodno pogubljenih, bilo 2.000 onih koji su zaista bili ubijeni, uglavnom u borbi.

    Robls: U borbi. U redu, shvatam. Shvatam.

    Herman: Da, a pogubljenjo je, kao što sam rekao verovatno od 500 do 1.000 vojnika.

    Robles: U redu. Dakle, to su bili bosanski Muslimani koji su direktno bili odgovorni za ubijanje ogromnog broja srpskih civila. Jesam li u pravu?

    Herman: Srbi su zapravo imali spiskove vojnika bosanskih Muslimana koje su želeli da ubiju, ali ja iskreno ne mogu reći da su oni bili jedini koji su pogubljeni. Ali svakako, značajan broj onih koji su ubijeni su bili na tim listama, listama za osvetu.
    srebrenica- 97077 - 06.09.2016 : Glas Javnosti - best (0)

    Zloupotreba mrtvih u Srebrenici


    1. U spiskovima pokopanih žrtava iz jula 1995. god. nalazi se veliki broj lica koja su bila registrovana kao birači opštine Srebrenica za izbore naredne 1996. godine. Raspolažemo njihovim imenima, ali ovom prilikom daćemo samo brojčani pregled. Od imena navedenih u prvom ukopu navodnih žrtava njih 271 bilo je u biračkom spisku za 1996 godinu, u drugom ukopu 85, trećem 31, četvrtom 140, petom 252 i šestom ukopu 135. To je 914 lica ili nešto iznad 37 odsto od ukupnog broja ukopanih. Logično je pretpostaviti da su to lica koja su umrla prirodnom smrću u razdoblju od jula 1995. do jula 2006. godine, kada je izvršen poslednji ukop, a ne žrtve Srebrenice stradale prilikom povratka Srba u taj grad. Da su u pitanju žrtve potvrđuje i činjenica da je organizator izbora Oebs, imao na raspolaganju više od godinu dana da ih briše iz spiska srebreničkih birača. To nije učinjeno. Ima indicija da je slična situacija i sa opštinom Bratunac, pa i Vlasenica i Zvornik.

    2. Drugi sporan slučaj odnosi se na lica za koja postoje sudska rešenja da su umrla prirodnom smrću. Nažalost nismo u mogućnosti da ostvarimo makar površan uvid u većinu matičnih knjiga umrlih u Srebrenici, Bratuncu, kao i u ostalim susednim opštinama iz kojih su regrutovani borci Osme operativne grupe Armije BiH. U tom slučaju ovaj spisak bi bio višestruko uvećan. No, i bez toga nije sporna činjenica da je i na ovaj način pokušano da se što više poveća broj navodnih muslimanskih žrtava Srebrenice "stradalih" u "masakru", prilikom povratka Srba jula 1995, i pokopanih u Memorijalnom centru i mezarju Potočari. Od oko sto imena dajemo samo nekoliko primera:

  • Fetahija (Nazif) Hasanović, 1955. g. - umro 15. 12. 1996. g, Srebrenica.
  • Šukrija (Amil) Smajlović, 1946. g. - umro 2. 5. 1992. g, Zalužje.
  • Maho (Suljo) Rizvanović, 1953. g. - umro 3. 1. 1993. g, Glogova.
  • Mefail (Meho) Demirović, 1970. g. - umro 10. 5. 1992. g, Krasanovići.
  • Redžić (Ahmet) Asim, 1949. g. - umro 22. 4. 1992. g, Bratunac.

    3. U mezarje su, u cilju stvaranja neistinite slike o velikom broju nedužnih civilnih muslimanskih žrtava, prenošeni posmrtni ostaci kako boraca tako i civila sa drugih lokacija i ponovo, ritualno i uz verske obrede, pokopavani. I ovom vrstom obmane javnosti obuhvaćeno je nekoliko stotina lica. Dajemo desetak konkretnih imena. U prvom ukopu izvršenom 31. 3. 2003. godine iz lokalnog srebreničkog mezarja Kazani preneto je i ponovo pokopano telo Hameda (Hamid) Halilovića (1940-1982). Reč je, kao što vidimo, o licu koje je umrlo dvadeset godina pre početka rata. Prilikom četvrtog ukopa 11. 7. 2004. iz istog mezarja preneta su tela jednog starog, pre rata umrlog civila i jednog poginulog borca Armije BiH. To su Osman (Ibro) Halilović (1912-1989) i Nurija (Smajo) Memišević (1966-1993). Iz petog ukopa obavljenog 11. 7. 2005. ponovo su pokopani: Salih (Šaban) Alić (1969-1992), Mujo (Hašim) Hadžić (1954-1993), Ferid (Ramo) Mustafić (1975-1993), Hajrudin (Ismet) Cvrk (1974-1992). /68

    4. Za jednu grupu vojnika Armije BiH pokopanih u memorijalnom centru nije poznato gde su i kada izginuli i gde su ranije bili sahranjeni, ali je izvesno da ni to nisu žrtve "srebreničkog masakra" jula 1995, i da su živote izgubili pre 11. novembra 1993. godine, kada je napisan dokument da su njihove porodice stambeno i socijalno zbrinute. /69 U toj grupi se nalaze vojnici Armije BiH:

  • Ćerimović (Mustafa) Mujo - 12. 4. 1938, Sebjočina-Vlasenica,
  • Hasanović (Mujo) Hamed - 9. 7. 1966;
  • Malić (Ibrahim) Ramiz- 1970. Here-Vlasenica;
  • Omerović (Alija) Hamed - 1939, Glogova-Bratunac;
  • Omerović (Mehmed) Adem - 1976. Vršinje-Vlasenica;

  • Omerović (Nurko) Nurija- 1953. Urkovići-Bratunac;
  • Hasim (Ćamil) Selimović, 1950;
  • Ramiz (Suljo) Alić, 1942;
  • Jusuf (Safet) Osmanović, 1947;
  • Ramiz (Hakija) Alić, 1979;
  • Munib (Mujo) Alić, 1962;
  • Jusuf (Juso) Omerović, 1962;
  • Meho (Mehmed) Osmanović, 1942;
  • Sead (Osman) Salkić, 1960;
  • Safet (Šaban) Korkutović, 1960,
  • Omerović (Habib) Aziz- 1. 5. 1965, Sikirić-Bratunac.

    5. U ranije pominjanom dokumentu u kome se traže podaci za izradu hronike Armije BiH navedena su i imena nekoliko stotina boraca koji su poginuli pre 07. 03. 1994. /70 I u ovom slučaju to nisu ni žrtve neke egzekucije ni poginuli borci prilikom borbi za Srebrenicu jula 1995. I u ovom slučaju dajemo, samo kao ilustraciju, nekoliko desetina imena, po nekoliko iz pojedinih brigada 8. operativne grupe, a potom 28. divizije Armije BiH To su:.

  • Mujić (Rizvan) Ibro- 1952, Sućeska-Srebrenica,
  • Mehmed (Meho) Hodžić, 1960;
  • Hafizović (Ibrahim) Hajrulah - 1973, Opetci-Srebrenica
  • Ismet (Šahmin) Huseinović, 1947;
  • Mujo (Avdo) Ahmetović, 1970. Potočari,
  • Mehmed (Meho) Hodžić, 1960. Potočari,
  • Šaćir (Omer) Malić, 1945. Potočari,
  • Amir (Omer) Omerović, 1974,
  • Kadrija (Esed) Osmanović, 1956. Potočari;
  • Jusuf (Juso) Jusić, 1941. Potočari.

    (Pripadnici 280. istočnobosanske lake brigade Armije BiH. )

  • Mehmed (Omer) Avdić, 1966;
  • Adil (Redžo) Hasanović,
  • Meho (Mehmed) Ahmetović,
  • Adil (Šećan) Hasanović,
  • Husein (Ibro) Mehmedović;
  • Omer (Šahin) Ahmetović-Bibo, 1946.
  • Mujo (Avdo) Klempić, 1959. Srebrenica;
  • Abid (Mehmed) Zuhrić, 1961.
  • Meho (Ahmo) Duraković, 1967;
  • Safet (Himzo) Hodžič; Mandžič (Daut) Jusuf - 1938, Skelani-Srebrenica.

    (Pripadnici 281. istočnobosanske lake brigade Armije BiH. )

  • Nedžad (Munib) Osmanovič,
  • Ramo (Omer) Avdič,
  • Enver (Hamed) Ibrahimovič,
  • Izet (Idriz) Salkič,
  • Dževad (K) Suljič,
  • Hasan (Mujo) Beganovič,
  • Redžo (Avdo) Suljič,
  • Omer (Osman) Smajlovič, jedinica "5. juli" Tokoljak,
  • milicioner Bajro (Hasan) Selimovič iz čete Kazani;
  • Kadrija (Ibrahim) Avdič, 1965.

    (Pripadnici 282. istočnobosanske lake brigade. )

  • Avdič (Husein) Mehmed - 1943, Paljevine-Srebrenica,
  • Avdič (Šemso) Mehmed, 1954, Piriči-Bratunac,
  • Begič (Šačir) Mirsad, 1955, Luka-Srebrenica,
  • Salihovič (Hasan) Hasib- 1945, Sučeska-Srebrenica,
  • Suljo (Sinan) Omerovič, 1922. Srebrenica;
  • Mehmedalija (Sulejman) Hasanovič, 1955. Srebrenica

    (Pripadnici 283. istočnobosanske lake brigade),

  • Munib (Mujo) Mustafič, 1960, nestao 13. 3. 1993;
  • Salko (Muhamed) Hodžič, 1959.

    (borac 284. istočnobosanske lake brigade. )



    Komadanti i vojnici iz ozloglašenih događaja

    6. Ovom prilikom dajemo imena muslimanskih vojnih rukovodilaca i vojnika, za koje ne postoje precizni podaci kako su i gde stradali. Zato je moguće da su oni žrtve streljanja, kao što je moguće i da su poginuli prilikom proboja linija srpske odbrane. Ne bi trebalo da bude sporno da su bili pripadnici Armije BiH i da su život izgubili jula 1995. Međutim, skoro svi oni, ili većina njih, do vremena pogibije ili streljanja učestvovali su u mnogim oružanim akcijama protiv meštana srpske nacionalnosti i snose odgovornost za počinjene zločine nad civilnim stanovništvom, razaranja sela, progon i pljačku.

    Tu je i jedan broj članova raznih komandi i zaslužnih boraca, koji su predloženi za razne nagrade i odlikovanja. /71 Njihova imena se nalaze i u krivičnim prijavama podnetim nadležnim pravosudnim institucijama za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih opština. I ovom prilikom dajemo u odnosu na raspoloživu građu ograničen broj takvih slučajeva.

    Tu su članovi Glavnog štaba 8. operativne grupe Armije BiH:

  • Sadik (Ramo) Sulejmanović, selo Luka, opština Srebrenica,
  • Bego (Jusuf) Tihić, rođ. 1960. god. Srebrenica,
  • Ševket (Seid) Đozić, 1951. god. Srebrenica,
  • Nedžib (Abid) Habibović, Srebrenica,
  • Osman (Šerif) Osmanović,
  • Hamed (Hamid) Alić,
  • Amir (Maho) Rizvanović,
  • Senahid (Abdulah) Tabaković,
  • Zulfo (Munib) Halilović i
  • Ahmo (Mujo) Tihić, Srebrenica.

    Oni su bili na raznim komandnim dužnostima, a iz iste formacije su i odlikovani borci Hamdija (Ahmet) Hasanović, Nedžib (Abid) Habibović, Hajrudin (Salih) Malagić, Mustafa (Zulfo) Stočević i Mehmed (Suljo) Malić. Zajedničko im je učešće u oružanim akcijama protiv srpskih naselja Gniona, Blječeva, Osredak, Viogor, Bibići, Orahovica i druga naselja u neposrednom okruženju samog grada Srebrenice, maja 1992. god. (u navedenim selima ubijeno 13 meštana srpske nacionalnosti). Narednog meseca predvodili su akcije na sela Oparci (6 žrtava), Obadi i Špat (9 žrtava), Ratkovići ( 17 žrtava), Brežane 30. juna (19 žrtava). U julu: Zalazje, Sase i okolina (47 srpskih žrtava), u avgustu Ježestica (opština Bratunac, 9 žrtava), septembra Podravanje (32 žrtve), oktobra Fakovići (opština Bratunac, 17 žrtava), novembra Kamenica (opština Zvornik, 53 žrtve), decembra bratunačka sela Loznica, Bjelovac, Sikirić (60), januara 1993. sela Ježestica, Kravica i Šiljkovići (46), Skelani (61 žrtva). To čini ukupno 389 Srba koji su ubijeni u akcijama navedenih muslimanskih predvodnika. /72
  • srebrenica- 96977 - 17.08.2016 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Zaustavimo laži o Srebrenici


    Šta reći, kakvim se sve lažima koriste! Kliknite ovdje da odete na FB pošto Željko ne može staviti ovaj video na ovo mjesto.
    srebrenica- 96570 - 06.08.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Za Orlovčića Trebinje


    Prijatelju Orlovčiću iz Trebinja,

    ako si pitao mene za orginal snimak o lažnom streljanju Srebreničana, ja sam ga poslao Željku. Nažalost snimak je skinut sa Youtube kao nepoželjan i više se ne može vidjeti kako se streljani podižu sa zemlje. Sačuvao sam taj link iz razloga da demantujem svoje prijatelje koji svake godine pred 11. juli postavljaju lažno montirani snimak na FB i tako svjesno li nesvjesno šire mržnju prema Srbima. Lažni snimak nije uklonjen i on se i dalje postavlja svakog jula. Možeš ga pogledati u mom zadnjem postu Srebrenica. Samo da znaš, svi ovi koji su pali na zemlju posle streljanja, ponovo su ustali na svoje noge.

    Žalosno je, ali istinito, to je jedini snimak koji postoji o streljanju Srebreničana, iako se vidi da ljudi nisu streljani, taj detalj je isječen i muslimanska strana ga i dalje koristi kao propagandni materijal protiv Srba!

    Strašno, za nepovejrovati!
    srebrenica- 96565 - 05.08.2016 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Ostavite Srebrenicu na miru


    Vidim da gospodin koji se javlja pod pseudonimom Stari još uvijek spominje Srebrenicu. Bespredmetno je to potrebno je da prođe još puno vremena da se promjeni odnos snaga u svijetu ali ta istina će se sigurno saznati. Istinu o Srebrenici je formirao Zapad na čelu sa SAD a Bošnjaci su je prihvatili pošti im odgovara. Kada neposredni učesnici budu odlazili u penziju većina od njih piše memoare pa pošto im proradi savjest počnu pisati i istine kao taj Amerikanac kojeg Vi spominjete a čitao sam izvode iz njegovih memoara.

    Meni je žao što još nije prevedena knjiga Hermana Vagnera koji je američki intelektuakac u rangu Noela Čomskog, a on je dugo godina istraživao Srebrenicu i vjerovatno će nam svima proširiti vidike. Evo ja ću svima postaviti nekoliko pitanja za razmišljanje vezano za Srebrenicu:

    1. Zbog čega nije izvršena demilitarizacija kada je proglašena za zaštićenu zonu UN.
    2. Zbog čega su snage UN dozvoljavale pripadnicima bošnjačkih snaga da izlaze iz zaštićene zone i čine zločine po okolnim srpskim selima.
    3. Zbog čega snage UN i NATO nisu branili Srebrenicu pa nije valjda vojska RS bila jača od njih.
    4. Zbog čega je političko i vojno rukovodstvo bošnjaka napustilo Srebrenicu desetak dana ranije prije ulaska vojske RS.
    5. Prilikom ulaska u Srebrenicu bošnjačka vojska koja je bila desetostruko jača nije uopšte pružila otpor nego su napustili grad i krenuli u pravcu Tuzle i ostavili nezaštićen narod.
    6. Svjedočenje ključnog svjedoka za Srebrenicu Dražena Erdemovića je puno rupa i da ga je slučajno ispitivao Vojislav Šešelj obrukao bi svoje tužioce.
    7. Dražen Erdemović navodi imena svih ljudi koji su učestvovali u streljnju, ali Haški tribunal hapsi i osuđuje samo njega pa se postavlja pitanje zašto.

    Ovo je samo nekoliko pitanja o nelogičnostima vezanim za Srebrenicu a moglo bi ih se postaviti još mnogo. Vrijeme će učiniti svoje istina će izaći na vidjelo. Nisu slučajno Amerikanci preko svojih prijatelja iz V. Brizanije tražili rezoluciju u UN da se usviji te da na taj način zabetonira projektovana istina o Srebrenici, ali sreća nisu uspjeli pa će to i dalje biti predmet istraživanja.
    srebrenica- 96537 - 31.07.2016 : Orlovic Trebinje - best (0)

    Video o strijeljanju


    Prijatelju,
    volio bih ako znaš neki sajt gdje se može pogledati originalni snimak? To se odnosi i na sve ostale koji čitaju ove redove da ostave link na taj sajt.
    Pozdrav!
    srebrenica- 96501 - 24.07.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Srebrenica - 1995 - Ubistva Srebreničana - Zločin


    Pojašnjenje za Orlovića i one koji nisu razumjeli o čemu se radi u video sniku koji se ne može otvoriti!

    Video snimak koji sam ja postavio na ovoj našoj stranici, ne može se otvoriti na Youtube zato što su uticajni Bošnjaci insistirali da se on ukloni jer je nepoželjan, zapravo pokazuje lažno streljanje Srebreničana! To je orginalna verzija snimka. Na njemu se može vidjeti kako se u Srebreničane pucalo manevarskom municijom, mnogi od njih čak biraju gdje će i kako pasti na zemlju. Jedan od njih se nakon rafala okreće na lijevu stranu da ne bio pao na jednog od predhodno "streljanih", a nakon toga, ovi koji su izvršili, navodno, streljanje pozivaju ih da ustanu i svi su se živi i zdravi podigli sa livade na svoje noge.

    Film demantuje režirani film koji muslimani plasiraju svojim sunarodnicima, kako bi povečali mržnju prema Srbima! Bošnjaci kao da jedva dočekaju da to šire na društvenim mrežama, a kad im pokažeš orginalan snimak od kojeg su uzeti isječci i formiran lažni snima u kojem se ne vide da su svi ustali nakon lažnog streljanja. Mene je najviše zabrinulo što Bošnjaci nakon što saznaju da je video snimak lažan nište ne učine da se tako nešto ne ponovi. Svake naredne godine pojedinci ponovo podrže taj snimak, a ostali ćute! Ćutanje je znak odobroavanja, jer ne žele da demantuju prevaru svog naroda!

    Pogledajte dobro dijelove u montiranom video snimku, kako ispaljeni meci ne prave rane na tijelu pogođenih, a oni biraju pažljivo gdje i kako da padnu. Na orginal snimku se to puno bolje vidi ali i ovde se može primjetiti kako vjetar od manevarske municije udara u leđa čovjeka a on ne pada jer mu ne odgovara mjesto gdje mora da padne.

    Evo snimka koji treba da širi mržnju!

    Da me ne bi neko pogrešno razumeo, ne demantujem zločine u Srebrenici, nego video snimak sa kojim se svake godine podižu tenzije i širi mržnja prema mom, srpskom narodu!
    srebrenica- 96452 - 19.07.2016 : Orlovic Trebinje - best (0)

    Video o Srebrenici


    Brate ne mogu da otvorim snimak što si postavio. Da li neko može da otvori? Može li da ponovo postaviš link?

    RE: Video o Srebrenici



    Očigledno je da muslimanska strana ima čitavu jednu ekipu koja se bavi udaljavanjem "nepoželjnih" video snimaka sa Youtube. Moja je preporuka da se video snimci postavljaju na ruske portale.
    srebrenica- 96424 - 16.07.2016 : Stari - best (0)

    CIA i Srebrenica


    That was Bill Clinton's "red line".

    Nekadašnji agent američke tajne službe CIA Robert Baer tvrdi da su on i grupa američkih agenata s kojimaje radio devedesetih godina imali na raspolaganju milione dolara budžeta za razbijanje Jugoslavije! Autor knjige "Tajne Bele kuće" otkrio je na promociji u Kvebeku, u Kanadi, da su od CIA dobili naglog da šireći mržnju izazovu raspad Jugoslavije.

    Baer je inače bio jedan od vodećih obaveštajaca CIA polovinom devedesetih... Dobio sam instrukcije da je Slovenija spremna da proglasi nezavisnost. Dat nam je novac, nekoliko miliona dolara, da finansiramo razne nevladine organizacije, opoziciju, ali i političare koji su raspirivali mržnju ¿ posvedočio je Baer koji nije bio ko god u CIA već iskusni obaveštajac koji je u "Firmi" radio 21 godinu, a praksu sticao u Madrasu i Nju Delhiju, Bejrutu, Kartumu, Parizu, Dušanbeu, Maroku, Jugoslaviji i delu Iraka u kojem žive Kurdi.

    Po jednoj od njegovih knjiga snimljen je i holivudski film Sirijana, u kojem ga je glumio Džordž Kluni, koji je za tu ulogu dobio i Oskara. Baer je po okončanju obaveštajne karijere radio i za ugledne časopise poput Veniti fera, Vol strit žurnala, Vašington posta, ali i za internet izdanje magazina Tajm. Pre desetak godina Baer je jednom novinaru otkrio kako se CIA ophodi prema osumnjičenima za terorizam: Ako želiš da ga ozbiljno ispitaju, pošalji ga u Jordan, ako želiš da ga muče, pošalji ga u Siriju, a ako želiš da iščezne s lica zemlje, pošalji ga u Egipat. Kada je okončao karijeru u CIA, agencija ga je odlikovala medaljom, a kad je reč o angažmanu u Jugoslaviji rekao je sledeće:

  • "Došao sam helikopterom sa još tri agenta. Sleteli smo u Sarajevo 12. januara 1991. Naš posao bio je da držimo na oku navodne srpske teroriste za koje smo očekivali da napadnu Sarajevo, a koji su delovali u okviru grupe koja je želela da izvede niz bombaških napada kao odgovor na namere vlasti BiH da izađu iz SFRJ.

  • Međutim, naš štab nas je slagao! Takva srpska grupa nije ni postojala, ni grupa, ni teroristi! Naš zadatak bio je da dižemo paniku među bosanskim političarima¿da im napunimo glavu idejom da će Srbi napasti. Baer dodaje i da je cilj antisrpske propagande bio da se republike zavade i odvoje od Jugoslavije kao i da se nađe žrtveno jagnje koje će biti okrivljeno i odgovorno za rat i nasilje. Srbija je izabrana jer je bila naslednica Jugoslavije. Operacija razbijanja Jugoslavije zvala se "Istina", mada je bila sve drugo...

    Koji političari su radili za CIA?

    Na pitanje ko su političari koje je plaćala CIA, Baer je označio sledeće ljude: Stipe Mesić, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, mnogi savetnici i službenici, ali i neki srpski generali, novinari "Srebrenica je politički marketing"

    Baer je na pitanje o Srebrenici, koja u svetu slovi za simbol navodnog srpskog zverstva, rekao da je Srebrenica preuveličana priča u kojoj su mnogi ljudi nažalost izmanipulisani.

    "Broj žrtava u Srebrenici potpuno je isti kao i broj ubijenih Srba, ali je Srebrenica politički marketing. Šef mi je nekoliko meseci pre navodnog zločina u Srebrenici u više navrata ponovio da će ime tog gradića uskoro biti udarna vest u celom svetu. Kad sam ga upitao zašto, rekao mi je videćeš" - otkriva Baer i dodaje da je Srebrenica žrtvovana da Americi bude izgovor za napad na Srbe zbog njihovih navodnih zločina.
  • srebrenica- 96417 - 16.07.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (7)

    Bošnjaci ne žele istinu o ratu


    Od završetka rata pa do danas, 11 juli, pravi novo ratno žarište u Bosni!

    Zašto?

    Svake godine u julu mjesecu na društvenim mrežama izlazi montirani snimak o streljanjima Srebreničana! Na montiranom sniku se vidi kako navodno "Škorpioni" strljaju ljude! Moja malenkost je pokušala da svojim prijateljima, koji objavljuju te snimke, ukaže da taj snimak širi mržnju, pokazujući im orginalni snimak koji se mogao vidjeti na Youtube. Međutim, svi moji pokušaji da dokažem istinu nije urodio plodom, jer svaki moj prijatelj kojem sam poslao orginal snimak tog dešavanja, trebao je da širi orginal snima i upozori svoje prijatelja, kako bi se spriječilo produbljivanje mržnje sa lažnim snimkom, što je konstruktoru, očito i bio cilj! Na moju veliku žalost i razočarenje, moji prijatelji nisu učinili ništa da bi spriječili širenje tog lažnog snimka!

    Ove godine ponovio se isti slučaj, lažni snimak širio se FB, a ja u pokušaju da demantujem taj snimak, naišao sam na još jedno reazočarenje! Originalni snimak na kojem se vidi kako "Škorpioni" pucaju sa manevarskim mecima u Srebreničane i oni padaju po livadi, a nakon toga ponovo ustaju na noge, skinut je sa YOUTUBE i označen kao nepoželjan! Očito da je bošnjački lobi spriječio da taj snimak izađe na videjlo!

    Evo linka od orginalnog video snimka koji je skinut sa youtube, kako bi se spriječilo širenje istine!



    Dakle, moj zaključak je da muslimani "Bošnjaci" ne žele da istina o Srebrenici izađe na vidjelo! Za njih je važnija "Islamska deklaracija" od istine!

    Poruka svim muslimanima "Bošnjacima", samo vi možete demantovati laži o Srebrenici, ako to želite, naravno! Ili se bojite da ćete biti prozivani kao izdajnici, poput Emira Kusturice, Dževada Galijaševića i mnogih drugih?
    srebrenica- 95593 - 24.03.2016 : Vesna Popov Novi Sad - best (3)

    Srebrenica, ne verujem da su Srbi tek tako počeli


    Mislim da smo mi Srbi uvučeni u rat. Koliko znam da se na Kosovu i Metohiji desela vrlo neprijatna situacija, da je jednom Srbinu razbijena flaša u ekstremitet. Zatim u Sarajevu svadbinu srbsku desetkovali odnosno poubijali nedužne ljude, zatim na pijaci itd, itd. Ukratko, dešavali se užasi.

    U Bosni i Hecegovini, gde god su bili Srbi stradali su od muslimana i Hrvata. Strahota! Ceo svet je CIA podigla na noge da jadnu Srbiju unište i doveli nas da smo bili spremni i da poginemo pod NATO bombama. To ne možemo i ne smemo oprostiti.

    Kod Srebrenice znam da je tamo bio holandski korpus, a gde su bili UN ili UNPROFOR zašto nisu zaustavili borbe u toku rata i ta masovna ubistva na kraju. Nije istina da oni to nisu znali, ja mislim da su oni AGRESORI, to su druge zemlje najjače i ko je taj da se suprostavi takvim, da ne budem gruba, koji nemaju ni trunke osećja.

    Šta se desilo u Srebrenici? Kako se to desilo i zašto? Pratili smo svi mi šta se dešavalo van Srbije.
    srebrenica- 95575 - 22.03.2016 : Zoran Beograd - best (0)

    Obaranje muslimanskog helikoptera


    Može li neko da malo detaljnije opiše obaranje helikoptera kojim je muslimanska strana održavala vezu sa Srebrenicom i u kom je poginuo jedan od njihovih visokih funkcionera?
    srebrenica- 95549 - 19.03.2016 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (2)

    Srebrenica prodana od strane Alije Izetbegovića


    srebrenica- 94575 - 15.12.2015 : Marko Filipovic Pale - best (1)

    Zločin u Bjelovcu


    Na kraju snimka Slavoljub Filipović priča kako mu je žena bacila decu u Drinu i skočila za njima. Niko ovde nije dosada napisao da je Slavoljub 6-7 dana kasnije saznao da su nije bilo tako već da su zarobljeni u Srebrenici, a razmenjeni su 16. februara 1993. u Skelanima. Ova surova priča se ipak završila delimično "srećno". Izgubio je oca i brata, ali žena i deca su preživeli. Mozemo samo da nagađamo emocije kada ih je video.
    srebrenica- 94565 - 14.12.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Sjećanje na zločin u Bjelovcu, Sikiriću i Lozničkoj rijeci


    U selima Bjelovac, Loznica i Sikirić, dana 14. decembra 1992. godine pobijeno je 109 Srba, uglavnom civila.

    Jedinice Nasera Orića su zarobileoko 60 civila, od kojih niko nije ostao živ. Sela su opljačkana i spaljena do temelja.

    Napad muslimanskih jedinica izvršen je u ranim jutarnjim časovima, kada su porodice spavale.

    Niko nije odgovarao za ovaj zločin, a ne očekuje se od Tužilaštva BiH da pokrene optužbu.

    Ukoliko nemate strpljenja da pogledate kompletan video, obavezno pogledajte zadnji minut ovog videa, gdje Slavoljub Filipović govori o tužnoj sudbini svoje porodice.

    srebrenica- 94369 - 14.11.2015 : Glavas Treci Istocno Sarajevo - best (0)

    General Ratko Mladić o demilitarizaciji Srebrenice 1993. godine


    srebrenica- 93793 - 10.10.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (7)

    Dosje Srebrenica - Zločin nad Srbima




    Dio 1.



    Dio 2.



    Dio 3.


    Dio 4.


    Dio 5.


    Dio 6.


    Dio 7.


    Dio 8.


    Dio 9.
    srebrenica- 93583 - 03.09.2015 : Simon Se - best (2)

    Zanimljivo svedočenje o Srebrenici


    srebrenica- 93317 - 14.07.2015 : Feniks RS - best (9)

    Pričajmo o istini: Srebreničani poginuli 28. 06. 1992. na Ilijaškom ratištu


    Da bi neko nekome uputio izvinjenje mora biti svjestan da je kriv, dok činjenice koje su do sada iznosene za Srebrenicu izviru iz srca punog mržnje a ne iz mozga i pouzdanih argumenata. I sve su dolazile skoro samo sa jedne strane koja je to vješto ispolitizovala dok su ostale strane nijemo slušale i na slijepo i bez traganja za istinom prihvatale i klimale glavom, umijesto da su pouzdanim i dokazanim argumentima demantovale silne laži i pokušali izbiti najaču kartu kojom muslimanska strana već dvadeset godina dobija igru.

    Muslimanska strana je svjesna da je ta karta sve jača i jača sa povećanjem prikazanog broja stradalih u Srebrenici od srpske ruke, koju čine sve krvavijom jer niko sa nje i ne pokušava oprati krv koju ona nije prolila.

    Svi smo svjesni činjenice da su se muslimani dosjetili da skoro sve poginule i umrle muslimane iz Žepe, Vlasenice, Han Pjeska, Bratunca, Konjević Polja, Rogatice i mnoge druge koji su iz nabrojenih mjesta a koji su prije ili početkom rata napustili ova mjesta i bili u Sarajevu, Goraždu, Tuzli i mnogim drugim mjestima širom BiH a koji u ratu nisu bili ni blizu Srebrenice danas prikazuju da su stradali prilikom zauzimanja Srebrenice.

    Navešću jedan primjer. Tokom oslobođenja Konjević Polja, Bratunca i okolnih naselja svi zarobljeni muslimani iz tih mjesta su prevezeni kamionima u Visoko. Svi ti ljudi koji su prispjeli u Visoko postali su pripadnici Armije BiH i gurnuti u proboj ilijaške linije. Napad se desio 28. 06. 1992. godine a glavni udar tih snaga je bio na liniju odbrane u Čekrčićima. Napad je bio vrlo jak ali nije bio dobro organizovan. Smatrali su da će sa daleko masovnijim brojem vojnika uspjeti vrlo lako da probiju liniju, i to bi se najvjerovatnije i desilo da naša artiljerija nije bila tako dobro organizovana i odigrala je vrlo značajnu ulogu u odbrani položaja.

    Nakon odbijenog napada leševe muslimanskih vojnika su sklanjali danima. Ubrzo smo dobili informaciju iz pouzdanih izvora da je tokom neuspjesnog napada stradalo preko 760 muslimanskih vojnika pa su bili primorani da bagerom iskopaju zajednicku grobnicu u kojoj su svi sahranjeni. Da li je slucajno da je forenzicki centar za utvrdivanje identiteta nestalih napravljen u Visokom stotinjak metara od masovne grobnica i da su baš iz Visokog krenuli sa tolikim brojem utvrđenih lica koja su *stradala* u Srebrenici.

    Pitam se da li su porodice tih ljudi koji su stradali u napadu na odbrambene linije Ilijaša ikada saznali da su ih Srbi dopremeli u Visoko žive i da su ih njihovi poslali u smrt dok su oni koji su ih poslali i njhove komsije pili kafu negdje u gradu. Možda ih i danas ti isti lažu kako su njihova tjela pronađena u blizini Tuzle, Vlasenice ili nekih drugih mjesta, jer sam siguran da njihove porodice nisu znale da su transportovani živi u Visoko i tako krv sa svojih ruku prebacuju na ruke Srba.

    Mozda im se Srbi iz Ilijaša trebaju izvinuti što nismo dozvolili da probiju liniju odbrane i pobiju civilno stanovništvo? Možda bi im se trebali izvinuti što su nas naši posle rata izdali pa im dali Ilijaš za Srebrenicu pa onda Srebrenicu opet poklonili muslimanima. Možda bi im se trebali izvinuti što oni danas u Potočarima odaju počast žrtvama i borcima a da mnogi od njih to nisu ni bili dok gaze po grobovima naših Nemanjca i predaka koje izdajom naše vlasti ostavismo u gradu heroju. Možda bi im se trebali izvinuti što nisu bili dobri borci pa se nisu uspjeli odbraniti kao mi kada je u zadnjoj ofanzivi na nas odnos muslimanskih snaga prema nama bio šest naprema jedan.

    Možda bi im se trbali izvinuti što im je Karadžić u dogovoru sa Alijom dao mjesta koja su bili bedem odbrane Republike Srpske. Možda bi im se trebali izvinuti što su od zaostalih seljaka danas oni i njihova djeca postali građani a mi seljaci, itd, itd...
    srebrenica- 93283 - 10.07.2015 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (10)

    Izvinjenja Srebrenici!


    Uvažene nene, daidže i amidže, koji ste došli sa svih strana Fedaracije jer su vaši izginuli ratnici ovde donešeni i sahranjeni, primite moje izvinjenje.

    Piše: Nebojša Jevrić

    Izvinjavam vam se u ime mog prijatelja Pera Makića kojem je glava odsečena i nabijena na vile.

    Izvinjavam vam se u ime nepoznatog Srbina kojeg sam izvukao iz Save, glave razbijene maljem.

    Izvinjavam vam se u ime 154 Srbina odsečenih glava, širom Bosne, koje je Dr Stanković obdukovao.

    Izvinjavam vam se u ime starice rođene 1920. čiju sam glavu slikao u rukama dr Stankovića.

    Izvinite zbog 132 mrtva Srbina, koji bi došli da se izvine, koje sam slikao u Mrkonjić gradu.

    Izvinite zbog Jasenovca, Pribilovaca, Jadovna; izvinite u ime ostataka poklanog naroda koji je morao da napusti svoja spaljena ognjišta.

    Na bratunačkom Gradskom groblju služen je parastos za oko 3. 500 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja koje su pripadnici muslimanskih snaga ubili u proteklom ratu. Mogli biste i tamo da svratite. Niste tamo bili.

    Deset hiljada Srba je ubijeno u Sarajevu. Ubijali su Caco, Juka, Ćela, Kinez, Kimina i svakakav ološ u naseljima koje su kontrolisali. Najveći deo organizatora, na čelu sa Alijinim Bakirom, je u vlasti i redovno na tv ekranima traže " rezoluciju o Srebrenici". Traže da se svim Srbima natakne legalno omča za vjeki vjekov. Izvinite uvažene nene, daidže i amidže šezdeset posto vaših zločinaca je poznato. Na najmonstruznije načine ubijali nejač po Sarajevu. Mali broj je simbolično osuđen ili proglašen ludim.

    Da li su vam pričali, uvažene nene, o posudi sa izvađenim srpskim očima kada je "hrvatsko cvijeće" haralo na Drini?

    Tada je nastala pesma: "Drino, vodo, ustavi valove, da pokupim kosti draganove." I tu je ubijeno deset hiljada Srba. Među njima mnogo žena i dece.

    Izvinite zbog Nasera Orića koji vam se nikada neće izviniti.

    Izvinite zbog rahmetli Baba Alije Izetbegovića koji je sve dogovorio.

    Izvinite zbog Bila Klintona, Engleza i Francuza sa kojim je dogovorio.

    Oni vam se nikad neće izviniti.

    Izvinite zbog onih Srba koji su u tom dogovoru učestvovali.

    RAHMETULAHI ALEJHI RAHMETEN VASIJAH

    P.S. Izvinjavam se na kraju našim vlastodršcima i svima koji su se pre mene izvinili. Iako za ono što su nama uradili nikad se niko izviniti neće . Za tolike žrtve i stradanja.

    Poslednja vest: Bil Klinton dolazi u Srebrenicu

    Jeste li mu obezbedeili Ovalni salon.

    Jeste li se dogovorili ko će da mu zameni Moniku. Naser ili Bakir?

    Zaslužio je to Mister Bil največi krivac za Srebrenicu.
    srebrenica- 93255 - 04.07.2015 : Milenko Djuric Doboj - best (5)

    Srebrenica: Poruka srpskim političarima


    Gospodo srpski političari, ako je ostalo imalo časti u vama onda morate nastupati jedinstveno po pitanju Srebrenice. Kada vas bilo ko pita da li je bio genocid u Srebrenici onda svi do jednog motare odgovarati da jeste, ali nad srpskim stanovništvom.

    Postoji jako mnogo živih svjedoka o napadima muslimana na okolna srpska sela u kojima su ubijali sve redom pa ta može po definiciji UN da se nazove genocidom i mene čudi da RS nikada nije tužila Međunarodnom sudu UN koje su Srebrenicu proglasile zaštićenom zonom, a ipak to nije bila. Za tu cifru o 8000 hiljada ubijenih muslimana nema materijalnih dokaza pa me čudi na osnovu čega je Haški tribunal donosio presude. Da je bilo političke pameti u RS na tim suđenjima je trebalo angažovati najpoznatije advokate koji bi te optužnice lagano rušili.

    Pobjednik u prethodnom ratu na ovim prostorima je SAD i njihovi saveznici a zna se kako pobjednici sude poraženima.

    Mnogi nezavisni izvori u svijetu pišu članke i izdaju knjige o Srebrenici, a među njima ima i svjetski poznatih imena koji demantuju istinu koju su projektovale SAD i njihovi prijatelji.

    Sa nestrpljenjem očekujem da se pojavi prevod knjige o Srebrenici od Edvarda Hermana koja kako čujem potpuno razobličava lažnu sliku o tome šta se dešavalo u Srabrenici. Nimalo me ne čudi da se kroz UN pokušava praktično zabraniti svaka rasprava o Srebrenici jer su kreatori projektovane istine očigledno veoma nervozni.
    srebrenica- 93221 - 26.06.2015 : Milenko Djuric Doboj - best (0)

    O Srebrenici


    Interesantno je pitanje zašto neke snage iz svijeta i BiH pokušavaju da po svaku cijenu zabetoniraju projektovanu istinu o Srebrenici. Imalimo smo pokušaj donošenja zakona u BiH kojim se zabranjuje negiranje genocida pa sada pokušaj donošenja rezolucije u UN. Ako se logički posmatra ovaj problem vjerovatno kreatorima projektovane istine ne odgovara što se Srebrenica sve više istražuje pa čak i od strane uglednih ljudi sa Zapada.

    Pozivati se na međunarodno pravo je smiješno pošto ono ne postoji nego postoji samo pravo jačega. Da postoji međunarodno pravo, svjedočenje ključnog svjedoka Haškog tribunala za Srebrenicu, Dražena Erdemovića nikada ne bi bilo prihvaćeno. O njegovom svjedočenju je napisana knjiga i to nije pisao Srbin i u njoj je argumentovano pobijeno njegovo svjedočenje.

    Veliki udarac za projektante istine o Srebrenici je i izjava prvog čovjeka instituta Simon Vizental da u Srebrenici nije bio genocid. Ako se formulacija UN o genocidu prenese na Srebrenicu onda tamo jeste bio genocid, ali nad srpskim stanovništvom pošto su muslimanske snage neselektivno ubijale sve živo u okolnim srpskim selima, znači i žene i djecu i starce a o tome postoje dokazi.

    Sviđalo se to kome ili ne, ja moram reci da je moj sugrađanin Pero Bukejlović kao presednik Vlade RS i Dragan Čavić kao presednik RS jako mnogo pomogao Zapadu u projektovanju istine o Srebrenici i da to ne obrazlažem predugo bi trajalo i ne bi moglo stati na ovu stranicu. Ja ne mogu da vjerujem da Dragan Čavić kada je se izvinjavao za Srebrenicu nije znao koliko su civilnog srpskog stanovnistva u okolnim selima ubile ustaške snage uglavnom sastavljene od muslimana u Drugom svjetskom ratu kao i u poslednjem ratu.

    Potpuna istina o Srebrenici će kad-tad izaći na vidjelo i ja ne znam puno o tome ali razmisljajući logicki ja postavljam tri pitanja:

    1. Ako je Srebrenica proglašena zaštićenom zonom UN zašto nije demilitarizovana?

    2. Ako je bila zaštićena zona zašto su snage UN dozvoljavale muslimanima da izlaze iz nje i čine zločine po okolnim srpskim selima?

    3. Kada je bila napodnuta zašto je UN nisu zaštitile pa nece neko tvrditi da je vojska RS bila vojnički jača od NATO pakta?
    srebrenica- 92653 - 24.03.2015 : Čedomir Glavaš Bratunac - best (0)

    Gniona i Gostilj


    Molim bilo koga ukoliko je upoznat sa nekom vrstom spisa ili sudskog verifikovanja zločina u Gnioni I Gostilju. Mi želimo da obilježimo ta dva mjesta, ali nigdje da nadjemo neku vrstu zapisnika ili bilo čega o počinjenom zločinu... Hvala vam unaprijed!
    srebrenica- 90370 - 01.06.2014 : Mihailo Danilovic Majur, sabac - best (2)

    Ibran Mustafić: Sami smo ubili svojih 1000 muslimana u Srebrenici


    Sarajevo - Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji "ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode", izjavio je jedan od osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

    On je rekao da je o spiskovima "nepodobnih Bošnjaka" znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.

  • "Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao", naveo je za "Vesti" Mustafić, koji je dugogodišnji član organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici.

    Prema njegovim riječima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo "gospodar života i smrti".

  • "Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovječanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobjegao iz Srebrenice. Pobjegao je i 1995. godine", rekao je Mustafić.

    On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsjednik SAD Bil Klinton.

  • "Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mjesto zločina", rekao je Mustafić.

    On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici. "Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovjekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida", zapitao je Mustafić.

    On smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici.

  • "Veoma teško, zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od ljeta 1992. godine krenuli u provođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava", naglasio je Mustafić.

    Izvor: Vesti
  • srebrenica- 90215 - 16.05.2014 : Novica Bogdan Futog - best (5)

    Milorad Pelemiš i 10. diverzantski odred


    Sinoć je na Happy TV gostovao gospodin Milorad Pelemiš i lepo objasnio ko je bio ko u VRS. Veliki respekt za pomenutog gospodina.

    srebrenica- 89264 - 13.03.2014 : Novica Bogdan Futog - best (1)

    Srebrenica '93.


    Draga braćo,

    na današnji dan 1993. godine pripadnici 12 bVP VJ u sadejstvu sa 72 specijalnom brigadom i Vukovima sa Drine su ušli u muslimansko uporište po zlu čuveno, Konjević polje.

    Nikada mi neće biti jasno zašto nije nastavljeno napredovanje prema Srebrenici i izvršeno njeno zauzimanje. U tom trenutku smo imali sve raspoložive kapacitete za tako nešto. Imali smo ogromno ljudstvo i tehniku i visok moral boraca. Da je zauzeta Srebrenica, ne bi nas optužili za 95. godinu i mislim da bi tok rata u bivšoj BiH bio sasvim drugačiji.
    srebrenica- 89253 - 13.03.2014 : Novica Bogdan Futog - best (1)

    Srebrenica '93


    Na današnji dan, pre 21 godinu, počeo je napad na Konjević polje i ostala manja sela u okolini Srebrenice. U ranu zoru smo opštim iznenađenjem zauzeli bunkere i utvrđenja protivnika i izbili na rubove sela, ali nismo ulazili u njih dok se stanovnici ne povuku prema Srebrenici.

    U toj akciji smo uništili i jedan transporter holandskog bataljona iz mirovne misije. Tom prilikom sam kod poginulih pripadnika neprijateljske vojske pronašao revolver kolt Smit-Wetshon i pušku pumparicu sa magacinom od 9 patrona. Prvog dana akcije nismo imali ni ranjenih ni poginulih, osim jednog poginulog meštanina koji nam je pokazivao pravac kretanja.
    srebrenica- 89227 - 11.03.2014 : Novica Bogdan Futog - best (1)

    Srebrenica '93


    Na današnji dan, pre tačno 21 godinu, počele su pripreme za neutralisanje muslimanskog uporišta Konjević polje i okolnih zaselaka.
    srebrenica- 88545 - 06.02.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Prikriven genocid nad Srbima u Srebrenici


    Herman: U Srebrenici je ubijeno 500-1000 muslimana - dvaput manje nego Srba

    Američki picac, ekonomista i analitičar: Pokolj u Srebrenici varka - prvo je više od 150 srpskih sela sravnjeno sa zemljom.

    Nasilje protiv srebreničkih Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je "pokolj u Srebrenici" velika politička varka - naglašava autor knjige "Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika"

  • "To nasilje je bilo odgovor na još veće nasilje i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv. drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srpska armija spasila 20. 000 muslimana žena i dece", naglašava Edvard Herman

    Pisac, ekonomista i analitičar Edvard Herman ponovo je upozorio: da je istina o Srebrenici mnogo drugačija od one koju forsiraju zapadna politika i mediji.

  • "Pokolj u Srebrenici obično stavljam pod znake navoda, jer je u Srebrenici bilo mnogo krvavih ubistava pre jula 1995. muslimani - paravojne snage iz Srebrenice - masovno su ubijali Srbe. Prema različitim podacima, više od 150 srpskih sela je sravnjeno sa zemljom", navodi Herman.

    Podaci govore o tome da su 2. 383 srpska civila ubijena od 1992. do jula 1995. godine, napominje Herman i ističe da je to "prvi talas pokolja u Srebrenici". A tek zatim je došao juli 1995. godine.

    U intervjuu ruskom državnom radiju Glas Rusije, Herman je ocenio da su u julu te godine srpske snage zauzela Srebrenicu i da taj događaj Zapad naziva "masakrom", a da je to, u stvari, "politički termin".

    "Ubijeno je od 500 do 1. 000 ljudi. Poginulo je dva puta manje ljudi u poređenju sa prethodno ubijenim Srbima. A Zapad tvrdi da je ubijeno 8. 000 odraslih muškaraca i dečaka", rekao je Herman.

    On navodi da je u grobovima bilo oko 2. 500 tela i da je većina tih ljudi poginula u borbi. Ali, karakteristika zapadne propagande jeste u tome što su ta tela otkrivena posle jula 1995. i zato ih ubrajaju u "žrtve genocida" iako je većina poginula u oružanim sukobima.

    Još jedan važan aspekat masakra u Srebrenici jeste taj da su Srbi ubijani na teritoriji koja se smatrala zonom bezbednosti, upozorava Herman.

  • "Srebrenica je proglašena bezbednosnom zonom i morala je biti demilitarizovana, ali toga se niko nije pridržavao. Vojnici bosanskih muslimana koji su ubijali Srbe bili su iz Srebrenice. Zapadni mediji su to ignorisali. Ispalo je da su Srbi u julu jednostavno sve redom ubijali", navodi Herman i dodaje: "Na suđenju o tim događajima komandanta francuske jedinice UN Filipa Moriona su pitali: Zašto su Srbi to učinili? On je odgovorio da je siguran da su se Srbi odlučili na takav korak jer je komandant armije bosanskih muslimana iz Srebrenice napao Srbe pre događaja iz jula 1995. godine. "

    Herman napominje da se te reči komandanta jedinice UN ne mogu naći u zapadnim medijima. Drugim rečima, nasilje protiv Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je "pokolj u Srebrenici" - velika politička varka.

  • "To je bilo nasilje kao odgovor na još veće nasilje, i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv. drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srpska armija spasila 20. 000 muslimana žena i dece", navodi Herman.

    On smatra da su kasnija ubistva koja je počinila srpska strana, a kojih je bilo, kako navodi, od 500 do 1. 000 - zapravo osvetnička ubistava.

    Dr Edvard Herman je rođen 7. aprila 1925. godine. Počasni je profesor predmeta finansije na Univerzitetu u Pensilvaniji.

    Autor je knjige "Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika".
  • srebrenica- 88053 - 09.01.2014 : EMILI RAJT Sarajevo - best (1)

    Škorpioni


    Prvi put se javljam i mogu vam preneti da sam impresionirana ovom što sam pročitala, mada sam bila mala kad je rat huktao. Naslušala sam se svakakvih priča naših vojnika, ali šta me je navelo da se javim jeste laž koju su plasirali oko Škorpiona koji su izvršili egzekuciju nad muslimanskim civilima. E pa to je gnusna laž, proveravala sam na dva monitora, upoređivala osobe, lica slikala, odeću, pa ljudi sve se slaže, glumci došli, odradili scenu i kući, čista nameštaljka, evo linka pa procenite sami.

    srebrenica- 88013 - 07.01.2014 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (2)

    Kravica, Božić 1993. godine


    Na današnji dan je nastardalo srpsko selo Kravica. Neka je večna slava i hvala svim poginulim Srbima iz ovog herojskog mesta!
    srebrenica- 87925 - 01.01.2014 : Major Bratunac - best (1)

    Borbe oko Bratunca 1993. godine


    srebrenica- 87898 - 30.12.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    vrs srebrenica 93


    Ovog čoveka, Najdana Mlađenovca je nedavno uhapsla SIP-a zbog navodnih ratanih zločina na podruciju Bratunca. Prava istina je da je on ranjen u svom selu Hranca. Spasila ga je njegova majka koja ga je uspela ranjenog prebaiti do Bratiunca. O tome ima više u knjizi "Krvavi Božić sela Kravice od Bora Miljanovića.

    Željko probaj da nabaviš ovu knjigu u PDF formatu. Ja sam je imao negede ali sam je zagubio. Ovo je jako zanimljivo štivo.

    srebrenica- 87896 - 30.12.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    Bratunac 1993. godine






    Bratunac 1993. godine. Spominje se i brdo Čauš.
    srebrenica- 87873 - 29.12.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    VRS i Srebrenica '93. godine


    Interesuje me, ukoliko bi Novica mogao da kaže, sa koje strane su ušli u Konjević polje. Ovo selo je nejbitine u celom kraju jer kroz njega idu svi putevi za Sarajevo i Bratunac. Ko je još učestvovao u toj akciji od lokalnih jedinica? Sa koje strane su napredovali Zaštitni puk i Gardisti iz Kalinovika, kao i Panteri. Jesu li panteri napadali sa južne starne iz prvaca Bratunca? Dokle ste najdalje otišli prema Srebenici? Znam da je Osmače potukao 65. zaštitni puk. Jeste li došli do Zelenog jadra i Pribićevca, što je otprilike dva kilometra od Srebrenice? Takođe me interesuje da li je učestovala Birčanska brigada i Jurišnici iz Vlasenice.
    srebrenica- 87858 - 28.12.2013 : Novica Bogdan Futog - best (1)

    Borbe kod Srebrenice, mart 1993. godine


    Samo da se zna, da mi specijalci iz Novog Sada, inace profesionalni vojnici nismo nikad učestovali u vojnim i borbenim operacijama u Sarajevu i oko Sarajeva. Naša četa vojne policije je jedino učestovala u zauzimanju Konjević Polja i još par sela ispred Srebrenice, i da nije bio Filipa Moriona mi bismo tog marta '93. godine ušli u Srebrenicu. Na našem desnom krilu su bili momci iz Pančeva, znamo po tome što niko od njih nije nosio šlem, a na levom krilu su bili momci iz Niša i to 63. padobranska. Tu sam i upoznao pokojnog kapetana Stojkovića - Piksija, koji je kasnije poginuo u Sarajevu sa još par momaka iz 72. brigade iz Pančeva. Naše minobacačlije su jos davali podršku pešadiji u napadu na selo Kovačevići kod Sapne.
    srebrenica- 87745 - 22.12.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

    Ko je Ratko Mladić?


    Ratko Mladić-najčasniji i najpošteniji Srbin

    Film u kojem se jasno vide ozbiljne namjere gemnerala Mladića da spasi muslimansko stanovništvu u Srebrenici od mogućeg zločina iz osvete!

    facebook-Ratko Mladić-najčasniji i najpošteniji Srbin
    srebrenica- 87225 - 13.11.2013 : Stari Blizo - best (0)

    Mašović priznao: nepoznat uzrok smrti 4. 415 Bošnjaka


    Izvor: SRNA

    Bošnjački član kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović se u julu 2007. godine povjerio Haškom tužilaštvu da ne posjeduje informacije o uzroku smrti ni jednog od 4. 415 do tada identifikovanih srebreničkih Bošnjaka koji su kao žrtve navodnog genocida sahranjeni u Memorijalni centar u Potočarima.

    Mašović je u strogo povjerljivom dokumentu 30. jula 2007. priznao bivšem tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte da federalne vlasti nisu uspjele da utvrde ne samo način na koji su stradala i brojna neidentifikovana lica sa šireg područja Srebrenice, tretirana kao "žrtve genocida", već ni njihove osnovne podatke kao što su pol i godine.

    U tom dokumentu, koji je u posjedu "Presa Republike Srpske", Mašović je Del Ponteovu zamolio da dostavljene podatke ne objavljuje "ni za živu glavu".

    Mašović je u to vrijeme bio predsjednik federalne komisije za traženje nestalih.

    Advokat Goran Petronijević, šef tima odbrane bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, rekao je da su prije nekoliko godina otkrivena imena nekoliko stotina Bošnjaka iz Srebrenice koji su danas živi i zdravi, ali se na spomeniku u Potočarima i dalje vode kao "žrtve genocida iz jula 1995. godine".

    Čitajući ovaj članak nameće se pitanje: A ŠTA SAD? Ovo je samo jedan djelić Mašovićevih malverizacija i laži na Srbe, o poginulim muslimanima u toku proteklog rata.

    Boraveći ovog proteklog vrućeg ljeta u Bratuncu i jednu noć u Srebrenici, imao sam priliku da čujem još jednu živu laž, koju je Mašović pretvorio u svoju "istinu". U julu mjesecu trebamo moja supruga i ja da obavimo godišnjicu pogibije našeg sina, koji je sahranjen u Bratuncu. U Bratunac smo otišli dan ranije da bi pripremili sve za sutrašnji dan, za godišnjicu. Kako supruga ima rodbinu u Srebrenici, to smo prenoćili, kod njene rodbine. Sutradan, ustali smo rano, jer je već bilo vruće. Prevoz iz Srebrenice prema Bratuncu je nikakav, pa smo odlučili da uzmemo taksi. Pozvao sam taksistu iz Bratunca, ali je on bio u selu na branju malina. Pozovem jednog taksistu iz Srebrenice da nas preveze do Bratunca. Dođe jedan mlađi čovjek sa svojim vrlo urednim autom. Sjedosmo u taksi i krenusmo prema Bratuncu.

    Prije nego što ćemo otići u Bratunac, na području te opštine, bile su provokacije od strane srebreničanki u selu Kravice, mjestu gdje su pobijeni mnogi Srbi.

    Prolazeći sada pored Memorijalnog srebreničkog centra, priupitah vozača u vezi tih provokacija:

  • Boga ti momak, znaš li ti šta se to dešava s ovim ženama srebreničankama?

  • Ma pustite to gospodine. To su sve namještaljke od onih odozgo. To što je bilo u Kravici, to su organizovali muškarci iz Srebrenice. Oni su ženama dali makaze za sječenje armature kako bi provalile ogradu.

    Možete zamisliti koliko su ti muslimani iz Srebrenice pokvareni kad ljude koji umru prirodnom smrću stavljaju na spisak sa ovim što su navodno pobijeni kao civili. Evo vam jedan moj istiniti primjer.

    Poslije završetka rata, mnogi Srebreničani, koji su izbjegli u druge krajeve, morali su dolaziti u Srebrenicu da bi izvadili svoja lična dokumenta. Jer oni su morali imati dokumenta iz mjesta gdje su rođeni i živjeli prije rata. Dokumenti su im bili potrebni, kako bi ostvarili neka prava tamo gdje su se nastanili. Jedan od takvih je bio i moj nekadašnji komšija Suljić Kasima Hamdija. Kada sam otišao u opštinu da izvadim jedan dokumenat, išao sam na šalter gdje se izdavaju dokumenta. Ispred šaltera sretoh sa mojim prvim komšijom Suljić Kasima Hamdijom. Pozdravim se s njim i upitah ga gdje se smjestio? Reče mi da se nalazi u Gradačcu ili Gračanici(ovo je moja greška što nisam zapamtio mjesto). Upitah ga, da li se misli vraćati nazad ovamo u Srebrenicu?

  • Ne mislim. Što bih se vratio iz grada u selo? - odgovorio mi je moj komšija.

    Nakon izvjesnog vremena, Suljić Kasima Hamdija umro je prirodnom smrću tamo u mjestu gdje je bio nastanjen, ali je donešen u Srebrenicu i ukopan ovde u ovaj centar. Pa to se može lako provjeriti kod nadležnih opštinskih institucija. Zamislite gospodine da su oni stavili mrtvo rođenu bebu u ovaj centar pod izgovorom da je ubijena u nekom genocidu, a ona rođena mrtva. Šta da vam pričam više? Sad možete da vidite šta sve rade.

    Ali koga to od naših visokih odgovornih ljudi interesuje? Nikoga. Jer smo u poslednje vrijeme živi svjedoci razdora kod nas Srba.

    Na priču ovog momka, moram da dodam još jednu istinitu iz Sarajeva.

    Moj veoma dobar prijatelj, ispriao mi je istinitu priču o jednoj ženi Srebreničanki. Zove se Smajlovi Šaha. Šaha je po osnovu "poginulog" muža, ostvarila sva materijalna prava i sve ostale privilegije, kao i sve ostale porodice šehida u Federaciji. A muž joj pobjegao u Belgiju. Kad je muđ uspio da obezbjedi sva potrebna dokumenta za svoju porodicu, da mogu doći kod njega u Belgiju, onda su Šaha i sinovi otišli u inostranstvo.

    Postavlja se ptanje:: Šta to rade naš predstavnici u organima za istraživanje? Šta to rade naši predstavnici u zajedničkim organima?

    Umjesto da se naši prestavnici i čelnici Republike Srpske upuste i stave u službu za dokumentovanje prave istine i razotkrivanju laži, da skinu ljagu sa nas Srba i da svijetu dokažu ko laže, oni su se (čelnici SNSD i SDS) toliko posvađali da su preko svojih medija RTVRS i BNTV, i njihovih nerazumljivih javnih istupa i svađa, drugima naturili pitanje, ko smo i kakvi smo to mi Srbi. Oni sa svojim javnim svađama kao takvi nanose samo sramotu za sve one borce žive i mrtve, koji dadoše svoje živote za odbranu Republike Srpske. Tako ponašanje čelnika samo je sramota za sve nas.
  • srebrenica- 86939 - 09.10.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    vrs srebrenica 93


    Jako je zanimljivo voditi diskusiju o operacijam VRS od 1992-1995. godine, npr. Cerska '93. Na srebrenicu nisu uopšte učestvale snage iz tadašnje SRJ. Na Vikipediji imaju opisane borbe i mapa dejstava. Iz toga preizilazi da su tu operaciju izvele sledeće jedinice:
  • 2. batljona 6. sanske brigade
  • Pateri
  • Gardijska brigade
  • Zaštitni puk
  • Zvornicka brigade
  • Birčanska brigada i
  • Bratunačaka brigada

    Napominjem da se akcija izvodila u etapama, a muslimani pričaju da su ih napala četiri korpusa: Drinski, Valjevski, Užički i ne znam koji još... Ova operacija je trajala oko 3 meseca, a pokrenuta je nakon muslimanskog napada na Skelane.

    Takozvani vojni analitičar Avdo Huseinović je izdao knjigu o Naseru Oriću. Ovo je jako zanimljivo šTiVo, i samo je propustio da napomene kad kaže da je mu je žao što nije ubio Moriona I kako su oni bez problema tukli VRS pa ne znam moždA su tukli one nesrećnike u Bjelovcu ili Podravnju što su ih pokal. Da je kojim slučajem pokušao ubiti Moriona Srbrenica bi bila izbrisana sa mape. Avdo Pevac zaboravlja da napomene kako je Naser najuren sa Ilidže i koga je najurio. Kaže bio u obezbedjenju Slobe, možda u širem ali nikako u užem krugu.

    I još da se vartim na Srebrenicu, on hvali Legedu i Vukove i Mauzera i Pantere a zaborvalja da su ga na Osamačama potukao 65. zaštitni puk. Nakon toga su kukali kako ih je potukla 63. padobranska iz Niša.
  • srebrenica- 86161 - 29.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Službene tajne Srebrenice


    Skrivanje borbenih gubitaka kolone 28. divizije Armije BiH posle pada Srebrenice.

    Jedna od ključnih, najnepoštenijih - i najciničnijih - taktika srebreničkog lobija je svesno i namerno dodavanje žrtvama streljanja poginulih iz proboja naoružane kolone 28. divizije u danima neposredno posle pada Srebrenice 11. jula 1995. Falsifikatorima odgovara činjenica da se ta dva događaja - proboj i masovna pogibija pripadnika kolone i streljanje zarobljenika - vremenski podudaraju. Zato, uz bezrezervnu saradnju Haškog tribunala i medija, oni brižljivo skrivaju pojedinosti vezane za kolonu i njenu sudbinu. Naš saradnik iz SAD, Andi Vilkokson, izradio je mapu gde je prikazan geografski raspored grobnica u odnosu na trasu proboja kolone i borbenih dejstava koja je usput imala sa VRS. Jasno je da sahrana poginulih iz kolone predstavlja neuporedivo bolju hipotezu da objasni postojanje tih grobnica od tvrdnje Tužilaštva, koje za ovu svrhu koristi lažnog svedoka-saradnika Momira Nikolića, da su to "sekundarne grobnice" u koje su izmešteni posmrtni ostaci žrtava streljanja da bi se sakrio zločin. Kao uvek do sada, mi verujemo u moć rasuđivanja obaveštene javnosti i zato prepuštamo čitaocima da izvuku konačne zaključke.

    Najdublja tajna Srebrenice je identitet stvarnih naručioca zločina. Odmah iza nje su ogromni legitimni borbeni gubici 28. Divizije Armije BiH u proboju iz Srebrenica do Tuzle u julu 1995. Obelodanjivanja potpune istine o ovim tabu temama srušilo bi službenu priču. Tajanstvenost naredbodavaca motivisana je skrivanjem od krivične i moralne odgovornosti. Razlog za prikrivanje legitimnih gubitaka je operativne prirode. Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8. 000 žrtava, jedino praktično rešenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.

    Forenzičke ekipe Tužilaštva Haškog tribunala povukle su se sa područja Srebrenice krajem 2001. godine ne otkopavši očekivanih 8. 000, nego ukupno 1. 919 uparenih butnih kostiju. Tribunal se suočio sa neprijatnom rupom u dokaznoj građi i bio je prinuđen da potraži rešenje. Optuženi bezbednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić 2003. godine pristao je na nagodbu i uslužno je izdeklamovao priču koja je u tom trenutku Tužilaštvu kao poručena odgovarala. Nikolić je tvrdio da su grobnice, gde su u julu 1995. pokopane žrtve streljanja, na jesen iste godine bile prekopane i da je najveći deo posmrtnih ostataka u njima premešten u takozvane "sekundarne" (pa čak i neke "tercijarne") grobnice razbacane po širem području Srebrenice. Da bi potkrepili Nikolićevu priču, istražitelji Tužilaštva su "ubedili" nekoliko operatera rovokopača priznaju da su učestvovali u operaciji izmeštanja. Istražitelji su ih upozorili da bi se i oni mogli naći na optuženičkoj klupi za potpomaganje u genocidu ukoliko ne budu kooperativni. Mršavi rezultati forenzičara Tužilaštva između 1996. I 2001. pretili su da ozbiljno uruše kredibilitet srebreničkog narativa, ali uz pomoć svedoka-saradnika Momira Nikolića zagonetka nepronađenih žrtava streljanja najzad se rešavala.

    Institut za nestala lica Bosne i Hercegovine i Međunarodna komisija za nestala lica iz Tuzle, takođe poznata kao ICMP, bacili su se na posao da dokumentuju Nikolićeve tvrdnje. Obe organizacije se čvrsto drže zvanične linije. Institut je pod kontrolom Amora Maševića, činovnika-veterana sarajevske vlade Alije Izetbegovića još iz vremena rata. ICMP je osnovan 1996. godine na inicijativu predsednika SAD, a njegovog direktora postavlja Stejt departman. Po londonskom dnevniku *Fajnenšel tajms od 11. decembra 2007. godine, 93 odsto osoblja ICMP čine službenici bošnjačke nacionalnosti.

    Rezultat operativne simbioze ove dve "neutralne" ekipe bio je da se težište daljnjih ekshumacija pomeri sa već obrađenih mesta vezanih za streljanje na druge prostore sa bogatim nalazištima ljudskih posmrtnih ostataka. To je bila trasa kolone 12. 000 do 15. 000 pripadnika 28. divizije i civila koji su se, posle pada Srebrenice u julu 1995, pod oružjem probijali preko 60 km srpske teritorije prema Tuzli. Niko nije obavestio javnost da je područje, gde su ove ekipe radile, bilo poprište ogorčenih borbi između naoružane vojske iz "demilitarizovane" Srebrenice i jedinica Vojske Republike Srpske. Niti su pominjani ogromni ljudski gubici na obe strane.

    Borbena dejstva i masovne gubitke tokom proboja detaljno su opisali preživeli pripadnici muslimanske kolone u izjavama koje su dali nakon što su, u drugoj polovini jula 1995, prispeli u Tuzlu.

    Njihovi iskazi prikazani su u knjizi "Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida", koja se može skinuti sa interneta ukucavanjem naziva u pretraživač Google. Tamo se takođe navodi i 19 mesta na prostoru između Srebrenice i Tuzle gde su se, prema svedočanstvima preživelih muslimana - očevidaca, odigrali borbeni sudari između kolone i VRS.


    Priložena mapa pokazuje kako je proboj kolone tekao na terenu. Većina navodnih "sekundarnih" grobnica nalazi se na samo kilometar ili dva od linije proboja. Očigledna je geografska bliskost između trase proboja i obližnjih masovnih grobnica. Ta mesta ukopa lažno su predstavljena kao sekundarne grobnice da bi se posmrtni ostaci koji se u njima nalaze mogli dodati žrtvama streljanja. Pored tvrdnji svedoka saradnika Momira Nikolića, koji je svoj iskaz podešavao u dogovoru sa Tužilaštvom za uzvrat za blažu kaznu, materijalnih dokaza o navodnom prekopavanju primarnih grobnica i izmeštanju njihovog sadržaja - nema. Nema ni jednog satelitskog snimka aktivnosti koja je navodno trajala nekoliko dana, koristila tešku opremu i veliki broj vozila i gde je učestvovalo više desetina ljudi. Na mapi se takođe vidi da se grobnice koje su stvarno vezane za mesta streljanja nalaze tamo gde bi se očekivalo, u neposrednoj blizini stratišta, na popriličnom rastojanju od prostora kojim se kretala kolona. Svi podaci uneseni u mapu preuzeti su iz dokaznog materijala koji je Tužilaštvo koristilo u raznim srebreničkim predmetima pred MKTBJ.

    Vizuelni pregled stanja na terenu sugeriše da većina proizvoljno proglašenih "sekundarnih" masovnih grobnica zapravo nije služila za skrivanje leševa dovezenih iz prekopanih "primarnih" grobnica - kako Momir Nikolić tvrdi u svom lažnom svedočenju - već, naprotiv, da su i to primarne grobnice, ali verovatno formirane prilikom asanacije bojišta. Asanacija je potpuno legalna radnja i međunarodno ratno pravo nalaže tu operaciju posle borbenih dejstava.

    Masovna zloupotreba i lažno predstavljanje posmrtnih ostataka ekshumiranih na područjima borbenih dejstava jedan je od najvećih moralnih skandala i ključna komponenta srebreničke obmane. U proceduru ukopa u Memorijalnom centru u Potočarima niko nema uvid pod izgovorom da je to verski obred iz kojeg su svi nemuslimani isključeni. Delovi ljudskih tela iz grobnica koje nemaju veze sa streljanjem služe kao izvor sirovine za masovne sahrane koje se obavljaju u julu svake godine.

    Zatvorenost procesa neubedljivo se pravda verskim razlozima. Ali kada je u pitanju kriminalistička obrada primenjuju se profesionalni a ne religiozni standardi, uz svo dužno poštovanje prema verskim običajima. Pri tome, islamsko zakonodavstvo nalaže da se telo ne može sahranjivati po verskom obredu ako nije najmanje tri-četvrtine celovito. Da li se to pravilo poštuje u Potočarima ili se u većini tabuta nalazi samo po nekoliko kostiju? Tačan odgovor na ovo pitanje najverovatnije nećemo saznati nikad. Prioritet u Potočarima nije primena adeta izvedenih iz učenja poslanika Muhameda (s. a. v. s.) već sprovođenje političke operacije pod nazivom - "Srebrenica".

    Lešinarska žetva ljudskih udova duž putanje kretanja kolone 28. divizije omogućava još jednu impresivnu srebreničku opsenu. U nedostupnoj laboratoriji ICMP u Tuzli ti ostaci se navodno "identifikuju" da bi se personalizovale žrtve genocida. Međutim, javnost do sada nije videla ništa osim cifre od oko 6.000 tobož identifikovanih žrtava, bez poimeničnog spiska. Uz podršku Haškog tribunala, laboratorija se poziva na pravo pokojnika i srodnika na privatnost i zato odbija da odbrani dostavi uzorke bez kojih je nemoguće proveriti rezultate navodnih identifikacija. (Čudna nedoslednost: na kamenoj ploči u Potočarima još 2005. godine uklesano je više od 8.300 imena navodnih žrtava, ali to se ne smatra povredom privatnosti.) DNK uparivanje eventualno bi moglo da identifikuje pokojnika, ali ne utvrđuje činjenice koje su za kriminalističku obradu Srebrenice najvažnije: način, mesto i vreme smrti. Tu informaciju pružaju samo obdukcioni izveštaji. Međutim, sarajevski Institut za nestala lica i ICMP se njima ne bave. Nepotkrepljene tvrdnje tih ustanova propraćene su forenzički bezvrednim potvrdama o smrti. Međutim, u slučaju Srebrenice, glavno sporno pitanje nije ukupan broj mrtvih nego način smrti: koliko je poginulo, a koliko je bilo streljano.

    Niko do sada nije odgovarao zato što je pucao u naoružanu kolonu 28. divizije zato jer to nije krivično delo. Za razliku, streljanje ratnih zarobljenika - jeste. Razdvajanje ove dve grupe bilo bi vrlo informativno, ali preti da sruši službenu laž epohe.

    U izjavama očevidaca iz kolone (na ovoj internet prezentaciji www.srebrenica-project.com) govori se o hiljadama poginulih. Te procene neposrednih posmatrača potvrđuju i drugi izvori sa terena i osobe koje su bile na odgovornim političkim i obaveštajnim funkcijama. Na primer, u dnevnom "Izveštaju o stanju" Posmatračke misije UN od 17. jula 1995, navodi se da je u proboju stradalo oko 3.000 pripadnika kolone. Na suđenju generalu Krstiću, general ARBiH Enver Hadžihasanović izjavio je da je u proboju stradalo 2.628 pripadnika 28. divizije. O civilima se nije izjašnjavao, ali sa njima cifra bi verovatno bila veća. Po proceni Karla Bilta u njegovoj knjizi *Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia*, s. 66, u borbama koje je vodila muslimanska kolona stradalo je oko 4.000 njenih pripadnika. U norveškom dokumentarnom filmu "Srebrenica: izdani grad" američki obaveštajac Džon Šindler, koji se u vreme događaja nalazio u Bosni, kaže da je tokom proboja srebreničke kolone u borbama "poginulo oko 5.000 ljudi", dok je streljanih zarobljenika bilo "oko 2.000". Ovo upućuje na zaključak da je muslimanska strana pretrpela ogromne legitimne gubitke dok se streljanje zarobljenika odvijalo na drugim mestima istog područja.

    Haški tribunal minimizuje broj poginulih, a broj streljanih povećava. U presudi generalu Krstiću veće praktično prelazi preko ovog važnog pitanja; da bi se stvorio utisak da je broj poginulih zanemarljivo mali, oni se spominju uzgredno i bez upuštanja u pojedinosti. Tek nedavno, u prvostepenoj presudi u predmetu Tolimir, statistički odnos između poginulih i streljanih značajnije je pomeren u jurisprudenciji Tribunala. Umesto standardnih 7.000 do 8.000, Veće je broj žrtava u Srebrenici spustilo na oko 4.900, što implicitno znači da je moralo biti i srazmerno više poginulih među nestalim licima nego što se do sada priznavalo. Šok i negodovanje pobornika službene teze su razumljivi. Od povećanja broja poginulih narativ o genocidu nema nikakve koristi. U nedostatku stabilne cifre stvarnih žrtava, genocidnog plana ili dokaza o posebnoj nameri, neizbežno je da će i pravna kvalifikacija genocida u Srebrenici uskoro biti dovedena u pitanje.

    Ako se posmrtni ostaci sa mesta pogibije, gde su bile vođene borbene operacije, "pozajmljuju" da bi se količinski popunili eksponati u galeriji genocida, onda je zvanična srebrenička priča, koja se ponavlja već više od decenije i po, bankrotirala. Ona je zrela za sistematsku dekonstrukciju.

    S. Krganović/I.P. Srebrenica


    Napomena: Autor mape: saradnik Istorijskog projekta Srebrenica Andy Wilcoxson

    Srebrenica, pravac proboja kolone ka Tuzli u julu 1995. 
godine
    srebrenica- 86159 - 29.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Službene tajne Srebrenice


    Skrivanje borbenih gubitaka kolone 28. divizije Armije BiH posle pada Srebrenice.

    Jedna od ključnih, najnepoštenijih - i najciničnijih - taktika srebreničkog lobija je svesno i namerno dodavanje žrtvama streljanja poginulih iz proboja naoružane kolone 28. divizije u danima neposredno posle pada Srebrenice 11. jula 1995. Falsifikatorima odgovara činjenica da se ta dva događaja - proboj i masovna pogibija pripadnika kolone i streljanje zarobljenika - vremenski podudaraju. Zato, uz bezrezervnu saradnju Haškog tribunala i medija, oni brižljivo skrivaju pojedinosti vezane za kolonu i njenu sudbinu. Naš saradnik iz SAD, Andi Vilkokson, izradio je mapu gde je prikazan geografski raspored grobnica u odnosu na trasu proboja kolone i borbenih dejstava koja je usput imala sa VRS. Jasno je da sahrana poginulih iz kolone predstavlja neuporedivo bolju hipotezu da objasni postojanje tih grobnica od tvrdnje Tužilaštva, koje za ovu svrhu koristi lažnog svedoka-saradnika Momira Nikolića, da su to "sekundarne grobnice" u koje su izmešteni posmrtni ostaci žrtava streljanja da bi se sakrio zločin. Kao uvek do sada, mi verujemo u moć rasuđivanja obaveštene javnosti i zato prepuštamo čitaocima da izvuku konačne zaključke.

    Najdublja tajna Srebrenice je identitet stvarnih naručioca zločina. Odmah iza nje su ogromni legitimni borbeni gubici 28. Divizije Armije BiH u proboju iz Srebrenica do Tuzle u julu 1995. Obelodanjivanja potpune istine o ovim tabu temama srušilo bi službenu priču. Tajanstvenost naredbodavaca motivisana je skrivanjem od krivične i moralne odgovornosti. Razlog za prikrivanje legitimnih gubitaka je operativne prirode. Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8. 000 žrtava, jedino praktično rešenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.

    Forenzičke ekipe Tužilaštva Haškog tribunala povukle su se sa područja Srebrenice krajem 2001. godine ne otkopavši očekivanih 8. 000, nego ukupno 1. 919 uparenih butnih kostiju. Tribunal se suočio sa neprijatnom rupom u dokaznoj građi i bio je prinuđen da potraži rešenje. Optuženi bezbednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić 2003. godine pristao je na nagodbu i uslužno je izdeklamovao priču koja je u tom trenutku Tužilaštvu kao poručena odgovarala. Nikolić je tvrdio da su grobnice, gde su u julu 1995. pokopane žrtve streljanja, na jesen iste godine bile prekopane i da je najveći deo posmrtnih ostataka u njima premešten u takozvane "sekundarne" (pa čak i neke "tercijarne") grobnice razbacane po širem području Srebrenice. Da bi potkrepili Nikolićevu priču, istražitelji Tužilaštva su "ubedili" nekoliko operatera rovokopača priznaju da su učestvovali u operaciji izmeštanja. Istražitelji su ih upozorili da bi se i oni mogli naći na optuženičkoj klupi za potpomaganje u genocidu ukoliko ne budu kooperativni. Mršavi rezultati forenzičara Tužilaštva između 1996. I 2001. pretili su da ozbiljno uruše kredibilitet srebreničkog narativa, ali uz pomoć svedoka-saradnika Momira Nikolića zagonetka nepronađenih žrtava streljanja najzad se rešavala.

    Institut za nestala lica Bosne i Hercegovine i Međunarodna komisija za nestala lica iz Tuzle, takođe poznata kao ICMP, bacili su se na posao da dokumentuju Nikolićeve tvrdnje. Obe organizacije se čvrsto drže zvanične linije. Institut je pod kontrolom Amora Maševića, činovnika-veterana sarajevske vlade Alije Izetbegovića još iz vremena rata. ICMP je osnovan 1996. godine na inicijativu predsednika SAD, a njegovog direktora postavlja Stejt departman. Po londonskom dnevniku *Fajnenšel tajms od 11. decembra 2007. godine, 93 odsto osoblja ICMP čine službenici bošnjačke nacionalnosti.

    Rezultat operativne simbioze ove dve "neutralne" ekipe bio je da se težište daljnjih ekshumacija pomeri sa već obrađenih mesta vezanih za streljanje na druge prostore sa bogatim nalazištima ljudskih posmrtnih ostataka. To je bila trasa kolone 12. 000 do 15. 000 pripadnika 28. divizije i civila koji su se, posle pada Srebrenice u julu 1995, pod oružjem probijali preko 60 km srpske teritorije prema Tuzli. Niko nije obavestio javnost da je područje, gde su ove ekipe radile, bilo poprište ogorčenih borbi između naoružane vojske iz "demilitarizovane" Srebrenice i jedinica Vojske Republike Srpske. Niti su pominjani ogromni ljudski gubici na obe strane.

    Borbena dejstva i masovne gubitke tokom proboja detaljno su opisali preživeli pripadnici muslimanske kolone u izjavama koje su dali nakon što su, u drugoj polovini jula 1995, prispeli u Tuzlu.

    Njihovi iskazi prikazani su u knjizi "Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida", koja se može skinuti sa interneta ukucavanjem naziva u pretraživač Google. Tamo se takođe navodi i 19 mesta na prostoru između Srebrenice i Tuzle gde su se, prema svedočanstvima preživelih muslimana - očevidaca, odigrali borbeni sudari između kolone i VRS.
    srebrenica- 85901 - 14.07.2013 : Braco Banja Luka - best (1)

    Fotomontaža na snimcima


    Na snimcima o Srebrenici je korištena i fotomontaže. U jednom dijelu snimak je u boji, a zatim prelazi na crno-bjeli snimak.

    Dobro poznajem teren i događaje koji su se desile baš tu i tada! Tačno je da smo išli u smjenu gore sa timberčekom sa lancima i da smo imali jednocjevni PAT 20 mm. Međutim, i oni su imali isti takav PAT, i minobacače 60mm.

    Mi tamo smo došli 9. januara da smjenimo bataljon koji je na to područje došao mjesec dana ranije sa namjerom da zaustavi razularenu bandu u njihovom krvavom pohodu zauzimanje srpskih sela.

    Muslimani su bili izašli na samu obalu Drine, selo Banjevići, ali su ih naši potisnuli i u tim borbama je ubijeno nekoliko muslimanskih vojnika. Naši su ih samo prekrili sa malo zemlje i snijega da ih životinje ne bi razvukle. Mislim da je bilo tri neprijateljska vojnika. Kasnije su razmjenjeni kada je Kravica oslobođena.

    Na tom području smo ostali mjesec dana i imali smo jednu neuspjelu akciju sa dva mrtva i izvjesne gubitke MTS jer su konji natovareni sa MB60 i ostalom municijom u toj gužvi pobjegli na njihovu stranu. One MB60 na filmu su naše. Narednih dana gađali su nas dok su imali mina.

    Dokaz montaže i laži je to što su upali u srpska sela, a kada neko pogine kao ovi dotični onda ih pripišu tkz. masakru iz jula 1995. godine.
    srebrenica- 85897 - 13.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Srebrenica: Naser Orić ubio hiljadu Bošnjaka!


    Između 500 i 1. 000 Bošnjaka iz Srebrenice ubili su njihovi sunarodnici, rekao jedan od osnivača SDA Ibran Mustafić. Naser Orić je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva, naveo dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici.

    Jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić izjavio je za Vesti onlajn da su između 500 i 1. 000 Bošnjaka iz Srebrenice ubili njihovi sunarodnici, prenosi Fonet.

    Prema njegovim rečima, to je učinjeno tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode.

    Za spiskove nepodobnih Bošnjaka znalo je muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a ratni komandant u Srebrenici Naser Orić je najodgovorniji što je taj grad postao najveća mrlja u istoriji čovečanstva, rekao je Mustafić.

    Istakao je da je spisak nepodobnih Bošnjaka pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo "gospodar života i smrti".

    Da sam mogao da sudim Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora, a za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200. 000 godina, rekao je Mustafić, dodavši da je Orić 1993. godine, kada je ta enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice, a to je uradio i dve godine kasnije.

    Mustafić tvrdi da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsednik SAD Bil Klinton.

  • "Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina", rekao je Mustafić.

    Dodao je i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici i smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u tom gradu.

    Srebrenica je odavno predmet manipulacija, a mnogi iz Izetbegovićevog okruženja su još od leta 1992. godine krenuli u sprovođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava, naglasio je Mustafić.

    Mustafić je autor knjige "Planirani haos" u kojoj je izneo niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva da je zločin u Srebrenici bio dogovoren, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine bio je brutalno pretučen.
  • srebrenica- 85885 - 12.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Jelena Guskova: Laž o Srebrenici širi se po svetu ogromnom brzinom


    Izvor: Glas Rusije

    Zemlje EU i većina zemalja regiona obeležavaju u četvrtak Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine, u skladu s preporukom Evropskog parlamenta. Međunarodni sud pravde u Hagu u februaru 2007. presudio je da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid.

    Tim povodom podsećamo vas na komentar rukovodilaca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za Slavistiku RAN Jelene Guskove.

    Danas je problem Srebrenice postao predmet političke špekulacije u koju uvlače i same Srbe, mada se pojavljuje sve više podataka da je Srebrenica planirana i dobro ostvarena operacija muslimanskih specijalnih službi. Laž o Srebrenici širi se po svetu ogromnom brzinom, i boriti se protiv nje postaje sve teže.

    Srebrenica je postala sinonim genocida muslimanskog stanovništva, tobože izvršen od strane srpskih vojnika u julu 1995. godine. Manipulisanje brojem žrtava započelo je još tada, 1995. godine, i u medijima su se pojavljivale cifre od 8 do 27 hiljada ubijenih muslimana. 15. januara 2009. godine Evropski parlament proglasio je 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba 1995. godine ubile 8 hiljada civila. Pri tome o broju žrtava uvek se govorilo kao o približnim ciframa, pošto direktnih dokaza nije bilo. I niko nije duboko istraživao ovu tragediju. Muslimansku verziju žrtava niko se ne trudi da proveri, svi je prihvataju kao aksiomu. Ipak podaci o broju žrtava ne potvrđuju se činjenicama, zato mnoge optužbe deluju izmišljeno.

    Setimo se da su 6. jula 1995. godine Srbi započeli masovnu ofanzivu na Srebrenicu. Operacija koju je izvršila armija RF bila je vezana pre svega za osiguranje bezbednosti srpskog stanovništva pokrajine. Bio je postavljen cilj da se istisnu muslimanske trupe iz seoskih naselja u grad i da se spreči dalji napad na srpske regione, čime su se oni bavili nekoliko godina pod pokrićem snaga UN, koje su se nalazile u gradu. Muslimanski borbeni odredi su uništili u opštini Srebrenica 91% srpskog stanovništva.

    Ušavši u grad, srpska komanda je osigurala autobuse za odlazak civila. A vojnici 28. pešadijske divizije Armije Bosne i Hercegovine još su ranije odlučili da ostave Srebrenicu i da se u borbi probijaju u pravcu Tuzle. Po mišljenju eksperata, većina vojnika je došla do Tuzle, mada je deo poginuo u sukobima sa srpskim odredima.

    U Institutu za slavistiku mi smo održali međunarodnu konferenciju o Srebrenici. U radu je učestvovalo preko 30 naučnika iz raznih zemalja. Prvi put pravnici, istoričari, patolozi, demografi i istraživači drugih struka analizirali su mnoge podatke, otkrivene protivrečnosti u zvaničnoj erziji, prikazana je nova metodika istraživanja broja žrtava, svi događaji su postavljeni u istorijski kontekst, otkriveni su novi aspekti događaja koji menjaju ukupnu sliku onog što se desilo. To je omogućilo da se na drugi način tumači problem Srebrenice, da se započne revidiranje zvanične verzije.

    Posle poznatih događaja počeli su da se pojavljuju dokumenti i materijali koji razotrkivaju drugu verziju uzroka pada Srebrenice i koriguju broj žrtava. Počeli su da govore učesnici događaja, objavljuju se dokumenti specijalnih službi nekih zemalja, vrše se ozbiljna analitička istraživanja, između ostalog i od strane zapadnih novinara i naučnika. U kratkom članku skrećem pažnju tek na neke nove argumente koji opovrgavaju zvaničnu verziju o genocidu muslimanskog naroda u Srebrenici.

    1. Ibran Mustafić, osnivač odeljenja Stranke demokratske akcije na čelu sa Alijom Izetbegovićem u Srebrenici, poslanik Skupštine Federacije BiH 1996. godine u intervjuu za sarajevski list Slobodna Bosna otvoreno je rekao da je scenario predaje Srebrenice bio pripremljen svesno. Nažalost, u tom slučaju su bili umešani bosanski Prezidijum i komanda armije. Cilj je da se da povod srpskim snagama za napad na demilitarizovanu zonu. Naravno, postavlja se pitanje zašto? U Referatu Generalnog Sekretara UN o padu Srebrenice ističe se da su neki bosanci iz Srebrenice tvrdili da je predsednik Izetbegović rekao da, kako je on saznao, intervencija NATO-a u Bosni i Hercegovini moguća je ali samo ako Srbi upadnu u Srebrenicu i ubiju najmanje 5000 njenih stanovnika. To potvrđuje bivši šef policije Srebrenice Hakie Miholić. U intervjuu listu Dani on je ponovio reči Izetbegovića, upućene delegaciji iz Srebrenice: Znate šta mi je Klinton predložio u aprilu 1993. godine: da četničke snage uđu u Srebrenicu, izvrše masakr 5000 muslimana i tada će se desiti vojna intervencija.

    2. 2000. godine ne muslimanske vlasti, već Visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič predložio je da se podigne Memorijalni centar i grobnica Srebrenica - Potočari. Svake godine broj sahranjenih se uvećava: ovde dovoze tela mnogih muslimana koji su umrli i poginuli u drugo vreme na drugim mestima. Tako od 2442 tela pronađenih u masovnih grobnicama 2003-2006, tobože streljanih u julu 1995. godine, 914 je učestvovalo na izborima u septembru 1996. godine. Prema dokumentima opština bilo je utvrđeno takođe da deo ljudi sa tih spiskova nije streljan, već da su umrli prirodnom smrću, deo je poginuo u borbama do 1995. godine.

    3. Analiza sudsko-medicinskih zaključaka koje su izveli eksperti Haškog Tribunala, na osnovu obrade ostataka iz masovnih grobnica pokazuje da od 3568 zaključaka (1 zaključak ne znači 1 telo) u 92, 4% slučajeva uzrok smrti zvanično nije bio ustanovljen.

    4. Pažljiva demografska analiza stanovništva Srebrenice do i posle jula 1995. godine daje vrlo zanimljive rezultate. Udeo radnosposobnih muškaraca koji su registrovani kao živi mesec dana posle julskih događaja u ukupnoj količini registorvanih izbeglica i vojnika 28. divizije Armije BiH malo je veći nego u julu 1995. godine.

    5. Tada u julu 1995. godine u mirovnim snagama UN na teritoriji BiH među mnogobrojnim novinarima nema ni jednog svedoka koji bi svojim očima video genocid u Srebrenici.

    Pod pritiskom EU Srbi su požurili da priznaju svoju krivicu i u martu 2010. godine srpska Skupština se izvinula za izvršene zločine. Ipak to nije trebalo činiti dok se sve okolnosti događaja u Srebrenici ne utvrde i ne postanu javne. Inače to će biti teška optužba na plećima čitavog srpskog naroda, biće potvrda verzije NATO-a o krivici Srba za sve što se dešavalo na Balkanu 90-ih godina i opravdanje bombardovanja 1999. godine.

    Kako nam se čini sada je glavni zadatak da se istraži ova složena epizoda rata u Bosni i Hercegovini, da se provere sve činjenice, utvrde novi podaci, podvrgnu naučnoj, medicinskoj i pravnoj ekspertizi sve objavljene činjenice, da se izvrši analiza dokumenata, utvrdi uzročno-posledična veza sa prethodnim događajima na eliministanju sprskog stanovništva i da se prikaže svetu istinita slika događaja u Srebrenici. Još su živi svedoci, učesnici tih događaja, počeli su da govore holandski mirotvorci, svoja istraživanja objavljuju naučnici, između ostalog i na Zapadu. Ne treba srpski narod da snosi odgovornost za ono što nije izvršio, a rukovodstvo da se beskrajno izvinjava, unižava i opravdava. Posle toga sutra više niko neće ići da brani Domovinu, neće braniti svoju zemlju, boriti se za njenu nezavisnost.
    srebrenica- 85883 - 12.07.2013 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    Srebrenica, Božić 1993. godine








    Evo snimaka sa Banjevica posle Božica. Napomna: snimci su uziti sa muslimanskog sajta.

    RE: Srebrenica, Božić 1993. godine

    Na drugom snimku ćete vidjeti i leš Jusić (Juso) Huseina, rođenog 1976. godine u Hrnjčićima kod Bratunca, a poginuo 10.01.1993. kod Banjevića, opština Bratunac. Inače, Husein se vodi kao jedna od žrtava tkz. "Srebreničkog masakra", tj. u Potočarima tvrde da je poginuo između 11 i 17. jula 1995. godine.
    srebrenica- 85882 - 12.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    (Ne)kome ne odgovara istina o Srebrenici (2)


    Budući da Srbima samo istina može skinuti omču zvanu Srebrenica, nije jasno: kome to u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i prisutnim vojnim snagama ne odgovara da se ona sazna? U svakom slučaju neko se krije iza nevladinih organizacija. Kada je 16. maja 2005. na Pravnom fakultetu u Beogradu održan skup posvećen istini o Srebrenici na kojem su govorili Milivoje Ivanović, Dragoslav Ognjanović, Ljiljana Bulatović i prof. dr Radovan Radinović (general-potpukovnik u penziji), u prostorije Fakulteta prodrli su predstavnici omladinaca G-17 plus, SPO, Liberalno-demokratske frakcije Čedomira Jovanovića, bivši čelnici "Otpora" i predstavnici nevladinih organizacija predvođeni Natašom Kandić i Sonjom Biserko.

    Organizatori iz studentske organizacije "Nomokanon" izbacili su uljeze uz uzvike "izdajice!"i "soroševci!". Studenti su reagovali, budući da su o svim protivnicima skupova na kojima treba reći srpsku verziju događaja u Srebrenici, znali dosta podataka, iz knjiga o nevladinim organizacijama.

    Stoga su znali da je, na primer, Pol Makarti 10. decembra 1998. pred Komisijom OEBS-a objasnio kako i koje organizacije i medije u Jugoslaviji finansira Nacionalna zadužbina za demokratiju. Na dugom spisku su, pored ostalih, Naša borba, Vreme, Danas, Agencija BETA, Radio B-92, Udruženje nezavisnih medija (ANEM), Centar za humanitarno pravo kao "najznačajniji izvor informacija", Centar za ljudska prava, Centar za antiratnu akciju, Udruženi granski sindikati "Nezavisnost", Alternativne obrazovne institucije itd.

    NEGOVANJE LAŽI

    Ukrštanjem podataka, moguće je raskrinkati iluminatski plan da se novi pokušaj genocida nad Srbima, etničko čišćenje srpskih Krajina, progon Srba i okupacija Kosova i Metohije, opravdaju njihovom satanizacijom i fabrikovanjem sumnje da su upravo oni počinili najveće zločine. Poznato je da su "vladari iz senke" iskoristili "dobre usluge" iluminatiste Ričarda Holbruka, sredinom 1998. godine. Napravili za Srbe i Šiptare sudbonosni potez njegovim sastankom sa liderima "Oslobodilačke vojske Kosova". Podučio ih je šta da rade, dao im podršku, obećao im nezavisnost i overio to fotografijama. Otvoreno je podržao ideju Velike Albanije izjavom: "Mislim da Srbi treba da odu odavde".

    Sve navedeno svakako priliči iskrenim, u anglosaksonskim radionicama obučenim antisrbima, ali je "neobično", što je očevidno i neprikriveno da je reč o sistemskom rešenju. Naime, u američkom nedeljniku, novini za klince od osam do 14 godina, "Tomorrow¿s Morning" broj 273, objavljenom u oktobru 1998, piše: Na desetine hiljada Albanaca je izbačeno iz svojih kuća na Kosovu, od strane srpskih snaga. Mnogi će umreti po hladnim šumama ukoliko Srbi ne odu".

    Očevidno je da zlovolja Ričarda Holbruka i njegovih kolega truje i generacije koje tek treba da sazru. Tu zlovolju neko je pravovremeno preneo na Ričarda Holbruka, Olija rena i Martija Ahtisarija, ali i na Pitera Justinova, koji je rekao nešto što ljudski rod nije izustio pre njega: "Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku. Njima su potrebni neprijatelji, a ne prijatelji, da bi na njih usredsredili svoje dvodimenzionalne ideje".

    Ko želi da sazna istinu o Srebrenici treba samo da otvori sajtove na Internetu i pozove nezavisne svedoke. Džered Izrael (Jared Israel) je u članku "Srebrenica, mali grad u Jugoslaviji", objavljenom 20. jula 2000. u "Dejli telegrafu" (Daily Telegraph) i 28. jula 2000. u "Njujork postu" (New York Post), napisao da je u Srebrenici bio dan posle 12. jula 1995. Ostao je osam dana. Kretao se slobodno gde je hteo. Niko nije pominjao teške optužbe. U tekstu je naglasio: "Stvoren je mit Klintonove administracije radi petogodišnje klevete Srba. Ideja je bila da se laž ponovi dovoljno puta da narod poveruje u nju".

    Srpska vlast, umesto da insistira na istini o Srebrenici, kojom bi sprala ljagu sa svog naroda, prihvata bezuslovno konstrukte činovnika "velikog brata" i to onih "ljudi" kojih se gadi skoro ceo svet. Svakako da to nije put ka izvesnijoj budućnosti. Vlada Srbije će kad-tad biti primorana, "vitalnim problemima", da događaje u Srebrenici istraži i ustanovi istinu, a zatim s njom upozna sopstveni narod, svetsku javnost i činovnike "velikog brata".

    Kada ponudi istinu svojim razboženim nalogodavcima, biće joj konačno jasno s kim ima posla. To je jedini način da ne bude zapamćena kao marionetska vlast, koja protiv Srba čini više od srpskih neprijatelja.

    Omča zvana Srebrenica mora se skinuti sa srpskog vrata, radi budućnosti i svih pokoljenja koja slede, jer to je način da Srbija postane oaza slobode i za sve ostale narode, koje beskrupulozni globalisti porobljavaju sve vreme, na sve načine i svim sredstvima. Međutim, to se neće dogoditi sve dotle dok srpske vlasti mogu da gledaju suđenja u Haškom tribunalu, gde se legitimno kao dokazi koriste "snimci" nelegalno "presretnutih razgovora".

    Problem je još veći, budući da ista vlast potiskuje činjenice da je Naser Orić zverski ubio 3. 260 Srba (sva dokumenta o njegovim zločinima postoje u Haškom tužilaštvu, kao i patološki nalazi i svedočenja žrtava), a da je cifra za Srebrenicu rasla od par desetina poginulih muslimanskih boraca, prilikom proboja iz holandskim bataljonom štićene zone, pa sve do 8. 000, navodno, pretežno civilnih žrtava.

    Zar je moguće da sudije nisu opšteobrazovani intelektualci koji su pre dolaska na funkcije znali šta se događa na Balkanu? Zar ne znaju da se foto, audio i video snimci mogu montirati? Zar nikad nisu bili u studiju za snimanje komponovanih pesama, ili nikad nisu čuli da je moguće i kloniranje ljudskog glasa? Laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka nečijeg glasa koji traje 10-tak minuta, naučnici su sposobni da kloniraju govor u skoro realnom vremenu.

    Primena te tehnologije je već prisutna u kontroli ljudi, radi upravljanja društvenim procesima. Učinili su to sa glasom generala i diplomate Kolina Pauela i generala Karla Štajnera, ali i sa glasovima stjuardesa, 11. septembra 2001, one su se, navodno, iako je to bilo potpuno nemoguće, usplahireno javljale iz otetih aviona. Briga je sudije za istinu. Oni uredno upisuju i zavode po brojevima sve što Haški tužilac preporuči u antisrpske dokazne materijale.

    Uostalom, Džon Lehlend u napisu pod naslovom "Laži dušebrižnika" tvrdi, da Međunarodni sudovi za ratne zločine, stvoreni pod okriljem velikih sila, zbog svoje ispolitizovanosti, nanose štetu sudskim procesima. Potvrdio je to stavom: "Tek kada gnusna snaga koja potiče iz hipokrizije intervencionizma bude potkopana, svet će imati šansu da se vrati zakoni(tosti)ma i miru".
    srebrenica- 85881 - 12.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    (Ne)kome ne odgovara istina o Srebrenici (1)


    11. juli 2013. godine
    Srbi, a posebno njihove vođe, su dužni da istraju u nastojanju da se otkrije istina o Srebrenici, ne bi li skinuli omču s vrata svojih pokoljenja i zgulili masku s lica sve beskrupulounijeg "Velikog brata".

    Prošlo je 18 godina od oružanog sukoba u Srebrenici u kojem je poginulo više hiljada ljudi, u ratu koji je osmišljen u Direktivi 20/1 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD 18. avgusta 1948. godine. bosanski muslimani pokopavaju još 409 ostataka svojih oružanih snaga, i/ili ubijenih nevinih civila. Budući da nijedan čovek na svetu ne želi u svom okrilju zločine i zločince, ostaje nejasno zašto se ne ustanovi istina o događajima u Srebrenici i pokažu javnosti snimci kretanja snaga i tehnička argumentacija nepristrasnih svedoka (iz jedinica na terenu).

    Fenomen "Srebrenica", koji dirigovano prerasta u svetski mit, je u ovih 18 godina metodom analogije raskrinkan, baš kao i događaji na Markalama i u Račku, a sigurno je samo to da su ljudi koji su dokazali da nije postojao genocid uklonjeni sa medijskog prostora, sa radnih mesta i potpuno fizički izolovani.

    Međunarodni sud u Hagu, hteo to ili ne, napravio je prvi korak ka skidanju omče srpskom narodu, koju su mu namakli činovnici "velikog brata", poput Havijera Solane, Ričarda Holbruka i Veslija Klarka. To je bila prilika, budući da su globalisti ostali bez maske na licu, da se otkriju svi postupci iz pseudoevolucije u kojoj je srpski narod posramljen i žigosan. Sada su retki ljudi koji ne znaju da su veliki finansijski magnati odlučili da stvore lako kontrolisani svet "bonsai država", pomoću ljudi koje su za to obučili.

    To što su izgovorili činovnici "velikog brata" Majkl Polt i Andreas Cobel 10. i 11. aprila 2007. godine, i kasnije Havijer Solana, tražeći svoju vlast u Srbiji, samo potvrđuje ono što su o mondijalizaciji govorili i pisali protivnici tzv. neorobovlasničkog poretka. Koliko su stvaraoci novog planeternog poretka ogrezli u zlo najbolje kazuje "slučaj Srebrenice". To mesto i trapavo režirana filmska farsa, koja nije snimljena u Srebrenici ali je puštena u svet kao glavni dokaz, oličenje su besrama svetskih moćnika, njihovih sluga u tzv. nevladinom seltoru i bede obespravljene i raslabljene rulje.

    Srebrenica ne samo da podseća na podmetanja i insceniranja učinjena u Dubrovniku, na Markalama, u Rambujeu i Račku¿, nego je pokazatelj da je um običnih ljudi toliko "ispran" da više i ne pokušava da shvati šta se oko njega događa. Istovremeno je potvrda da je još jednom uspešno primenjena doktrinarna, prikrivena operacija zvana "lažna zastavica".

    SLEPI KOD OČIJU

    Da li je moguće da Srbi prihvate prozivanje za genocid u Srebrenici na osnovu snimka ubijanja šest mladića u mestu koje se ne zove Srebrenica, već Trnovo? Kako prihvatiti podatak da niko iz holandskog bataljona nije imao pri ruci fotografski aparat, mobilni telefon, ili kameru, da snimi "pokolj" koji se pred njihovim očima "dogodio" u Srebrenici? Kako je moguće da ne postoje satelitski snimci pokolja u Srebrenici?

    Poznatoje da su operacije na Balkanu planirane u Briselu, NATO-u i Pentagonu i da je rat u Bosni nadgledan sa dvanaest satelita. Isto tako je poznato, da su neki od tzv. stacionarnih satelita, zbog nadgledanja situacije, premešteni i "fiksirani" iznad centralnih delova Balkana. Najbolji dokaz da je predeo Srebrenice bio pod satelitskim nadzorom je teatralni nastup Medlin Olbrajt u Savetu bezbednosti, 10. avgusta 1995. godine, kada je prikazala satelitske snimke "pomerenog zemljišta" na kojem su navodno zakopane muslimanske žrtve. Zašto te fotografije nisu nikad javno publikovane?

    Kako je moguće da muslimanske snage, koje su se pod borbom od 11. jula 1995. godine povlačile iz tzv. zaštićene zone (enklava), u kojoj nisu imale pravo da budu, nisu snimile nijednu scenu masovnih zločina navedenu u pravnim institucijama? Otkud to da američki i britanski obaveštajci, ubačeni za vreme operacije "Padobran", ne snime bar jednu scenu ubijanja?

    Na šta liči žrtva pseudoevolucije (satanizacija), najbolje pokazuje primer Ibrana Mustafića, autora knjige "Planirani haos (1990-1996)", koji je rođen 1960. godine i odmalena učen (od starosedelaca, roditelja i u školi) da su svi Srbi zli četnici. Potom je, prepun predrasuda, ušao u rat u kojem skoro ništa nije razumeo. Kivan zbog zle sudbine rulje koja ga okružuje, on je u isti koš stavio srebreničku mafiju, muslimansko rukovodstvo iz Sarajeva, Srbe koji su se borili za opstanak u Bosni i Hercegovini i američku administraciju. Mustafić je bio od 10-tog do 12-tog jula 1995. u Potočarima kod Srebrenice. Pisao je o genocidu nad muslimanima i, začudo, nije naveo nijedan dokaz za (višestruka) ubistva u tom mestu.

    S druge strane, postoje bezbrojni dokazi o monstruoznim masovnim zločinima nad Srbima. Film o zločinima prikazan u Centru "Sava" nisu ni pokušali da vide činovnici "velikog brata" i njihovi puleni ugrađeni u "srpsku vlast", iako bolje od ostalih znaju šta je istina, budući da su je sami kreirali, ili su bili saučesnici zločina nad Srbima. Još je zanimljivije da niko iz nove srpske vlasti nije do sada bio zainteresovan za istinu o Srebrenici. Sada bi, posle 15 godina, da izglasaju nekakvu rezoluciju. Na čijim dokazima?

    Kako se dogodilo da niko iz beogradskih vlasti (čak ni pravnici i organi bezbednosti) nije pokušao da prouči dokaze koje je Slobodan Milošević izneo u Haškom tribunalu? Tada je izneo svoju viziju događaja na osnovu tekstova Hrvatskog sabora i novinskih napisa iz hrvatskih novina, "Njujork tajmsa", "Korijere dela sera", "El pasa", "Gardijana" i "Indipendentea"?

    Kako to da niko nije uzeo u obzir priznanje hrvatskog obaveštajca Franje Tureka, objavljeno u zagrebačkom "Globusu", da je zločin na pijaci "Markale", granatiranjem, počinio bosanski Hrvat Ivica Rajić, optužen u Haškom tribunalu za ratne zločine? Zašto je u Republici Srpskoj tek posle osam godina od sukoba u "zaštićenoj zoni", formirana Komisija za utvrđivanje istine o Srebrenici i zašto su osam godina ćutali o Srebrenici na Zapadu?

    Zar ne bi bilo umno da se provere podaci da su u "Operacija Srebrenica" učestvovali obaveštajci jedne NATO sile i da su (sa)učesnici u ubijanju zarobljenih boraca prilikom probijanja iz "srebreničke zaštićene zone"? Taj zločin protiv ratnih zarobljenika, jeste, po svemu sudeći, jedini istinski zločin koji se dogodio nad Srebreničanima i za njega, po tzv. komandnoj odgovornosti, ima mesta. To znači da ne treba da odgovaraju visoki službenici Vojske Republike Srpske, već armije koja učesnike "masakra" obučila, organizovala i uputila na krvavi zadatak u Bosnu.

    Postoji istina o Srebrenici samo je treba otkriti. O njoj je, na osnovu stranih izvora, pored ostalih, pisao i Aleksandar Pavić. Državne institucije za odbranu i zaštitu srpskog naroda morale bi da ozbiljno prouče svedočenja intelektualaca koja su navedena u njegovoj knjizi "Zabranjena istina o Srebrenici".

    Emil Vlajki je povodom pokušaja genocida nad Srbima napisao: "Isfabriciran je žmasakr u Račku, a usput je rečena laž o tome kako su Srbi već pobili sto tisuća Albanaca, te da se strahuje za ostalih četristo tisuća! Nakon nelegalnog NATO napada i okupacije Kosmeta, jedna španjolska komisija je konstatirala da je od početka 1999, stradalo, na svim stranama, svega par tisuća ljudi! U ime ovih laži, u Jugoslaviji su dva i pol mjeseca uništavane bolnice, škole, mostovi, ceste, TV stanice, zagađeni su zrak, voda i zemlja osiromašenim uranijumom, a ubijeno je na tisuće ljudi. Usput se prijetilo Srbima: "vratit ćemo vas na 1389. godinu"! Riječi su potpuno izgubile smisao: ovaj genocidni pokušaj nazvan je "humanitarnom intervencijom"!"

    Vojska Jugoslavije je, iako tehnički daleko ispod opremljenosti holandskog bataljona i američkih sistema koji su nadgledali rat u Bosni, uspela je da ovekoveči sve zločine koje je učinio NATO u proleće 1999. Trebaće mnogo snage, uma i vremena naručiocima zločina nad Srbima da izbrišu istoriju i operu krv sa svojih ruku.

    Da se dogodio genocid u Srebrenici, Srbi bi bili oblepljeni plakatima o zločinu. Ceo svet bi prikazivao, umesto snimka šest ubijenih mladića, scene masovnih ubistava. Kada to neko ne bi hteo da prikaže, procureli bi podaci sa snimcima preko Interneta, baš kao što su procureli o američkom rušenju njujorških "bliznakinja" kroz pet, šest dokumentarnih filmova, poput filma "Loose change".
    TRAGOM ISTINE

    Bivši predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić je, u pismu upućenom 17. aprila 2002. godine dr Kosti Čavoškom, predsedniku Međunarodnog komiteta za istinu o Radovanu Karadžiću, napisao: "Žao mi je što holandski institut nije bio temeljitiji, pa ispitao kako se to desilo da je "pokolj u Srebrenici" francusko Ministarstvo inostranih poslova obnaradovalo još u proleće 1993. godine, dakle dve i po godine pre zbivanja o kojima je reč. Da su uzeli u obzir feljton o stvaranju Stranke demokratske akcije (SDA), našli bi odgovor: pokolj je bio dogovoren i isplaniran na Zapadu".

    U vezi s istinom o Srebrenici, australijski novinar Ričard Karlton, autor TV emisije "60 minuta", na saslušanju pred advokatom TV kompanije Ej-Bi-Si, priznao je: "Lagao sam o Srebrenici, prikazujući snimke koji su se dogodili daleko od nje. Učinio sam to, da bi prikazane scene povećale razumevanje gledalaca o tragičnim događajima iz 1995. godine u Srebrenici". Šta je sa izjavom bivšeg komandanta snaga UN u BiH, kanadskog, generala Luisa Mekenzije, sarajevskoj televiziji "Hajat"?

    Rekao je da se nije desio genocid u Srebrenici, već masakr, jer da je neko hteo da počini genocid ne bi vodio žene i decu u Tuzlu. Mekenzi je naglasio da je istina da su ubijene hiljade ljudi, ali da je takođe značajan broj ljudi koji su navodno masakrirani, a kasnije se ispostavilo da su živi. Mekenzi je optužio i UN što nisu obezbedile tzv. sigurnosnu zonu i zaštitile civile u Srebrenici, rekavši da su događajima u Srebrenici prethodili ratni zločini nad Srbima u okolini.

    ...nastaviće se...
    srebrenica- 85869 - 12.07.2013 : Braco Banja Luka - best (0)

    Bratunac, januar 1993. godine


    Dignuti smo sa odmora dan poslije Božića '93. godine, hitno okupljanje, polazak, ne znamo gdje idemo a i ne pitamo... Bilo je jako hladno a u autobusima gotovo da i nema grijanja...

    U toku puta smo saznali da se u Kravici desio zločin, i da idemo u Bratunac. Išli smo nizvodno Drinom. Kada smo stigli u Bratunac, rasporedili smo se po nekim vikendicama.

    Sledećeg jutra smo, skupa sa nekim njihovim jedinicama, zamjenili jedan naš bataljon koji je već bio tu. Išli smo uz neki uspon, težak do bola, na samoj obali Drine. Prošli smo kroz sela Banjevići i Sopotnik. Kraj je jako siromašan, kuće raštrkane. U sredini se nalazi spomenik iz 2. svjetskog rata, izrešetan mecima Naserovih zlikovaca. Kuće opljačkane i spaljene...

    Linija uspostavljena, bilo je minus 22. Bili smo 3 dana gore a potom 3 dana dole, i tako dvije smjene. Bilo je par provokacija. Jedan dan se neki pametnjaković sjetio da pokušamo da zauzmemo kotu naspram nas. Akcija se završila kobno, dvojica naših boraca su poginuli.

    Jedan borac, koji se uspio izvući iz Kravice, nam je pričao o strahotama kroz koje su prošli. Ne krije da su se bili opustili, i da su mnoge straže bile zanemarene. Mnogi od njih su otišli kući da božićuju, što ih je na kraju jako skupo koštalo.

    Upravo tada na to područje došla i ekipa Crvenih beretki. Zajedno smo išli u izviđanje, samo to oni mnogo bolje rade, a imaju i mnogo bolju opremu, komandu i disciplinu. Snimili su kamerom neprijateljsku liniju, a zatim se u kući razrađuje plan akcije, sve do najsitnijih detalja...

    Nakon što smo odradili našu smjenu, moja jedinica se vratila nazad. Poslije sam čuo da su imali uspjeh u probijanju linije, i tada je počelo, kako kaže Milovanović, tkz. "otključavanje Srebrenice".
    srebrenica- 85863 - 11.07.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Radinke-Race Cvjetinović


    Ispred groba Radinke-Race Cvjetinović zatičem njenu sestru kako pali svijeće. Kako Radinka nije bila udata, njena sestra joj najčešće obilazi grob.

  • "Eh, jadna moja Raca! Govorila sam ja njoj da zajedno bježimo u Bratunac jer će nas muslimani pobiti! A ona mi kaže da ne može jer mora neko da kuva za vojsku!"

    Cvjetinović (Dragomir) Radinka ima status poginulog borca, a svoj život je izgubila 12. 07. 1992. godine u Zalazju, u kome je tog dana poginulo 39 srpskih boraca. Inače, po nekim mojim evidencijama u Zalazju je u prethodnom ratu poginulo bar 55 srpskih boraca.

    Eto, ovo je samo djelić jedne tužne životne priče koja je zauvjek sahranjena u Radinkin grob!

    Ovo je odlomak iz moje priče pod nazivom "Na Bratunačkom groblju"
  • srebrenica- 85861 - 11.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Srebrenica


    Imali ljudi među ovim muslimanima sa snimka da kažu šta se stvarno dogodilo u Srebrenici? Dosta je više svakog 11. jula novih laži o svirepim ubistvima žena djece i staraca!

    srebrenica- 85860 - 11.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

    Haša Omerović: Majke Srebrenice - profitersko udruženje


    Republika Srpska - juli 11, 2013

    Pripadnice organizacije "Majke Srebrenice", osim velikih kuća koje su sagradile uzimajući novac na lažima o ubijenim Srebreničanima, imaju i privatne avione koji ih voze širom svijeta da lažno svjedoče i šire priču o navodnom genocidu u Srebrenici, tvrdi Haša Omerović iz Tuzle.

    Omerovićeva je agenciji Srna izjavila da ta grupa žena lažno predstavlja porodice poginulih u Srebrenici, naglasivši da su to profiterska udruženja koje je osnovao Alija Izetbegović i poglavar Islamske zajednice, Mustafa Cerić.

  • "Ta grupa žena nikada se ne mijenja. Plaćene su da izađu na godišnjicu u Potočarima, da lažno svjedoče u Hagu i da se pojave pred medijima čim im kažu njihovi naredbodavci iz Sarajeva. " - kaže Haša Omerović.

    Omerović je istakla da je Izetbegović zloupotrebio Srebreničane da bi utvrdio svoju vlast i pobjedu 1990-ih godina na izborima, a da su Potočari napravljeni u saradnji sa bivšim predsjednikom SAD, Bilom Klintonom "da se imaju gdje okupljati i nastaviti manipulisati sa Bošnjacima zarad svojih političkih ciljeva i stranke SDA".

    Prema riječima Omerovićeve, ti ljudi su bili civili koje su ostavili ratni komandant srebreničkih muslimana, Naser Orić i Alija Izetbegović da bi izazvali vazdušne napade NATO-a na srpske položaje.

    Tražili su da sahranim muža u Potočarima

    "U Potočarima se svakog 11. jula pravi kič, a od profita koji se uzima na žrtvama bogate se pojedinci u organizaciji žMajke Srebrenice¿. S druge strane moje dijete nema ni stipendiju, a otac je poginuo u ratu u BiH i sahranjen je u Tuzli, a ne u Potočarima kako su tražili od mene iz udruženja. " - naglašava Omerovićeva.

    Prema njenim riječima, sramota je i da samo u Potočarima na spomenicima piše "poginuo na Alahovom putu", što je slogan mudžahedina. Ona dodaje da "Majke Srebrenice" i bošnjački političari celom svijetu "prodaju priču o genocidu u Srebrenici", što "debelo naplaćuju".

    Omerovićeva žali majke koje su izgubile svojih najmilije u Srebrenici, jer su, kako kaže, ostavljene na milost i nemilost da žive po podrumima. Novca za putovanje u Švedsku, Holandiju, Španiju za "Majke Srebrenice" ima, a za sirotinju nema, zaključila je Omerovićeva.

    Ko je Haša Omerović?

    Haša Omerović iz Srebrenice u julu 1995. godine izgubila je muža, oca i brata. Zbog oštrih kritika upućenih na račun predstavnika svog naroda, ostala je sasvim marginalizovana u FBiH, u mjeri da tamo nije mogla dobiti čak ni pomoć za sahranu svog muža. Skromna pomoć joj je stigla iz Banjaluke.

    Sve je počelo kada nije dozvolila da u Memorijalnom centru u Potočarima budu sahranjeni posmrtni ostaci njenog muža Mehe, koji je kao civil nastradao 12. jula 1995. godine prilikom pokušaja proboja iz Srebrenice prema Tuzli.

    Nakon što su joj otac i brat sahranjeni u Potočarima, ona je odlučila da muža sahrani na groblju u Tuzli, pošto se uvjerila u razne manipulacije žrtvama i njihovim porodicama od strane onih koji su obećavali da će ih zaštititi, a ne prepustiti sudbini.

  • "Kada su mi javili da su mi našli muža na nekom brdu kod Kamenice, otišla sam u ICMP. Kada sam došla dole, jedan momak mi je rekao ovako: ž Hašo, žao mi je što ću Vam reći, ali mi moramo sačekati da Amor Mašović pošalje iz Sarajeva nekog svog ko će odobriti da Vi sahranite muža u Potočarima. Ne možete ga sahraniti u Tuzli, pošto mi imamo obrazac koji se popunjava za sahranu u Potočarima". Ja kažem da mi je to muž i pitam ga: zar ja nemam pravo da ga sahranim gdje ja hoću?! Onda je izbila frka, ali oni meni i dalje ne daju da sahranim muža gdje ja hoću. Tražila sam da fotografišem kosti moga muža i kada je došao jedan čovjek da to učini, onda su mi drugi rekli da ni to ne može. Znači, nisu mi dozvolili ni da slikam kosti moga muža, da znam šta stavljam u sanduk. Možete li da zamislite kakvo je to poniženje!? ", ispričala je Omerovićeva u intervjuu Novom Reporteru prije dvije godine.

    Ona se izborila da muža sahrani u Tuzli, ali niko u FBiH nije htio da izdvoji novac za spomenik iako se ogroman novac izdvaja za Memorijalni centar u Potočarima. Pomoć joj je tada stigla iz RS.

    Tražila je, takođe, i da sa spomenika njenom ocu i bratu u Memorijalnom centru u Potočarima bude uklonjen dio teksta u kojem se govori da su poginuli "na Alahovom putu", što, inače, stoji zapisano na svakom nadgrobnom spomeniku u ovom centru.

    Omerovićava kaže da su "neuke žene iskorištene da se naprave razna srebrenička udruženja koja zastupaju danas političare u Sarajevu, a ne porodice žrtava."

    S druge strane, kaže on, drugi jedva da imaju od čega da žive i školuju i zaposle svoju djecu.

  • "Ima djece kojima su izginuli očevi 1995. godine, a koja nisu upisana u matične knjige rođenih. Ima djece koja nisu završila ni osnovnu školu, a toliki novac se slivao i dalje sliva u Memorijalni centar u Potočare. Zašto? Samo da bi se sve ono organizovalo 11. jula svake godine. Novac se daje za žmarš mira', klanjanje dženaze i tako dalje. Pa, pogledajte ironiju: kosti se nađu u okolini Srebrenice, voze se u Tuzlu, a odatle za Visoko, jer moraju da kamionima prođu kroz Sarajevo pred 11. jul da se vidi kako to navodno oni nas žale i kako tuguju za tim poginulim ljudima. To je čisti cirkus, to je ismijevanje mrtvih ljudi. Nepravda je što se tako čini. Nepravda je i prema tim ubijenim ljudima i prema nama, njihovim porodicama. Ima žena kojima su stradala djeca 1995. godine ili djece kojima su očevi ubijeni , a koji nemaju nikakva primanja. I svi su od njih okrenuli glavu. A svi političari se busaju u prsa kad dođe 11. jul kako oni pomažu porodicama, kako će školovati decu, kako će pomoći majkama i sve tako", ogorčena je Haša Omerović.

    Ova žena bez ikakvog ustezanja priča i o svemu drugom o čemu se u FBiH ćuti kada se o Srebrenici govori, navodeći da u Memorijalnom centru u Potočarima nisu sahranjeni samo Bošnjaci stradali u julu 1995. godine, već i mnogi drugi, ranije umrli ili poginuli u borbama ili u međusobnim okršajima. "Ima još porodica koje javno neće da govore, a tiho su, o svom trošku, sahranile svoje najmilije na drugim mjestima, van Potočara. Takođe, ima ljudi koji su sahranjeni u Potočarima, a nisu stradali 1995. godine, koji su bili neki borci i neki komandanti. Oni su, dakle, sahranjeni u Potočarima i napravljeni su im isti nišani k'o i onim ljudima koji su stradali u julu ž95. Ima tu i stradalih u međusobnim i svakakvim drugim sukobima. Tu je bio najprljaviji rat, i taj rat su vodili mafijaši, a nisu ga normalni ljudi vodili".
  • srebrenica- 85759 - 05.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Srebrenica: Glavno pitanje - Kako je nastupila smrt?


    Najdublja tajna Srebrenice jeste identitet stvarnih naručilaca zločina, a odmah iza nje su ogromni legitimni borbeni gubici 28. divizije Armije BiH u proboju iz Srebrenica do Tuzle u julu 1995. - objelodanjivanje istine o ovim tabu temama srušilo bi službenu priču, navodi "Istorijski projekat Srebrenica". Jedna od ključnih, najnepoštenijih i najciničnijih taktika srebreničkog lobija jeste to što svjesno i namjerno među žrtve strijeljanja dodaju poginule iz proboja naoružane kolone 28. divizije u danima neposredno poslije pada Srebrenice 11. jula 1995.

    Saradnik "Projekta" iz SAD Andi Vilkokson izradio je mapu na kojoj je prikazan geografski raspored grobnica u odnosu na trasu proboja kolone i borbenih dejstava koja je usput imala sa Vojskom Republike Srpske.

    Jasno je da sahrana poginulih iz kolone predstavlja neuporedivo bolju hipotezu da objasni postojanje tih grobnica od tvrdnje Tužilaštva, koje za ovu svrhu koristi lažnog svjedoka - saradnika Momira Nikolića, da su to "sekundarne grobnice" u koje su izmješteni posmrtni ostaci žrtava strijeljanja da bi se sakrio zločin.

    Forenzičke ekipe Tužilaštva Haškog tribunala povukle su se sa područja Srebrenice krajem 2001. godine ne otkopavši očekivanih 8. 000, nego ukupno 1. 919 uparenih butnih kostiju. Tribunal se suočio sa neprijatnom "rupom" u dokaznoj građi i bio je prinuđen da potraži rješenje.

    Optuženi bezbjednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić 2003. godine pristao je na nagodbu i uslužno je izdeklamovao priču koja je u tom trenutku Tužilaštvu kao poručena odgovarala - navodi "Istorijski projekat Srebrenica".

    Da bi potkrijepili Nikolićevu priču, istražitelji Tužilaštva su "ubijedili" nekoliko operatera rovokopača da priznaju da su učestvovali u operaciji izmještanja.

    Istražitelji su ih upozorili da bi se i oni mogli naći na optuženičkoj klupi za potpomaganje u genocidu ukoliko ne budu kooperativni.

    Institut za nestala lica BiH i Međunarodna komisija za nestala lica iz Tuzle, poznata kao ICMP, bacili su se na posao da dokumentuju Nikolićeve tvrdnje. Obje organizacije se čvrsto drže zvanične linije.

    Institut je pod kontrolom Amora Maševića, činovnika-veterana sarajevske vlade Alije Izetbegovića još iz vremena rata. ICMP je osnovan 1996. godine na inicijativu predsednika SAD, a njegovog direktora postavlja Stejt dipartment. Po londonskom dnevniku "Fajnenšel tajms" od 11. decembra 2007. godine, 93 odsto osoblja ICMP čine službenici bošnjačke nacionalnosti.

    Rezultat operativne simbioze ove dvije "neutralne" ekipe bio je da se težište daljih ekshumacija pomjeri sa već obrađenih mjesta, vezanih za strijeljanje, na druge prostore sa bogatim nalazištima ljudskih posmrtnih ostataka.

    To je bila trasa kolone 12. 000 do 15. 000 pripadnika 28. divizije i civila koji su se, poslije pada Srebrenice u julu 1995, pod oružjem probijali preko 60 kilometara srpske teritorije prema Tuzli.

    Niko nije obavijestio javnost da je područje na kome su ove ekipe radile bilo poprište ogorčenih borbi između naoružane vojske iz "demilitarizovane" Srebrenice i jedinica Vojske Republike Srpske. Niti su pominjani ogromni ljudski gubici na obje strane.

    Borbena dejstva i masovne gubitke tokom proboja detaljno su opisali preživjeli pripadnici muslimanske kolone u izjavama koje su dali nakon što su, u drugoj polovini jula 1995, prispjeli u Tuzlu.

    Masovna zloupotreba i lažno predstavljanje posmrtnih ostataka ekshumiranih na područjima borbenih dejstava jedan je od najvećih moralnih skandala i ključna komponenta srebreničke obmane - tvrdi "Istorijski projekat Srebrenica".

    U proceduru ukopa u Memorijalnom centru u Potočarima niko nema uvid pod izgovorom da je to vjerski obred iz kojeg su svi nemuslimani isključeni.

    Zatvorenost procesa neubjedljivo se pravda vjerskim razlozima, ali kod kriminalističke obrade primjenjuju se profesionalni, a ne religiozni standardi, uz sve dužno poštovanje prema vjerskim običajima.

    Pri tome, islamsko zakonodavstvo nalaže da se tijelo ne može sahranjivati po vjerskom obredu ako nije najmanje tri četvrtine cjelovito.

    Da li se to pravilo poštuje u Potočarima ili se u većini tabuta nalazi samo po nekoliko kostiju? Tačan odgovor na ovo pitanje najvjerovatnije nećemo saznati nikada - navodi "Istorijki projekat Srebrenica".

    u slučaju Srebrenice glavno sporno pitanje nije ukupan broj mrtvih, nego način smrti: koliko je poginulo, a koliko je bilo strijeljano.

    Niko do sada nije odgovarao zato što je pucao u naoružanu kolonu 28. divizije zato jer to nije krivično djelo. Ali, strijeljanje ratnih zarobljenika ¿ jeste.

    Razdvajanje ove dvije grupe bilo bi vrlo važno, ali prijeti da sruši službenu laž epohe - zaključuje "Istorijski projekat Srebrenica".
    srebrenica- 85721 - 02.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Srebrenica: Srpske snage dozvoljavale izlazak prije 11. jula


    Strogo povjerljivi dokument sa potpisom komandanta Drugog korpusa takozvane Armije BiH Seada Delića potvrđuje da su srpske snage dozvoljavale da grupe ljudi napuste Srebrenicu i Žepu prije 11. jula 1995. godine i ulaska Vojske Republike Srpske u ove enklave, te da Srebrenica nije bila demilitarizovana zona.

    U dokumentu od 19. juna 1995. godine komandi 28. divizije i 285. lake brigade takozvane Armije BiH naređuje se da spriječi napuštanje Srebrenice, koje svjesno dopuštaju srpske snage i da su učestali dolasci grupa iz Srebrenice i Žepe na područje Tuzlansko-podrinjskog kantona, piše "Pres Republika Srpska".

    U pristiglim grupama došli su i pripadnici takozvane Armije BiH na vrlo odgovornim dužnostima, između ostalih, pomoćnik komandanta brigade za bezbjednost, pomoćnik komandanta za obavještajne poslove, dva komandira voda i osam pripadnika izviđačkih jedinica, a svi pristigli, osim civila, su sa ličnim naoružanjem i municijom, navodi se u dokumentu.

    U dokumentu se dodaje da vojnici koji su stigli iz Srebrenice i sami znaju šta znači "napuštanje enklave od sposobnih lica za borbu i da četnici žele iseliti to i druga područja i da zato dozvoljavaju prolazak grupa sa tih područja, iako sa određenih objekata duž čitavog puta prate kretanje grupa".

  • "Vršite redovno informaisanje komandi i jedinica, vaspitno djelujte i dajte do znanja o uspjesima naših jedinica u borbenim dejstvima za oslobođenje i da će se teritorija enklave osloboditi i spojiti sa ostalim dijelom Republike BiH", navodi se u naređenju komandanta Drugog korpusa Seada Delića.

    Predsjednik nevladine organizacije "Istorijski projekat Srebrenica" Stefan Karganović kaže da ima nebrojeno mnogo dokumenata koji potvrđuju da su lažne i neodržive tvrdnje da je Vojska Republike Srpske u Srebrenici počinila genocid.

    On ističe da postoje i dokumenti po datiranju mnogo bliži 11. julu, koji nadvosmisleno pokazuju da Srebrenica nije bila nikakva demilitarizovana zona.

    Izvor: SRNA
  • srebrenica- 84961 - 11.05.2013 : FILIP LAZAROV Sarajevo - best (5)

    Srebrenica je napakovana Srbima zbog Oluje


    Ja još uvijek ne mogu da shvatim tu nepravdu koja je zadesila jedan tako divan narod kao što su Srbi. Kroz vijekove nema sličnih primjera junaštva i humanizma ni jednog sličnog naroda. Ne postoji primjer da su Srbi ikad vršili odmazdu nad poraženim narodima, npr. Bugarima, Turcima, Albancima, a u Austorugarskoj Hrvatima i Slovencima i nikada nisu bili okupatori tj. ratovali izvan svojih granica.

    Srebrenica je Srbima napakovana da bi se pokrila Hrvatska "Oluja" jer su Srbi počeli da dobijaju sve veću podršku i razumijevanje za svoju borbu. Takozvani "Genocid u Srebrenici" je opet okrenuo sve naglavačke i Srbi su opet izloženi ne samo osudi cijelog svijeta već je NATO time opravdao svoje bombardovanje Srbije.

    I na kraju da nam jedno odpadnicko pleme, jedan kurvin sin, jedno kopile bez imena i porijekla, koje smo cuvali i njegovali kao nase rodjeno dijete čak i više, da se ne uvrijedi i ne osjeća izvana, za koje sad znamo da nije naše ( dokazano je da Hrvati nisu sloveni, a ne znaju ni sami šta su, jedni tvrde da su Avari a drugi da su Goti), izbacuje našu rođenu dijecu iz naših kuća i tjera ih odatle kao da su to oteli od kako kopile tvrdi "njegovih pravih roditelja prije hiljadu godina"...

    Eto, to boli! Boli jako i boljeće do kraja!
    srebrenica- 84259 - 11.04.2013 : Feniks Republika Srpska - best (2)

    Munira Subašić: najbolje plaćen jezik


    Incident koji je na sjednici UN napravila Munira Subašić tokom govora predsjednika Srbije Tomislava Nikolića nije omalovažilo predsjednika Srbije ali će znatno ukrnjiti ugled UN ukoliko nadležni organi ove organizacije ne preispitaju ovaj incident i kazne lica koja su dozvolila prisustvo jedne tako minorne osobe sa tako visokim državnim zvaničnicima.

    Ko je zapravo Munira Subašić?

    Munira Subašić je "srebrenička žrtva rata" koja rat nije provela u Srebrenici, njen muž nije bio pripadnik tzv. Armije BiH i živ je kao i njen sin i kćerka koja se nalazi na spisku srebreničke djece bez roditelja i redovno prima naknadu iz tog Fonda.

    Muniri Subašić je u Srebrenici nakon rata izgređena veoma kvalitetna i lijepa kuća ali i pored tolike ljubavi prema Srebrenici nije se vratila u Srebrenicu ali je zato sebi obezbjedila dvije ogromne kuće u Sarajevu gdje je ostala da "tuguje" za Srebrenicom.

    Za njeno finansiranje pored ostalih znanih i neznanih a vrlo značajnih novčanih donacija dobila je i 300. 000 KM od BH Telekoma i moderan džip od UN sa svoja turistička putešestvija po svetu a pored svega navedenog za svoj rad ista ima mjesečenu platu od 4. 000 KM.

    Osoba za koju je Bratunac bio Pariz vješto je iskoristila svoj jezik i proputovala je besplatno mnoge zemlje za koje nije znala da postoje a vjerujem da do rata nije znala nabrojati više od tri strane zemlje. Nekadšnji torbar kako je jednom prilikom rekla sama za sebe dobro naplaćuje svoj rad i svoju torbu dobro je napunila novčanicama kojim je obezbjedila sebe i svoju porodicu.

    Za sve što Munira ima i što će još svojim jezikom steći mnogi bi se juče umjesto Munire pojavili i goli (možda bi to obezbjeđenje UN dozvolili samo njoj jer samo ona uvijek ima privilegije).
    srebrenica- 83773 - 19.03.2013 : Novica Bogdan Futog - best (0)

    Borbe na Čaušu, januar 1993. godine


    Molim Vas da ako imate neke informacije o borbama na Čaušu u januaru 1993. godine, i o poginulim pripadnicima Armija muslimanske BiH, ja mogu sa druge strane pisati o našem delovanju na tom području.

    Pancir
    srebrenica- 83717 - 17.03.2013 : Stari Blizo - best (3)

    Ibran Mustafić: Orićeve snage ubile 1000 Bošnjaka


    "Alija Izetbegović i Naser Orić su se s Bilom Klintonom dogovorili o genocidu u Srebrenici, a Orićeve snage likvidirale nepodobne Bošnjake" kaže Ibran Mustafić.

    Ibran Mustafić, pisac knjige "Planirani haos", osnivač SDA i član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici izjavio je da je su iza zločina u Srebrenici stoje Alija Izetbegović i Naser Orić u dogovoru sa Bil Klintonom, kao i da ima dovoljno dokimentacije da raskrinka mnoge zablude u vezi ovog zločina.

    "Bošnjaci su činili zločine nad Bošnjacima u Srebrenici! Orićeve snage su likvidirale između 500 i 1. 000 ljudi za koje su procenili da su im pretnja ako se domognu slobodne teritorije. Zbog žrtava, boli i manipulacije, neću se smiriti sve dok Orić i njegovi vojnici ne budu iza rešetaka. "

    Ovo su tvrdnje Ibrana Mustafića, koji kaže da je pripremio obimnu dokumentaciju sa izjavama svedoka i vojnim izveštajima, koju će dostaviti pravosuđu BiH.

    Mustafić, koji je izgubio više članova porodice u srebreničkoj tragediji i o svemu detaljno pisao u svojoj knjizi "Planirani haos" kaže da je Srebrenica "planirani genocid" za koji su direktno odgovorni tadašnji bošnjački lider Alija Izetbegović i srebrenički komandant Naser Orić.

    "Bošnjački ratni političko-vojni vrh, u saradnji sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom, dogovorio se o genocidu u Srebrenici. ", navodi Mustafić.

    Pripremio je, kaže, obimnu dokumentaciju, na stotinu stranica, sa izjavama svedoka.

    I Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva je utvrdio da je na spisku stradalih Srebreničana čak 500 ljudi za koje je utvrđeno da su - živi"

    Prema njihovim podacima, u Memorijalnom centru Potočari sahranjeno je 70 ljudi koji u julu 1995. godine uopšte nisu bili u Srebrenici.

    Otkrili su da je od 7. 100 nestalih osoba u Srebrenici i okolini utvrđeno da ih je više od 5. 000 iz Srebrenice, a 1. 600 iz Zvornika i Bratunca.

    Mustafagić svedoči da Orić ne samo da je dobro znao da su uhapšeni srpski vojnici pobijeni, nego da je i sam u tome učestvovo. Naveo je da mu je Orić lično ispričao šta se desilo:

    "Kada smo onu ekipu zarobljenih iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovarao ni reči. Izvadio sam bajonetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrteo nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah posle toga preklao. "
    srebrenica- 83709 - 17.03.2013 : Stari Blizo - best (2)

    Mustafić: Orić u julu 1995. ubio 1.000 Bošnjaka u Srebrenici


    20. februar 2013. godine
    Izvor: FoNet


    SREBRENICA - Jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić izjavio je za Vesti onlajn da su između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice ubili njihovi sunarodnici.

    Prema njegovim rečima, to je učinjeno tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode.

    Za spiskove nepodobnih Bošnjaka znalo je muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a ratni komandant u Srebrenici Naser Orić je najodgovorniji što je taj grad postao najveća mrlja u istoriji čovečanstva, rekao je Mustafić.

    On je istakao da je spisak nepodobnih Bošnjaka pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo "gospodar života i smrti".

    Da sam mogao da sudim Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora, a za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina, rekao je Mustafić, dodavši da je Orić 1993. godine, kada je ta enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice, a to je uradio i dve godine kasnije.

    Zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i Klinton

    Mustafić tvrdi da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsednik SAD Bil Klinton.

    "Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina", rekao je Mustafić.

    On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici i smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u tom gradu.

    "Srebrenica je odavno predmet manipulacija, a mnogi iz Izetbegovićevog okruženja su još od leta 1992. godine krenuli u sprovođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava", naglasio je Mustafić.

    Mustafić je autor knjige "Planirani haos", u kojoj je izneo niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva da je zločin u Srebrenici bio dogovoren, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine bio je brutalno pretučen.
    srebrenica- 83379 - 07.03.2013 : Nesob Sokolac - best (0)

    On sigurno zna - Dževad Mahmutović


    U mom postu broj 36402 od 30. 07. 2011 sam napisao nešto u vezi nestalog borca Dragomira Nikolića!

  • "Na snimku će se možda pojaviti neko ko može dati značajne podatke o nestalom Dragomiru!"

    I evo ga!!!!

    Predloženi ministar iz stranke SDA u novu vladu Republike Srpske je Dževad Mahmutović.

    To je dotični "gospodin" koji na snimku izjavljuje da će nama Srbima jebati majku".

    On je bio pripadnik tzv. 1 muslimanske podrinjske brigade i u vrijeme nestanka Dragomira Nikolića je boravio na Slivanjskom Brdu gdje je nesto kasnije i ranjen!

    Mahmutović sigurno zna šta je sa nestalim Dragomirom!



    Mahmutović se pojavljuje od 1:00 do 2:05 min.
  • srebrenica- 82822 - 20.02.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Švajcarski poslanik: Srbi žrtve u Srebrenici!


    Da li će istina o Srebrenici ikada prodrijeti i u muslimanske medije

    V.N. - 26. novembar 2012. godine

    POSLANIK u parlamentu Švajcarske Donatelo Pođi upozorava da su se u Srebrenici desili zločini, ali da se samo jedan malo razlikuje od zvanične verzije: žrtve su bili Srbi - 3. 280 osoba o kojima postoje jasni podaci, od kojih čak 70 odsto civila! On ističe da su mnoga dešavanja na Balkanu devedesetih godina prošlog veka bila deo propagande i posebno ukazuje na činjenicu da su velike srpske žrtve u Srbrenici i na Kosmetu prećutane na Zapadu.

    On je u novinama "Lšiponione" objavio tekst "Srebrenica - kako se zaista zbilo", napisan na osnovu knjige Aleksandra Dorina i Zorana Jovanovića, i preporučio je svima, uključujući i neke eks-sudije, naglašavajući da se stvari nisu desile baš onako kako je neko pokušavao (i kako i dalje pokušava) da ih predstavi. Pođi navodi da su sve srpske žrtve u Srebrenici ubijene i masakrirane između 1992. i 1995. godine, da imaju svoje ime i prezime i sve su registrovane.

    Onaj drugi masakr, nad muslimanima, sadrži mnoge "tamne strane" - u pogledu ukupnog broja žrtava otkriveni su mnogi lažni podaci, kao i žrtve koje nemaju nikakve veze sa Srebrenicom. To je bio nesumnjiv pokušaj da se uhvati u zamku srpska komponenta i sa naknadnom rekonstrukcijom komandne odgovornosti dođe do tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

  • Istina o Srebrenici nije ni versko pitanje, ni pitanje interpretacije, već pitanje činjenica koje su sistematski zataškavali i cenzurisali muslimanski političari, zemlje članice NATO i zapadni mas-mediji - zaključuje Pođi.

    Uspela obmana

    Pođi podseća da je Srebrenica mali gradić - smešten u BiH, a veštački ga je stvorio NATO. To je bila enklava na srpskoj teritoriji, u kojoj su do sredine 90-ih živeli većinom muslimani. Srebrenica je naizgled bila "zaštićena zona", demilitarizovana i uz vojno prisustvo NATO. Ali Srebrenica je u isto vreme poslužila i za strašne etikete, pa i neistine koje su se ticale priča o "genocidu, etničkom čišćenju, masovnim silovanjima - a sve to se pokazalo veoma efikasnim za obmanjivanje javnosti.
  • srebrenica- 82797 - 19.02.2013 : Stari Blizo - best (0)

    Mustafić: Bošnjaci ubijali 'nepodobne' sunarodnike u Srebrenici


    BIJELJINA - Najmanje između 500 i 1000 Bošnjaka iz Srebrenice ubijeno je od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji "ni po koju cijenu ne smiju živi da se dokopaju slobode", izjavio je jedan od osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

    On je rekao da je o spiskovima "nepodobnih Bošnjaka" znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.

  • "Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao", naveo je za "Vesti" Mustafić, koji je dugogodišnji član Organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici.

    Prema njegovim riječima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo "gospodar života i smrti".

  • "Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200. 000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovječanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobjegao iz Srebrenice. Pobjegao je i 1995. godine", rekao je Mustafić.

    On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsjednik SAD Bil Klinton.

  • "Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mjesto zločina", rekao je Mustafić.

    On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici. "Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovjekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida", zapitao je Mustafić.

    On smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici.

  • "Veoma teško, zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od ljeta 1992. godine krenuli u provođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava", naglasio je Mustafić.
  • srebrenica- 82289 - 06.02.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Da li će istina o Srebrenici doći i u Američko javno mnjenje?


    Srpske brze internet novine
    četvrtak - 7. februar 2013. godine


    Herman: U Srebrenici je ubijeno 500-1000 muslimana - dvaput manje nego Srba

    Američki pisac, ekonomista i analitičar: Pokolj u Srebrenici varka - prvo je više od 150 srpskih sela sravnjeno sa zemljom.

    Nasilje protiv srebreničkih Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je "pokolj u Srebrenici" velika politička varka - naglašava autor knjige "Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika"

    "To nasilje je bilo odgovor na još veće nasilje i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv. drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srpska armija spasila 20.000 muslimanskih žena i dece", naglašava Edvard Herman.

    Pisac, ekonomista i analitičar Edvard Herman ponovo je upozorio: da je istina o Srebrenici mnogo drugačija od one koju forsiraju zapadna politika i mediji.

    "Pokolj u Srebrenici" obično stavljam pod znake navoda, jer je u Srebrenici bilo mnogo krvavih ubistava pre jula 1995. muslimani - paravojne snage iz Srebrenice - masovno su ubijali Srbe. Prema različitim podacima, više od 150 srpskih sela je sravnjeno sa zemljom", navodi Herman.

    Podaci govore o tome da su 2. 383 srpska civila ubijena od 1992. do jula 1995. godine, napominje Herman i ističe da je to "prvi talas pokolja u Srebrenici". A tek zatim je došao juli 1995. godine.

    U intervjuu ruskom državnom radiju Glas Rusije, Herman je ocenio da su u julu te godine srpske snage zauzela Srebrenicu i da taj događaj Zapad naziva "masakrom", a da je to, u stvari, "politički termin".

    "Ubijeno je od 500 do 1. 000 ljudi. Poginulo je dva puta manje ljudi u poređenju sa prethodno ubijenim Srbima. A Zapad tvrdi da je ubijeno 8000 odraslih muškaraca i dečaka", rekao je Herman.

    On navodi da je u grobovima bilo oko 2. 500 tela i da je većina tih ljudi poginula u borbi. Ali, karakteristika zapadne propagande jeste u tome što su ta tela otkrivena posle jula 1995. i zato ih ubrajaju u "žrtve genocida" iako je većina poginula u oružanim sukobima.

    Još jedan važan aspekat masakra u Srebrenici jeste taj da su Srbi ubijani na teritoriji koja se smatrala zonom bezbednosti, upozorava Herman.

    "Srebrenica je proglašena bezbednosnom zonom i morala je biti demilitarizovana, ali toga se niko nije pridržavao. Vojnici bosanskih muslimana koji su ubijali Srbe bili su iz Srebrenice. Zapadni mediji su to ignorisali. Ispalo je da su Srbi u julu jednostavno sve redom ubijali", navodi Herman i dodaje: "Na suđenju o tim događajima komandanta francuske jedinice UN Filipa Moriona su pitali: Zašto su Srbi to učinili? On je odgovorio da je siguran da su se Srbi odlučili na takav korak jer je komandant armije bosanskih muslimana iz Srebrenice napao Srbe pre događaja iz jula 1995. godine."

    Herman napominje da se te reči komandanta jedinice UN ne mogu naći u zapadnim medijima. Drugim rečima, nasilje protiv Srba je provociralo nasilje Srba, tako da je "pokolj u Srebrenici" ¿ velika politička varka.

    "To je bilo nasilje kao odgovor na još veće nasilje, i nisu ubijani žene i deca već isključivo odrasle muške osobe, vojnici. Jedna od karakteristika tzv. drugog talasa pokolja u Srebrenici jeste ta da je srpska armija spasila 20. 000 srpskih žena i dece", navodi Herman.

    On smatra da su kasnija ubistva koja je počinila srpska strana, a kojih je bilo, kako navodi, od 500 do 1. 000 - zapravo osvetnička ubistava.

    Dr Edvard Herman je rođen 7. aprila 1925. godine. Počasni je profesor predmeta finansije na Univerzitetu u Pensilvaniji.

    Autor je knjige "Pokolj u Srebrenici: Dokazi, činjenice i politika".
    srebrenica- 81873 - 24.01.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Еdvard Herman: Masakr u Srebrenici


    Pored nedavno objavljene monografije "Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida," studija profesora Edvarda Hermana i njegove ekspertske grupe, "Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika," koju naša nevladina organizacija "Istorijski projekat Srebrenica" objavljuje u izvrsnom prevodu Maje Vojvodić, predstavlja drugi veliki, od skora zabijeni ekser u mrtvačkom sanduku diskreditovane verzije srebreničkih događaja.

    Značaj ove studije teško je preceniti. Pre svega, zato što je ona plod višegodišnjeg predanog truda, pod rukovodstvom profesora Hermana, grupe stranih autora koji osim posvećenosti istini u najčistijem smislu te reči nemaju apsolutno nikakav motiv da ovo delikatno pitanje razmatraju iz ugla koji bi na bilo kakav način mogao biti koristan srpskoj strani. Svi autori su Anglosaksonci ili osobe koje po obrazovanju i kulturnom identitetu pripadaju tom civilizacijskom krugu. Prividni izuzetci potvrđuju pravilo. Jedini autor čije se prezime završava na -ić, Džordž Bogdanić, rođeni je Amerikanac, koji ne govori bukvalno ni reč srpskog. Džordž Samueli je mađarskog porekla. Profesor Edvard Herman je Jevrejin. Niko od njih nema neki poseban afinitet prema Srbima koji bi bio veći od afiniteta prema istini.

    Ali još važniji od toga su njihov ozbiljan analitički pristup i upornost u traženju ubedljivih odgovora, za razliku od linije najmanjeg otpora koju još sledi znatan broj njihovih kolega u javnom životu i akademskom svetu. Oportunističko mirenje sa zvanično sakrosanktnim stavovima o Srebrenici u današnjem korumpiranom miljeu ni u kojem slučaju ne bi naškodilo njihovim karijerama i reputacijama, ali bi bilo fatalno po njihov ljudski i naučni integritet.

    Zato, sa ponosom i zadovoljstvom, predstavljamo srpskoj čitalačkoj publici ovo izuzetno i intelektualno osvežavajuće delo. Ono ne dovodi u pitanje samo krajnje sumnjivu zvaničnu konstrukciju o Srebrenici, i to upravo na način koji bi Didero preporučio kao pravi da bi se proverila istinitost neke teze. Ono sada, takođe, na srpskom jeziku, predstavlja elokventan prekor svim beskrupuloznim falsifikatorima ovih tragičnih događaja. Svi koje ova studija nemilosrdno raskrinkava odmah će se prepoznati u njenom ogledalu. Taj spektar obuhvata potkupljene, plitkoumne, srpske političare koji misle da, donošenjem krivotvorenih "deklaracija," na zadovoljstvo svojih naredbodavaca, mogu preokrenuti stvarnost i izigrati sud istorije. On se proteže sve do lokalnih "nevladinih" trčkarala, koji ruganjem vlastitoj zemlji svakodnevno potvrđuju lojalnost prema njenim stranim uništiteljima.

    PREUZMITE KNJIGU TAKO ŠTO ĆETE KLIKNUTI OVDJE

    (Fond "Istorijski projekat Srebrenica", Holandija)

    (*Knjiga "Masakr u Srebrenici" objavljena je u okviru internet magazina Srpska analitika uz prethodnu dozvolu i autorizaciju fonda "Istorijski projekat Srebrenica", koji i poseduje autorska prava na knjigu).
    srebrenica- 81872 - 24.01.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Kako je spremana optužba za genocid u Srebrenici


    Snimak jedinice "Škorpioni" koji je poslužio za stvaranje utiska o nekakvom genocidu koji se navodno desio u Srebrenici 11. jula 1995. godine, je ustvari izrežirano "streljanje". Na snimku se jasno vidi kako nakon lažnog streljanja, "žrtva" ustaje i skudaju mu lisice sa ruku. Uz to, na krajevima cevi automatskih pušaka, vide se pojačnici trzaja koji se stavljaju na cev onda kada se koristi manevarska, a ne bojeva municija. Oni su sive ili bele boje i navrću se na kraj cevi. Dakle, prevedeno na narodni jezik, korišćeni su ćorci umesto pravih metaka.

    Pored pojačnika trzaja na cevi, koji se koristi za manevarsku municiju (ćorke), zvuk pucnja jasno ukazuje da je korišćena manevarska municija. Ovaj snimak jasno dokazuje da je ceo događaj lažan. Nije bilo streljanja! Nije bilo genocida. Pogledajte sada snimak, i obratite pažnju na sledeće detalje:

    - zvuk pucanja
    - beličaste krajeve cevi
    - ustajanje "žrtava"
    - skidanje lisica


    Podsećamo da je priču oko navodnog streljana, pre nekoliko godina, pokrenuo "Fond za humanitarno pravo" na čijem čelu se nalazi Nataša Kandić, osvedočeni srbomrzac. Zbog medijskog mraka u kojem se nalazimo, gotovo je nemoguće da istina izađe na videlo. Marionetska vlast u Srbiji, koju predvode najveći izdajnici u istoriji Srpske države, strogo kontroliše sve medije, elektronse i štampane, kako bi ispunila domaći zadatak koji je dobila od svojih zapadnih gospodara i sponzora.

    Zato molimo sve pravedne Srbe da proslede ovaj snimak na bilo koji način, da bi istina konačno izašla na videlo. Objavite ovu stranicu na fejsbuku, tviteru, nekoj drugoj društvenoj mreži ili snimak preuzmite.

    srebrenica- 81841 - 23.01.2013 : Stari Blizo - best (0)

    Tokača: Nekoliko hiljada živih na spiskovima


    Čitajući nekoliko članaka na ovoj stranici o pravoj istini poginulih u toku proteklog rata i gledajući film "Istina o Srebrenici", evo još jednog dokaza o laži sarajevskih medija i a posebno onih koje sebe nazivaju "majke srebrenice" koje su potplaćene da lažu (jer su na osnovu svoje laži dobile više nego svi njihovi borci koji su se borili u prošlom ratu.


    Na raznim spiskovima ubijenih pronašli smo nekoliko hiljada živih ljudi. U tome je važnost ovog projekta, što mi nismo trčali za brojevima, nego smo željeli da objasnimo svakog čovjeka. Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" direktor Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) BiH Mirsad Tokača, koji je u ponedjeljak predstavio "Bosansku knjigu mrtvih".

    "Gotovo da je postala navika da se vrlo često ljudski životi pretvaraju u brojke i da se dođe u situaciju da se različiti interesi konfrontiraju, da se stvara atmosfera takmičenja u brojevima, kao da su brojevi bitni, a ne ljudski životi. Mi u posljednjih deset godina intenzivno promovišemo priču o poimeničnom popisu žrtava rata, jer smo svjedoci da se s brojevima može poigravati na različite načine, a da iza toga ne postoje imena. Sakupili smo imena, obradili ih kroz statističke izvještaje i pokazali svu dinamiku, prostornu i vremensku distribuciju smrti, kaže Tokača.

    Tokača obkjašnjava da od ukupno 95.940 imena, 38.239 su civili, a 57.701 vojnik. Najviše civila ubijeno je u periodu od aprila do avgusta 1992. godine. O pitanju nacionalne strukture, dvije trećine su Bošnjaci, oko 25 odsto Srbi, a oko osam odsto Hrvati. On naglašava de se ne može više govoriti kao ranije o 200.000, 250.000 ili 350.000 žrtava, a da nemamo njihova imena.

  • "Nije važno da li je nekih ubijeno više ili manje i to nije razlog da se ignorišu oni kojih je ubijeno manje. To su građani BiH i njima se mora odati poštovanje", zaključuje Tokača.

  • srebrenica- 81743 - 19.01.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Prilog biografiji Nasera Orića


    srebrenica- 81716 - 18.01.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Srebrenica, laži i samo laži


    Mnogo je laži i veoma malo istine vezane za Srebrenicu. U dokumentu, koji objavljujem ispod, predsjednik SO Srebrenica, Salihović Fahrudin, obavještava svoje vlasti u Sarajevu i Tuzli o broju stanovnika u Srebrenici. On iznosi da u tom istočno-bosanskom gradu (danas Republika Srpska) živi nešto više od 37 hiljada stanovnika. Međutim, on takođe napominje da ovaj dokument ne bi trebalo da bude prezentiran međunarodnim organizacijama jer su one obavještene da u toj enklavi živi oko 45 hiljada stanovnika.

    Ovaj dokument je prezentiran i u Hagu, na suđenju Radivoju Miletiću, i on dokazuje da su srebreničke vlasti izmislile oko 8 hiljada stanovnika Srebrenice, koji nikada nisu postojali.

    srebrenica- 81085 - 01.01.2013 : Zoka - best (1)

    Srebrenica prodana od strane Alije Izetbegovića


    srebrenica- 79927 - 26.11.2012 : Stari Blizo - best (1)

    Pođi: Istina o Srebrenici


    Izvor: SRNA

    Poslanik u Parlamentu Švajcerske Donatelo Pođi (Donatello Poggi) upozorava da su se u Srebrenici desili zločini, ali da se samo jedan malo razlikuje od zvanične verzije: žrtve su bili Srbi - 3.280 lica o kojima postoje jasni podaci, od kojih čak 70 odsto civila!

    Pođi ističe da su mnoga dešavanja na Balkanu devedesetih godina prošlog vijeka bila dio propagande i posebno ukazuje na činjenicu da su velike srpske žrtve u Srebrenici i na Kosmetu prećutane na Zapadu. On je u novinama "L'iponione" objavio tekst "Srebrenica - kako se zaista zbilo", napisan na osnovu knjige (i naslova) Aleksandra Dorina i Zorana Jovanovića, i preporučio je svima, uključujući i neke eks-sudije, naglašavajući da se stvari nisu desile baš onako kako je neko pokušavao (i kako i dalje pokušava) da ih predstavi.

    Pođi navodi sa su sve srpske žrtve u Srebrenici ubijene i masakrirane u periodu između 1992 - 1995. godine, da imaju svoje ime i prezime i sve su registrovane.

    Onaj drugi masakr, nad muslimanima, sadrži mnoge "tamne strane" - u pogledu ukupnog broja žrtava otkriveni su mnogi lažni podaci, kao i žrtve koje nemaju nikakve veze sa Srebrenicom.

    To je bio nesumljiv pokušaj da se uhvati u zamku srpska komponenta i sa naknadnom rekonstrukcijom komandne odgovornosti dođe do tadašnjeg predsjednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

    "Međunarodno krivično pravo" tako je potpuno ogoljeno; druga Srebrenica - ona sa srpskim žrtvama, bila je totalno ignorisana! Istina o Srebrenici nije ni vjersko pitanje, ni pitanje interpretacije, već pitanje činjenica koje su sistematski zataškavali i cenzurisali muslimanski političari, zemlje članice NATO-a i zapadni mas-mediji, zaključuje Pođi.

    On podsjeća da je Srebrenica mali gradić - smješten u BiH, a vještački ga je stvorio NATO. To je bila enklava na srpskoj teritoriji, u kojoj su do sredine 90-tih živjeli većinom muslimani.

    Srebrenica je naizgled bila "zastićena zona", demilitarizovana i uz vojno prisustvo NATO-a. Ali Srebrenica je u isto vrijeme poslužila i za strašne etikete, pa i neistine koje su se ticale priča o "genocidu, etničkom čišćenju, masovnim silovanjima - a sve to se pokazalo veoma efikasno za obmanjivanje javnosti.

    Švajcasrki poslanik Pođi piše i o propagandi u vezi sa Kosometom. Sjeća li se neko "masakra nad nevinim civilima Albancima", koji je, navodno, učinila jugoslovenska vojska (srpsko-crnogorska) na Kosovu? Koliko je nas saznalo u međuvremenu da su "civili" bili borci OVK koji su poginuli u vatrenom okršaju i da je šef Međunarodne posmatračke grupe bio niko drugi nego agent CIA Vilijam Voker?

    On je naredio da se svi poginuli borci presvuku u civilna odijela, stvarajući tako dugo očekivanu priliku da se objavi rat SR Jugoslaviji.

    Niko se više ne sjeća užasne hrvatske operacije "Oluja" od 4.augusta 1995, kada je hrvatska vojska sa 150.000 vojnika izvršila napad na teritoriju Republike Srpske Krajine, okupirala je i etnički očistila cijeli narod, koji je u nepreglednim kolonama napustio kuće i imanja, da bi došao do Republike Srpske i Srbije. To se zove etničko čišćenje. Svi su umukli i svi imaju amneziju? Hoćemo li da pričamo o OVK kao o "vojsci za oslobođenje Kosova?" - pita Pođi.

    To je obična kriminalna organizacija, koju finansira CIA i mnogi Albanci iz Švajcarske (to je već dokumentovano), pojačana "muslimanskim borcima koji nisu bili ništa drugo nego odredi smrti pod komandom Hašima Tačija".

    Danas je očigledno da je priznavanje nezavisnog Kosova - koje je izdejstvovano u veoma kratkom vremenu, a koje je prihvatila švajcarski ministar Mišelin Kalmi-Rej - bila ogromna politička greška (jedna od mnogih koje je ova gospođa napravila), zbog koje ćemo imati posljedice u budućnosti, čak i finansijske - piše Pođi.

    On u tekstu navodi da Kosovo nisu priznale države poput Kine, Rusije, Indije, Španije, Argentine...
    srebrenica- 79764 - 21.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Ratko Mladić u Srebrenici 1995. godine



    srebrenica- 78331 - 22.10.2012 : Nenad NS - best (1)

    Demilitarizovana zona


    Republika Bosna i Hercegovina
    GENERALSTAB ARMIJE
    STAB ARMIJE
    Broj: 1-1/126-1
    Kakanj, 18. 01. 1995. godine

    ODBRANA REPUBLIKE
    VOJNA TAJNA
    STROGO POVJERLjIVO

    1. Z. bbr.
    n/r puk. Palić Avde

    Naređenje dostavlja

    Odmah obezbjedite prihvat helikoptera na dogovorenom mjestu (loženje vatre, obezbjeđenje šireg rejona heliodroma)

    Ova naznačena pošiljka će se dovući helikopterom u dvije ture a rasporediti po sljedećem:

    Srebrenica Zepa

    1. metak 7, 62x39.. .. .. 127400. kom 100 000 27400
    2. metak 7, 62x54.. .. . 19360. kom 15 000 4360
    3. tromboloni (KRTM).. . 46. kom 35 11
    4. trenutna trombl. mina 50. kom 35 11
    5. bomba ručna 100. kom 80 20
    6. RPG-7, laser sa optik. 5. kom 4 1
    7. raketa RPG-7 60. kom 44 16
    8. lanser 107 mm 2. kom 1 1
    9. mina sa RB 60. kom 44 16
    10. lanser TF-8 "Crv. Strijepa" 1. kom 1 -
    11. raketa za lanser 107 mm 40. kom 28 12
    12. upaljač za rakete 107 mm 40. kom 28 12
    13. raketa sa TF-8 8. kom 8 -
    14. snajperka puška 12,7 sa opt. 1. kom 1 -
    15. 12, 7mm metak za snajper 550. kom 400 150
    16. RV Motorola GP-300V (komp. ) 15. kom 15 -
    17. RV Motorola GP-300U (komp. ) 15. kom 15 -
    18. rez. baterija za GP-300 30. kom 30 -
    19. grupni punjac za GP-300 2. kom 2 -
    20. Aspirator 1. kom - 1
    21. Abdominalni set 1. kom - 1
    22. Traumatoloski set 1. kom 1
    23. Dobosi veliki 4. kom 4
    24. Mantili hirurski 4. kom 4
    25. Koprese za grariranje sve sto je operacionog polja sve stiglo
    26. Soli 300 200 100
    27. Cigareta 10. kart 7 kar. 3. kar
    28. NGM-nitro. glic. metra.. . 100. kom 100 -

    Sve je spremno. Ako se ovo ne realizuje noćas čekajte do daljnjeg ili dok vam se ne javim. Čuvajte tajnost od svih, a posebno od UNPROFOR-a.
    Frekvencija na kojoj ce raditi pilot i oficir za navođenje je Kanal 6. Sa ovom turom u povratku posaljite V/O (vojne obveznike) koje smo naveli u aktu za obuku u NC Bjelave, Odmah mi potvrdi spremnost za ovo! Čekam.



    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE
    1. ZEPSKA LAKA BRIGADA
    Broj: 08-20-44/95
    Zepa, 18. 01. 1995. g.

    ODBRANA REPUBLIKE
    VOJNA TAJNA
    STROGO POVJERLjIVO
    URGENT

    GENERALSTAB ARMIJE
    STAB ARMIJE KAKANj

    n/r brigadni general
    Enver Hadzihasanovic

    Veza vas broj: 1-1/126-1
    od 18. 01. 1995. g.

    Sve je spremno, od 21:00 sati nocas bice upaljene vatre.

    KOMANDANT
    pukovnik
    Avdo Palic

    Precizna mapa oslobađanja Srebrenice, presecanja muslimanske kolone u bežaniji, tačno vreme i mesto bombardovanja tenkova VRS od strane dva holandska aviona F-16...

    srebrenica jul 1995. 
godine
    srebrenica- 77376 - 20.09.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    Srebrenica (3)


    Postavlja se pitanje da li je moguće da je Tribunal u Hagu bolje obavešten o činjenicama sa terena od bosanskih muslimana, koji su se nalazili na licu mesta? Da li je Tribunal bio više od njih zainteresovan za rasvetljavanje ovog pitanja?

    Za sada nije moguće naći odgovor na ova pitanja. Ali je svakako moguće ukazati na na čudnu prazninu u načinu kako su događaji u Srebrenici prikazani u "internim" dokumentima bosanskih muslimana jer upravo oni su strana koja je od samog početka trebala biti najzainteresovanija da se pitanje genocida postavi u središte pažnje! Međutim, u zvaničnim analizama događanja to pitanje se kod muslimana ne nalazi ni na periferiji!

    Mogla bi se izvesti hipoteza koja objašnjava da su muslimani bili zauzeti u vezi sa uslovima za okončanje rata, i bez sumnje Srebrenica je igrala važnu ulogu u njenoj strategiji, kao pregovarački adut ali zamišljen prvenstveno kao adut na lokalnom planu.. .
    muslimani svakako nisu bili ti koji su smislili narativ o genocidu u Srebrenici, što je vremenom preraslo u trajno obeležje međunarodnog diskursa i prakse, a oni svakako nisu ni raspolagali medijima i logistikom da taj narativ nametnu na globalnom nivou.

    Zato je sigurnije verovati da su zapadni sponzori bili ti koji su najpre uočili taj potencijal, kao što se i vidi po brzini njihovog reagovanja. Oni su veoma rano primetili da se te mogućnosti mogu iskoristiti!

    Samo par dana nakon pada Srebrenice, Ruez je bio na licu mesta sa zadatkom da pronađe dokaze kojima bi se ojačala uloga Haškog tribunala tj. njegovog postojanja i istovremeno sprečilo učešće Radovana Karadžića na mirovnim pregvorima, improvizovanjem razloga za podizanjem optužnice za genocid.

    Madlen Olbrajt je već 10. avgusta 1995. godine pred UN mahala obmanjivačkim fotografijama navodno snimljenim iz vazduha, optuživala je za genocid i pretila je vojnom intervencijom protiv bosanskih Srba, što je nagoveštavalo seriju "humanitarnih akcija", tj. intervenciju pod sloganom "Nikad više Srebrenica", a nakon toga pobiše na milone Iračana!

    Istovremeno bosanski muslimani su napisali nekoliko internih izveštaja o Srebrenici gde se uopšte ne pominje genocid, koji je na zapadu izazivao moralističke rasprave i pozive na vojne operacije širom sveta.

    Ovde nešto ozbiljno ne štima!

    Potrebno je sistematski istražiti koliko je vremena proteklo između događaja u Srebrenici sredinom 1995. godine i i konačnog uobličavanja genocidnog narativa u javnom govoru zapada sa jedne i bosanskih muslimana sa druge strane!

    Kako stvari stoje u ovom trenutku, sve ukazuje da su politički i propagandni mehanizmi Zapada bili spremni da stupe u dejstva od trenutka kada je to bilo moguće. Bez izazivanja sumnje u postojanje prethodnih saznanja ili još gore saućesništvo sa izvršiocima.

    Očigledno je naziv genocid od bosanskih muslimana prihvaćen tek onda kada su uvideli da od toga mogu imati koristi. Nihova reakcija je bila troma i začuđujuće zakasnela i svakako lažna.
    srebrenica- 77373 - 20.09.2012 : Sarajlija Grand Forks - best (1)

    Šta ih ima živih, čudo jedno


    Ne znam koliko ih je navodno pobijeno u Srebrenici, ali lično poznajem bar 50 ljudi iz Srebrenice koji sada imaju između 30 i 50 godina, pa su ovdje u Americi sa svojim porodicama, ženama i djecom pa kolika je ta Srebrenica bila PITAM SE?
    srebrenica- 77372 - 20.09.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    Srebrenica (2)


    R. Delić: "Šta reći o otporu ako i pored toliko protivoklopnih sredstava nije uništen ni jedan tenk. U jednom momentu od Zelenog Jadra ka gradu su išla tri tenka i uništenjem samo jednog, četnici ne bi ušli u grad. Da prekinem takođe neke špekulacije, treba reći da je 2. korpus preduzeo sve što je mogao (s. 01854600)

    U skladu sa time on tereti lokalno rukovodstvo za greške u rasuđivanju i ne sprovođenje dobijenih uputstava, pa dodaje jednu kritičku opasku koja bi mogla imati dalekosežan značaj:

    "NISU RADILI PO VEĆ PREDVIĐENIM PLANOVIMA, ČIME NE BI ZADRŽALI SREBRENICU, ALI BI SE IZVUKAO NAROD"(strana 01854600)

    U svetlu ubedljivih dokaza da je postojao dogovor za razmenu teritorija između srpske i muslimanske strane u vezi sa Srebrenicom koje iznose OLA FLIUM I DEJVID MEHDIĆ u svom dokumentarnom filmu, kao i mogućnost da se Delić izrekao, postavlja se pitanje:

  • "Da li je rukovodstvo u Sarajevu imalo plan, za evakuaciju stanovništva Srebrenice?"

    To je nešto što su oni uvek uporno poricali, insistirajući zajedno sa Haskim tribunaliom da evakuaciju treba posmatrati sa stanovišta etničkog čišćenja Srebrenice...

    Lično ne sumnjam da smo mi Srbi progutali udicu zvanu Srebrenica, kao poslednji šarani...

    U zaključku Delić, navodi četiri glavna razloga pada Srebrenice, ali pri tome i on zaobilazi najvažniju srebreničku temu "genocid":

    1. izdaja međunarodne zajednice
    2. političko i vojno previranje
    3. jak uticaj političkog propagandnog delovanja srpskog agresora i UNPROFOR-a, te je narod bio spreman već u proleće za napuštanje Srebrenice(str. 01854600)


    Pregled muslimanskih analiza pada Srebrenice, je vrlo interesantan i intrigantan, jer se ne pominje nikakav zločin ni genocid!

    Ovi izveštaji su pisani u vremenskom rasponu od 24. juna 1995 god, pa do 30 jula. 1996 godine. Znači da pokrivaju period od godinu dana po padu Srebrenice.

    Gde je očekivano referisanje i izlaganje o pogubljenju hiljada muslimanskih zarobljenika, događaju koji je postao jezgro srebreničkog genocidnog narativa? Navedeni period je bio dovoljno dug da se provere i dopune inicijalne glasine o genocidu, za koji nam se "danas tvrdi da je planetarnih razmera"!!!

    Srpski imam Muamer Zukorlić, nedavno je izneo predlog da se Srebrenica uzdigne na pijedastal svetske metropole ljudske savesti. Čudno je da ništa od te savesti nije bilo evidentno U VOJNIM, BEZBEDNOSNIM, I POLITIČKIM analizama sastavljenim u vremenskom razdoblju, neposredno nakon što su se ovi dramatični događaji odigrali, ali samo na "platnu kina Prvi maj", što bi rekao Dr. Nele Karajlić...

    Da se zaista dogodilo nešto nalik na genocidno pogubljenje 8000 hiljada ratnih zarobljenika, teško je poverovati da vlasti bosanskih muslimana ne primete i ne pomenu da im se zamaklo 8000 ljudi. Takvo objašnjenje je naročito neubedljivo ako se uzme u obzir da je glavni istražitelj Haškog tribunala Žan Rene Ruez, bio upućen u Srebrenicu par dana po njenom padu sa vrlo preciznim instrukcijama da istraži mogući genocid i da je stigao u Tuzlu već 20. jula 1995. godine.
  • srebrenica- 77370 - 20.09.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (3)

    Srebrenica (1)


    Čudna priča o genocidu, koju muslimani nisu primetili dok im zapadni saveznici nisu objasnili šta i kako da pričaju. Ni u izveštajima Alijinih generala, nema pomena bilo kakvom genocidu...

    RASIM DELIĆ
    izveštaj naslovljen "Pad Srebrenice"
    Datum: 28. jul 1995. godine

    U ovom izvjštaju se nalaze interesantni podaci:

  • "u koloni nije bilo mnogo žena i dece, moguće je desetak žena.(strana 1d19-0222)

    Ovaj podatak je u raskoraku sa čestim tvrdnjama propagandista srebreničkog lobija: "da su srpske snage tokom operacije, pobile na stotine žena i dece.. . !

    U ovom izveštaju potvrđuje se nešto što je podrobno dokumentovano iz drugih izvora, ali što nikada nije na odmet ponoviti:

  • "Kolona je usput vodila aktivna borbena dejstva i pored pogubljenja, to je značajan uzrok muslimanskih gubitaka, tokom kritičnog perioda posle pada Srebrenice..."

    "Nakon što je kolona prešla tri do četiri kilometra od mesta odmora, po njoj je bila otvorena vatra, ljude je uhvatila panika: bežali su napred, nazad, po stranama, vatra je trajala desetak minuta pojednom delu kolone i prenošena je duž cele kolone. Na čelu i začelju je bilo poginulih i ranjenih.. ( strana 1D19-0223) "glavni dogadjaj" vezan za pad Srebrenice i dalje ostaje nepomenut!

    General Rasim Delić, komandant oružanih snaga ARBIH, obratio se Skupštini BiH 30. jula 1996. godine u vezi razloga pada Srebrenice. Stavovi koje je izneo u okviru svog iscrpnog izveštaja podjednako su interesantni zbog stvari koje je rekao, kao i zbog stvari koje je propustio da kaže...

    Po mišljenju generala Delića, glavni razlog za pad Srebrenice bili su unutrašnji sukobi:

  • nelojalna borba za vlast i podele po tom osnovu
  • loš odnos MUP-a i AR BIH
  • ubistva neistomišljenika ili političkih suparnika
  • ratno profiterstvo i kriminal
  • loša organizacija odbrambenih snaga i međusobna borba za čelnu funkciju (strana . 01854596)

    Kada komentariše učinak "demilitarizacije", sam Delić tu reč stavlja pod navodnike...

    Demilitarizacijom je uspostavljeno stanje koje je veoma otežavalo izgradnju ARBIH na tom prostoru
    (strana. 01854596)

    Na pitanje kako je moguće sprovesti akciju demilitarizacije i izgadnju ARBIH, Delić pojašnjava:

  • "Kada su od aprila 1994. god počeli dolaziti prvi konvoji sa MtS (materijalno tehnička sredstva), mi smo se organizovali za dotur MTS Srebrenici i Žepi, a da to ne ugrozi njihov status "zaštičene demilitarizovane zone!" (strana. 01854596)

    Po Delićevoj proceni "demilitarizovana" enklava je dobila oko 23 tone ratnog materijala, što je obezbeđivalo odbranu slobodnih prostora Srebrenice.. (strana. 01854597)

    Sledi presek vojnih isporuka, Srebrenici bez Žepe, zaključno sa majem 1995. godine, kada je jedan helikopter koji je prenosio opremu bio oboren (strana 01854598)

    ...zatim nastavlja:

  • "Ovoliko sredstava nije dobilo Goražde, a sa daleko manje sredstava branilo se Sarajevo 1992. i 1993. godine. Pored snabdevanja trudili smo se da vojnički bolje ustrojimo jedinice u Srebrenici..."(strana. 01854598)

    Jasno je da je jedan od Delićevih glavnih prećutnih ciljeva kada se obraćao poslanicima, bio da Armiju i sebe oslobodi odgovornosti za pad Srebrenice.
  • srebrenica- 73298 - 31.08.2012 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Srebrenica: isceniran zločin


    28. juna 2012. god. u Minsku, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odeljenje za strance Belorusije odobrilo je politički azil T. D. , majoru francuske vojno-obaveštajne službe DRM.

    Odmah je u javnost saopšteno da je sa sobom doneo dokaze o događajima u Srebrenici i o tome da je masakr nevinih ljudi organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojnih formacija koje su bile direktno pod njihovom kontrolom, a Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nije imao nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog Štaba VRS.

    U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi. Predočio je i kompletne spiskove ljudi iz te jedinice, zvane "Škorpioni", kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice. Major T. D. je spreman da svedoči na suđenju Ratku Mladiću i ostalima optuženim za zločin u Srebrenici i dokaže da su pripadnici te jedinice, koja je bila pod njihovom kontrolom, CIA i MI6 ubili više od 4500 ljudi, a po njihovom naređenju i instrukcijama.

    Postojao je plan, ako VRS pokuša da spreči ovaj masakr, da se izvrši atentat na samog generala Mladića, čak se i navodi ime osobe, koja je bila u neposrednom Mladićevom okruženju i koja je to trebala uraditi.

    Kaže da ostali poginuli, do cifre od 6000 ljudi jesu oni koji su probali pod borbom da se probiju do muslimanske teritorije i oni jesu stradali u sukobima sa jedinicama VRS. Naser Orić i svi komandanti Armije BIH u tom delu istočne Bosne su bili pod stalnom kontrolom ovih obaveštajnih službi.

    Poseduje dokumenta, oko 70 Orićevih izveštaja dostavljenih operativcima DRM i uzvratnih naređenja i uputstava. Holandski bataljon, koji je bio stacioniran u Srebrenici, unapred je upozoren da ništa ne preduzima, što su oni i uradili.

    Po tvrdnji majora T. D. koji je u ono vreme bio poručnik i deo grupe u DRM (francuska vojno-obaveštajna služba) zadužene za Bosnu, ovakav njegov postupak nema za cilj da zaštiti generala Mladića niti bilo koga iz VRS, već da majkama, sestrama i porodicama u Srebrenici kaže istinu o tome, ko je i zašto pobio njihove najmilije i da nije mogao dalje da živi sa tim teretom na sebi.
    srebrenica- 72456 - 08.08.2012 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Srebrenica puna laži


    Vijest iz 2007. godine

    Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) sačinila je posle opsežnih istraživanja i upoređivanja podataka s relevantnim organizacijama koje se bave istraživanjem žrtava proteklog rata spisak od 954 bošnjačkih vojnika koji su poginula do 30. januara 1994. godine, a uvršteni su u spisak žrtava stradalih u julu 1995. u Srebrenici.

  • Sada je sasvim jasno da su tvrdnje da je u ratnim operacijama u Srebrenici jula 1995. godine život izgubilo oko 8. 000 Bošnjaka bile manipulacija. Mi smo sačinili pouzdan i relevantan spisak 954 vojnika 28. divizije bošnjačke Armije BiH koji su poginuli u borbenim dejstvima oko Srebrenice do 30. januara 1994. godine, a za koje se tvrdilo da su pobijeni u periodu od 12. do 19. jula u Srebrenici - rekao je predsednik BORS-a Pantelija Ćurguz.

    On smatra da ovaj spisak pokazuje da su se tokom rata u BiH, ali i kasnije, dešavale stravične stvari i da su bošnjačkom političkom rukovodstvu srebreničke žrtve služile za potkusurivanje radi ostvarenja političkih ciljeva.

  • Spisak predstavlja dokaz da su žrtve namerno preuveličavane i, što je još gore, da su kasnija zloupotrebljene u dnevnopolitičke svrhe. Svih 954 vojnika su izginula u borbi s Vojskom Republike Srpske i prilikom krvavih pirova po srpskim selima oko Srebrenice i Bratunca, a kasnije su njihova imena i njihove porodice izmanipulisani što je zaista sramotno - dodao je Ćurguz.

    Suditi svim zločincima

    Pantelija Ćurguz kaže da spisak ni u kom slučaju ne predstavlja pokušaj minimiziranja zločina u Srebrenici i dodaje da BORS stalno ukazuje na potrebu procesuiranja odgovornih za ono što se desilo tokom jula 1995. godine.

  • Niko ne želi da amnestira pojedince koji su odgovorni za zločin u Srebrenici, ali hipoteka kolektivne krivice mora jednom zauvek da se skine sa srpskog naroda. Niko ne postavlja pitanje šta je sa 37 Srba, koji su ostali u Srebrenici, kada su počela ratna dešavanja. Da ih je bilo i 3. 700, bio bi isti odnos i niko ne bi pitao ni gde su, ni šta se desilo s njima - kaže Ćurguz.


  • Predsednik BORS-a je naglasio da pojedinci iz srpskog naroda koji su učestvovali u zločinu u Srebrenici moraju da preuzmu odgovornost za ono što se desilo, ali isto tako moraju da odgovaraju i oni koji su počinili zločine nad Srbima u Sijekovcu, Sarajevu, Mrkonjić Gradu, Podrinju.

  • Samo tako se može postići poverenje koje bi obezbedilo bolju budućnost za sve u BiH. Ali, bošnjačke političare boli istina jer su godinama obmanjivali svoj narod i manipulisali žrtvama. BORS će upravo zbog toga insistirati na istini jer jedino istina odgovara srpskom narodu - kaže Ćurguz.

    Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić smatra da ovaj spisak predstavlja samo deo podmetnutih žrtava i još jedan dokaz manipulacije.

  • Uputili smo zahtev Savetu ministara BiH da se ispita stradanje Bošnjaka od 1992. do jula 1995. godine jer ispada da do jula 1995. godine u Srebrenici niko nije umro prirodnom smrću ili poginuo u borbenim dejstvima, već su svi nastradali u julu 1995. godine - rekao je Dukić.

    Spiskove na proveru

    Predsednik Skupštine opštine Srebrenica Radomir Pavlović najavio je posle obelodanjivanja ovog spiska da će tražiti reviziju izveštaja Komisije za Srebrenicu Vlade RS. On je rekao da se među Srebreničanima koji se vode kao nestali u julu 1995. godine nalazi veliki broj onih za koje se pouzdano zna da su nastradali u borbama i po nekoliko godina pre pada dešavanja u Srebrenici.
  • srebrenica- 72408 - 06.08.2012 : Zeljko Tomic Sokolac - best (6)

    Spisak poginulih u tkz. Srebreničkom masakru


    Od sada ćete i vi imati mogućnost da listate i pretražujete spisak poginulih muslimana koji je Republika Srpska, zbog stiska u vremenu, bila prinuđena da prihvati kao zvanični spisak tkz. "Srebreničkog masakra"! Na njemu se nalazi 7108 imena.

    Identičan spisak je objavljen na jednom italijanskom i jednom bošnjačkom sajtu, ali je jako teško dostupan. Pored toga, nalazi se u formatu koji ljudski um ne može da razumje, čita i pretražuje.

    Spisak koji ja objavljujem je jedinstven po tome što možete da na njemu koristite sve blagodeti kompjutera: sortiranje, filtriranje po različitim kriterijumima: imenu, prezimenu, imenu oca, naseljenom mjestu, opštini rođenja... Ukoliko mislite da bih trebao da nešto promjenim kako bi vam ovaj spisak bio korisniji, vaše predloge možete upisati na ovaj forum, ili mi poslati privatnu poruku preko opcije "ocjenite članak".

    Ono što je posebno interesantno u vezi ovoga spiska jeste činjenica da se na njemu nalazi ogroman broj duplikata, u što ćete se i sami uvjeriti nakon kraćeg korištenja istog. Za svega nekoliko sati rada sam uspio da identifikujem 542 duplikata. Kada kompletiram ovaj posao, duplikate ću objaviti u posebnom izvještaju.

    Druga interesantna stvar je da je preko 1160 osoba na ovom spisku označeno kao nestalim prije 11. jula 1995. godine tj. prije datuma kada se ovaj tkz. masakr i desio. Veliki broj osoba koje se navode u ovom spisku su preživjele rat, ili se čak i na osnovu ovoga spiska vidi da su poginuli kao pripadnici Armije BiH, u borbama protiv VRS.

    Ukoliko u "opisu pogibije" primjetite komentar "nestao u šumi", to znači da je ta osoba pokušala da se sa ostalim pripadnicima Armije BiH, preko srpske teritorije probije do Tuzle. Ovo ujedno znači da su takvi borci bile legitimna vojne mete. Vrijedno je naglasiti da su u tom sukobu sa muslimanima ginuli i Srbi, a stradalo je i dosta srpskih civila. Ne treba da zaboravimo da je u tim teškim borbama sa Armijom BiH u tih pet dana poginulo oko 250 srpskih boraca, koji su uglavnom obezbjeđivali magistralni put "Han Pijesak-Zvornik".

    Važna napomena: prilikom pretraživanja spiska preporučujem da od sledeće tri izaberete samo jednu kolonu: prezime, ime oca ili ime. Pored toga, poželjno je da ne izaberete "naseljeno mjesto" i "opštinu" u istom pretraživanju jer se onda može desiti da izaberete mjesto koje je izvan te opštine, pa ćete kao rezultat vašeg pretraživanja dobiti prazan spisak.

    Ukoliko vaše pretraživanje ne vrati ni jednu osobu, znači da ste izabrali nemogući uslov za pretraživanje.

    Danas sam u bazu učitao i drugi spisak, ukupno 7331 imena, koja je komisija formirana na nivou Republike Srpske, zbog pronađenih duplikata, uspjela da svede na 7108 imena. Nakon jednodnevnog rada na ovom spisku, ja sam uspio da pronađem još duplikata, tako da je broj sa kojim ja baratam negdje oko 6800.

    Da pogledate spisak kliknite OVDJE. Najprije ćete dobiti jedan obrazac u koji treba da unosete uslove vašeg pretraživanja. Ukoliko ne izaberete ništa već samo pritisnete taster za pretragu, dobićete kompletan spisak.
    srebrenica- 72316 - 04.08.2012 : Dejan Nedođija - best (0)

    Lazar Lukajić: Krvavi branik pravoslavlja (1)


    Željko, pročitao sam zanimljiv intervju sa Lazarom Lukajićem na stranici Pečat. Imaju copyright pa ne znam da li ces ovo objaviti. U svakom slucaju vredi pokušati Stranica sa koje preuzimam ovaj članak se nalazi OVDJE.

    Razgovarala Biljana Živković

    Zapad i danas, nažalost, elegantno okreće glavu od stravičnih zločina, najstrašnijeg genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu, u vreme zloglasne NDH, istovremeno uporno insistirajući na "slučaju Srebrenica". Zaista se teško može shvatiti to decenijsko prećutkivanje u "staroj, dobroj, slobodoljubivoj" Evropi, kada su u pitanju Srbi. Jevrejski narod je složno, i bez zazora, govorio o svojim žrtvama, jer ih poštuje. I sada Jermenski, mada je malobrojan; i ni od koga Jermeni ne strepe. U rasvetljavanju užasnih godina za srpsko pravoslavno stanovništvo tokom Drugog svetskog rata u pomenutim (sada "suverenim" i "demokratskim") državama veliki doprinos dali su istinski pregaoci, neumorni istoričari, pisci, istraživači. Jedan od njih je i mr Lazar Lukajić, autor knjige "Fratri i ustaše kolju" u kojoj iznosi neoborive dokaze i svedočanstva o genocidu nad Srbima u NDH.

    "Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem žsvetom putu" i u žime Hrista", bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mesto".

    I ovaj citat, kao i mnoštvo drugih koji ispunjavaju 650 stranica ove knjige, u izdanju Fonda za istraživanje zločina, svojevremeno su izazvali pravu buru, kako boraca za dokazivanje genocida u svetu i kod nas, tako i kod neistomišljenika.
    Stoga, nije nikakvo čudo što se u vreme zloglasne, bestidne, ponižavajuće skupštinske "deklaracije o Srebrnici" prepliću, izviru, bolje reći vaskrsavaju naša najveća stratišta - Jasenovac, Jastrebarsko, Donja Gradina, Jadovno, jame. Apsolutno nevine Srbe - decu, žene, starce - gutala je nepojmljiva mržnja! I sve više ljudi, javljaju se da svedoče.

    Pre razgovora sa Lazarom Lukajićem, citiraćemo užasavajući izveštaj Ustaške nadzorne službe broj 69/42, u NDH-ziji. Jedinstven je u svetu!

    RADIOGRAM
    Otpremljen 11. veljače 1942. g.
    Zapovjedništvu ustaške nadzorne službe
    Na ruke gops. Eugena Kvaternika Zagreb

    U vezi sa V. T. od 9ovog izvještavam. Jedna satnija ustaške bojne pod zapovjedništvom natporučnika Josipa Mišlova u pratnji župnika fra. Vjekoslava Filipovića dana 7 veljače u 4 sata ujutro zaposjela rudnik Rakovac i poubijala krampom 37 radnika grkoistočnjaka. Nastavila sa ubijanjem krampom i sjekirom muškaraca, žena i djece u selima Motike gdje je ubijeno oko 750 Drakulić i Šargovac gdje je ubijeno oko 1. 500 osoba. Ubijanje je završeno istog dana oko 14 sati. Od tada pa sve do danas ustaše prevoze hranu, stoku i pokućstvo, iz kuća pobijenih u svoja skladišta. Opširan izvještaj slijedi.

    Veliki župan pukovnik Aleman


  • Biljana: Rezultat vašeg sedamnaestogodišnjeg istraživanja šokantan je. Ono dokazuje da su katolički fratri u NDH bili monstruozniji, bezočniji, krvoločniji od najokorelijih ustaša. I da Vatikan stoji iza klanja, pogroma, uništavanja Srba, pravoslavaca u NDH, i to ne samo u Drugom svetskom ratu!

  • Fratri su pod uticajem Vatikana, kod primitivnog Hrvatskog stanovništva, naročito u Hercegovini, razvijali patološku mržnju prema Srbima i blagosiljali ustaše koljače. Koljači u Hrvatskom narodu nisu bili Bogom programirani manijaci, već su to od njih, uglavnom, pravili fratri, navodeći ih na klanja i pokazujući im ličnim primerom, kako se to radi. Istraživač Gojo Riste Dakina u svojoj knjizi "Budi katolik, ili umri", navodi imena 977 katoličkih sveštenika, sa njihovim osnovnim podacima, kako su sarađivali sa ustašama, kako su im davali konkretnu podršku. Takođe je precizno naveo i da su učestvovali u brojnim ustaškim formacijama u proganjanju, ubijanju srpske nejači. Zverskog klanja srpskog stanovništva. Frapantno je - njih 27 fratara bili su profesori, a čak 108 doktori nauka - objašnjava Lukajić.

  • Još jedan istraživač, dr Milan Bulajić, ozbiljno se otisnuo u traganje za strašnom istinom.

  • Dr Bulajić je, naime, pronašao imena i prezimena čak 1. 171 katoličkog sveštenika. A zloglasni Ante Pavelić je odlikovao te "njegove heroje" za "visoke" zasluge u NDH! I to uglavnom za genocid nad Srbima, Jevrejima i ciganima, ali i za prisilno pokrštavanje pravoslavnih. Pokolje Srba organizovalo je preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se "dokazali" u klanju! Ipak, nema sumnje da su inspiratori i organizatori užasnog genocida nad Srbima, ali i Jevrejima i Romima, bili Vatikan, Nemačka i Nezavisna država Hrvatska.

  • Mnogi poznavaoci naše tragične istorije tvrde da je Vatikan opasan neprijatelj Srba pravoslavaca i da je to dokazao u toku Drugog svetskog rata.

  • Vatikan je, razume se, oduvek bio zainteresovan za Balkan i za širenje rimokatoličke vere na ovom prostoru. Kao narod smo krvlju plaćali i bili i ostali branik pravoslavlja. Pokušajte samo dublje da analizirate koliko se Srba prisilno pokrstilo u toku Drugog svetskog rata. Postali Hrvati, katolici. Neko je to morao da naredi i Hrvatskom rukovodstvu i Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj. Nije tajna nikakva da su Srbi u Hrvatskoj i danas na ovaj ili onaj način, naterani da pređu u katoličanstvo.

  • Da li se neko time ozbiljnije bavio, da li ima podataka, sem sporadičnih krikova u prazno?

  • Vatikan više od hiljadu godina stvara u tom cilju neslogu, verska trvenja, i krvave obračune stanovništva, naroda na Balkanu. Samo najbitnije momente za našu istoriju i ulogu Vatikana ovom prilikom ću da istaknem. Upozoravam na činjenicu, vrlo opasnu, ako ekumenizmom Pravoslavne i Katoličke crkve dođe do uzajamnog poštovanja pravoslavnih i katoličkih svetaca, onda bi Srbi trebali da poštuju i da se klanjaju pred "svetiteljima", ratnim zločincima, Alojzom Stepincem, zloglasnim Ivanom Mercom, jednom od najstrašnijih ustaških ideologa, kontraverznom papi Piju Drugom. Da li je to moguće?! Čak protestanti najoštrije zameraju rimokatolicima što svakakve ljude proglašavaju za svetitelje i tako zagađuju oblast hrišćanskog svetiteljstva, pa i samo hrišćanstvo.

  • Kažete da Hans ili Ivan Merc nije bio Hrvat, a da je bio glavni ustaški ideolog, njihov uzor, ideal. Vatikan ga je proizveo u svetitelja, i to u Banjoj Luci!

  • Malo Srba u svetu zna ko je Ivan-Hans Merc. Jer to tako "treba". Papa Jovan Pavle Drugi proglasio je 22. juna 2003. Merca za prvog blaženika u Bosni i Hercegovini. Mercova prva polovina života pod teškim velom sakrivena, niti mu se zna pravi otac! Možda je Merc najsporniji među svih 1.312 blaženika, koje je do sada beatifikovao Jovan Pavle Drugi. Evo Zašto: Hans Merc je začetnik ustaškog pokreta koji je Srbima naneo neviđeno, nečuveno zlo! Po dolasku u Zagreb uključio se u rimokatoličke organizacije, u hrvatski rimokatolički omladinski savez, u kome je bio predsednik, pa se 1923. ujedinio s Orlovskim pokretom, a zatim "napredovao" do zloglasne Katoličke akcije, čiji je vrhovni poglavar u vreme NDH i ustaških zločina nad Srbima bio zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. Taj isti papa je Stepinca beatifikovao u Zagrebu 1998. godine. Ovakvim gestom Vatikan potvrđuje da je Ivan Merc "pionor Katoličke akcije u Hrvatskoj". Merc je za ustaše bio ideal ustaške Hrvatske. Opijeni svojim idolom Mercom, Pavelićeve ustaše su postale najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta! Nad svakom koljačkom kamom lebdi duh Hansa Merca. Beatifikacija ovog ustaškog idola izaziva najcrnju zebnju kod Srba. Da li papa njegovom beatifikacijom pripremna novi genocid nad Srbima? U isto vreme, spretno, podmuklo, licemerno, sistematski se priprema teren da se mučenički narod pred svetom proglasi za zločinački - naš srpski. Stravičan pritisak da to prva prizna Srbija - užasnom deklaracijom o Srebrnici. Šta se to dešava sa savešću sveta, sa čovečanstvom? Takva nesreća je mogla da zadesi bilo koji narod. A da li bi bilo koji drugi narod na kugli zemaljskoj pristao da ga žrtvovanog-proglase za dželata. Sumnjam! Možda je osnovni razlog proglašenja Ivana Merca svetiteljem najbolje definisao zagrebački nadbiskup Josip Bozanić, kada je prilikom nedavnog obilaska BiH, izjavio da Merc čvrsto vezuje Bosnu i Hrvatsku, spaja čvrsto Banja Luku i Zagreb, samo je citat koji je izašao 17. maja 2003. u "Ekspresu". Ja bih dodao - to je davnašnji cilj Vatikana. Da priključenjem BiH Hrvatskoj sve stave pod okrilje Katoličke crkve i Vatikana.
  • srebrenica- 71756 - 17.07.2012 : Dorin Alexander Svajcarska - best (2)

    Netačni podaci u vezi Srebrenice


    U ovome članku ima nažalost netačnih podataka, iako to sve na prvi pogled govori u korist Srba.

    Kao prvo nije tačno da je muslimanska strana imala 4500 gubitiaka posle pada Srebrenice. Broj stradalih na muslimanskoj strani ne prelazi 2000. Fahrudin Salihović, tadašnji Predsendnik predsedništva Srebrenice je pre pada iste sastavio jedan izveštaj o tačnom broju stanovnika. Prema tim podacima u Srebrenici je tada živelo 37.255 stanovnika.

    Idemo dalje! UN je u Tuzli 4. avgusta 1995. godine registrovao 35.632 izbeglica iz Srebrenice. Ako malo bolje izračunamo:

    37.255 - 35.632 = 1623.

    Znači posle pada Srebrenice je na muslimanskoj strani, u najgorem slučaju, moglo stradati oko 1623 osobe. Tom broju se može još dodati a i jedan određeni broj vojnika stradalih u Žepi, koji su se pridružili Armiji BiH iz Srebrenice u proboju.

    U svakom slučaju, broj stradalih osoba na muslimanskoj strani može biti samo oko 2000.

    Evo i dokumenta, u kojem Fahrudin Salihović naglašava da se on ne bi trebao davati međunarodnim organizacijama na uvid, jer oni kalkulišu sa 45.000 stanovnika! Dokument možete skinuti u PDF formatu ukoliko kliknete OVDJE

    Pored toga, mnogi muslimanski svedoci su ocenili da su oni u toku borbenih dejstava u proboju ka Tuzli izgubili između 2000 i 3000 vojnika. Po meni, 2000 je realan broj, jer se on uklapa u ona dokumenta o kojima sam malopre pisao. Evo analize izjava tih svedoka na dva jezika, srpski i engleski. Da otvorite ovaj dokument kliknite OVDE.

    Ovi podaci govore da su muslimani izgubili oko 2000 osoba, a ne 4500, a da ne govorimo o 7000 ili 8000.

    I podaci o Škorpionima nisu tačni. Ta jedinica nikada nije bila u Srebrenici! Niti onaj poznati snimak Škorpijona "posle pada Srebrenice" ima ikakve veze sa Srebrenicom i julom 1995. godine. U tome snimku Škorpione je, na primer, identifikovan Safet Fejzić. Telo Safeta Fejzića je ekshumirano i identifikovano u aprilu 1993. godine kod Trnova. Medicinske dokaze za to je u toku haškog "procesa" prezentovao Slobodan Milošević. Nakon toga je taj snimak izbačen iz dokaznog materijala u vezi Srebrenice.

    Prema tome, kako možete da ubijete nekoga u julu 1995. godine kada je on već pronađen mrtav u aprilu 1993. godine na sasvim drugoj lokaciji, koja nema blage veze sa Srebrenicom.
    srebrenica- 71210 - 30.06.2012 : Mijat Sokolac - best (1)

    Mladić nije znao za Srebrenicu!


    Juče, 28. juna u Minsku, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odeljenje za strance Belorusije odobrilo je politički azil T. D., majoru francuske vojno-obaveštajne službe DRM.

    General Ratko Mladić, Bosnia war Odmah je u javnost saopšteno da je sa sobom doneo dokaze o dogadjajima u Srebrenici i o tome da je masakr nevinih ljudi organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojnih formacija koje su bile direktno pod njihovom kontrolom, a Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nije imao nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog Štaba VRS. U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi. Predočio je i kompletne spiskove ljudi iz te jedinice, zvane "Škorpioni", kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice. Major T. D. je spreman da svedoči na suđenju Ratku Mladiću i ostalima optuženim za zločin u Srebrenici i dokaže da su pripadnici te jedinice, koja je bila pod njihovom kontrolom, CIA i MI6 ubili više od 4500 ljudi, a po njihovom naređenju i instrukcijama. Postojao je plan, ako VRS pokuša da spreči ovaj masakr, da se izvrši atentat na samog generala Mladića, čak se i navodi ime osobe, koja je bila u neposrednom Mladićevom okruženju i koja je to trebala uraditi.

    Kaže da ostali poginuli, do cifre od 6000 ljudi jesu oni koji su probali pod borbom da se probiju do Muslimanske teritorije i oni jesu stradali u sukobima sa jedinicama VRS. Naser Orić i svi komandanti Armije BIH u tom delu istočne Bosne su bili pod stalnom kontrolom ovih obaveštajnih službi. Poseduje dokumenta, oko 70 Orićevih izveštaja dostavljenih operativcima DRM i uzvratnih naređenja i uputstava. Holandski bataljon koji je bio stacioniran u Srebrenici, unapred je upozoren da ništa ne preduzima, što su oni i uradili.

    Po tvrdnji majora T. D. koji je u ono vreme bio poručnik i deo grupe u DRM (francuska vojno-obaveštajna služba) zadužene za Bosnu, ovakav njegov postupak nema za cilj da zaštiti generala Mladića niti bilo koga iz VRS, već da majkama, sestrama i porodicama u Srebrenici kaže istinu o tome, ko je i zašto pobio njihove najmilije i da nije mogao dalje da živi sa tim teretom na sebi.
    srebrenica- 71198 - 30.06.2012 : Dragisa Postin Mladenovac - best (0)

    Istina o o 'genocidu' u Srebrenici


    Molim vas da obratite pažnju na tekst iz lista "Dani" iz 2000 godine.

    Radi se o tekstu "Komandant gladne vojske" o Naseru Oriću i njegovoj izjavi o pogibiji muslimanskih vojnika od aprila 1992-1993. Ovih 2000 muslimana poginulih u napadima na srpska sela u okolini Srebrenice, su ušla u brojku o 8000 poginulih u "genocidu".

    Odlomak - izjava N. Orica;

    "Cijena takvog ratovanja je bila zastrašujuce visoka: od aprila 1992. do aprila 1993. poginulo je više od 2. 000 ljudi, najvećim dijelom vojnika. Orić je privatno govorio kako gubi najbolje vojnike, a na dženazama, redovitim poslije svake operacije, bio je vidno potresen, kazat će njegovi poznanici, a ne jednom je i zaplakao. Kao što će plakati i kad je Srebrenica pala. "
    srebrenica- 68941 - 28.04.2012 : Dzebana Vilijam Sarajevo - best (0)

    Pročitati...


    Vrlo zanimljiv dokument o masakru u Srebrenici. Da ga skinete na svoj kompjuter kliknite ovdje!
    srebrenica- 68062 - 28.03.2012 : Crni Orao - best (0)

    Istina koja treba da se zna


    Poštovani Željko,

    nisam siguran da su posjetioci ove stranice upoznati sa izjavom prestavnika UN-a u Bosni, pa bi bilo dobro, ako si voljan, da to postaviš na ovu stranicu:

    Al' vam ga spraši gos'n Jasuši Akaši ili.. . ni po B..

    Ko se seća omalenog, ali opet visokog predstavnika UN-a Jasušija Akašija? Večito nasmejanog čikicu sa cvikerima na vrh nosa. Ovih dana je zbog intervjua dobro uznemirio bošnjačke političare. Čak toliko da ga nazivaju "personom non grata" u zvaničnoj prepisci sa UN-om. Šta je to rekao ovaj penzionisani službenik UN-a? Ukratko: izrekao je čak 5 zabranjenih teza:

    1. Zaštićene zone bile su baze za odmor bosanskih vojnika
    2. U Srebrenici su bili naoružani bosanski vojnici.
    3. Nisam navijao za Srbe, bio sam nepristrastan.
    4. Amerikanci su stalno tražili da se odobri bombardovanje.
    5. Izveštaj o Markalama, u kome ekspertska međunarodna komisija ne može da utvrdi da li su bosanski muslimani ili bosanski Srbi gađali pijacu, sve vreme je dostupan Haškom tribunalu "Jedini merodavni izveštaj o tome ko su krivci za pogibiju 68 nedužnih civila na pijaci Markale sve vreme je dostupan Haškom tribunalu, i to u Ujedinjenim nacijama, koje su osnovale sud za bivšu Jugoslaviju. Krivica za ovu tragediju ne može se stvaljivati na vojsku bosanskih Srba."


    To kaže Jasuši Akaši, visoki izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan u periodu od januara 1994. do novembra 1995, vremenu u kome je prisustvovao nekim od svetski najdramatičnijih i najkrvavijih događaja druge polovine 20. veka.

    Akaši je preksinoć u dužem razgovoru za "Politiku" razjasnio neke detalje tragedije na Markalama 5. februara 1994, detaljnije nego što je prethodno učinio na konferenciji u Miločeru. Pozvao se na ekspertski izveštaj o tom dramatičnom događaju, posle kojeg je na bosanske Srbe bačena ljaga koja ni danas nije sprana.

  • "Da li je bilo pritisaka da se Srbi okrive i pre nalaza komisije, što su učinili svi strani mediji?"

  • "Na nas nisu uticali takvi pritisci. Imenovao sam ekspertsku međunarodnu komisiju, od kojih je dvoje došlo iz islamskih zemalja, a drugo dvoje iz zemalja koje su Srbi smatrali prijateljskim. Na čelu eksperata bio je Kanađanin. Pre nego što je pogodio pijacu, projektil je udario o krov jedne prodavnice, pa su eksperti mogli samo da ustanove ugao čiji je špic bio na Markalama a koji se širio. U tom trouglu su bile i srpske i muslimanske snage. Zaključak ekspertske komisije jeste da je bomba mogla da dođe sa bilo koje od ove dve strane. To je jedini merodavni nalaz zasnovan na naučnoj bazi."

  • "Da li to znači da su, sa vašeg stanovišta, zapadne sile bile pristrasne?"

  • "Ne bih to mogao da kažem za Francuze i Engleze, koji su imali brojne trupe na terenu. Francuzi su imali 6. 000 vojnika u okviru "plavih šlemova", u ovoj najvećoj mirovnoj operaciji u istoriji UN. Amerikanci su imali samo avione NATO-a, i stalno su insistirali da počnu sa bombardovanjem. Prvo se govorilo da će bombardovati onu stranu koja prekrši dogovor o prekidu vatre. Kasnije je ova doktrina preokrenuta i počeli su da govore: Hajde da bombardujemo Srbe. Protivio sam se kada sam bio u pregovorima sa njima i kada su pregovori davali rezultate. Ali Madlen Olbrajt to nije razumela i počeli su pritisci iz Vašingtona da se Srbi bombarduju."

  • "U američkoj štampi optuživali su vas što niste sprečili tragediju u Srebrenici?"

  • "Srebrenica, ko je mogao da spreči Srebrenicu? Kad je počeo Mladićev napad na Srebrenicu tamo su bile stacionirane muslimanske trupe. Njihov komandant je nekoliko meseci pre napada otišao u Sarajevo i nije se vratio."

  • "Kako je bilo moguće da se desi Srebrenica, mo"ete li vi to da objasnite?"

  • "Možda je Ratko Mladić hteo da se osveti za prethodne teške napade i gubitke. Možda i nije planirao pravu ofanzivu, ali je shvatio da nema otpora. Možda je tek tada odlučio da pregazi Srebrenicu. Tu su bili holandski vojnici pod "plavim šlemovima". Ostali su bez zaliha u hrani i municiji. Nisu bili u stanju da se suprotstave napadu. Čim je vojni komandant Unprofora tražio podršku NATO-a iz vazduha, za deset minuta sam se sa tim složio i avioni NATO-a su počeli da gađaju vojsku bosanskih Srba koja je napredovala ka Srebrenici.

  • "I tada vas je zvao ministar odbrane Holandije, zašto?"

  • "Da mi kaže da su holandske trupe toliko blizu vojsci bosanskih Srba, da će njihovi životi biti ugroženi. Tražio je da prestane bombardovanje, i ja sam obavestio NATO. Tako je bombardovanje obustavljeno. Ali ne verujem da bi, i da je nastavljeno, to napravilo bilo kakvu razliku."

  • "To je bila zaštićena, sigurna zona?"

  • "Da, ali zaštićene zone u Bosni nisu bile demilitarizovane, kao što su to nalagala pravila. U početku, Srebrenica je bila demilitarizovana, ali bosanske trupe su se vratile. Tako da su sve zaštićene zone, ne samo Srebrenica, postale baze za trupe bosanskih muslimana koje su se tu odmarale i reorganizovale. Tu im je stizalo oružje sa obližnjih aerodroma."

  • "Za"to niste reagovali?"

  • "Generalni sekretar UN tražio je, bazirajući se na našem izveštaju sa terena, da se zone demilitarizuju, a za to nam je bilo potrebno dodatnih 40. 000 "plavih šlemova". Savet bezbednosti to nije odobrio. Nikad nismo imali vojnu snagu da zaštitimo sigurne zone. Niti su se znale granice sigurne zone. Gde ona počinje i gde se završava."
  • srebrenica- 67941 - 23.03.2012 : Sve za Srbiju Srbija - best (0)

    Srebrenica, izgubljeni grad


    srebrenica- 67940 - 23.03.2012 : Sve za Srbiju Srbija - best (0)

    Zabranjena istina o Srebrenici


    srebrenica- 67788 - 15.03.2012 : Njoka Plejic - best (0)

    Srbi u Srebrenici


    Šta je sa Srbima u Srebrenici i okolini?
    srebrenica- 66202 - 01.03.2012 : Crni Orao Ilijać - best (0)

    Istina se odmotava


    Hakija Miholjić: Izetbegović je tražio da se zakolje 5. 000 Bošnjaka u Srebrenici!

    Petak, 23 Travanj 2010 09:37 Magazin plus

    Na srebreničkoj krvi zaustavljen je rat u BiH. Srebrenica je prodana da bi Sarajevo bilo kanton. Bio sam u srebreničkoj delegaciji 1993. godine u Sarajevu kada nam je Alija Izetbegović predložio da se Srebrenica žrtvuje za Vogošću. To se, nažalost, dogodilo 1995. godine kada je naše žrtve netko naplatio, ali, i nakon toga je bilo dosta naplaćivanja tragedije srebreničkih Bošnjaka.

    Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" ratni zapovjednik bošnjačke policije u Srebrenici i član ratnog Predsjedništva ove općine Hakija Meholjić. Meholjić je danas predsjednik SDP-a u Srebrenici i član Odbora za obilježavanje 11. srpnja, dana stradanja Bošnjaka Srebrenice.

  • Alija Izetbegović je tada 1993. tražio ne da se ubije, nego zakolje 5. 000 Bošnjaka u Srebrenici. Bili smo u sarajevskom hotelu "Holidey in" kada sam ustao i pitao ga je li on lud i tko će poubijati toliki narod. Nakon toga čekao se samo povoljan trenutak da se umiješa međunarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu. Alija Izetbegović je amenovao da se dozvoli genocid, a Srbi su nasjeli na nešto što je ranije spremano, izjavio je Miholjić banjalučkom listu.

    Na novinarsku primjedbu kako se zločin, ipak, dogodio tri godine kasnije Miholjić odgovara kako je za sve kriva tadašnja politika Stranke demokratske akcije i dio međunarodne zajednice koja je morala znati da, ako su već zaštitili Srebrenicu, moraju je čuvati do kraja.

  • Nakon Srebrenice međunarodna zajednica ne treba postojati. Jer, ako je Srebrenicu čuvao cijeli svijet, a kao rezultat takve politike imamo Memorijalni centar u Potočarima, o čemu onda govorimo. Bilo je stradanja na svim stranama i slažem se sa nekim ljudima iz RS koji kažu da nam ne treba međunarodna zajednica u BiH, kaže Miholjić.

    Dodaje da je kao Bošnjak ljut na sve koji su u Memorijalnom centru sahranili 75 osoba, a koje nisu poginule u srpnju 1995. godine. -Da je to urađeno saznao sam tek prije nekoliko dana. Smatram da Bošnjaci, koji nisu poginuli pri padu Srebrenice, trebaju biti sahranjeni na drugoj lokaciji u neposrednoj blizini i da imena ljudi za koje je utvrđeno da su živi, treba izbrisati iz popisa na spomen-obilježju. Ne smije se takvim stvarima skrnaviti značaj Memorijalnog centra, koji je rezultat tadašnje politike i međunarodne zajednice, kaže Miholjić.

    Miholjić je, više puta do sada, izjavljivao da udruženja srebreničkih žrtava nemaju pravo predstavljajti sve obitelji nastradalih Bošnjaka. Upitan Kojim argumentom im "oduzima" to pravo Miholjić kaže:

  • One žene hodaju i brukaju nas po svijetu. Išle su u Haag bez znanja i saglasnosti većine obitelji poginulih, kojima i ja pripadam, jer su mi u srpnju ubijena dva brata i otac. One su, nažalost, zlorabile druge i hodaju samo zbog osobnih interesa. One nisu šehidske obitelji, kakvim se predstavljaju, jer je šehid onaj koji je poginuo na božijem putu, odnosno pomažući drugim ljudima, kaže Miholjić.

    Netko, dodaje, na Memorijalnom centru pere pare. Međunarodna zajednica mora prihvatiti da nećemo više dozvoliti da Srebreničani ne mogu ni mezare iskopati, nego da to rade neki ljudi iz Visokog. Iako smo imali kamenjaru na području općine, za Srebrenicu se dovozi kamen iz Italije od kojeg se u Sarajevu prave nišani i dovoze u Potočare. Smatram da je na tom mjestu trebalo podići spomenik do neba i na njemu ogromnim slovima ispisati poruku budućim generacijama: "Narode, ne ginite u bezveznom ratu, kao ovi ljudi, koji su pucali jedni na druge". Ja sam musliman po rođenju, ali, zakleću se u Kuran i Bibliju da nema nečiste vjere, nego pokvarenih vjerskih službenika, koji zlorabe vjeru u političke svrhe.
  • srebrenica- 36402 - 30.07.2011 : Nesob - best (0)

    RE: Bogdan Nikolić


    Kao pripadnik iste jedinice u kojoj je bio i vas otac, to jeste drugog bataljona druga Romanijske motorizovane brigade, koja je bila na tzv. Kladanjskom ratištu u rejonu Slivnja - Aspiljska stijena!

    Želio bi da vas pozravim i da dam par komentara!

    Akcija muslimanskih snaga u sastavu tzv. "Džamijskih golubova", Živiničkih osa i pripadnika 1. muslimanske podrinjske brigade koja je počela negdje oko 5 sati na Vaskrs 1994 godine u rejonu Aspiljske stijene, i gdjesu gore navedeni imali određenih uspjeha u proboju linije i zauzimanju oko 30-ak rovova, samim tim i Aspiljske stijene i djela Slivanjskog brda. U toj akciji je stradalo nekoliko naših boraca a par njih se vodilo kao nestali, među njima i vas otac! S obzirom da je akcija vraćanja izgubljenih linija trajala oko 40-ak dana gdje su se sudarile najelitnije jedinice VRS i tzv. armije bih i gdje su tamo njihove snage imale mnogo mnogo gubitaka ne bi me iznenadilo da i ako je vas otac bio zarobljen da su ustaško-muslimanske snage izvšile odmazdu!

    Ukazao bih vama i ostalim posjetiocima ovog najboljeg sajta na par linkova koje su napravile ustaško-muslimanske snage u pomenutoj akciji! Na snimcima su možda nekom poznati pripadnici tih jedinica koji bi mogli dati neke značajnije informacije o nestalom Dragomiru.
    link:
    http://www.youtube.com/results? search_query=kladanj+1994&aq=5&oq=kladanj

    Toliko za sad u nadi da ce se pronaci posmrtin ostatci naseg saborca Dragomira Nikolića.

    Jedna informacija za ovog momkz koji traži Dragomira Nikolića: ja sam na internetu našao neke podatke da je ovaj borac ubijen i vodi se na spisku poginulih u Dobojskom kraju. Nisam u mogućnosti da ti sada pošaljem link, uradiću to u septembru. Poklapa se i ime oca. Zbog toga bih ti savjetovao da provjeriš i u ove dvije nadležne boračke organizacije za opštinu Doboj.
    srebrenica- 24787 - 16.08.2010 : Ratko Obrenovic Detroit, Usa - best (0)

    Uvećan broj žrtava masakra


    Ilja Garačov, iz moskovskog Slovenskog instituta, rekao je da postoji niz dokaza koji poništavaju tvrdnju da se u Srebrenici desio genocid, među kojima je naveo naredbu generala Zdravka Tolimira oficirima Drinskog korpusa za poštovanje i ponašanje prema međunarodnom pravu i Ženevskoj konvenciji, te naredbu tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, kojom se civilima garantuju bezbednost i sloboda kretanja.

    On je naveo da je proces evakuacije muslimanskog stanovništva obavljao Unprofor i da tokom tog procesa nije bilo nikakvih incidenata, što je vidljivo iz njihovih dokumenata.

    - Ne može se poricati da je u julu 1995. godine počinjen zločin, ali se ne može govoriti o genocidu, jer je u ovom slučaju taj pojam lišen svog značenja, a broj žrtava masakra je prilično povećan - istakao je Garačov.

    On je naveo da je na listu žrtava stavljen i određen broj tela pobijenih Srba, da deo žrtava čine i Orićevi vojnici poginuli prilikom pokušaja proboja prema Tuzli, kao i da je više stotina lica koja se vode kao stradali bilo na spisku birača za izbore iz 1996. godine.
    srebrenica- 24785 - 15.08.2010 : Ratko Obrenovic Detroit, Usa - best (0)


    Komisija za Srebrenicu Vlade RS iz 2004. godine i njen vrlo sporan izveštaj

    Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Padi Ešdaun naredio je 2003. godine Vladi Republike Srpske da obrazuje komisiju koja će sačiniti izveštaj o događajima "u i oko Srebrenice" u julu 1995. godine sa posebnim osvrtom na nestala lica. Mandat komisije bio je da prikupi podatke o 49 nestalih lica čije su porodice podnijele tužbu protiv Republike Srpske. Njima je kasnije pridruženo još 1800 nestalih osoba.

    U toku rada komisije, njen prvobitni cilj je izmjenjen pa je od nje zahtjevano da pruži i "detaljniji prikaz geneze događaja za navedeni period (10"19. jul 1995)".

    Kada je komisija već duboko zašla u upoređivanje i čišćenje višestrukih spiskova nestalih osoba, njeni članovi su shvatili da joj nedostaje osoblje i resursi da bi mogla uspešno da istraži šira kontekstualna pitanja. Komisija se zato opredelila za preuzimanje unapred upakovane verzije događaja u obliku "istorijskog konteksta i činjeničkog stanja".

    Jedan deo posla koji je komisija obavila pokazao se vrlo korisnim. Komisija je uporedila spiskove prijavljenih nestalih osoba, koji su se često preklapali, i očistila ih je od duplih, a ponekad i troduplih prijava. Ona je smanjila ukupan broj lica koja se vode kao nestali sa preko 12. 000 (uključujući sve duple i troduple prijave) na 7. 108 nestalih koje je prijavljeno da su nestali između 10. i 19. jula 1995. To je " po komisiji " u odnosu na nestala lica bilo statističko stanje 2004. godine.

    Međutim, u drugom delu svoga posla komisija je potpuno krahirala. To se odnosi na njen izbor građe za "činjeničku" pozadinu događaja između 10. i 19. jula 1995. Sa obrazloženjem da nije imala ni vremena ni resursa da samostalno prouči ta pitanja, što je verovatno bilo tačno, komisija je pronašla "solomonsko rešenje" koje je bilo gore nego da nije pokušala da se ovim činjenicama uopšte bavi. Ona je preuzela i u svoj izveštaj inkorporirala činjeničke konstatacije iz Krstićeve presude, tretirajući to kao sopstvenu "činjeničku" osnovu. Shodno tome, koristeći nasumice izdvojene fragmente iz Krstićeve presude, komisija je sklopila priču o pozadini srebreničkih događaja. Ali ta priča je podjednako sumnjiva kao i njen izvor. U tom pogledu, članovi komisije pokazali su se kao nedovoljno hrabri da potraže neko drugo tumačenje faktografske pozadine događaja. Teško je izbeći utisak da se oni nisu usudili da rizikuju da se na njih sruči bes Pedija Ešdauna.

    Ali kao što se često dešava, stvari nisu tako jednostavne. U izveštaju Republike Srpske iz 2004. godine nigde se ne konstatuje da se u Srebrenici dogodio genocid. Što se brojki tiče, nakon što je pažljivo uporedno proverila i pročistila spiskove nestalih osoba iz raznih izvora, komisija je došla do zaključka da ima 7. 108 imena osoba koje su bile prijavljene kao nestale između 10. i 19. jula 1995, ali o čijoj sudbini se nema podataka. Ta cifra jeste sumnjivo bliska zvaničnom broju od 8. 000 pobijenih, to je tačno. Ali jasno je da "nestao" nije isto što i "streljan" i da su to sasvim različite kategorije. Na osnovu svega što bi se moglo zaključiti, veliki broj osoba koje su se tehnički vodile kao "nestale" 1995. godine mogle bi biti žive i zdrave negde danas, i potpuno je razumljivo ako se ni oni ni njihovi srodnici od tada nisu potrudili da relevantne agencije naknadno o tome obaveste.

    Na scenu stupa Mirsad Tokača, direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra, koji je sastavio "Bosanski atlas ratnih zločina", dokument koji smo mi ovde nadugačko kritikovali. Dok je bio u poseti Banjaluci 30. marta 2010. da lokalnoj publici predstavi svoj Atlas, Tokača je dao izjavu koja je mnogim Srbima zvučala senzacionalno: njegova organizacija je između 2004. i 2007. utvrdila za 500 osoba, među navodno nestalima, da su zapravo živi. Ali kada se stvar bliže analizira, ispada da je "otkrovenje" Mirsada Tokače bilo prilično dvosmisleno i da ono svakako nije povlačilo zaključak da bi sada 500 nišana iz Memorijalnog centra u Potočarima trebalo ukloniti zato što su osobe, koje su tamo navodno sahranjene, u stvari žive. Zapravo, vrlo je teško rastumačiti " na osnovu priložene analize Tokačine izjave " da li bi tu grupu od 500 trebalo skinuti samo sa nekog spiska nestalih ili ih treba skloniti sa groblja. Ali pošto je g. Tokača sada javno potvrdio da poseduje važne materijalne dokaze koji se odnose na zločine počinjene u Srebrenici, od njega treba zahtevati da svoje podatke stavi na uvid zainteresovanoj javnosti. Ukoliko on bude odbio da to učini, zadatak je Haškog tribunala da mu naredi da svoj spisak obelodani, sa svim imenima i prezimenima, ili da u protivnom bude sankcionisan za nepoštovanje suda. Podrazumeva se da tribunal ima ingerencije da tako postupi, i on je tako već postupao u drugim prilikama.

    Da se vratimo na izveštaj Komisije Republike Srpske o Srebrenici iz 2004. godine " a mi ga ovde ekskluzivno postavljamo radi naših čitalaca " mada je pregled spiskova nestalih zaista bio dobro odrađen posao, ubacivanje "činjeničke" verzije preuzete iz presude Krstiću predstavlja katastrofu koja skoro da poništava pozitivan učinak komisijinog rada. Pažljivo čitanje stranica 8 do 24 izveštaja, koje su potpuno plagijarizirane iz kontroverzne presude Krstiću, proizvodi nedvosmisleno mučan utisak da je po mišljenju komisije zvanična priča o Srebrenici " u suštini tačna. Kada se navedene "činjenice" preuzete iz Krstićeve presude saberu u odnosu na navodna streljanja, dobija se suma od najmanje 5. 000 žrtava. Ako komisija Vlade Republike Srpske prihvata priču iz Krstićeve presude da su srpske snage odgovorne za streljanje 5. 000 zarobljenika, onda je time najteža optužba protiv Republike Srpske " potvrđena. Ako je tako, bespredmetno je na drugom mestu, u istom izveštaju, praviti se kao da je 7. 108 stanovnika Srebrenice još uvek "nestalo". Ako je činjenička matrica iz predmeta Krstić prihvatljiva, onda je sudbina bar 5. 000 od tih "nestalih" lica implicitno rešena: njih su srpske snage pobile, baš kao što Haški tribunal to tvrdi.

    To, naravno, dokazi ne podržavaju i to nije tačno. Ali to je prost i sraman zaključak koji se, na stranicama jednog te istog dokumenta, nalazi uporedo sa rezultatima vrlo ubedljivo odrađenog statističkog projekta. Taj spoj nepomirljivih elemenata Vlada Republike Srpske zvanično je usvojila 2004. godine.

    Sada čitaocima predstavljamo ovaj izveštaj kako bi oni mogli doći do sopstvenih zaključaka o njemu. On se sastoji iz dva dela. Prvi izveštaj, koji obuhvata i problematičnu činjeničku priču, bio je dostavljen vladi na vreme, u junu 2004. godine. Komisija je tražila, i dobila, dodatno vreme da dovrši statističku analizu, i to je sada drugi deo izveštaja iz oktobra 2004. Takođe predočavamo, radi znanja, i stranicu sa sajta Tokačinog IDC gde su navedene njegove izjave u Banjaluci, koje se odnose na 500 nestalih osoba za koje je njegova organizacija utvrdila da su živi. Ta stranica je naknadno iz misterioznih razloga bila skinuta sa Tokačinog sajta, ali mi je ovim spasavamo od zaborava.
    srebrenica- 24720 - 28.07.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Srebrenica


    Author: Mr. Darko Trifunovic, M. S. L.
    Izdavač i prevodilac: Ms. Jill Starr
    Uređuje: Mr. Miloš Zorica
    Izdavač: LPC Yugoslavia


    14. Tragična istorija Srba iz Srebrenice

    Srebrenica ima potresnu istoriju za Srbe, posebno u toku Drugog svjedskog rata, koja se može sagledati i kroz pad srpske populacije u Srebrenici. Prije Drugog svjetskog rata Srbi su činili 50. 6% a muslimani 49. 4% od ukupne populacije, ili 36. 000 na području Srebrenice. Međutim, zbog ustaških zločina nad Srbima na ovom području i malog prirasta nakon rata (zbog počinjenog genocida nad Srbima) postotak Srba u odnosu na ukupnu populaciju od 80. 000 stanovnika, opao je na 35. 6%, dok se procenat muslimana uvećao na čak 61. 9% u 1991. godini, na osnovu popisa stanovništva koji je sproveden u toj godini.

    15. Fašistička "SS Handžar Divizija" i Srebrenica

    Fašističke sluge u BiH, koja je u to vrijeme pripadala Nezavisnoj državi Hrvatskoj - satelitskoj zemlji Velikog Rajha, su bile poznate i kao ustaška "SS Handžar divizija". Ova vojna formacija je osnovana u februaru 1943. godine po naređenju Hitlera i blagoslovu jerusalemskog muftije, Hitlerovog bliskog saradnika, a u cilju borbe protiv partizana. Uloga "SS Handžar divizije" je bio da uništava Srbe a sastojala se od 20. 000 vojnika, uglavnom muslimana. Oni su primjenjivali nezapamćen teror, djelimično naslijeđen od Turaka. Svakodnevne tehnike mučenja su bila silovanja, vađenja očiju, odsjecanje testisa živim muškarcima... Iživljavanje nad srpskim stanovništvom je bilo toliko svirepo da su ih zbog toga osuđivali i njemački SS oficiri. U toku 2. svjetskog rata "SS Handžar divizija" je kontrolisala područje Srebrenice.
    srebrenica- 24714 - 27.07.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Još jedna istina o Srebrenici


    U toku borbi oko Srebrenice, u julu 1995. godine, na području putne komunikacije Han Pijesak - Zvornik, a posebno u rejonu Konjević polja, poginulo je oko 100 srpskih vojnika.

    Takođe je utvrđeno da je veliki broj muslimanskih vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se probije od Srebrenice prema Tuzli. Negdje između 12 i 15. 000 vojno sposobnih muškaraca krenulo je da prevali ovaj put preko srpske teritorije, u dužini od nekih 60 kilometara.

    Kao takvi, oni su bili legitimni vojni cilj!

    S obzirom da su u tim borbama ubijeno oko 100 srpskih vojnika, procjena stručnjaka je da je u tim borbama nastradalo između 800 i 1000 muslimanskih vojnika. Iako se radi o vojnim ciljevima, svi oni su pripisani žrtvama "Srebreničkog masakra".
    srebrenica- 24675 - 19.07.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Istina o padu Srebrenice


    Istine radi - članak objavljen 2005. godine

    SARAJEVO - Sefer Halilović, bivši načelnik Glavnog štaba Armije BiH, uputio je juče otvoreno pismo Aliji Izetbegoviću, u kojem ga optužuje da je "izdao i prodao Srebrenicu".

    "Ovih dana navršava se osam godina od srebreničke tragedije, koju ste ti i tvoji trabanti izdali i prodali", kaže Halilović na početku otvorenog pisma upućenog Izetbegoviću.

    Halilovic je juče reagovao na otvoreno pismo Izetbegovića od 28. juna ove godine. U tom pismu Izetbegović je reagovao na tvrdnje Slobodana Miloševica, bivšeg predsjednika SR Jugoslavije, koji je pred Haškim tribunalom izjavio da mu je on, kao predsjedavajući Predsjedništva BiH, 1993. godine nudio zamjenu Srebrenice za Vogošću. Izetbegović je u javnom pismu tvrdio da je Milošević izjavu izvukao iz svjedočenja Sefera Halilovića u Hagu.

    Negirajući da je u Hagu davao iskaze o bilo kojem drugom predmetu osim o zločinima u Grabovici, za koje je optužen u Haškom tribunalu po komandnoj odgovornosti, Sefer Halilović u jučerašnjem pismu kaže Izetbegoviću:

    "Dobro si me zadeverao sa ovim podmetanjem kukavičjeg jajeta u Hagu, pa ti nisam stigao ranije odgovoriti. Odlučio sam reagirati, jer tvoje pismo sadrži nekoliko konstatacija vezanih za moje ime i u cjelini sugerira morbidnu laž da sam ja odgovoran za tragediju koja se u Srebrenici dogodila 1995. godine, iako sam ja tvojom odlukom udaljen iz Armije 26. oktobra 1993. godine nakon višednevnih maltretiranja i iživljavanja od strane službi državne i vojne bezbjednosti".

    Halilović objašnjava da je njegov iskaz haškim istražiteljima isključivo vezan za pitanja zločina u Hercegovini, a ne u istočnoj Bosni.

    On je spomenuo i "tajne sporazume", koje je Izetbegović potpisivao. "Ako si zbog godina ili starosti zaboravio, podsjećam te da si 16. septembra 1993. godine sa Momčilom Krajišnikom tajno potpisao Zajednicku deklaraciju o podjeli BiH na tri etničke republike, koja u stavu pet kaže 'da oformimo radnu grupu za posebna pitanja koja se odnose na teritorijalno razgraničenje između dviju republika u budućoj uniji BiH, uključujuci istočnu Bosnu', a dva dana prije toga sa Tudmanom si potpisao Deklaraciju o bošnjacko-hrvatskom razgraničenju. I u jednom i u drugom tajno potpisanom dokumentu stoji da se Republika Srpska i HR Herceg Bosna, nakon dvije godine, mogu referendumom izjasniti žele li ostati u uniji BiH ili se priključiti Srbiji i Hrvatskoj", navodi Halilović u svom pismu i podsjeća Izetbegovića da mu može poslati ova dva dokumenta koja je potpisao.

    Bivši general ARBiH, podsjetio je Izetbegovića i na održavanje bošnjackog Sabora u Sarajevu, septembra 1993. godine, "gdje je trebalo proglasiti bosansku republiku - bošnjačku nacionalnu državu bez Srebrenice".

    Halilović kaže da je Izetbegović i tada devetočlanoj delegaciji Srebreničana nudio zamjenu Srebrenice za Vogošću, pozivajući se na svjedočenje Hakije Meholjića koji je potvrdio da je delegacija odbila ovu Izetbegovicevu ponudu.

    "Osim Hakije Meholjica, Amerikanac David Rodhe je u svojoj knjizi pisao o tome kako si 'neutralizirao odbranu Srebrenice' izvlačenjem Nasera Orića iz ovog grada", piše Halilović i spominje izjave i pisanja Ričarda Holbruka i Muhameda Filipovića o "pregovorima o prodaji Srebrenice".

    Halilović ističe da je pod njegovom komandom Armija BiH oslobodila Srebrenicu 1992, a 1993. godine ju odbranila, nakon čega su došli "plavi šljemovi".

    "I umjesto da se u periodu od '93. do '95. iskoristi da se u Srebrenicu i Žepu dovedu novi ljudi i prebace veće količine naoružanja, nego što su to tvoji lojalni, debeli generali uradili, sve si, zajedno s njima, uradio da taj prostor zaboraviš kako bi odgovornost bila prebacena na međunarodnu zajednicu, a da vi ne biste bili odgovorni", kategoričan je Halilović.

    On je odbacio optužbe da je sam razoružao Srebrenicu, dodajući da se poslije demilitarizacije tog grada formiralo nekoliko brigada i bataljona, te remonta radionica i ratna bolnica. Halilović to ilustruje i podatkom da je tada u Srebrenici postojla "divizija od 12. 000 ljudi, a da je u trenutku pada Srebrenice bilo svega 6. 000 vojnika".

    "Djeci Srebrenice ćeš morati odgovoriti zašto si odbio moj prijedlog o formiranju 8. istočnobosanskog korpusa, zašto si nakon mog udaljavanja iz ARBiH polovinu vojnika u 28. diviziji proglasio viškom, zašto si za dvije godine dostavio manje oružja, nego što sam ja za dva mjeseca u vrijem ofanzive na Srebrenicu 1993. godine", kaže Halilović u pismu upućenom Aliji Izetbegoviću.
    srebrenica- 23511 - 29.01.2010 : Feniks Republika Srpska - best (3)

    Muslimanske manipulacije


    Slušajući notorne laži o broju ubijenih muslimana tokom zauzimanja Srebrenice i ukopavanja svake godine "novih" pronađenih srebreničkih žrtava, a sve zbog istine radi o načinu stradanja mnogih sa tog područja koji su nakon rata preneseni iz Visokog u Potočare, treba napisati i kako su oni stradali jer to muslimanske vlasti kriju čak i od njihovih porodica dok naši političari o tome još uvijek ćute.

    U maju 1992. godine više otvorenih šlepera (bez cerade) provezli su starim putem za Visoko veći broj muškaraca sa područja pomenutog prostora koji su u mjestu Vratnica pušteni na teritoriju Visokog koje je bilo pod kontrolom muslimanskih snaga.

    Od tih ljudi u Visokom su napravili jedinice koje su izvršile napade i progon srpskog stanovništva prvo u pravcu Kula Banjer-Gračanica(prema Brezi), zatim Prijeko i Ozrakovići i dalje prema Kiseljaku. Nakon te izvedene akcije 20. juna su izvršili napad na srpska naselja Topuzovo polje, Bijele Vode, Mašnovići, Kozarci, Gornja i Donja Zimča i Poriječani što im je i uspjelo pa su tako uspostavili vezu sa jedinicama iz Kaknja i Zenice čime su izvršili forminje svojih linija.

    Ohrabreni tim uspjehom nad skoro nenaoružanim srpskim stanovništvom dolaze na suludu ideju da ojačani jedinicama iz Zenice i Kaknja mogu zauzeti Ilijaš i spojiti se sa Sarajevom. Ovo bi im omogućilo povezivanje sa jedinicama iz Sarajeva, Breze i Tuzle, a zatim bez mnogo problema izašli i na Drinu. Sve ostalo bi bio rutinski posao.

    Međutim, tada im još uvijek nije bilo jsano da se srce Republike Srpske nalazilo u Ilijašu.

    Napad je uslijedio na Vidovdan 1992. godine. Otvoreno je još jedno Kosovo polje i započela je nova bitka Nemanjića protiv Azijata, a sve za spas srpske zemlje. I baš tog Vidovdana smo naplatili dio duga za Kosovo. Danima su odvlačili leševe poginulih džihadlija a po izjavi Asmira (Mule) Hodžića, koji je bio zadužen za njihov ukop u zajedničku grobnicu (iskopanu bagerom) sahranjeno je blizu 780 leševa.

    Te leševe sada prikazuju kao pobijene civile Srebrenice, za mnoge od njih nije ni utvrđen identitet a forenzički centar je upravo iz tog razloga otvoren u Visokom jer su imali potreban broj poginulih za onaj scenario u Srebrenici nakon rata.

    Upravo zbog ovoga želim da objavim spisak žrtava "srebreničkog masakra" do kojeg je Vlada Republike Srpske došla, na osnovu rada od svega par mjeseci.

    Svi mi dobro znamo da su Potočari postali cirkus, gdje se dovoze i sahranjuju babe koje su umrle čak u vrijeme Austro-ugarske monarhije. Po mišljenju nekih eksperata, tu se pod turskim nišanima sahranjuju i Srbi koji se još uvijek vode kao nestali.
    srebrenica- 23355 - 18.01.2010 : Nedeljko Žugić Pale, Rerpublika Srpska - best (0)

    Srebrenica nije predata već prodata


    Naser Orić je završio policijsku školu u Zemunu i radio je kao policajac u Beogradu, na Kosovu i u Sarajevu, a 1990. godine postao je pripadnik policijske jedinice koja je brinula o bezbjednosti predsjednika Srbije Slobodana Miloševića, s kojim je 2003. godine bio na istom spratu zatvora u Ševeningenu.

    Sin Slobodana Miloševića Marko imao je telefonske razgovore sa Naserom Orićem, tvrdio je portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić, a čestitao mu je, nakon dvije godine pritvora, kada ga je Haški sud pustio na slobodu.

    Za odanost čuvara predsjednika Slobodan Milošević ga je nagradio pištoljem s ugraviranom posvetom.

    Uz sve to treba imati u vidu i odgovornosti holandskog bataljona u sastavu mirovnih snaga UN za tragediju u Srebrenici, zbog čega pala holandska vlada.

    Početkom rata, po dolasku iz Srbije, Naser u Srebrenici formira jedinicu koja ga slijepo prati, koja je spalila preko sto srpskih sela, i ubila 3. 262 Srba sa područja istočnog dijela Republike Srpske.

    Krajem 1992. godine muslimanski okruzi su padali jedan za drugim. Muslimanske snage u ovom dijelu Bosne beznadežno su se borile da zadrže strateški važne teritorije, ali su njihovi napori bili uzaludni.

    Savjet bezbjednosti UN je donio Rezoluciju o formiranju četiri zaštićene zone u Bosni: Srebrenica, Žepa, Goražde i Bihać, na osnovu koje je te zone trebalo demilitarizovati i zabraniti sve vojne letove, osim onih koji imaju isključivo humanitarni karakter.

    Dolaskom NATO snaga u Bosnu, pod zastavom UN, i Rusi su se probudili. Organizovan je sastanak između vojne obavještajne službe bosanskih Srba i Rusa (iz tzv. grupe GRU), pod nadzorom srpske vojne obaveštajne službe KOS. Tema razgovora bio je Naser Orić, gospodar života i smrti Srebrenickog okruga.

    Srpske vlasti u Bosni su zbog toga uputile oštar protest Unproforu, žaleći se na rad "holandske jedinice", koja je u potpunosti upućena u zločine muslimanske vojske, ali ništa nisu preduzimali, jer je Naser Orić za dvije godine uspio da drži pod kontrolom vojsku i kompletan život u Srebrenici. Postao je biološki otac preko 300 djece.

    Kao gospodar života i smrti, a za 5. 000 DM izdavao je potvrdu o napuštanju Srebrenice i odlazak u Holandiju, koristeći helikoptere UN.

    Srebrenica je bila u okruženju, i da nije proglašena zaštićenom zonom davno bi pala. To je znala i komanda holandskog bataljona UN, pa su počeli pregovorati zajedno sa Orićem i centralom u Sarajevu, da se izvrši zamjena Srebrenice za Ilidžu i Hadžiće, koji su bili pod srpskom vlašću.

    Početkom 1995. godine, preko Pala, uz pomoć duvanske mafije, po dogovoru, Oriću je proslijeđeno pet miliona dolara.

    Naser je insistirao da niko ne sazna da je Srebrenica prodata Srbima.

    Sve se odvijalo po scenariju: Srbi su napali holandski bataljon koji je uzvratio paljbu, kako bi komanda UN pozvala NATO avione da podrže holandsku jedinicu i odbrane zaštićenu zonu u Srebrenici.

    Par ljudi iz holandske obavještajne službe otišlo je direktno u komandu Potočari, da se vide sa predsjednikom Radovanom Karadžićem, uz dogovor o povlačenju holandskih trupa iz okruga, da se zaštićena teritorija preda generalu Mladiću, pod uslovom da holandske trupe neće biti diskreditovane.

    Nakon toga, desio se sastanak Mladića i Karadžića, koji nisu bili u dobrim odnosima, i predaja ispred televizijskih kamera.

    A ta predaja je, u stvari, prodaja za pet miliona dolara. Temeljni dokaz je Naserov odlazak iz Srebrenice holandskim helikopterom u Tuzlu, sa koferima punim novca, gde ga je čekao glavni vođa Alija Izetbegović.
    srebrenica- 16558 - 04.12.2007 : Ratko Obrenovic Sokolac - best (0)

    Sumnje u zvaničnu verziju o broju srebreničkih žrtava


    Niz krvavih sukoba, a ne masakr

    Broj poginulih muslimana nije veći od broja Srba koje su pobile jedinice Nasera Orića, jedna je od ključnih tvrdnji ekspertske grupe

    NJUJORK " Bivši zvaničnici Ujedinjenih nacija, eksperti i novinari iz nekoliko zemalja, okupljeni u Istraživačkoj grupi za Srebrenicu, objavili su svoje viđenje događaja u tom bosanskom gradu, u kojem se ističe da je broj žrtava preuveličan, a dosadašnje verzije vlada, nevladinih organizacija i medija " nepouzdane.

    U izveštaju na oko 200 strana pod naslovom "Srebrenica i politika ratnih zločina", objavljenom na Internetu, navodi se, između ostalog, da su SAD potkopavale mirovne dogovore u Bosni i Hercegovini, postignute posredstvom UN i Evrope, kojima je rat mogao da se okonča još 1992. ili 1993. godine. "Omogućavajući ilegalne isporuke naoružanja muslimanskim snagama, SAD su pomogle da se zone bezbednosti pretvore u poprište sukoba i žokidačež za intervenciju NATO", ističe grupa, koja će celoviti izveštaj o ratnim događajima u Srebrenici objaviti za nekoliko dana.

    Član istraživačkog tima, bivši novinar Bi-Bi-Sija Džonatan Ruper, koji je bio u Srebrenici kad su grad zauzele srpske snage, tvrdi da pretpostavka da su Srbi tamo ubili od 7000 do 8000 ljudi "nikada nije bila moguća".

    On je svoju tvrdnju zasnovao na podacima koje su o broju raseljenih Srebreničana u avgustu 1995. godine dali Svetska zdravstvena organizacija i bosanska vlada, a kasnije i Amnesti internešenel, vlada Holandije, pojedini mediji i muslimanski generali.

    U saopštenju ove grupe istraživača za javnost, objavljenom 12. jula, navedeno je da je od 40. 000 stanovnika Srebrenice pad te enklave preživelo najmanje 38. 000. "Bilo je ubijeno oko 2000 muslimana, koji su pobegli sa 28. divizijom, uglavnom u borbama. Ali, stotine su takođe ubile paravojne formacije i grupe plaćenika", tvrdi se u saopštenju.

    SAD su u izveštaju direktno optužene da su ilegalnim isporukama oružja muslimanima minirale napore UN za demilitarizaciju zaštićenih enklava. Precizirano je, uz ostalo, da su Amerikanci to činili avionima S-130 "herkules", koji su, noću, pristizali na tuzlanski aerodrom.

    Operaciju je vodila, navodno, Odbrambena obaveštajna agencija SAD (DIA).

    Grupa tvrdi i da su snage muslimana u Srebrenici, uprkos sporazumu o demilitarizaciji, bile dobro naoružane i da su imale naređenje da provociraju srpske snage. "Muslimanski general Sefer Halilović potvrdio je u svom svedočenju pred Haškim tribunalom da je bilo najmanje 5500 pripadnika muslimanske 28. divizije u Srebrenici, kao i da je uredio isporuku najmanje osam helikopterskih tovara sofisticiranog naoružanja", stoji u izveštaju grupe kojim se osporava ustaljena "priča" o Srebrenici.

    Za uveliko prihvaćenu verziju o genocidu koji su izvršili Srbi najviše je, prema uverenju ove međunarodne grupe, zaslužna Madlen Olbrajt, bivši američki državni sekretar, za koju je navedeno i da je postavila najveći deo osoblja Haškog tribunala.

    U izveštaj je uvršćena i izjava bivšeg koordinatora za civilna pitanja UN Filipa Korvina, koja glasi: "Ono što se dogodilo u Srebrenici nije bio izdvojeni veliki masakr muslimana od strane Srba, već niz krvavih napada i protivnapada tokom trogodišnjeg perioda, koji dostižu vrhunac u julu 1995. Štaviše, verovatnije je da broj poginulih muslimana nije veći od broja Srba koje su u Srebrenici i njenoj okolini, tokom tri prethodne godine, pobili Naser Orić i njegove bande grabljivaca".

    Na čelu istraživačke grupe je Ed Herman sa Univerziteta u Pensilvaniji.
    srebrenica- 16531 - 03.12.2007 : Pitar Sarajevo - best (0)

    Orić je osuđen!


    Željko,

    Naser Orić je osuđen na dvije godine zatvora pred MKSJ za nepoduzimanje preventivnih mjera na sprečavanju ubistva pet i mučenja jedanaest srpskih zarobljenika u periodu od 27. decembra 1992. do 20. marta 1993. Ostale tačke optužnice su odbačene radi nedostatka dokaza srpske strane.

    Nažalost, u pravu si. Stvarno je osuđen, što je i bolje za njega, jer ga više ni jedna država ne može teretiti za genocid.

    Ako hoćeš da znaš, grešku nisam napravio namjerno, jer presudu nisam ni čitao, samo se sjećam da sam negdje pročitao onu čuvenu rečenicu da je sud donio odluku da se Naser Orić odmah pusti.

    A ti, ako misliš da je ta presuda adekvatna, ili da Srbi nisu dostavili dovoljno dokaza - grdno se varaš. Sud je odbio da koristi bilo koju vrstu video-zapisa, pa je na kraju presuda kojom je on postao "nedodirljiv" samo kulminacija haškog cirkusa.

    Ako hoćeš pošteno, dobio je kaznu zatvora koja se daje nekom maloljetniku za provalu u prodavnicu ili neku benzinsku pumpu.

    Presudom od 30. 06. 2006. godine Naser Orić je osuđen na 2 godine zatvora zbog:
    - korištenje otrovnih oružja ili drugih oružja smišljenih za nanošenje nepotrebnih patnji;
    - bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom;
    - napad, ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, nebranjenih gradova, sela, stambenih objekata ili zgrada;
    - zauzimanje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namijenjenim religiji, dobrotvornim svrhama i obrazovanju, umjetnosti i nauci, istorijskim spomenicima i umjetničkim i naučnim djelima;
    - pljačkanje javne ili privatne imovine.

    Svaka čast Majstore!
    srebrenica- 16517 - 02.12.2007 : Bosnjak - best (0)

    Pitanje u vezi Nasera Orića


    Zdravo Željko,
    legao sam da spavam, ali me nešto muči pa se evo opet vratih za kompjuter. Razmišljam nešto, Naser Orić je bio u Hagu i pušten je. Ne shvatam na koju foru?

    Ako gospodin Ćetković tvrdi da je kriv za 187 ubijenih Srba, po podacima koje je iznio, ako su tačni.

    Zna se još za dva silovanja poslje rata, i dva zgažena dječaka. Može li neko da mi objasni ko čuva Nasera Orića.

    Poštovani,
    odgovor je veoma jednostavan. Po međunarodnom pravu ne postoji dvostruki krivac, i ako je jedna strana osuđena, drugoj se ne može suditi. U ovom slučaju, da je Naser Orić osuđen, pale bi i optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, bar što se Srebrenice tiče. Srbi se ne bi više mogli teretiti za "Srebrenički masakr", pa bi se ova fraza morala preimenovati u "Srebrenička osveta".

    Zbog toga su američki lobisti, potkupili haški tribunal da Nasera Orića - oslobodi. Pri tome je iz Haga stigla izjava da je Naser "bio mlad, i da je već odležao tri godine, ali pazi sad ovo - protiv njega je Hag donio presudu na dvije godine zatvora, koja se kod nas daje klincu koji opljačka benzinsku pumpu ili neku prodavnicu (granap). Znači, Naser je osuđen skoro šest puta manje nego jedna Biljana Plavšić (11 godina), koja sigurno nikoga nije ubila niti pomislila da tako nešto uradi. Ovo je tipičan primjer kada se politika stavlja ispred pravosuđa.

    U toku sudskog procesa, sud je donio čitav niz kontraverznih odluka, kao npr. odbijanje svih video dokaza, odbijanje saslušavanja svjedoka optužbe itd.

    Sada se protiv Nasera Orića više ne može podnijeti ni jedna presuda iza koje stoji neka država, na primjer Republika Srpska. Međutim, pojedinci, npr. članovi porodica ubijenih u Srebrenici, to još uvijek mogu uraditi. Naravno za ovo je nadležan sud u Sarajevu. Ipak, ovo bi trebalo uraditi, ako ne zbog pravde, ono bar zbog istine!

    Pitaš me ko ga štiti? Pa oni koji bi voljeli da vide još jedan rat u Bosni, pa da i nama i vama ponovo prodaju oružje. Oni koji ne žele da na vidjelo izađe istina, tj. da su ti zločini počinjeni u vrijeme dok je Srebrenica bila pod zaštitom nekakvih međunarodnih snaga, tj. KFOR-a. Oni koji su od Zapadne Evrope naplaćivali padobrane bacane nad Srebrenicom, pune konzervi iz 1964. godine, a huškali Aliju da ne potpiše primirje. Oni koji su i započeli rat u Jugi, podržavajući nacionalizam i separaciju, u cilju njihovih viših interesa: odlaganje ujedinjenja Evrope i stvaranje žarišta u srcu Starog kontinenta koji će da tinja u narednih 50 godina.
    srebrenica- 15955 - 13.11.2007 : Pitar Sarajevo - best (0)

    Naser Orić


    Naser nikada nije bio u ličnom obezbjeđenju Miloševića. On je bio u saveznom SUP-u, kadar iz SJB Srebrenica. Jedne prilike je, u sklopu zadataka službe, bio na obezbjeđenju skupa na kojem je Slobo "obećavao sjajnu budućnost srpskom narodu u kojoj ni oružane borbe nisu isključene". Bio je dvije godine u Bg, da bi potom bio prebačen u SJB Ilidža. Pred sami rat je prebačen u SJB Srebrenica. Jedini bliski susret sa Slobom je imao u Haškom tribunalu. Imao sam priliku upoznati Nasera a prije neki dan je imao operaciju - izvadio je geler iz noge.

    S poštovanjem!
    srebrenica- 15951 - 13.11.2007 : Mladjo Sekovici - best (1)

    Srebrenica i Naser Oric


    Pozdrav za Željka, prije svega. U potpunosti bih se složio sa tobom u vezi tvoje izjave za Srebrenicu i Bosanskog zlatnog ljiljana Nasera Orića, kako ga muslimani nazivaju! Od samoga početka se znalo da je Srebrenica sve, a najmanje demilitarizovana zona. Naser je licno vršio selekciju zdravih i fizički sposobnih momaka i obučavao ih za napade i diverzije svega što je Srpsko.

    Neki možda ne znaju da je bio jedno vrijeme u ličnom obezbeđenju tadašnjeg predsjednika Yugoslavije, a posle Slobodana Milosevica te odatle stečeno rukovanje oružijem i svim vještinama obučava i okuplja paravojne formacije. Naravno tu je pomoć iz ostalih islamskih zemalja, raznih obavještajnih službi kao i najveće medijsko-propagandne televizije BBC i CNN.

    Zaštitom UN-a mogli su da rade sve što su htjeli, tako da je 1995. bila neizbježna. Naser je uspio da se izvuče, ali na kratko! Ovu priliku bih iskoristio da mu lično poručim da ima i drugo poluvrijeme, samo sada neće biti para kojima će kupiti svoj smrdljivi život. Srešćemo se! Bog čuva Srbe, sloboda ili smrt!
    srebrenica- 15690 - 30.10.2007 : Daniel Beograd - best (1)

    Pomen


    A sto balije ne kažu kako su mučili i klali Srbe po Zagonima, Zalazju, Kravici, pa onda da im odgovorim da su Hranca, Osmače, Žepa i Srebrenica bili odgovor na njihove postupke.

    Inače sam bio u Pekijevoj jedinici. Bratunčani znaju ko smo i odakle smo. Pozdrav za porodice poginulih Mitra slikara, Čađa, i Ratka koji poginuše na Kunjercu. Večna im slava. Pošto nisam vičan kompjuteru zamolio bih vlasnika sajta da mi se javi na moj mobilni jer mu mogu ispričati mnogo toga što ne zna. Pozdrav braći preko srpske Drine.
    srebrenica- 15257 - 11.10.2007 : - best (0)

    Kradu srpske kosti


    Kradu srpske kosti i sahranjuju u Srebrenicu
    Pobijene srpske civile iskopavaju noću i transportuju u Srebrenicu gde se sahranjuju kao muslimanske žrtve, rekao je na današnjoj pres konferenciji predsednik Udruženja porodica nestalih srpskih boraca i civila opštine Brčko, Milorad Zimonjić, za primer navodeći skori nestanak posmrtnih ostataka dvoje Srba sahranjenih u Bukviku, nedaleko od Brčkog. Današnja pres konferencija je zakazana u znak protesta prema oslobađajućoj presudi Peri Kovačeviću (32), Hrvatu iz Marković Polja kod Brčkog. Porodice četiri Srpkinje, koje su nestale u oktobru 1994. godine, uložiće žalbu na oslobađajuću presudu Peri Kovačeviću, koji je pred Osnovnim sudom Brčko distrikta bio optužen za njihovo ubistvo. Sudsko veće Osnovnog suda u Brčko distriktu oslobodilo je 28. septembra Hrvata Peru Kovačevića optužbi za ratni zločin nad civilnim stanovništvom. Kovačević je oslobođen optužbe da je ubio Smilju Gajić, Milku Bogdanović, Maru Jović i Stoju Bogdanović. Udruženje porodica nestalih srpskih boraca i civila opštine Brčko, u saopštenju koje je danas objavljeno iz ove kancelarije, izražen je oštar protest povodom oslobađajuće presude.

    novosti. rs. sr/sr/opcija/btg_novosti/0/2833/Kradu/srpske/kosti/i/sahranjuju/u/Srebrenici
    srebrenica- 14892 - 26.09.2007 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Srebrenica, laži i medijske igre


    Operacija Srebrenica je vođena i planirana u obliku potkovice, namerno ostavljajući otvoren prostor da se muslimanska vojska i civili mogu povući prema Tuzli. To je udaljenost od oko 36 Km i teren koji može prepešačiti svaki čovek sa prosečnom kondicijom. Takav način izvođenja operacije je sproveden da bi bilo što manje žrtava u borbenim dejstvima jer su muslimani na tom prostoru dovukli ozbiljne vojne snage. Ako bi ih hermetički zatvorili došlo bi do žestokih borbi u kojima bi i vojska RS imala ozbiljnije gubitke, pa se stoga pribeglo planu potkovica.

    Sve ovo se vidi na američkoj karti povlačenja muslimanske vojske s tim da kod Snagova nije pravljena nikakva zaseda već je glavnina muslimanske vojske planirala da se infiltrira u Zvornik i stvori novi gradski problem vojsci RS. Sukobi kod Nove Kasabe u Konjević Polju su nastali zbog muslimanske blokade magistralnog puta Beograd"Zvornik-Vlasenici"Han Pjesak"Sarajevo, odnosno Pale.

    Prema podatcima vojske RS u toj operaciji je nastradalo između 600 i 700 muslimanskih boraca koji su pokušavali da na pojedinim tačkama probiju obruč potkovicu kako bi se spojili sa nekim svojim dislociranim delovima jedinica. Glavnina muslimanskih snaga, kao i deo civila otvorenim planinskim putevima prešao je u Tuzlu.

    U Srebrenici i Žepi enklavi u kojoj su se muslimani zadržali skoro tri godine bilo je između 6, 5-7 hiljada muslimanskih vojnika koji su pod zaštitom snaga UN iz te zaštićene enklave stalno istrčavali i napadali okolna srpska sela. Tom strategijom stalnih prepada u okolini Srebrenice potpuno je uništeno 128 srpskih sela i ubijeno oko 2400 srpskih civila. Ovakva muslimanska strategija držanja brojnih snaga u Srebrenici i Žepi imala je više cilja. Da značajan deo srpske vojske veže radi odbrane tog područja od stalnih muslimanskih prepada, te da se ta srpska vojska ne bi mogla prebaciti na Sarajevsko ratište i pojačala opsadu Sarajeva. Osim toga po savetu hrvatsko-zapadnih stratega trebalo je Republiku Srpsku odvojiti od granica sa Srbijom kako bi njeno kasnije uništenje bilo olakšano. Zato su i od strane UN stvorene zaštićene enklave duž Drine kao Srebrenica, Žepa i Goražde. Osim toga Snažnom propagandom o hiljadama pobijenih trebalo je držati tenziju svetske javnosti i potpuno u zaborav potisnuti muslimanska zverstva u Bratuncu, Kravici, Skelanima i drugim spaljenim srpskim selima oko Srebrenice, u kojima su stradali isključivo srpski civili.

    Na području istočne Bosne sve tri godine vodile su se borbe sa muslimanskim snagama i sve svoje poginule vojnike kao i civile u tom periodu muslimani su sahranjivali na tom skučenom prostoru često i u grupnim grobnicama pa se sada to otkopava kao navodne žrtve genocida. Par meseci posle zauzimanja Srebrenice naši patolozi su na čelu sa generalom Stankovićem i zajedno sa zapadnim patolozima u svim masovnim grobnicama pronašli 1. 284 leša koja je trebala metodom DNK i ostalim poznatim metodama identifikovati. Ta istraživanja su trajala sve do sredine 1997 i upravo tada sa zapada je stigla naredba da se dalja istraživanja zaustave jer se smatralo da je to što je okvirno i konačna brojka žrtava. I posle pet godina intenzivnog traganja KFOR-a i haških istražitelja na području Srebrenice nije pronađeno više od 1. 700 leševa u svim grobnicama zajedno.

    Posle bombardovanja Srbije 1999 ponovo se aktuelizuje Srebrenica i pojavljuju se nove grobnice ali sada to istražuju isključivo zapadni stručnjaci pod okriljem haškog tribunala. Ta istraživanja još do danas nisu završena, pojavljuju se čak i nove grobnice a navodno je identifikovano oko 3. 000 leševa. Neće me začuditi da se cifra popne i na 12-15 hiljada. Valjda će voditi računa da ne premaše ukupnu cifru civilnog stanovništva tog područja.

    Ja sam u doba izvođenja operacije Srebrenica bio savetnik Radovana Karadžića i bio sam uz njega sve vreme izvođenja te operacije. Neposredno posle završetka vojne operacije poslat sam u Srebrenicu radi obezbeđivanja autobusa i kamiona za prevoz muslimanskih civila, do tuzlanskog regiona. Ništa nije ukazivalo na takav masakr niti su na to upućivali vojnici UN koji su se tamo nalazili svo vreme izvođenja operacije. Tada oni nisu dali ni jednu izjavu ili komentar koji bi ukazivao da je do masakra došlo. Tek kasnije po instrukcijama svojih komandi oni počinju sa izjavama da je bilo ubijanja civila i masovnih egzekucija a sve u sklopu medijske propagande dirigovane iz lobističkih i ostalih svetskih centara moći.

    Osim toga na ovoj fotografiji se lepo vide odrasli muškarci a ne samo žene i deca. Srebrenica ima i bukvalno dve ulice jer je to malo rudarsko naselje u koje se tiskalo oko 35. 000 civila i vojnika Nasera Orića. I na fotografiji se vidi da niko ne kuka i ne zapomaže što bi bilo logično ako pobijete ¼ ukupnih žitelja te enklave, kako se danas to želi da prikaže.

    Postavlja se i pitanje kako to da kod tolikog masakra nije stradao ni jedan od komandanata muslimanskih jedinica pod komandom Nasera Orića već su se svi bezbedno izvukli do Tuzle.

    Na prvim izborima posle dejtonskog sporazuma zbog muslimanske neopreznosti i želje njihovih stranaka da postignu što bolji izborni rezultat na biralištima širom BiH pojavilo se na hiljade »streljanih« iz Srebrenice i Žepe. Kasnije su svi ti ljudi ekspresno dobijali nova dokumenta sa drugim imenima kako bi se ova farsa o Srebrenici mogla i dalje da eksploatiše.

    Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj antisrpskoj i marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici i zašto je bilo neophodno neutralisati tu "Slobodnu zonu".

    Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne "humanitarne ekspedicije" među kojima i gospođa Ogata kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.
    srebrenica- 13181 - 07.06.2007 : R. S. Sokolac - best (1)

    Azem Begić, Srebrenica


    I meni je poznata priča o Azemu Begiću jer sam upoznao njegovog sina Ilijaša, koji je predsjednik Udruženja intelektualaca Srebrenice.

    Mislim da se radi o čestitim ljudima, njih 6 braće i otac, svi preživjeli rat.

    Da je više ljudi kao Ilijaš, Bosna bi bila mirna, svakako. Ne mislim da on voli Srbe, nego čovjek normalno rezonuje.

    Postovani,
    u potpunosti se slazem sa tobom. Mislim da je Azem pravi vjernik ali i dobar covjek. Kao sto rekoh, za vrijeme komunista je pravio dzamije, ali u ratu nije izgubio glavu, i nije bio opijen nacionalizmom, onako iznenada kao vecina fanatika. Pravi vjernik je samo onaj koji ima dovoljno tolerancije i za druge vjere. Mislim da je Azem takav. A kao sto nas narod kaze: "Ne pada iver daleko od klade", pa to uglavnom vazi i za njegove sinove. Od pet momaka samo je jedan bio ranjen u ratu, i svi izasli zivi i zdravi iz Srebrenice, a ovamo tvrda da su Srbi pobili sve muskarce.

    Moj otac je sa Azemom imao kontakt i prije Dejtona, a cim se stanje normalizovalo, Azem je mojim roditeljima slao kafu iz Sarajeve. To vec nesto govori!

    Njegov sin Safet (mislim da se tako zove) sada zivi u (mom bivsem) cetverosobnom stanu na Dobrinji koji je otkupio 2000. godine.
    srebrenica- 13179 - 06.06.2007 : Zlatan Sarajevo - best (1)

    Srebrenica


    Gospodine Tomiću,
    Pošto nisam čovjek koji sječe granu na kojoj sjedi-neću se upuštati u dalju polemiku u vezi Srebrenice.
    Uostalom, sajt je Vaš i možete napisati što god želite a moje kontraargumente koji Vam nisu po volji - brišete!
    Pošto Vam je matematika jača strana, ovom prilikom želim da iznesem sljedeće činjenice a vi ih jednostavno ne možete osporiti.

    Nabrojaću opštine koje su graničile sa Srebrenicom i stanovništvo koje je živjelo u njima.

    Zvornik 60%, Bratunac 66%, Vlasenica 55%, Srebrenica 75%, Rogatica 60%, Višegrad 72% i Foča oko 60% muslimana. Podaci preuzeti sa Interneta.
    Po etničkoj karti iz 1991, Podrinje je "osjenčeno" zelenom bojom što se nije uklapalo u planove SDS-a. Do mjeseca juna 92 sve te opštine su postale 100% Srpske.

    Gdje su ti Muslimani nestali?

    Šta ste očekivali od nepismenih i neukih seljana, protjeranih i poklanih u prva tri mjeseca rata da se pridržavaju Ženevske konvencije o ratovanju u zimu 92/93???

    Odgovorite mi na pitanje - gdje je muslimanski narod iz podrinjskih opština?

    Da li je iko od njih dočekao - recimo - juni 1992. godine u svojoj kući?

    A što se tiče hrane u Srebrenici... u velikoj ste zabludi. Imali su je jedino "starosjedioci" a izbjeglice su jedva preživljavale.

    Pričao sam sa ljudima iz Srebrenice, to je tragedija...

    Ali džaba je nekome to objašnjavati...

    S poštovanjem
    Zlatan

    Zlatane,
    vidim da su ti vrane popile mozak, ili su ti ga isprali u onoj "fabrici" na Mojmilu. U svakom slucaju prije nego što nešto kazeš, pogledaj ovu tabelu pa ćeš neke stvari malo bolje shvatiti. Podatke sam uzeo iz cenzusa 1991. godine, i odnose se na ukupan broj stanovnika po opštinama. Matematiku uradi sam!

    Ko je prošao bolje, govori i podatak da, kada sam prodao svoj četverosobni stan na Dobrinji za te pare nisam mogao da kupim ni dvosoban stan u Sokocu!

    Prije par godina su objavili da u Sarajevu živi 3% Srba. Siguran sam da je ovaj podatak "napumpan", jer svakog Srbina koji hoće da otkupi stan u Sarajevu natjeraju da se prijavi kao "stanovnik" te opštine, i da tamo "živi" nekoliko godina. I moja je majka, kada je otišla da proda moj stan na Dobrinji, po prvi put u životu postala stanovnik Sarajeva. Ja tamo nisam bio prijavljen ni prije rata, moje stalno mjesto boravka je oduvjek bilo na Sokocu ili Beogradu.

    Naravno 3% je samo brojka bez ikakvog značaja za nas, ali veoma važna za medjunarodnu zajednicu i koncept "multikulturnog Sarajeva". Još jedna prevara ovog tvog Iz(m)etbegovića. Da te podsjetim, prije rata je u Sarajevu živjelo oko 37% Srba.

    Sve sam mogao očekivati od tih tvojih "nepismenih seljaka", sem da zbog nepismenosti pobiju 2000-3000 Srba iz okoline Srebrenice.

    Potrudiću se da i te spiskove nabavim i objavim na ovoj stranici.

    Populacija po opštinama u Istočnoj Bosni

    cenzus 1991. godine


    Mjesto Total MuslimanaSrba Hrvata Jugoslovena Ostalih
    Sarajevo 527, 049 259, 470 157, 143 34, 873 56, 470 19, 093
    Goražde 37, 573 26, 296 9, 843 80 789 565
    Olovo 16, 956 12, 699 3, 193 642 285 137
    Bratunac 33, 619 21, 535 11, 475 40 223 346
    Foca 40, 513 20, 790 18, 315 94 463 851
    Han Pijesak 6, 348 2, 543 3, 674 7 68 56
    Rogatica 21, 978 13, 209 8, 391 19 186 173
    Sokolac 14, 883 4, 493 10, 195 19 83 93
    Srebrenica 36, 666 27, 572 8, 315 38 380 361
    Višegrad 21, 199 13, 471 6, 743 32 319 634
    Vlasenica 33, 942 18, 727 14, 359 39 340 477
    Zvornik 81, 295 48, 102 30, 863 122 1, 248 960

    * crvenom bojom su oznaceni oni koji su morali da napuste svoje domove

    Ja nisam kriv sto su ti tvoji "nepismeni" seljaci nisu znali da ako se neko igra vatrom na nju moze i da se opekne. To sto su se igrali rata iz "demilitarizovane zone" pa na kraju izvukli deblji kraj je njihov problem. Oko za oko, zub za zub.

    Još jednom ti kažem, u toku rata sam više puta bio u Skelanima, Bratuncu, Milićima, Rogatici, Jezeru, Majorovom grobu i mnogim drugim mjestima/kotama oko Srebrenice, a kao što juče pomenuh na ovoj stranici, jednom mi se umalo desilo da autom uđem u Srebrenicu tri godine prije Mladića.

    U okolini Srebrenice sam upoznao mnogo dobrih i poštenih Srba (takođe nepismenih), naslušao sam se njihovih interesantnih, ali i stravičnih, priča. Nepismeni jesu, ali o svom životu pričaju bolje od Andrića!

    Zbog svega ovoga mene "Srebrenički masakr" ne dotiče baš mnogo. Ti tvoji seljaci, rudari i zidari su sami krivi što su izgubili glavu jer su slušali Aliju i Nasera Orića, od kojih je ovaj zadnji svoje dupe helikopterom UNPROFOR-a izvukao iz Srebrenice a nju iz političkih razloga, i bez borbe, predao Srbima.

    Čitav ovaj scenario predaje Srebrenice u cilju satanizacije Srba je napravljen u Vašingtonu.

    Da si malo pametniji, vidio bi šumu, a ne drveće i shvatio da su Alija i Naser oni koje treba da kriviš što Podrinje više nije "zeleno".

    Ako ovo ne mogu objasniti tebi, kako mogu da sve ovo objasnim onima koji su nepismeni, a uz to i zadojeni anti-srpskom mrznjom!

    Pozdrav,
    Zeljko
    srebrenica- 13159 - 06.06.2007 : Zlatan Sarajevo - best (0)

    Re: gospodine Tomić


    Gospodine Tomiću,

    Ne želim da ispadne muslimanska propaganda, kako Vi često tvrdite za moje pisanje, ali neke činjenice ne idu u prilog vašim tvrdnjama.

    Ne znam mnogo o Srebrenici, ali ono što znam je slijedeće:

    Rat u Srebrenici nije počeo za Božić 1993 kada jedinice Nasera Orića upali u Srpska sela oko Srebrenice i napravili masakr. Da, bio je masakr, pričali su mi očevici.

    Uporno sa srpske strane dolaze optuživanja za Kravice i Skelane a namjerno se zaboravlja činjenica da je rat u Podrinju počeo aprila 1992. Koliko se ja sjećam, Srpska strana je zauzela Srebrenicu aprila 1992. godine uz pomoć Arkanovaca a čini mi se da je napadom rukovodio izvjesni Zekić koji je poslije poginuo.

    Naser Orić je tada skupio dobrovoljce i povratio Srebrenicu pod "svoju" kontrolu. Pošteno bi bilo kad bi srpska strana "priznala" da je Podrinje očistila od muslimanskog življa u aprilu 1992. godine: Višegrad, Foča, Bratunac, Zvornik itd. Dosta izbjeglica je završilo u Goraždu i Srebrenici kao jedine enklave pod kontrolom vlade u Sarajevu. Niko od Srpske strane ne pominje šta je bilo u periodu od aprila '92 - do Božića '93.

    40. 000 ljudi je bilo nagurano u prostor 20 km2. Konstantno napadano od strane VRS i VJ, od aviona do artiljerije.

    Znate li koliko je konvoja sa hranom za to vrijeme ušlo na to područje? Naravno da ne znate a i ne interesuje vas.

    Ne bih volio da me pogrešno shvatite ali ti ljudi su se borili za goli opstanak. Hrane i oružja je bilo u izobilju u srpskim selima oko Srebrenice i logičan slijed događaja su napadi na ista. Istočna Bosna je specifična po tome da nijedan ćumez bilo srpski bilo muslimanski nije ostao čitav a kamo li selo. Ranjena zvjer je najopasnija kada je sabijete u ćošak. To je staro lovačko pravilo.

    Pošten da budem, da sam ja bio protjeran iz recimo Bratunca ili Višegrada, da mi je tamo poklano i popaljeno sve živo u Aprilu i Maju 92-ne bih imao puno merhameta prema Srpskim selima 1993.

    Nadam se da ćete me shvatiti. U Podrinju je rat završen 2:1 za Srbe a produžetaka neće biti.
    Nešto drugo hoću da vam kažem. Pomno sam pratio suđenje Oriću u Hagu. Dva svjedoka - Srbina, su izjavila kako im je pomogao Naser Orić kad su bili zarobljeni. To je odbrana dobro iskoristila. Izvedeni su dokazi o tih dvije hiljade ubijenih Srba. Šta mislite koliko je bilo vojnika? Srpska strana je toliko loše napisala optužnicu da je to smješno. Istražitelji su išli čak i na groblja u Bratuncu i Kravicama a na jednom od spomenika su nabrojani vojnici iz Srbije koji su "poginuli" pomažući Srpsku stvar a nabrojani su kao žrtve.

    Naser je osuđeni ratni zločinac. Dobio je dvije godine.

    Da je bilo politike - jeste! Ne može me ni Bog ubjediti u suprotno!

    Jedno upamtite - oni su se branili a VRS je napadala. Znači, trebalo bi kompletan vrh u Srebrenici osuditi što su se branili a VRS osloboditi jer je "vršila osvetu". Pitate li se k jesu li oni imali pravo na osvetu iz Aprila i Maja 92?

    Fino sam vam napisao da je 2:1 za Srbe. Po logici Srba mi imamo pravo na izjednačenje i na jedan gol razlike za nas???

    Dokle tako?

    S poštovanjem.
    Zlatan

    P. S. Drago mi je što možemo otvoreno razgovarati o svemu bez uvreda i teških riječi.

    Zlatane,
    e, naprica ti ovdje dosta nebuloza, ali rece i nekoliko pametnih.

    Kao prvo, niko ne porice da je 40. 000 muslimanskih izbjeglica bilo "sabijeno" na jedan mali prostor. Sokolacka opstina je prije rata imala 16. 000 stanovnika, a u toku rata jos toliko izbjeglica. Iz jednog malog prostora (Sarajeva) je protjerano 150. 000 Srba, i mnogi se tamo nikada nisu vratili, ukljucujuci i moju malenkost.

    Sto se Nasera Orica tice i spasavanja Srba, jeb'o majku onaj koga je on spasio! Ispricacu ti jednu pricu. Azem Begic (mislim da se tako preziva) je vjerovatno jedan od najvecih muslimanskih vjernika u Srebrenici. On je od svojih para, za vrijeme komunista, u svom dvoristu napravio dzamiju. Inace je bio dobar prijatelj moga tate i stalno navraca u moju kucu. Svoj cetvorosoban stan u Sarajevu sam preveo na njegovo ime a da mi nije dao ni jedne jedine marke za kaparu. Nikada nisam sumnjao u njegovo postenje, niti da ce me prevariti.

    Prije par godina, krenuo Azem u Srebrenicu pa navrati u moju kucu u Sokocu da me vidi, posto je cuo da sam dosao u Sokolac. I dok smo pili kafu ispricam ja njemu jednu pricu. Za vrijeme rata krenulo sedmero nas u stojadinu iz Milica u pravcu jednog srpskog sela u pravcu Srebrenice. Auto rumske registracije (Srbija) a u njemu cetiri momka i tri djevojke. Rampa na putu za Srebrenicu bila podignuta (vojnik otrcao u WC) i mi, posto nismo poznavali kraj, prodjemo. Kada smo dosli do prvih muslimanskih bunkera, zapuca neko na nas, ali sa "nase" strane. Ja njima kazem da stanemo jer neko puca na nas iz pravca odakle smo dosli, i nekako ih ubjedim da se vratimo. Od srpskog vojnika koji je pucao na nas sam saznao da smo ostali zivi samo zato sto su muslimanski bunkeri bili prazni, bio je Bajram ili tako nesto. U nasim bunkerima je bio samo jedan vojnik, i onaj u WC-u na rampi.

    I tako, pricam ja to Azemu, cija sestricina je udata za Nasera Orica. Kazem ja njemu:
  • "Azeme, umalo da ti u toku rata dodjem na kafu. Da su me tvoji zarobili, valjda bi me ti spasio".

    A Azem mi na to odgovori:

  • "E, da si pao u Naserove ruki, ni sami te Alah ne bi spasio. Ja za tebe ne bih smio ni pisnuti! ".

    Eto, toliko od mene. Mozda je Naser stvarno i pomogao toj dvojici Srba, ali 6. aprila 1992. godine, ili za ogromnu svotu para. U svakom slucaju, ni u to ne vjerujem! Uvjek je moguce platiti nekoga (a pogotovu Srbina) da bude lazni Svjedok.

    Ja bih Srebrenicu smatrao zlocinom, i stidio bih se toga, da su muslimani bili mirni u toku rata i nisu napadali srpska sela. Koliko se sjecam, oni su trebali da budu razoruzani po pravilima "demilitarizovane zone pod kontrolom UN".

    I nemoj da bulaznis da su muslimani napadali sela i ubijali babe i starce zbog hrane! Oni su hrane imali vise nego dovoljno! O tome su se starale UN, a krava i kokosi je bilo vise nego u Sokocu.

    nastavice se...
  • srebrenica- 13154 - 05.06.2007 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Srebrenica na filmu


    Zlatane,

    treba da shvatis da nakon oslobadjanja Nasera Orica iz Haga, ni jedan Srbin nema ni trunke sumnje da je Haski tribunal samo jedan veliki cirkus, koji se koristi u ime americke globalne politike i anti-evropskih interesa.

    I Srbi bi isli u Hag "dobrovoljno" ako bi ih sve po redu oslobadjali krivice. Kako moze jedan Tadic, koji je bio cuvar nekim zatvorenicima na Manjaci dobiti 15 godina zatvora u Hagu, a jedan Naser Oric, koji je naredio ubijanje preko 2000 Srba u okolini Srebrenice biti pusten iz zatvora, zbog toga "sto je bio mlad" kada se to desilo. Eto ti pravde!

    U uvodu u film "Zlocin bez kazne" pise:

    Naser Oric 1994. godine prilikom proslave dvogosidnjice Staba TO Srebrenica, je potvrdio da su se zlocinacke akcije protiv Srba pocele pripremati znatno prije pocetka gradjanskog rata u kojem je u toku cetiri godine stradalo 3262 Srbina. Vecina od toga broja su bili civili, a milosti nije bilo ni za zene, djecu, starce, iznemogle...


    O mnogim zlocinima ne postoje video zapisi, a ono sto je snimljeno dovoljno govori o bestijalnosti zlocinaca i monstruoznosti pocinjenih zlocina. Kratke kadrove iz ovimnog dokaznog materijala o nekim zlocinima nad Srbima u Bircu, koji slijede, tuzioci i sudije Haskog tribunala, iako ih posjeduju, tokom dosadasnjih sudjenja, prije svega tokom sudjena i izricana skoro oslobadjajuce sramne presude Naseru Oricu, nisu htjli ni da pogledaju, a kamo li da uvrste u dokazni materijal...

    Pocinjene zlocine nad Srbima u Bircu ne smije da prekrije veo zaborava, kao sto je bio slucaj sa mnogim zlocinima na srpskim narodom u ovom kraju poslije Drugog svjetskog rata. Nemamo pravo da cutimo i da dozvolimo stalna ponizenja srpskog naroda. Nemamo pravo na to zbog buducnosti i zbog istinskog pomirenja naroda na ovoj balkanskoj vjetrometini. Do tog pomirenja moze doci ako, i samo ako, svi zlocini budu sudski procesirani i svi zlocinci, ma kom narodu pripadali, budu zasluzeno kaznjeni. "


    Ja bih na ovo dodao samo jedno: ravnopravno kaznjeni.
    srebrenica- 11764 - 02.03.2007 : - best (0)

    Ko se sahranjuje u Potočarima


    Vidi Edo ili kako se već zoveš, ja sam pisao po pitanju DNK analiza, sahranjenih u Potočarima. Ili bolje reći o procesu i kontrolama, itd postupcima o utvrdjivanju identiteta, onih unesrećenih koji se nadjoše tamo ne svojom voljom!
    Meni ova tvoja objašnjena liče na "masan vic". Kao, "Agrokomerc" plasira "Hamburšku slaninu" na tržište EU, da bi prikrili da svinje potiču sa farmi Srba, registruju farmu svinja u Cazinu na ime Fikret Halimić!! ???
    srebrenica- 11009 - 12.12.2006 : Ar Di Sokolac - best (0)

    Srebrenica


    U Srebrenici nikada bio nisam a znam od prije za to mjesto poznato po ljudima koji kada se rode dobiju mistriju po guzici i postaju "majstori".
    Posljie ovoga najnovijeg rata reputacija te kasbe dosegla je takve razmjere da se pitam da li je to neki kontinent iz sljedećioh razloga:

  • U julu 1995. pobijeno 100. 000
  • u Ilijašu živi 10. 000 Srebreničana
  • u Vogošći živi 10. 000 Srebreničana
  • U Sarajevskoj opštini Novi Grad Živi 20. 000 Srebreničana
  • U opštini Ilidža živi 20. 000 Srebreničana. .
  • ... pa kad se dodaju oni u i oko Tuzle, na Ozrenu...
  • ... pa oni koji su izginuli od 92-95. . .

    E ako se ne množe kao Gremlini onda su stvarno fenomeni.
    Pitanje svih pitanja, pitanje Srebrenice je i dalje prisutno i biće do svekolike spoznaje istine o zbivanjima u BiH krajem prošlog vijeka.

    Eto, i ovdje se javljaju glasno-govornici vox populi muslimanskog ili kako se samozadovoljno nazivaju bošnjačkog naroda koji sataniziraju Srbe kao narod odgovoran za sve počinjene i nepočinjene zločine i gadosti.

    A jedino su Srbi priznali da je bilo zločina počinjenih sa njihove strane, čak je i tadašnji predsjednik Republike Srpske Čavić u Srebrenici rekao da se desio zločin.

    S druge strane, ni jedan musliman, bilo javna ličnost ili običan svijet, nikad i nigdje nije spomenuo da su i oni činili bilo kakve zločine. Čak i na ovom sajtu je jedan intelektualac Akif Šabić za Čemerno je pisao da je to junački poduhvat i da ne nabrajam dalje...

    Izgledala nekome kao marsovska, krmska ili Šumska ONA je Srpska i to je "de facto". Snovi o drugojačijem ustrojstvu nisu zabranjeni. A kakav je uticaj Snivača primjer je, recimo, opština Sokolac: U skupštinu je preko sadaka-glasova CIK ušao Šemso Bećar, koji je tu kao jedini predstavnik konstitutivnog naroda. U toku dvije godine za riječ se javio 1 (jednom) i to kada je tražio platu.

    SDS mu je dao 1500 KM mjesečno i za to ima stalan glas (problemi povratnika i onih koji bi to bili nikada nisu pomenuti).

    Bi vi, ali s kim ili čim?
  • srebrenica- 11004 - 11.12.2006 : - best (0)

    Šta se desilo u Srebrenici?


    Desilo se što se desilo:
  • Uspostava Srebrenice kao "demilitarizovane" zone, dakle, na srpski prevedeno, zone bez oružja pod zaštitom UN.
  • Iz iste te zone "bez oružja" kreću mnogobrojne muslimanske akcije. Ishod 2000 mrtvih Srba, pretežno civila?
  • Komandant "zone bez oružja" na tkz. "Sudu pravde" u Hagu, tvrdi da nije "nikoga" i biva pomilovan od strane tog kvazi-suda.
  • Rezultat: "Dobri" momci su pobijeni, sa puškama i uniformama, "loši" momci trebaju biti kaznjeni?
    Dobri momci su isli u lov. Zar su Srbi divljač za odstrel?

    Problem je da se istina ne moze sakriti. Sve ce se jednog dana saznati!
  • srebrenica- 11001 - 11.12.2006 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Odgovor


    Postovani Srbine iz Ljubljane,

    pitanje ti je na mjestu, pa evo da ti ja dam i posten odgovor.

    Ova stranica je sva u vezi istine. Eto, pomenuo si Srebrenicu, pa cu ti na njenom primjeru objasniti neke stvari.

  • Mi Srbi ne poricemo da se u Srebrenici desio zlocin, tj. da su u julu 1995. godine ubijeni neki muslimani. Medjutim, ne slazemo se u broju ubijenih. Muslimani su napravili spisakove od 150. 000 muslimana ubijenih u Srebrenici, da bi se na kraju taj spisak sveo na 7. 000. Medjutim, ni taj spisak nema smisla jer u njemu ima puno duplih i netacnih imena. Ne moze se jedan narod optuziti za ubistvo 7. 000 ljudi na osnovu nekog sumnjivog spiska, koji nema ni maticni broj ubijenog, broj licne karte, pa cak ni mjesto i datum rodjenja. Zasto bosanska vlada nije za svakog ubijenog nije uradila odgovarajucu dokumentaciju, sa slikom i svim ostalim. E, pa zbog toga sto bi onda taj spisak smanjili na nekoliko stotina ubijenih, upravo onoliko koliko je i leseva nadjeno oko Srebrenice u ovih zadnjih 10-tak godina kako se taj nesrecni rat u Bosni zavrsio.

    Sa druge strane, zaboravljeno je oko 2000 srpskih staraca, invalida, djece, pa i jadnih vojnika koji su pobijeni od strane Nasera Orica, jednog od najvecih krvnika zadnjeg rata.

    Niko ne pokusava da nametne iskrivljenu istinu na ovoj stranici, mi samo pokusavamo da se i srpska strana price cuje. U borbama oko Srebrenice je poginulo podjednako srpskih (oko 2000) i muslimanskih (oko 2000) civila, a Srebrenica je predstavljena kao "najveci masakar civila nakon drugog svjetskog rata". E pa izvini, ja znam da to nije tako. I nemam namjeru da ovdje pisem o "jadnim" muslimanima, kada su Bosnjaci "zaboravili" srpske zrtve oko Srebrenice. Oni su dovoljno pisali o svojima, pa zbog toga mi pisemo samo o Srbima, jer taj dio price nedostaje da bi svi znali istinu.

    Pricekaj malo, objavicu ja i spisak tih "7000 ubijenih u Srebrenici", jer ga muslimani po direktivi, da bi sakrili istinu nisu smjeli objaviti. A ni nasi srpski politicari, da im slucajno fotelja ne bi isparila ispod guzice. . .

    Objavicu ja i spisak srpskih civila ubijenih u Sarajevu. Imam negdje oko 2600 civila na spisku, od ukupno 5000 koliko ih je mucki ubijeno od strane mudzahedina.

    Tebi bih preporucio da malo manje citas muslimanske stranice, i da se vratis tamo gdje pripadas. Uostalom, neki muslimani su redovni posjetioci ovog foruma. Samo pet osoba na ovom forumu ima svoju rubriku, od njih - jedna je muslimanka. Memoriju za ovaj server poklonio mi je jedan moj dobar prijatelj - Hrvat. Za razliku od tebe, on zna da smo svi podjednako jeli govna u ovom zadnjem ratu, ali i da se istorija posmatra u kompletu, a ne samo zadnjih 10 godina kao sto to ti mislis.

    Eto toliko. Nadam se da ce ti ovo pomoci.

    Pozdrav,
    Zeljko
  • srebrenica- 11000 - 11.12.2006 : Slo serb Lj - best (0)

    BAAAAH!


    Pozdrav svima na ovoj stranici! Prije svega, zelim samo da kazem, da i na ovoj stranici ima toliko razlicitih istina, da nisam siguran, da znam sta vjerovati! U Ljubljani imam puno prijatelja muslimana i ne mogu bas vjerovati, da smo Srbi bas toliko nevini kao sto nisu ni muslimani! Moj kolega Samir je isao ove godine u Potocare radi pronalazenja njegovoga brata, oca te dva strica! E sada dobro. . . Otac, dva strica, to jos mogu da "vjerujem" da su bila vojna lica ali šta njegov brat. . . 12 GODINA?! ?!

    Isto tako znam i Srbe koji su izgubili zivote u Srebrenici, bili su moje kolege, ali za sve znam, da su bili vojnici i da su poginuli u ratu (borbi)!

    Dobro, da zakljucim, sa moje strane mi je vazno, da SVI!!! odgovaraju za zlocine, negledajuci dali je to Srbin, musliman, hrvat. . .

    A traziti izgovor za ubojstva u stilu:
    "sta se desavalo za vrjeme Turaka. . . "
    "sta se desavalo 1945. . "
    ITD. . .

    Moram reci, da je to sa moga stava jedan veliki absurd! Nigdje ne pise u Svetom pismu, da treba ubiti, masakrirati itd.

    Ja vjerujem, da ce svako, ko je ubijo covjeka. odgovarati pred sudom! Ako ne na zemlji, onda pred bogom!!!

    Pozdrav
    srebrenica- 10205 - 24.08.2006 : Besim Gljiva - best (0)

    Gerilci iz Srebrenice


    Naoružani Orićevi "gerilci" su između 1992. i 1995. godine u više navrata izlazili iz Iz zaštićene zone Srebrenica i pobili stotine nedužnih Srba. U julu 1995. godine rodbina, prijatelji i komšije žrtava za odmazdu su pobili nekoliko hiljada "gerilaca".
    srebrenica- 9981 - 09.07.2006 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Opet Srebrenica


    Iznosim neke crtice iz dokumenta Vlade Republike Srpske - Komisije za istrazivanje dogadjaja u i oko Srebrenice od 10 do 19 jula 1995. godine:


    1. Podaci o "slucaju Srebrenica" su prikupljani iz preko trideset spiskova i drugih izvora. U bazu podataka uneseni su podaci za preko 150. 000 lica.
    2. Iz tih podataka je ustanovljeno da se 13. 569 razlicitih imena pojavljuju u tim izvorima.
    3. U svom kratkom mandatu komisija je ustanovila da je u spiskovima navedeno izmedju 7000 i 8000 imena.
    4. Na osnovu eskhumiranih tijela, prema najnovijim podacima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, identifikovana su 1482 tijela, od kojih je sahranjeno 1300 lica koja se navode u spiskovima. Medjutim, veliki broj od ovih 1300 lica su poginuli u ratnim zbivanjima prije tkz. "Srebrenickog masakra".
    5. ni jedan od spiskova koji su bili na raspolaganju Komisiji, nema maticni broj, pa je identifikacija i provjera identiteta lica bila nemoguca.
    6. Komisija je ustanovila da su bar 42 lica sa spiska ziva. Vjeruje se da su se mnoga lica sa ovog spiska emigrirala u inostranstvo (Njemacka, Svetska, Kanada, Australija i USA). Takodje se pouzdano zna da su neka lica promjenila identitet. Primjera radi Čelebić (Rašim) Hazim, rodjen 10. 10. 1971. u Cerskoj, opsina Vlasenica, nalazi se na spisku "Zrtava srebrenicke apokalipse", ali je utvrdjeno da je promjenio identitet u Srecko Pavlovic, koji sada zivi u Novom Sadu.

    Zvanican dokument, iz koga citiram neke detalje, moze se naci na internetu u. pdf formatu.

    srebrenica- 9969 - 02.07.2006 : Ratko Obrenovic - best (0)

    Zlocinac na slobodi


    Da pravde za Srbe nema u medjunarodnoj politici, navodi i ovaj clanak koji sam nasao na nekom od islamskih stranica


    Naser Orić, bivši komandant Armije RBiH u Srebrenici, osuđen je danas na dvije godine zatvora zato što, navodno, nije spriječio ubistva i zlostavaljanje srpskih zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između septembra 1992. i marta 1993. godine. Orić je oslobođen odgovornosti za navode iz optužnice koji su ga teretili za "bezobzirno razaranje srpskih sela u okolici Srebrenice".

    Sudsko Vijeće Haškog tribunala je naložilo da Orić odmah bude pušten na slobodu s obzirom na to da se u pritvoru Haškog tribunala nalazi više od tri godine, odnosno od aprila 2003. godine, javlja D-Welle.

    U presudi se napominje da nema dokaza da je Orić podsticao mučenje i ubijanje, ali da je odgovoran zato što to nije onemogućio.

    Navedeni su i detalji mučenja, kao što je premlaćivanje kundacima i bejzbol palicama, te nanošenje povreda nožem.
    Ratni komandant bosanskih snaga u Srebrenici oslobođen je odgovornosti za bezobzirno razaranje, odnosno paljenje brojnih okolnih srpskih sela.

    Sudsko vijeće nije našlo dovoljno dokaza da je Naser Orić imao kontrolu nad onima koji su takve napade vršili jer su u paljenju srpskih sela učestvovali i civili i naoružane grupe koje nisu u potpunosti bile pod njegovom komandom.

    Sudije u presudi priznaju da je za krivična djela za koja je Orić proglašen krivim kazna od dvije godine blaga.

    Oni međutim navode da su u obzir uzeli i niz olakšavajućih okolnosti - jedna od njih je da je u Srebrenici, okruženoj srpskim snagama, u to vrijeme vladao haos, druga je da je Naser Orić imao samo 25 godina kada se našao na čelu gradića u takvom stanju, izvještava BBC news.
    srebrenica- 8080 - 11.04.2006 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Uskoro: Spisak


    Uskoro na ovoj stranici:

    Zvanican spisak svih "zrtava srebrenickog masakra". Po prvi put, spiskovi ce biti sortirani po imenu i prezimenu, zatim po opstinama, mozda cak i po godini rodjenja.

    Od vas ocekujem da mi pomognete da raskrinkamo najvecu balkansku prevaru 20-tog vijeka, i najvecu mrlju koja je nepravedno pripisana srpskom narodu. Ja sam 100% siguran da 70% imena na tom spisku ne zasluzuju da budu pripisani "Zrtvama srebrenickog masakra". Vec na prvi pogled, vidim da je ogroman broj poginulih iz perioda 1992-1994, u toku borbi oko Srebrenice, pa mi nije jasno zasto su i oni stavljani na spisak. Ocigledno je da je jako mali broj onih koji su nestali u periodu nakon ulaska Vojske Republike Srpske u Srebrenicku zonu.

    Nakon objavljivanja ovog spiska, od vas ocekujem da:


    1. Ukoliko vam je poznato da je "nastradale osobe" ziva, molim vas da upisete svoj komentar, tj. gdje se nalazi (adresa, telefon), kad ste zadnji put culi nesto o njoj itd. . .
    2. Ukoliko je pomenuta osoba umrla prije rata, ili poginula u borbama u toku rata, tj. nije nastradala u periodu izmedju 11. i 15. avgusta 1995. godine, da i to prijavite.
    3. Ukoliko je osoba zavedena vise puta na spisku zbog greske u kucanju, ili zbog razlicitog mjesta i datuma pogibije, dajte svoj komentar. . .
    4. Ukoliko je osoba poginula na drugim ratistima (Sarajevo, Tuzla, Zenica itd. ) da i to prijavite. . .
    5. Sve ostale nepravilnosti takodje da prijavite.


    Potrebna nam je kreativnost. Raspitajte se po Srebrenici, Bratuncu, Rogatici, Zvorniku i okolnim mjestima o sudbini muslimana koje ste poznavali. Ukoliko znate nekoga iz Srebrenice, a bili ste sa tom osobom u kontaktu ili ste culi da je ziv(a), provjerite da i ona nije (slucajno) na spisku. Tvorcima bosansko-islamskog fundamentalizma ne treba vjerovati.

    Molim vas da na email obavezno posaljete svoje podatke, tj. izjavu da je osoba ziva.
    srebrenica- 7020 - 28.03.2006 : - best (0)

    Srebrenica


    Da li je to stvarno tako tesko otkriti? Koliko znam citava teritorija opstine Srebrenica je u Republici Srpskoj.

    U samom gradu Srebrenici verovatno postoje sva dokumenta o predratnom stanovnistvu tog podrucja. Knjige iz Popisa stanovnistva 1991. g. gde se tacno zna koliko je svako naseljeno mesto imalo stanovnika i sva imena i prezimena mestana, domacinstva , imovina, to se sve zna. Ko kaze da ne moze da se utvrdi koliko je Muslimana ili Srba stradalo ? Isto tako moze se otkriti i dob, pol, d ali je neko u tom periodu bio vojno sposoban, ko je poginuo u borbi , a ko je ubijen na razne uglavnom gnusne nacine, sto je tipicno za pasivne krajeve Istocne Bosne... kao klanja, vadjenja ociju i slicne gadosti na koje normalan covek ne sme ni da pomisli.

    Koliko je meni poznato na tom podrucju Srebrenice nema ko koga nije ubijao. Sela su skoro sva spaljena i Srpska i Muslimanska, znaci totalna destrukcija i koliko znam minimalan procenat se uopste vratio u sela oko Srebrenice, pre svega mislim na Srbe, Muslimane i da ne pominjem, u svakom slucaju onaj ko kaze da nije moguce otkriti ko je sve ubijen u Srebrenici i na koji nacin , taj je obican lazov.

    Istina treba da se zna, inace ce sve proci kao u proslom ratu kada je u tom kraju ubijeno na stotine i ko zna koliko ljudi tada ugl. Srpskog stanovnistva, koliko znam pogotovu stariji narod koji nije uspeo da pobegne nije bolje prosao ni sada. Dakle, da zavrsim . . najmanji problem je da se otkrije koliko je ljudi uopste bilo tu u toku rata , ko je ginuo, gde je ko otisao, mala su to mesta, sve se to sazna. . . Ko je sa porodicom u inostranstvu...

    Bilo je raznih slucajeva, zato postoje statistike. Problem jedini je u tome sto je plan da Srbija bude optuzena za genocid preko Mladica, pa se izgleda mnogima ne zuri da se konacno sazna d ali je poubijano 800, 1500, 2000, 7ooo ili 8500 Muslimana.

    Taj kraj je pod kontrolom SFOR-a vec 11 godina, sta se ceka? Sto ne ustanove konacnu cifru. Ovakvo gadjanje ciframa nije dobro ni za jedne ni za druge. Ocigledno, ceka se kakva ce se konacna odluka doneti o sudbini Srba i Srbije i da li smo predvidjeni za konacni kraj kao narod. Videcemo.

    Postovani prijatelju,
    mislim da nisi bas u pravu! Problem oko popisa navodnih zrtava u Srebrenici je mnogo komplikovaniji nego sto ti mislis. Ako hoces da nesto vise znas o ovom problemu idi na rubriku Istorija--Srebrenica na ovoj prezentaciji.

    Na ovom mjestu bih ponovio samo glavne cinjenice. Vlada Republike Srpske je napravila spisak od 7108 lica, koja se vode kao nestala. Spisak je kompilacija tri spiska: Jedan napravljen preko interneta, tako da je svako mogao izmisliti i dodati bilo koje ime, drugi je napravilo nekakvo udruzenje majki iz Srebrenice, dok je treci napravila vlada iz Federacije.

    Medjutim, ovih 7108 imena nije ni priblizno konacan spisak. Kao sto rekoh, mnoga imena ne postoje, tj. osobe sa takvim imenima nikada nisu ni zivjele u Srebrenici. Drugo, neke osobe se javljaju na sva tri spiska, ali su neka imena pograsna npr. umjesto "Ismet" pise "Ismeta" ili tako slicno. Za neke osobe se javljaju razlicita mjesta nestanka, ili pogibije itd.

    Sve u svemu, spisak je velika prevara, za koju treba mnogo truda da se napravi konacna verzija. Nikome nije stalo da trosi pare na obradi tog spiska, a niko nema namjeru da ga objavi javno. Sto se mene tice, ako nekoga znas, javi ja cu ovaj spisak besplatno objaviti, korigovati, i ubrzati proces za koji sada kazu da treba jos 45 godina da se sazna prava istina, ako se rad na ovom projektu nastavi brzinom kojom se to sada odvija.

    Naravno, treba da imas u vidu da nije rijec samo o stanovnicima Srebrenice. Srebrenica je za vrijeme rata imala dva puta vise stanovnika nego prije rata. Veliki broj izbjeglica iz Rogatice, Visegrada, Srbinja, Zvornika, Bratunca i ostalih okolnih gradova su svoje utociste nasli u Srebrenici.
    srebrenica- 6282 - 22.03.2006 : Tadic - best (0)

    Nešto malo o Naseru


    Kada bi ti znao malo više o Naseru Oriću ne bi ga ni ti volio, kao što ga ni puno muslimana ne voli. Ne znam koliko ga ti poznaješ, ali ja ga poznajem dovoljno a upitaj kako je taj Orić prošao na Dubravama sa jednim Draganom a ako ne znaš da ti kazem.

    Dogovorili su se da se pomarišu njih dvojica a Orićevi pratioci došli u vojnim uniformama, kao komandosi a otiši popišani. Dragan sa Dubrava ga ispičkao kao vola. Umalo da se vrate goli bez uniformi!

    Ja ti to pišem jer nisam iz Sarajeva ko ovaj moj prijatelj četnik što sjedi pored mene. Ja sam iz tuzlanskog kantona, tačnije iz Zivinica. Ja sam iz kraja gdje su izbjeglice iz Srebrnice, gdje je sam Naser, koji je kriv 50 posto za sve šta se u Srebrenici, na žalost, desilo. A ti što kriješ svoje ime, nemoj misliti da te ja mrzim samo ti kazem kako je bilo.
    srebrenica- 2615 - 15.11.2005 : - best (0)

    Srebrenica


    Pozdravljam vase pisanje o Srebrenici. Vidim da ima i posebna rublika vezano za tu temu. Jedna me cinjenica navede na razmisljanje. Ko to lezi tamo u Potocarima? Muslimani, jesu, ali koliko? Da nema tu i Srba iz Tuzle, Sarajeva, Srebranice, Skelana, Bihaca.... Ko vrsi analize DNK, ko to kontrolise, cija tijela dovoze kamioni u Srebrenicu? Da li muslimani i mrtve "sunete"?

    Cujem da je glad vladala Srebranicom. Muslimani gladovali zbog Srba! General Morlion, nije mogao krava i kokosi da prodje Srebrenicom (pogledaj TF5 snimak).

    Cuo sam i presretane razgovore: Sarajevo-Srebranica, sve sam diktat. Radio amateri sve snimili. Željko zna i ko je te razgovre snimao, i presretao.

    Namece se jedno pitanje: ko to koga laze? Ko to preko Srebrenice zeli dominirati nakazom koja se zove Bosna i Hercegovina? Ko to laze, ko to kaze da Srbi ne postoje u Bosni i Hercegovini?
    srebrenica- 2605 - 14.11.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Eksperti optužuju SAD zbog Srebrenice


    NJUJORK (Tanjug) - Bivši zvaničnici Ujedinjenih nacija, eksperti i novinari iz više zemalja, okupljeni u istraživačkoj grupi za Srebrenicu, objavili su svoje viđenje događaja u tom bosanskom gradu, u kojem se ističe da je broj žrtava preuveličan, a dosadašnje verzije vlada, nevladinih organizacija i medija - nepouzdane.

    U izveštaju na oko 200 strana pod naslovom: "Srebrenica i politika ratnih zločina", objavljenom na Internetu, navodi se, između ostalog, da su SAD potkopavale mirovne dogovore u BiH, postignute posredstvom UN i Evrope, kojima je rat mogao da se okonča još 1992. ili 1993.

    Omogućavajući ilegalne isporuke naoružanja muslimanskim snagama, SAD su pomogle da se zone bezbednosti pretvore u poprište sukoba i "okidače" za NATO intervenciju. U saopštenju ove grupe istraživača za javnost, objavljenom 12. jula, navedeno je da je od 40. 000 stanovnika Srebrenice pad te enklave preživelo najmanje 38. 000. Bilo je ubijeno oko 2. 000 muslimana koji su pobegli sa 28. divizijom, uglavnom u borbama. Ali stotine su takođe ubile paravojne formacije i grupe plaćenika, tvrdi se u saopštenju.

    SAD su u izveštaju direktno optužene da su ilegalnim isporukama oružja muslimanima minirale napore UN za demilitarizaciju zaštićenih enklava. Precizirano je, uz ostalo, da su Amerikanci to činili avionima S-130 herkules koji su noću pristizali na tuzlanski aerodrom. Operaciju je vodila, navodno, Odbrambena obaveštajna agencija SAD (DIA). Grupa tvrdi i da su snage muslimana u Srebrenici, uprkos sporazumu o demilitarizaciji, bile dobro naoružane i da su imale naređenje da provociraju srpske snage.

    Muslimanski general Sefer Halilović potvrdio je u svom svedočenju pred Tribunalom da je bilo najmanje 5. 500 pripadnika muslimanske 28. divizije u Srebrenici, kao i da je uredio isporuku najmanje osam helikopterskih tovara sofisticiranog naoružanja, stoji u izveštaju grupe. Za uveliko prihvaćenu u javnosti verziju o genocidu koji su izvršili Srbi uveliko je, prema uverenju ove grupe, zaslužna bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt, za koju je navedeno i da je postavila najveći deo osoblja Haškog tribunala.

    U izveštaj je uvrštena i izjava bivšeg koordinatora za civilna pitanja UN Filipa Korvina, koja glasi: "Ono što se dogodilo u Srebrenici nije bio izdvojeni veliki masakr muslimana od strane Srba, već niz krvavih napada i protivnapada tokom trogodišnjeg perioda, koji dostižu vrhunac u julu 1995. Štaviše, verovatnije je da broj poginulih muslimana nije veći od broja Srba u Srebrenici i okolini.
    srebrenica- 2604 - 14.11.2005 : Slavko Jovičić - Slavuj Istočno Sarajevo - best (0)

    Srebrenica - istina (1)


    Najveći interes Srba je - da se utvrdi prava istina o svim dešavanjima u, i oko Srebrenice. Tačno je da je komisija Vlade Republike Srpske (RS) utvrdila da je u Srebrenici nestalo, naglašavam NESTALO 7800 muslimana. Ali, svi ti nestali ne mogu ni u kojem slučaju biti podvedeni pod "žrtve srpskih zločina". Jer, kad bi se prihvatila nastojanja Bošnjaka da svi ti nestali budu tretirani kao žrtve "srpskih" zločina i da apriori budu "fakturisani" srpskoj strani, onda bi to bila ne samo laž, već i notorna glupost?!

    Zapravo, onda bi Srebrenica bila jedini grad na planeti u kojem, za skoro četiri godine rata, niko nije umro prirodnom smrću ili, naravno, od bolesti, ili kao vojnik od ranjavanja isl.

    Drugo, postoje dokazi koji su iz više izvora, a koji ukazuju da je više hiljada muslimanskih vojnika sa puškom i oružjem, probijajući se iz Srebrenice prema Tuzli, u sukobima sa Vojskom RS - izgubilo živote. Dakle, prema svim međunarodnim standardima i konvencijama " ti i na takav način stradali muslimanski vojnici " bili su legitimni vojni ciljevi.

    Uostalom, ne može se krvavi rat u BiH koji je, kako rekoh, trajao skoro četiri godine " svesti na samo devet dana Srebreničke tragedije?! Ima tu i niz drugih pitanja koja se moraju do potpuno otvoriti i do kraja razjasniti - zbog budućnosti i istorije svih naroda na prostorima BiH.

    Sigurno je da je jedno od ključnih i do sada nedovoljno razjašnjenih pitanja - kako je bilo moguće da su muslimani vodili oružani rat iz Srebrenice, kad je navodno Srebrenica bila "demilitarizovana" zona??? (sic! ). Naravno, kao realnom i pragmatičnom čovjeku ne pada mi na pamet da kažem da u Srebrenici nije bilo zločina počinjenih nad muslimanima. Taman posla.

    Nažalost, pojedinci iz srpskog naroda počinili su zločine nad muslimanima u Srebrenici, ali je božiji i ljudski grijeh licitirati sa brojem onih nad kojima su počinjeni stvarni zločini. Sve dosadašnje spekulacije zvane "slučaj Srebrenica" biće u opticaju sve dotle dok se ne utvrdi prava istina šta se uistinu i stvarno desilo na tom području.
    srebrenica- 2603 - 14.11.2005 : Slavko Jovičić - Slavuj Istočno Sarajevo - best (0)

    Srebrenica - Istina (2)


    Ovo sam tek tako i uzgred samo postavio kao suštinske činjenice u rasvjetljavanju zločina u Srebrenici, koji nikako ne mogu biti izdvojeno posmatrani i od zločina koje su nad Srbima počinile zločinačke falange Nasera Orića još 1992. i 1993. godine. U tom vremenu u okolini Srebrenice je spaljeno i potpuno uništeno 56 srpskih sela i naselja. Na tom području zvjerski je i na najsvirepiji način likvidirano blizu dvije hiljade Srba. Nažalost, po svemu sudeći, tačan broj ubijenih srpskih civila - nikada se neće saznati.

    Dakle, naš je, srpski, prevashodni interes, da se potpuno demistifikuju svi događaji oko Srebrenice i da se dođe do potpune istine - šta se zapravo dogodilo na tom području, uzimajući u obzir cijelo vrijeme trajanja rata na prostoru Bosne i Hercegovine. Mora se utvrditi ko su zaista nedužne žrtve i na muslimanskoj i na srpskoj strani: ko su pojedinci iz reda i Muslimana i Srba koji su počinioci zločina nad jednim i nad drugim narodom? Jer, pojedinci iz svih zaraćenih naroda su počinili zločine nad pripadnicima iz reda onih drugih naroda. Nijedan narod nije kriv za brojne monstruozne zločine, niti narod može biti kriv za izbijanje rata. Međutim, sve intencije Bošnjaka idu u tom pravcu da se optuži cijeli srpski narod i da mu se nametne hipoteka kolektivne odgovornosti, što je besmislica.

    Takođe, što se tiče autentičnih izjava svjedoka o stradanju Srba, e to je "problem", jer mi posjedujemo ogromnu dokumentaciju, koju je nemoguće prezentovati na bilo koji način, pa ni preko portala. Jer, za to bi trebalo da budu angažovani brojni timovi ljudi koji bi radili samo na ovome.
    Ovo sam samo napisao u znak podrške za Vaš rad, a ne kao neku moju opservaciju na trenutno stanje međunacionalnih, političkih, ekonomskih i svih drugih odnosa u BiH.
    srebrenica- 2524 - 31.10.2005 : Sydney - best (0)

    Mr


    Which ever communist/jew/serb published this site has displayed the biggest bullshit of all time. I may add there are no pictures of the Serb killings during 91 war, pictures of the croats been slaughtered in Vukovar, Skabrnje, and also in Bosna.
    Also what about the Croat civilians killed during the Bleiburg death marches and the death of genocide of Croats during Tito's Yugoslavia by Partizans, the slaughter of Catholic priests and destruction of Catholic churches. What about the pictures of Tito's own concentration camps.
    i Suggest the Communist/jew/serb who published this site look at the way the Croatians were treated during history and the slaughter which has killed many people in our state, though has only strengthen our people to victory! Pobjednicka Vojska Jaka... !
    srebrenica- 1982 - 31.07.2005 : Mladen Sokolac - best (0)

    Srebrenica - malo sutra


    Da li se muslimanski obrazi crvene posle Ozrena i Vozuce gdje su mudzahedini sjekli glave i mucili ljude, da li se stide tuzle i 400 ubijenih i mucenih vojnika JNA, Kazana, Zenice, 5000 ubijenih sarajevskih Srba, Mostara, Bratunca, sela oko Milica.

    Srebrenica je cista laz i prevara muslimana. U Srebrenici je stradalo oko 2000 uglavnom vojnika armije BiH u proboju prema Kladnju i tzv. slobodnoj teritoriji. To sto se u Srebrenici sahranjuju prazni tabuti i ukradeni lesevi sa Bara, kao i vojnici poginuli na ratistima sirom Bosne, nema nikakve veze. Bitno je da se bulama plati dnevnica da cmizdre po Potocarima i da se u Srebrenici se iskupi i jala i vrana radi reklame SDA i njihovih simpatizera. Nikoga vise nije briga ni za Srebrenicu niti za Bosnjake i njihovu pasju vjeru koja je, poput kuge, donesena sa Turcima iz Anadolije.
    srebrenica- 1976 - 30.07.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Istina o Srebrenici 1


    Da bismo spoznali ISTINU O SREBRENICI, objavljujem dokazni materijal, ono sto rijetko ko zna na ovom Forumu a mnogi pisu o Srebrenici na osnovu glasina i propagandnih priča i laži.

    1. Zekić Novaka Kosana, rođena 1928, Blječava,zaklana u svojoj kući 06.05.1992.g.

    2. Milošević Rajka Radojko,rođen 1928,Gniona, zapaljen u vlastitoj kući za vreme slave Đurđevdana, 06.05.1992g.

    3. Tanasijević Manojla Simo, rođen 1952,Cicevci,ubijen i kastriran kod sela Osmače, 07.05.1992.g.

    4.Zakić Maksima Miloš, rođen 1914, Babuljice, invalid,nepokretan, zapaljen u svojoj kući 14.05.1992.g.

    5.Ristanović Nikole Sekula, rođen 1906,Osredak,zapaljen u kući 15.05.1992.g.

    6. Petrović Radovana Krsto, rođen 1938, Crni Vrh, zaklan na istom mestu, 15.05. 1992.g.

    7. Đurić Vojislava Novak, rođen 1955, Crni Vrh, zaklan na istom mestu, 15.05.1992.g.

    8.Đurić Sime Vojislav, rođen 1930, Crni Vrh, zaklan na istom mestu, 15.05.1992.g.

    9. Gagić Milovana Milojko, rođen 1947,Karna,prebijen i umro,15.06.1992.g.

    10. Perić Stevana Aleksa, rođen 1928, Radoševići, mučen i zaklan, na grudima urezano slovo U, 15.05.1992.g.

    11.Matić Ratka Mato, rođen 1966, Postolje, zaklan u kući, 18.05.1992.g.

    12.Rankić Bore Nenad, rođen 1967,Srebrenica,prebijen i živ paljen i izgoreo, 26.maja 1992.

    13.Vujadinović Jove Milomir,rođen 1960,Konjević Polje, prebijen i preminuo od batina,27.05.1992.g

    14.Petrović Drage Dikosava,rođena 1932,Oparci,zaklana 01.06.1992.g.

    15.Milanović Marka Radomir,rođen 1966,Toplica, zaklan i zapaljen u kući,02.06.1992.g.

    16.Spajić Drage Srećko,rođen 1928,Obadi,zaklan, 08.06.1992.g.

    17.Grujičić Anđelka Milovan, rođen 1943,Gostilj, zaklan u selu Zalazje,08.06.1992.g.

    18.Cvjetinović Momira Dostana,rođena 1930,Obadi, mučena i ubijena, 08.06.1992.g.

    19.Zarić Sretena Živorad,rođen 1956,Tgare, mučen i zaklan u kuči,09.06.1992.g.

    20.Milinković Maksima Vojislav.rođen1938,Rupovo Brdo,ubijen i spaljen,10.06.1992.g.

    21 Milinković Gojka Mirjana, rođena 1939, Rupovo Brdo, ubijena i spaljena, 10.06.1992.g.

    22.Milinković Petra Radoje, rođen 1952, Rupovo Brdo, ubijen i spaljen, 10.06.1992.g.

    23.Žugić Koviljka, rođena 1922,Rupovo Brdo, zadavljena u svojoj kući, 10.06.1992.g.

    24. Maksimović Milorada Radomir, rođen 1942, Ratkovići, mucen i preminuo od batina,21.06.1992.g.

    25.Stanojević Desanka, rođena 1923, Ratkovići, živa zapaljena u kući, 21.06.1992.g.

    26.Prodanović Petra Živan, rođen 1966,Ratkovići, zaklan, 21.06.1992.g.

    27.Prodanović Drage Zora, rođena 1941, Ratkovići, mučena i ubijena u kući,21.06.1992.

    28.Stanojević Todora Nikola, rođen 1958, Ratkovići, masakriran i zapaljen,21.06.1992.g.

    29.Pavlović Milovan, rođen 1920,Ratkovići, ubijen i zapaljen, 21.06.1992.g.

    30.Stanojević Milorada Radenko, rođen 1940, Ratkovići, zaklan u kući,21.06.1992.g.

    31.Novaković Miloš, Ćićevci, glava odsečena i odneta, 23.06.1992.g.

    32.Stevanović Dragomira Stojan, rođen 1939, Ratkovići, mučen, izboden nožem, razbijena glava tupim predmetom, nađen kastriran i sa penisom u ustima, 27.061992.g.
    srebrenica- 1975 - 30.07.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Istina o Srebrenici 2


    33. Lazić Pavla Vidoje, rođen 1937, Brežani, razapet na krst i spaljen, 30. 06. 1992. g.

    34. Lazić Pavla Kristina, rođena 1935, Brežani, slepa žena, duševni bolesnik, zapaljena u kući, 30. 06. 1992. g.

    35. Rankić Mike Milisav, rođen 1947, Brežani, zapaljen u kući, 30. 06. 1992. g.

    36. Rankić Milisava Mirko, rođen 1972, Brežani, zapaljen u kući, 30. 06. 1992. g.

    37. Rankić Milisava Dragoslav, rođen 1974, Brežani, zapaljen u kući, 30. 06. 1992. g.

    38. Stevanović Radisava Milomir, rođen 1946, Brežani, živ zapaljen u blizini kuće, 30. 06. 1992. g.

    39. Novaković Rada Miloš, rođen 1956, Brežani, ubijen sekirom, glava odsečena i odneta, 30. 06. 1992. g.

    40. Milošević Milovana Vidoje, rođen 1974, Brežani, zapaljen u kući, 30. 06. 1992. g.

    41. Mitrović Dragiše Milivoje, rođen 1930, Brežani, zapaljen u kući, 30. 06. 1992. g.

    42. Radovanović Srećka Vidoje, rođen 1949, Zabokvica, ubijen maljem. 02. 07. 1992. g.

    43. Simić Borisava Neđo, rođen 1951, Krnjići, zaklan 03. 07. 1992. g.

    44. Porača Vaso, rođen 1912, Krnjići, zaklan u kući, 05. 07. 1992. g.

    45. Vujić Soka, rođena 1930, Krnjići, probodena vilama i preminula, 05. 07. 1992. g.

    46. Milošević Ilije Rada, rođena 1968, Zagoni, masakrirana, 05. 07. 1992. g.

    47. Cvjetinović Dragomira Radinka, rođena 1952, masakrirana u Zalazju, 12. o7. 1992.

    48. Popović Pere Blagoje, rođen 1907, Magašići, ubijen i sa suprugom zapaljen u kući, 20. 07. 1992. g.

    49. Mićić Jakova Marko, rođen 1949, Slapašnica, zaklan, 24. 07. 1992. g.

    50. Kovačević Radomira Milovan, rođen 1956, Stedra, zapaljen, 01. 08. 1992. g.

    51. Mlađenović Ljubomira Anđelko, rođen 1965, Jezestica, odsečena glava i odneta, 08. 08. 1992. g.

    52. Mlađenović Obrena Savka, rođena 1931, Ježeštica, ubijena tupim predmetom, 08. 08. 1992. g.

    53. Lazić Svetozara Branislav, rođen 1937, Toplica, masakriran, 10. 08. 1992. g.

    54. Lazarević Obrada Rado, rođen 1917, Podravanje, živ rasporen i izvađene iznutrice, 24. 09. 1992. g.

    55. Mitrović Jove Mihajlo, rođen 1932, Podravanje, odsečena glava, 24. 09. 1992. g.
    srebrenica- 1974 - 30.07.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Istina o Srebrenici 3


    56. Mitrović Ruža, rođena 1927, Podravanje, ubijena bodežom i tupim predmetom, 24. 09. 1992. g.

    57. Mitrović Marka Drago, rođen 1917, Podravanje, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    58. Marinković Miloša Milovan, rođen 1956, Podravanje, zapaljen živ, 24. 09. 1992. g.

    59. Marinković Miloša Rade, rođen 1961, Podravanje, masakriran i odsečena glava, 24. 09. 1992. g.

    60. Tomić Marka Mihajlo, rođen 1941, Podravanje, zapaljen živ, 24. 09. 1992. g.

    61. Gordić Mitra Slavko, rođen 1958, Gunjaci, zapaljen živ, 24. 09. 1992. g.

    62. Borić Milivoja Mile, rođen 1946, Gunjaci, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    63. Sušić Todora Milivoje, rodjen 1958, Gunjaci, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    64. Gligorević Mijata Miodrag, rođen 1956, Gunjaci, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    65. Salipurević Božidara Slavko, rođen 1971, Gunjaci, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    66. Salipurević Milorada Vidoje, rođen 1960, Gunjaci, masakriran, 24. 09. 1992. g.

    67. Prodanović Milisava Žarko, rođen 1970, Rogosija, ubijen, lobanja probijena i smrskana tupim predmetom, 26. 09. 1992. g.

    68. Prodanović Milisava Milomir, rođen 1966, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    69. Prodanović Milana Mirko, rođen 1964, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    70. Stanišić Cvijana Nenad, rođen 1972, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    71. Stanišič Cvijana Neđo, rođen 1964, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    72. Stanišić Stanka Mile, rođen 1960, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    73. Rebić Neđe Rajko, rođen 1958, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    74. Ravnjaković Milorada Zoran, rođen 1960, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    75. Tešić Rajka Tomislav, rođen 1971, Rogosija, ubijen, lobanja smrskana, 26. 09. 1992. g.

    76. Alempić Radislava Dimitrije, rođen 1959, Rogosija, masakriran, 26. 09. 1992. g.

    77. Mitrović Ljubomira Mićo, rođen 1955, Rogosija, masakriran, 26. 09. 1992. g.

    78. Đokić Milete Sreten, rođen 1938 Boljevići, ubijen i glava odsečena, 05. 10. 1992. g.

    79. Đokić Sretena Svetozar, rođen 1965, Boljevići, iskasapljen, izvađene oči, i kastriran, 05. 10, 1992. g.

    80. Jovanović Veselina Miloš, rođen 1928, Loznica kod Bratunca, masakriran, 14. 12. 1992. g.

    Ovakvih svirepih ubistava je preko tri stotine. Za veliki broj počinilaca zločina postoje dokazi i svedoci.

    NASTAVIĆE SE....
    srebrenica- 1969 - 29.07.2005 : - best (0)

    Srebrenica (5)


    ako ne rasvijetlimo zbivanja oko potocara, broja poginulih u borbama, broja donijetih sa raznoraznih strana oko srebrenice, nikada necemo zavrŠiti, niti jednu stvar u Bosni i Hercegovini, upamet se braco Srbi!

    Licno sam bio u Skelanima, Kravici, Potocarima, Jezeru i mnogim selima oko Srebrenice. Sreo sam mnogo Srba koji su izgubili svoje familije 16. januara 1993. godine. Pricali su mi o strahotama koje su se desavale i koje samo ludak moze da uradi. Kao covjeku, zao mi je onih nekih 700 ljudi koji su pobijeni, ali znam da su Srbi iz okoline Srebrenice imali spisak za likvidaciju muslimana mnogo prije neko sto su Srbi usli u Srebrenicu.

    Da su Naserovi mudzahedini kojim slucajem meni pobili familiju, ja ni jednog od njih ne bih postedio. Siguran sam da ni Mladic nista nije mogao uraditi da sprijeci krvoprolice. Nažalost, vi Srebrenicani ste trebali da mislite na to da ce vam doci "sudnji dan" prije nego sto ste pobili Srbe.

    Na internetu postoji spisak 100. 000 ljudi pobijenih u Jasenovcu, nekoliko stotina srpskih ljudi, zena i djece pobijenih u Srebrenici, koji cu i ja da objavim ovdje. Zasto i vi Muslimani ne stavite na internet spisak muslimana pobijenih u Srebrenici. Primjera radi, moj poznanik iz Srebrenici Azem, sa svojih pet sinova, se vodi "nestao" a kupio je moj stan, i znam da su mu svi sinovi zivi.

    Vi muslimani mislite da ako su Amerikanci na vasoj strani, da ste i vi u pravu. Sto se Mehmeda tice, on nije nikakva izmisljotina, potpisao se kao Mike, srpski jezik mu, kao sto vidite, nije bas najbolji jer vec dugo godina zivi u Americi. Nije "zarazen" vasom ustaskom politikom, nije zedan srpske krvi, i normalan je covjek koji tragajuci za istinom posjecuje i srpske sajtove, kao sto je ovaj. Svaka ti cast, brate Muhamede.
    srebrenica- 1966 - 28.07.2005 : Mehmed Becirovic - best (0)

    Zdravo Željko


    Zelio bih ti se zahvaliti na clanku "Istina o Srebrenici".

    Ja nisam znao da su Muslimani bili takvo provokativni ali mi je bilo pod sumnjom zasto su Srbi napravili masakru i zasto je Naser Oric sada na sudenju u Hagu. Sada mi je sve cisto zahvaljujuci vama.

    Da te Gospod Bog bagosovi za ovo rasciscenje.
    Puno zahvalan na informacijama,

    Mehmed Becirovic
    srebrenica- 1960 - 18.07.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Istina o Srebrenici (1)


    Preuzeto iz novina "The Globe and Mail" (Canada), July 14, 2005
    Originalni naslov: The real story behind Srebrenica

    Pise kanadski general LEWIS MacKENZIE,
    prevod Željko Tomic http://www.slavicnet.com/


    Ova sedmica se obiljezavala deseta godisnjica druge najvece greske Ujedinjenih nacija od njihovog osnivanja 1945. godine -- genocid u Ruandi je nesumljivo najveca greska. Sa mnogo fanfara, ceremonija se fokusirala na masakru "oko" 8000 muslimanskih ljudi i djecaka koje je pobila vojska generala Ratka Mladica u Srebrenici tokom jula 1995. godine.

    Vecina izvjestaja u zutoj stampi se ne bavi pozadinom i odgovornosti za katastrofu u Srebrenici. Zbog toga vise vole da taj dogadjaj prikazu tako kao da su samo Srbi krivi.

    Kao neko ko je odigrao skromnu ulogu u nekim od dogadjaja koji su prethodili ovom masakru, mislim da bi dodatno objasnjenje moglo da rasvijetli situaciju. Pocetkom 1993. godine, poslije moga odlaska iz Kanadske vojske, ja sam pozvan da se pojavim pred nekoliko komiteta americkog kongresa koji su osnovani u vezi Bosne. Nekoliko mjeseci ranije, moj naslednik u Mirovnim snagama UN, general Filip Morilon, je -- uprkos savjeta njegovih UN gospodara -- nasilno usao u Srebrenicu u pratnji malog kontigenta kanadskih vojnika i rekao njihovim stanovnicima da su sada oni pod zastitom Ujedinjenih nacija. Zvanicnici u Ujedinjenim nacijama su bili bjesni na generala Morilona, i sa stampom na njegovoj strani, oni su bili primorani da proglase koncept "sigurnosnog raja" za sest podrucja Bosne, ukljucujuci i Srebrenicu.

    Interesujuci se sta ovaj koncept treba da znaci, jedan od americkih senatora me je pitao koliko vojnika bi trebalo da se proglasi "sigurnosna zona". "Negdje oko 135, 000 vojnika, " odgovorio sam ja. Oruzane snage su morale da budu toliko velike posto su Srbi imali artiljeriju dalekog dometa. Novi komadant UN na podrucju Bosne, belgijski general Fransis Brikemont se slozio sa mojom procjenom ali je bio spreman da pokusa da brani taj prostor sa 65000 dodatnih vojnika. Generalni sekretar UN u tom periodu, Butros-Butros Gali, je otisao u Savjet bezbjednosti sa preporkom za 27500 vojnika. Savjet bezbjednosti je odobrio svega 12000 vojnika, a sest mjeseci kasnije manje od 2000 vojnika je dodato u UNPROFOR za tkz. zadatke sigurnosne zone.

    Nakon toga je Savjet bezbjednosti promjenio definiciju "sigurnosne zone" rezolucijom koja je rijeci "UN ce braniti sigurnosnu zonu" u "njihovim prisustvom ce UN da odvratu napade na sigurnosne zone". Drugim rijecima, maleni, simbolicni, lako naoruzani kontigent UN ce da bude postavljen kao zrtveno jagnje u Srebrenica da "odvrati" armiju bosanskih Srba od napada na to podrucje.

    Bosansim muslimanima nije trebalo mnogo vremena da shvate da UN nisu u stanju da odrze svoje obecanje "zastite" Srebrenice. Sa malo pomoci izvana, oni su poceli da ubacuju hiljade vojnika i oruzja u "sigurnosnu zonu". Kada su muslimanski vojnici postali bolje opremljeni i obuceni, poceli su da izlaze iz podrucja Srebrenice i pale srpska sela i ubijaju njihove stanovnike, a zatim se brzo povlace u sigurnosnu zonu Ujedinjenih nacija. Ovi napadi su dostigli kulminaciju u 1994. godini, a nastavili su se i u ranoj 1995. godini nakon sto se kanadska pjesadijska jedinica, koja je tamo bila jednu godinu, zamjenjena sa vecom holandskom jedinicom.
    nastavak na sledecoj strani
    srebrenica- 1959 - 18.07.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Istina o Srebrenici (2)


    nastavak sa prethodne strane

    Bosanski Srbi su mozda imali tesko oruzje, ali su se muslimani izjednacili u pjesadijskim vjestinama koje su jako vazni u nepristupacnim terenima oko Srebrenice. Kada je u proljece 1995. godine okopnio snijeg, komadantu bosanskih muslimana Naseru Oricu, je postalo jasno da bosanski Srbi namjeravaju da napadnu Srebrenicu da bi zaustavili napade na srpska sela. Zbog toga je on i jedan veliki broj njegovih boraca pobjegao iz grada. Srebrenica je ostavljena nebranjena sa strateskom idejom, da ako Srbi napadnu nebranjeni grad, sigurno ce to da izazove NATO i UN da se sloze oko toga da NATO opravda vazdusni napad na Srbe. I tako je srpska vojska usla u Srebrenicu bez mnogo otpora.

    Sta se nakon toga dogodilo, tema je za diskusiju. Muslimanski ljudi i stariji djecaci su odvojeni od staraca, zena i djece, koji su transportovani u pravcu Tuzle i sigurnosti. Nije zahvalno komentarisati, ali bi trebalo reci da, ako zelite da pocinite genocid, onda ne treba da dozvolite zenama da idu jer su one kljuc produzetka populacije grupe koju pokusavate da unistite. Mnogo ljudi i djecaka je ubijeno i sahranjeno u masovne grobnice.

    Dokazi koji su dostavljeni haskom tribunalu bacaju ozbiljnu sumnju na podatak da je "oko" 8000 bosanskih muslimana masakrirano. Ovaj podatak ukljucuje "do" 5000 onih koji se vode kao nestali. Preko 2000 leseva je pronadjeno oko Srebrenice, ali oni ukljucuju zrtve tri godine intezivne borbe u toj zoni. Podatak od 8000 ubijenih se matematicki ne moze dokazati.

    Naser Oric, vodja bosanskih muslimana u Srebrenici, je sada u Hagu na sudjenju za ratne zlocine koje je pocinio u toku njegove "odbrane" Srebrenice. Podaci prikupljeni do sada pokazuju da je on odgovoran za ubijanje isto toliko srpskih civila izvan Srebrenice koliko je armija bosanskih Srba ubila u Srebrenici.

    Greske se nikada ne mogu ispraviti, ali ovi trenuci istorije su sramotni za sve nas jer se nasa apatičnost ne bi smjela posmatrati izolovano bez spleta dogadjaja koji su ovaj dogadjaj uzrokovali.

    ----
    General-major Lujis Mekenzi ( Lewis MacKenzie ) je bio prvi komadant snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini.
    srebrenica- 1884 - 11.07.2005 : Ratko Mladic Sa - best (0)

    Malo da razmišljamo...


    Pozdrav za administratora i njegove goste. Opet danas na dnevnoj listi Srebrenica. Da li znate zasto su prikazani snimci pre nekoliko nedjelja o zlocinu u Srebrenici iako je lokacija udaljena od Srebrenice oko 160 km. Da li je video snimak autentičan, montiran, vjerodostojan i kao takav se može koristiti kao validan dokaz na sudu. Zasto se "podgrijava" Srebrenica.
    Odgovor je: malo smo teritorija i ljudi žrtvovali, trebamo još i to jug Srbije... A što se tiče video zapisa evo malo uputstava kako se to pravi i od čega je to sastavljeno. Pokretna slika se dobija (film) tako sto 25 slika poredamo i ustimo brzinom 25 slika u sekundi. Ljudsko oko onda uočava pokret i dešavanje. Ustvari tih 25 slika mogu biti: vojnici koji idu ulicom, civili koji leže, kamion koji se krece, slika prirode... i kada se to "montira" može da se dobije ono što želite. Ovo zna svaki amater i student dramaturgije.

    I konačno da li je potrebno istaći da je film iluzija i da nas navodi da razmisljamo kako drugi žele. Vise o ovome "Mazukinov eksperiment". Konačno da li znate sudbinu RS. Zašto se toliko "ulaže" u BiH sa Istoka. Mislite svojom glavom, vremena još ima.

    Idi na stranu - |1|2|