fix
Logo
fix
Nalazite se na Sokolac-SLAVE
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

slave- 81767 - 20.01.2013 : Slobodan Pajdakovic Beograd - best (0)

Sv.Jovan


Gospodine Tomiću srećna slava, da dugo godina slavite u zdravlju i blagostanju, u sve većem stanju i imanju. Istu želju bih takođe uputio svim domaćinima koji danas slave sv. Jovana.

Slobodane, jedno veliko hvala.
slave- 81752 - 19.01.2013 : Diverzant72 BL - best (2)

Sv. Jovan Krstitelj


Pročitah da i gospodin Tomić slavi Sv. Jovana Krstitelja - Jovanjdan kao krsnu slavu, pa bih "nam" ovom prilikom svima čestitao. Da proslavimo u miru, sreći i veselju.

P.S. Ako je neko blizu Banjaluke neka svrati "na jednu".

Pozdrav
slave- 81733 - 19.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

Sveti Jovan Krstitelj


Neka je srećna krsna slava svim onima koji slave Svetog Jovana a posebno porodicama Tomić-Danilović.



Rođače,
hvala ti puno! Srećna slava i tebi!
slave- 78714 - 02.11.2012 : Mihajlo Danilovic Majur, Šabac - best (1)

Slava od iskona


Slobodan M. Filipović, srbista, diplomirani etnolog i novinar koji se bavi mitologijom i paleosemantikom.

Slobodane, vi ste 1978. za diplomski rad na katedri za etnologiju Beogradskog univerziteta izabrali temu iz duhovne kulture o instituciji Slave, a nedavno ste objavili knjigu "Slava od iskona". Kažite nam šta je slava, u kakvoj vezi ona stoji sa Godišnjim običajima i kakvo je tumačenje njenog imena?

Po mitskom nazoru Srba postoje tri sveta: bogova, ljudi i mrtvih duša, svaki sa po jedanaest bogova, a njihov tvorac je Svarog ili Triglav. U staroj srbskoj veri sa kontinuitetom od neolita, trojedan svet henoteizmaŠ1Ć je predstavljen kao hologramska manifestacija svetlosti koja je izvor života i svakog postanja. Otuda je slava duhovni pojam, za nematerijalni prirodni ciklus ili stalno ponavljajući proces prirodne (primordijalne) energije. Na Istoku su njeni energetski oblici poznati kao "prana" u Inda ili "ći" energija kod Kineza, u hrišćanstvu kao Sveti Duh, a na Zapadu kao "orgonska" energija.

Neprekidna smena direktne i indirektne svetlosti čini tok Stvaranja sa početkom o južnom ovragu (uvratina, suncovrat) ili Božiću, rođenju mladog Sunca:

Nema dana bez očnjega vida,

Niti prave slave bez Božića (Gorski vijenac).

Sa Božićem započinje uzlazna putanja Zemlje, koja nedri misterijski tok Ostvarenja ili obnovu prirode u proleće. Otuda narod veli: Slava je kolač i sveća, jer, Godišnji običaji su misterijski vezani upravo za generativnu moć prirode o prolećnoj ravnodnevici.

Ime za praznik Slave je izveden od duhovnog pojma "slava", od koga je i infinitiv "slaviti",Š2Ć koji se upotrebljava za sve praznike Godišnjih običaja, a prenosno u opštem smislu. Semantika slave je saglasna njenom božanskom toku Stvaranja i istorodna arijskom ili arhaično srpskom srava, slava, ono što teče ili struji, od korena sru, teći, inf. sravati, slaviti, slivati, oslaviti (poteći), sloviti (govoriti). Pojam slave stoji u semantičkoj vezi sa homonimom šrava, (po)hvala, uvažavanje, glas, ugled (šravana, slavan), čast, od korena šru, slušati, čuti, a molitva Gospodu (izvorno Svarogu) započinje rečima: Slava tebe Bože-

U čemu je posebnost srpske Slave?

Što se tiče razvoja kulta slave, prelomni momenat je reforma Svetosavske crkve u srednjem veku, kojom je krvno prinošenje zamenjeno beskrvnim a praznovanje potisnuto na dom svečara. Na taj način, stvorena je jedna specifična institucija, za koju R. Grujić kaže da je " u granicama oblasti Žičke arhiepiskopije, docnije Pećke patrijaršije dobila naročito nacionalno obeležje, a tokom vremena počela se smatrati kao isključivo srpska i to više nacionalna nego verska",

Suštinsko pitanje posebnosti Slave kod Srba, jeste njena naučna utemeljenost na kojoj se inače zasniva celokupno srpsko narodno predanje. U nauci, slava ili ciklus prirodne energije sa Sunca, poznat je kao elektromagnetna sila nastala subatomskom emisijom fuzije vodonika i helijuma na suncu, koju heliocentrična meteorologija zove "sunčev vetar". Ona na Zemlju dolazi preko magnetne žiže Zemlje (geomagnetni fokusator) odnosno nematerijalnog krsta severne zemljine polulopte, poznatog u narodu pod imenom Časni krst ili "krst sa ocilima". Simboliše ciklus toka Stvaranja, u kome nadir (sever) "otvara" krsnu ili desnu stranu kola nebeskog koja pripada svetlosti. Postoji u kontinuitetu još od civilizacije Vinče i dan danas je pretstava na obrednom hlebu koji se mesi o Uskrsu, prazniku toka Ostvarenja, a nalazi se u srbskom grbu.

Primer objašnjenja Časnog krsta pokazuje, da je srpsko predanje saglasno sa savremenom naukom. Zašto onda nema zvanične naučne verifikacije te istovetnosti?

Zato što najmanje vide oni koji to neće. Naročito, ako drže nož i pogaču, pa seku onako kako se njima dopada. Osim toga, potrebno je i znanje da bi se videlo. Naučna utemeljenost srpskog predanja koja se uporno i sistematski sklanja od očiju javnosti, čini Srbe narodom van vremena i prostora. Nematerijalna znanja srbskog mita i njihov pridevak "nebeski narod" su dopunjujući, jer su preci Srba došli sa neba donevši sa sobom veru, znanje,Š3Ćpismenost i civilizacijski odnos prema stvarnosti, što je ostavilo genskog traga. Srbi imaju predanje da ih bog nije stvorio, već da su njegovi potomci, dok materijalni argumenti svedoče da su oni kulturni istočnik holocenske civilizacije sveta, koja se krstoliko širila iz SedmorečjaŠ4Ć u Podunavlju Helma (Balkana).

Znači li to, da ne može "šut sa rogatim"?

Znate li onaj vic sa Solunskog fronta: Pitao oficir vojnika koga je pitao za ono što je uradio, a vojnik odgovorio: svoju zadnjicu.

- Šta kažeš, naljuti se kapetan. Da, da kapetane, pitao sam je da li može da izdrži 25 batina! Naravno da može "šut sa rogatim"? , samo što to skupo košta, pa je privlačnija linija manjeg otpora, koja na kraju ispadne najskuplja Da ne može "šut sa rogatim", svet bi bio nepromenljiv. Prema tome, budite sigurni da "sa istinom nema pogađanja", jer misli poseduju snagu ostvarenja.

Kakav motiv može da stoji iza zabrane neke naučne istine, naročito istorijske?

Motiv je obično političke prirode, ali ih često prati psihološka potreba moćnih za iskonom u duhovnom smislu. Virtuelnost nauke je direktna posledica manipulacije znanjem, iza koje stoje vlast "najgora od svih bolesti" i tajna društva koja sprečavaju čoveka da upravlja svojom sudbinom.

Što se tiče "zabranjene istorije", na to pitanje je odgovorio Gebels: Uzmite jednom narodu istoriju i on će za sto godina biti stoka. Možda je grubo reći da je od Berlinskog kongresa prošlo sto trideset godina, ali i meka varijanta principskog pitanja identiteta podrazumeva istorijsko i ljudska prava. Uzmimo za primer, "naučnu" kampanju o ilirskom poreklu Šiptara. Zašto je "nauci" važno da oni budu Iliri? Zato što u tom slučaju vremenski "prethode" Srbima doseljenim "onomad" na Helm (Balkan), pa im automatski u okviru ljudskih prava pripada i pravo na srpsku zemlju, jer su tobože istorijski stariji na ovom prostoru.

Šta je onda potrebno uraditi da bi se odnos prema naučnoj argumentaciji promenio?

Potrebno je da država stane iza srbistike, jer mi smo jedina zemlja na svetu koja nema instituciju za proučavanje sopstvene kulture. Leontjev kaže da nema nemoralnih naroda, već postoje samo nemoralne države, a koliko je to važno svedoči Ljotić, kada kaže da je država "instrument sudbine jednog naroda". Ljudi skloni izbegavanju konflikta, obavezno zapadaju u konformizam koji podrazumeva prilagođavanje grupi ili društvu. Ukoliko ovaj konformizam dugo traje, dolazi do stagnacije i poremećaja ličnosti. Ivan Iljin to naziva "novom elitom", koja dolazi odozdo, "sa školom tuđeg mišljenja i slepom pokornošću".

Za početak je dovoljna upotreba logike i promena terminologije, koja je falsifikovana, izmenjena i izmišljena. Uzmimo za primer Sarbine starince Apenina, kojima su skinuli slovo "r" pa ih danas zovu Sabini ili čak Aboridžini. Sarbini su sami sebe zvali Raseni, pa zašto ih onda zovu izmišljenim imenima "Etrurci" ili još nategnutije "Koloveni"? U nauku bi trebalo uvesti pravilo, da se svaki narod zove imenom kakvim on sam sebe zove! Po pravilu vladajuće nauke, kadgod su Srbi (Sloveni) u pitanju ništa se ne zna ili se pogrešno i nepotpuno predstavlja! Surebi su glavno pleme srpskih Germana, kojima je takođe skinuto famozno slovo "r", koje se samo u srpskom jeziku upotrebljava kao samoglasnik. Tako su oni postali "Svevi", "Suebi" i "Švabe". Isto su prošle i sirbile, sveštenice i proročice boga Serbona koje se danas zovu "sibile".

Zašto se Rasi ili Rašani redovno nazivaju po jelinskom izgovoru Traki ili Tračani? Zar Sarbate treba zvati Sarmati, samo zato što Jelini ne mogu da izgovore pravilno ovu reč? Ne postoje nikavi "Tribali", u jelinskim obliku izgovora, već samo Sribali najstariji narod svetu, sa kojima su semantički i etnički u srodstvu latinski servili (serbili), plemstvo Alba Longe i trojanske loze Julija! Brojni su primeri besmislica u naučnj terminologiji, koji nisu proizvoljni već sračunati i namenski uvedeni. Posebno su štetni "Indoevropljani", "Grci" i "Sloveni", pa postoji potreba da se oni pobliže objasne.

Lingvistička kovanica "Indoevropljani" lepo zvuči ali etnički ne znači apsolutno ništa, iako je ideološka zamena za "majku narod" Arija (Arijevaca) koji su sami sebe zvali Srbi. "Indoevropljani" su samo korisna izmišljotina, koja je nepoznata u istoriji do pre nešto više od dva veka.

"Grci" su pogrdno ime huritskih došljaka na Helm, kojim su Rimljani nazvali Jeline osam vekova kasnije, kada su ih okupirali u drugom veku stare ere. Ne postoje nikakvi "stari Grci", pogotovo "ne kao nosioci kulture", jer su brzo nestali sa istorijske scene pre oko tri hiljade godina. Postoje samo Jelini (Heleni) kako sami sebe zovu, ali oni ne vole pogrdno grčko ime, pa svoju zemlju zovu Jelada. Uostalom, da su Jelini starinom od Pelazga ili Rašana, antičkih Srba, to i oni sami priznaju.

Za one koje danas zovu plemenskim imenom "Sloveni", više desetina istoričara i lingvista kažu da je njihovo staro narodno ime bilo Srbi.Š5ĆNaziv "Sloveni" je danas zbirno ime za dvanaest srpskih naroda, a koliko je on apsurdan u svojoj ideološkoj potrebi, pokazuje činjenica da narod pod ovim imenom ne postoji! Pa kakva su onda papjazanija tek

"prasloveni"? Naročito se ruska istoriografija "posipa pepelom po glavi", pa u poslednja dva veka nijedan posao ne započinje bez Slovena i takođe izmišljene "Vizantije" alijas Romeje ili Istočnog srpsko-rimskog carstva, što ima posebno štetan uticaj.

Srbi i Rusi su dva imena za isti narod (Srba ili Rašana), sve do stvaranja Rusije pod Rurićem ili do Ivana Groznog, jer su Srbi konstitutivni element Ruske carevine. Razlika između imena Srbi i Rusi, (Rosi, Rasi, Rašani, Raseni), samo je u tome što je srpsko ime opšte i starije, što je presudno za kulturni kontinuitet, pogotovo kada se zna da je postojbina Arija ili srpskih naroda na ilirskom Helmu (Balkanu). Englezi greše kada kažu da su Srbi "mali Rusi", ispravnije je reći da su Rusi "veliki Srbi", jer, sujeta je dozvoljena samo u opštem interesu.
slave- 73166 - 27.08.2012 : - best (0)

Slava


Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu u sve vekove vekova, amin! I presvetoj Bogorodici našoj sa svim svetima i anđelima. Amin.
slave- 72119 - 29.07.2012 : Branislav Novakovic Indjija - best (0)

Ognjena Marija


Da li je Ognjena Marija crveno slovo?
slave- 69134 - 06.05.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

Đurđevdan


Svima koji slave Svetog Georgija, neka je sretna slava!!!

Evo i pjesme od Bijelog dugmeta, Đurđevdan, iz filma "Cigani lete u nebo" od Emira Kusturice.

Za one koji ne znaju, ova predivna pjesma je napisana prije 70 godina, na putu za "Logor smrti". Ustaše su iz sarajevskih zatvora sa "Vozom smrti" u ozloglašeni logor u Jasenovcu, prevozili oko tri hiljade Srba. Tada je jedan mladić kojem se ne zna ime sročio ovu pjesmu. Pjesma je bila prihvačena i počela se pjevati po cijelom vozu. Pošto ustaše nisu uspjele da ućutkaju Srbe dok pjevaju ovu pjesmu, zatvorili su im sve prozore na vagonima da ih ne "čuju". Na tom putovanju "Vozom smrti", u logor Jasenovac, od tri hiljade, stiglo samo dvije hiljade živih Srba.

Ustaške torture u logoru Jasenovac je preživjelo samo dvjesta Srba, a sa njima je preživila i ova pjesma od nepoznatog tekstopisca.

slave- 49303 - 07.11.2011 : Dragana Stasic Kanada - best (1)

Sveti Dimitrije


Već drugu jesen nisam u svojoj zemlji, pored svog ognjišta. Već drugu jesen sa svojom porodicom ne sečem slavski kolač i ne pijem osveštano vino u čast krsne mi slave Sv. Dimitrija. Ni slutila nisam šta je nostalgija, vapaj za rodnom grudom, koliko boli daljina. Koliko se može voleti Svoje, svoja zemlja, kuća, jorgovan, slast majčinog tek ispečenog slavskog kolača, miris kuvane rakije na mitrovsko jutro, postavljanje uštirkanih stoljnjaka za svečanu slavsku večeru.. .

Nek' ne žale oni koji nisu dobili vize za "beli svet" jer uvek ostaje zarobljena suza za Tamo, uvek, bar se ja tako osećam, sa jednim korakom ka Tamo, te još uvek tražim sebe ovde znajući da svesnost mi pripada Tamo i zauvek. Sve se može menjati, prezime, kuća, kontinent, ali porodica i Krsna Slava, NIKADA.

Želim sa ponosom pravoslavne tradicionalne Srpkinje, da svim Srbima, ma gde bili čestitam Srećnu Slavu Mitrovdan!

Sveti Dimitrije Solunski Mirotočivi (grč. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης je bio hrišćanski mučenik za koga se veruje da je živeo u Solunu početkom 4. veka. Tokom srednjeg veka, Sveti Dimitrije je poštovan kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnih svetaca. Slavi se 8. novembra.

Kult svetog ratnika Dimitrija je rasprostranjen i kod Srba zahvaljujući velikoj duhovnoj bliskosti sa grčkim narodom, gde je ovaj svetitelj veoma slavljen još od vremena turske najezde. Dimitrije je, po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimijana, istrebi. Saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, ne odvratio nego preobrazio u hrišćanstvo, po naređenju cara Maksimijana biva izboden kopljem usred molitve, a telo mu bi bačeno, te ga hrišćani tajno uzeše i sahraniše. Na mestu gde je sahranjen, velomža iz Ilirije, po imenu Leontije, koji se izlečio od teške bolesti na grobu ovoga svetitelja i mučenika, u znak zahvalnosti je podigao crkvu. Kopajući temelje crkve, pronađoene su mošti svetoga velikomučenika Dimitrija.

Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske, isceljiteljom bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrivitelja i zaštitnika Sibira. I svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući njegove isceljiteljske moći koje su mnogima pomogle.

U Srbiji se Sveti Dimitrije praznuje kao slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan održavanja zavetina - preslava. Gradovi u Srbiji Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica dobili su ime po Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. Mnoge crkve su posvećene Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom.

Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan verovalo se da će tako biti sledeće leto. Inače Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari - čuvari stoke.
slave- 24256 - 05.04.2010 : Jastreb - - best (0)

Papski primat


Prije svega, Hristos Voskrese!

Vidim ovde raznih tema na sajtu, ali nikako da se počne pisati i o nečemu veoma bitnom za nas srpski narod. Riječ je o nemilom događaju oko smjene vladike Artemija. Kao što znamo, Artemije nije jedini vladika koji se ogrešio o kanone, ali što je mnogo opasnije, sada mu sude mnogo grešniji od njega. Zapravo, ne sudi se Artemiju za pronevjerene evre, nego zato što on ne želi da se naša crkva pokatoliči.

Vjerovatno su svi čuli da je grupa episkopa-jeretika napravila pometnju u crkvi. Uvodi bogosluženje, slično katoličkom, ali i prije tri godine vladika bački Irinej i braničevski Ignjatije su u Raveni potpisali dokumenat kojim priznaju primat jeretika rimskog pape.

Artemije je smijenjen samo radi pitanja koje je prošle godine postavio u Fanaru - kako može da se prizna primat čovjeka koji nije član crkve? Prvo mora da se uvede u vjeru, da okaje grijehe, pa tek onda da se raspravlja o njegovom primatu.

Sad, nakon smjene Artemija, na sceni je ludovanje šabačkog ciganina Atanasija, koji kanone veže mačku o rep, koji kaže da ne treba slušati riječi Gospoda, niti učenja svetih otaca, nego treba čitati knjige jeretika, episkopa Ziziulasa, koji otvoreno priznaje papski primat, i koji vjenčava pedere.

Iako se u Srbiji dešavaju čuda, ikone plaču, zmije se pojavljuju na liturgijama gdje se služi katolička liturgija, grom tri puta udara u avion sa episkopima - jereticima, kako sebe zovu ekumenistima, grom udara u sabornu crkvu u Beogradu na dan Svetoga Save, jeretici ne posustaju u sojoj namjeri da nas pokatoliče.

Pošto narod malo zna da je potpisan primat rimskog pape, trebalo bi nekako probuditi našu svijest i jeretike episkope koji su bez volje naroda i sabora SPC potpisali ovaj vražiji dokumenati, natjerati da isti ponište.

Bratski pozdrav!
slave- 14272 - 28.08.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Danas je Velika Gospojina


KrstSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki hrišćanski praznik Uspenje presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. Bogorodica se smatra zaštitnicom porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ne samo Bogorodice već i ikone na kojima je ona predstavljena. Uspenje presvete Bogorodice ubraja se u 12 najvećih hrišćanskih praznika i posvećen je danu kada je ona «preseljena na nebo».
slave- 14070 - 02.08.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (1)

Dan Sv. Ilije


Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba. Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti. Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.

Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.

Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.

Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.

Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.

Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.

slave- 14069 - 02.08.2007 : - best (0)

Sveti Ilija Gromovnik


Sveti Ilija Gromovnik - slava vazduhoplovaca
Ilija Tesvićanin, nazvan tako po rodnom gradu u Galadi živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista. Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koje je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.

"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo. " Sveti Ilija prema tome nije umro već je živ otišao na nebo.

Proroci nisu imali nečeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli - društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralno odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.

Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava a gavran mu donosi hranu.

Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.

Ukazom iz 1924 godine određeno je da se Sveti Ilija slavi kao vazduhoplovna slava. Obeležavanju slave pridavan je veliki značaj. To su bile prave narodne svetkovine na svim aerodromima.

Posle obnavljanja rada Jugoslovenskog aerokluba "Naša krila" i vraćanja vazduhoplovaca našim izvornim tradicijama obnovljeno je i slavljenje vazduhoplovne slave Svetog Ilije Gromovnika. Od 1993 godine na dan 2 avgusta okupljaju se vazduhoplovci i zajednički slave svoju slavu.

Srećna vam slava, vazduhoplovci.
slave- 13559 - 02.07.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Sabor Svetog arhangela Gavrila


KrstSabor Svetog arhangela Gavrila - 26. juli / 13. juli
Ovog dana slave se njegova javljanja kroz istoriju ljudskog spasenja. Praznik je ustanovljen na Svetoj gori u IX veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pesmu Bogorodici "Dostoйno estъ". Ovaj arhangel je proroku Mojseju saopštio kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu Devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča, Svetoj Devi je u Nazaretu blagovestio začeće i rođenje Gospoda Isusa Hrista, te se javio pravednom Josifu, pa pastirima kod Vitlejema, samom Gospodu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama itd.
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav, Arhistratiže,
molim tja prisno mi nedostojniji,
da tvojimi molitvami ogradiši nas
krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi,
sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i vopijuščih:
Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih sil.


26. 07. - 13. 07. Sveti mučenici Kirik i Julita
Julita je bila plemićkog roda i živela je u Ikoniji. Mlada je rodila sina Kirika, kojeg je odmah krstila. Kada mu je bilo tri godine, naučila ga je veri i molitvi. U vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, Julita se sa sinom skloni u Selevkiju, ali tu ih uhvatiše i izvedoše pred Sudiju. Julita hrabro ispovedi Hrista. Sudija, da bi je pokolebao, uze da miluje Kirika, ali dete poče da ga grebe ručicama i viče: "I ja sam hrišćanin". Besni sudija ga tresnu o zemlju i gurnu nogom niz kamene stepenice. Dete predade svoju dušicu Bogu, kome majka zahvali što joj je sina udostojio mučeničkog venca. A nju, nakon mnogo mučenja, posekoše mačem. Postradali su 304. godine. Njihove mošti i danas su čudotvorne.

30. 07. " 17. 07. Sveta velikomučenica Marina " Ognjena Marija
Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožaca. Sa 12 godina je saznala za Gospoda i ubrzo se zavetovala da se neće udavati. Otac je omrznu zbog njene vere. Namesnik cara Dioklecijana Olimvije požele je za ženu, a kada ga ona odbi i kada ne hte da se pokloni idolima, naredi da je stave na muke, pa je svu krvavu baci u tamnicu. Tu se ona molila Bogu, ali javi joj se đavo u vidu zmije koja pršte kada se ona prekrsti. Onda je obasja nebeska svetlost i njoj se učini da su iščezli zidovi tamnice. Pritom joj se javi blistavi krst na kojem je stajala golubica. I Bog je isceli. Potom su je bacali u vatru i davili u vodi, i napokon su je posekli. Pred samu smrt javio joj se Gospod sa angelima.

Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Marina
zovet velijim glasom:
tebe, ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.
slave- 13558 - 02.07.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Sveti mučenici i besrebrenici Kozma


KrstSveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan - 14. juli - 01. juli
Rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga razdelili siromasima. Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju veru u Hrista i otpusti ih. Zavidan njihovoj slavi, jedan lekar, bivši njihov učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio kamenjem 284. godine.

Tropar, glas 8:
Sveti besrebrenici i čudotvorci,
Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše,
Zabadava dobiste, zabadava nam dajte.
21. 07. - 08. 07. Sveti velikomučenik Prokopije

21. 07. - 08. 07. Sveti velikomučenik Prokopije
Rođen u Jerusalimu, od oca hrišćanina i majke naznaboškinje, kao Neanije. Otac mu se upokojio i

majka ga je vaspitala u duhu rimskog idolopoklonstva. Car Dioklecijan ga je poslao sa jednim odredom da zatre hrišćane u Aleksandriji. Na tom putu mu se dogodilo nešto slično kao nekada Savlu: Javio mu se sam Gospod i u vazduhu se pokazao presjajan krst. Vojvoda Neanije dade da naprave takav krst i pod njim je otišao umesto na hrišane na Agarjane. Potom je objavio majki da je hrišćanin. Nakon mučenja, bačen je u tamnicu, gde mu se ponovo javio Gospod, koji ga krsti i dade mu ime Prokopije. Njegova majka je takođe poverovala u Hrista i sa još 12 žena je ubijena. Sveti Prokopije posečen je 303. godine.

Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
slave- 13557 - 02.07.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Sveti apostoli Petar i Pavle æ Petrovdan


KrstSveti apostoli Petar i Pavle " Petrovdan - 12. juli / 29. juli
Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mat. 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera mu se postepeno utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, tri puta ga se odrekao, ali se odmah silno pokajao. Neustrašivo je propovedao Jevađelje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa. U vreme cara Nerona u Rimu je raspet na krst, naopako. Sveti apostol Pavle bio je gonitelj Crkve Hristove, ali u veru ga je obratio sam Gospod. Sa plamenom revnošću propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije, Jevrejima i neznabošcima. Posečen je u Rimu, u Neronovo vreme, kada je stradao i apostol Petar.

Tropar, glas 4:
Apostolov pervoprestolnici,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh modite:
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
slave- 13556 - 02.07.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Rođenje Svetog Jovana Preteče


Rođenje Svetog Jovana Preteče " Ivanjdan - 07. juli / 24. juni
KrstŠest meseci pre nego se u Nazaretu javio Presvetoj Devi Mariji, arhangel Gavrilo javio se u Jerusalimskom hramu prvosvešteniku Zahariju i objavio mu je da će njegova bezdetna stara žena Jelisaveta začeti sina. Zaharije je u to posumnjao, pa mu se jezik sveza sve do osmog dana po rođenju njegovog sina, kada je napisao da mu je ime Jovan. Po celom Izrailju razneo se glas o ovom čudu i stiže do Iroda koji, kada posla da pokolju decu u Vitlejemu, posla i da ubiju Jovana. Jelisaveta sakri sina, pa se Irod rasdi i posla da ubiju Zahariju u hramu. Jelisaveta se sa Jovanom sakri u neku pešteru, gde se ubrzo i upokojila. A mladenac Jovan je ostao u pustinji sam, na staranje Bogu i Njegovim angelima.

Tropar, glas 4:
Proroče i predteče prišestvija Hristova,
dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi,
ljuboviju čtuščiji tja:
neplodstvo bo roždšija
i otčeje bezglasije razrješisja,
slavnim i čestnim tvojim roždestvom,
i voploščenije Sina Božija
mirovi propovjedujetsja.

Sluškinja Božija Anastasija
slave- 13217 - 09.06.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u junu


KrstSvete Marta i Marija - 17. juni / 04. juni

Sestre Lazareve. Po vaznesenju Gospoda Lazar je otišao da propoveda Jevanđelje. U ovome su mu pomagale sestre njegove. Ne zna se gde su skončale...

PREPODOBNI PETAR KORIŠKI
18. 06/05. 05.

Rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći). Kao mladić orao na jednom ćoravom volu. Bio je neobično krotak i bezgnevan. Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig. Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno. U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan. Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik. Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao sveti Janićije Devički. U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši. One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u XIII veku. Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan je podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim. U novije vreme ostatak moštiju svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku, gde i danas počiva.


Sveti apostoli Vartolomej i Varnava
24. 06/11. 05

Sveti apostol Vartolomej" jedan od dvanaest velikih apostola" propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji" a potom u Indiji i Jermeniji. U Jeropolju su ovi apostoli molitvom umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Ne shvatajući njihovo delo" neznabošci su ih osudili i razapeli na krst. Upravo tada desio se strašan zemljotres" a prestrašeni ljudi su ih misleći da ih bog kažnjava zbog toga" skinuli sa krsta"ali apostol Filip je već izdahnuo. Vartolomej je otišao potom u Indiju gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik. U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton ga je sahranio u hramu" a kasnije su mošti ovoga svetitelja prenete u Benevent pa u Rim. Sveti apostol Varnava" jedan je od sedamdesetorice. Rodjen na Kipru" učio je zajedno sa Savlom kod Gamalila. Zvao se prvo Josif" ali su ga apostoli nazvali Varnava " Sin Utehe. U vreme Xalkidonskog sabora" saznalo se za njegov grob. Posle otkrivanja njegovih moštiju" Kiparska crkva je" kao apostolska" proglašena samostalnom. Zato se ovaj događaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve.

Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava

Tropar, glas 3:
Apostoli svjatiji molite
milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
slave- 13212 - 09.06.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Apostolski-Petrovski post


KrstPrema kalendaru Srpske pravoslavne crkve za pravoslavne vernike je počeo letnji post, koji se još naziva i Petrovski, jer traje do Petrovdana, 12. jula.

Petrovski post uveden je još u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog (+337), prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom. Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena. O ovom postu od četvrtog veka govore svetitelji: Atanasije Veliki, Amvrosije Mediolanski, kasnije i Lav Veliki i Teodorit Tirski.

Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i vino, subotom i nedeljom moze i riba. Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba (Tipik, gl. 33).

O načinu posta za svakog hrišćanina posebno treba da odluči njegov duhovnik, prema slabosti čoveka i meri svega što je na korist duše".

Anastasijab
slave- 13096 - 01.06.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u junu


KrstSveti car Konstantin i carica Jelena
03. 06/21. 05

Roditelji Konstantinovi behu car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor imaše još dece od druge žene, no od Jelene imaše samo ovoga Konstantina. Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca. Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: ovim pobeđuj. Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tibru. Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana. Pobedivši Vizantince, on sagradi divan prestoni grad na Bosforu, koji se od tada prozva Konstantinopolj. No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu. Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No on to odbi. Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Episkop ga pouči veri hrišćanskoj i krsti, i prokaza iščeze sa tela carevog. Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva i vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudi, a Pravoslavlje utvrdi. Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, revnovaše mnogo za veru Hristovu. Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji. U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine. A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji. Telo njegovo bi sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Sveti Konstantin i Jelena

Tropar, glas 8:
Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev
i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem,
v carjeh apostol tvoj, Gospodi,
carstvujuščij grad v rucje tvojej položi,
jegože spasaj vsegda v mirje,
molitvami Bogorodici,
jedine čelovjekoljubče.


slave- 12934 - 26.05.2007 : Jastreb - best (0)

Trojcindan


Pomaže Bog!
Danas su:
TROJICE - DUHOVI
Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.
Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.
Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.
Tropar (glas 8):
Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.


http://pravoslavnikalendar.com/
slave- 12861 - 22.05.2007 : Jastreb - best (0)

Nikoljice


Danas se obilježava praznik Prenos Moštiju Svetog Nikole, inače krsna slava crkve u Reljevu. A sad par riječi o ovom Božijem ugodniku:

Ovaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji. Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima.

Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Čudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom. Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uči Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost. Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare.

Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" i još za života narod ga prozva Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom.

Kako je rečeno tako je učinjeno. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas. Zato mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.
š U ovaj dan se najčešće, kod nas spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom Srpskom kralju, Svetom Stefanu Dečanskom.

Tropar: Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vseljenaja vsja likovstvujet pjesanmi i pjenmi duhovnimi; dnes bo svjaščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svjatitelja i čudotvorca Nikolaja, jakože solnce nezahodimoje vozsija, svjetozarnimi lučami, razgonjaja tmu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš velikij Nikolaje.

P. S. Ovaj sadržaj, i elektronski pravoslavni kalendar možete preuzeti s adrese http://www.pravoslavnikalendar.com/
slave- 12840 - 19.05.2007 : Zoran Mirke - best (0)

Sveti Jovan


Sretna Slava, 21. Maj - Sveti Jovan Bogoslov - Apostol i Jevandjelist

Sin je majke Salomije i oca Zavedeja koji bese ribar. Imao je i brata Jakova sa kojim je krenuo Hristovim putem i nikada ga nisu napustili. Jovan je jedini ostao pod krstom razapetog Gospoda, zajedno sa svetom Bogomajkom. Tu je bio, cuvao i sluzio svetoj Djevi sve do samog njenog uspenija. Posle toga je otisao put Efesa gdje je mnoge ljude okrenuo na pravi put hriscanstva i bio veoma veliki i nadahnuti propovjednik. Nakon sto je prognan na ostrvo Patmos, napisao je cuveno Jevandjelje i Otkrovenje. Za vrijeme vladavine cara Nerve biva pusten na slobodu. Tada se on ponovo vraca u Efes gdje nastavlja tamo gdje je stao. Sveti Jovan je imao preko sto godina kada je umro. Jednog dan naredio je svojim sedam ucenika da mu van Efesa iskopaju grobnicu i obliku krsta. Kada su to ucenici ucinili, legao je u grobnicu i ucenici su ga sahranili. Posle toga vjernici su otkopali grob ali njegovog tijela tamo nije bilo. Od tada se svake godine na dan 21. Maja sa njegovog groba podizao nekakav sitan prah. Taj prah je bio je ljekovit i mirisljav cime su narod i vjernici lijecili veliki broj bolesti.

Sretna Slava!!!
slave- 12681 - 12.05.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u maju (1)


Krst

Sveti Vasilije Ostroški

(29. aprila tj. 12. maja)

SREĆNA SLAVA

Tropar, glas 4:

Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče bogonosne:
obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu, sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije,
postavljajet tja svojej cerkvi pastirja i dobljago arhijereja,
i po prestavljeniji tvojem sobljude svjatoje tjelo tvoje nerušimo,
svjatitelju Vasilije:

Anastasija i Andjela Novi Beograd
slave- 12559 - 03.05.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u maju (4)


KrstSveti Ćirilo i Metodije - 24. maj / 11. maj

Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitix i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo, je kao oficir, deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo iza toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo ( Konstantin), Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana i njegove doglavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo, Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa svetim Klimentom, kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (0xrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija. Širili su veru i pismenost među Slovenima.

Silzak Svetoga Duha na Apostole - Duhovi - Trojice 27. maj / 14. maj

Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime. Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.

Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.

Tropar (glas 8): Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.
slave- 12558 - 03.05.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (1)

Slave u maju (3)


KrstVaznešenje Gospodnje - Spasovdan - 17. maj
Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola. Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje. Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je: "Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine"" Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga. Apostoli su stajali i nemo gledali za Njim, dok nije sasvim iščezao. Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima: "Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja". U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi SPASOVDAN, tj. Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista.

Tropar (glas 4):
Voznesalsja jesi vo slavje Hriste Bože naš, radost sotvorivij učenikom, objetovanijem svjatago Duha, izvješčenim im bivšim blagoslovenijem jako ti jesi Sin Božij, izbavitelj mira.


SVETI NIKOLAJ MIRLIKIJSKI - PRENOS MOŠTIJU 22. /9 MAJ
Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao.
Zamonašio se u manastiru "Novi Sion", a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu su se nalazile njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svvešteniku iz Barija i naredio mu da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnom patrijaršijom.
Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Tropar: Prispe den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vselenaja vsja lnkovstvujet, pjesanmi i pjenmi duhovnimi. Dnes bo sveščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svetitelja i Čudotvorca Nikolajas, jakože solnce nezahodimoje vozsija svetozarnima lučami, i razgonaja tamu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš, veliki Nikolaje
Prevod: Dođe dan radosne svetkovine, raduje se grad Bari, a sa njim se veseli vaseljena pesmama i pojanjima duhovnim. Jer danas svešteno toržestvo, zbog prenosa časnih i mnogočudotvornih moštiju svetitelja i čudotvorca Nikolaja, kao nezalazno sunce zasja blistavim zracima, i razgoni tamu iskušenja i nevolja od onih koji ti iskreno peviju: spasi nas, veliki Nikolaje, kao naš zastupnik

iz knjige "Srpske slave i verski običaji"
slave- 12557 - 03.05.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u maju (2)


KrstSveti apostol i evanđelist Marko - 8. maj / 25. april

Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duxovnim sinom. Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa. Marko je napisao Sveto Jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć Božju posejao seme xrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio xrišćanstvo, Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju. Neznabošci su tada uxvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije. Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: "Mir tebi Marko jevanđeliste moj" Marko ja odgovorio:"Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Xriste". Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdaxnuo i otišao u bolji svet


SVETI VASILIJE OSTROŠKI " 12. MAJ/29. APRIL

Rođen, je u Popovom Selu u Xercegovini, od prostix i blagorodnix roditelja, Od malena bio je ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi, a kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monax ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zaxumskog i skenderijskog. Kao arxijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ix od turske svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život, uz tople molitve i brigu za svoje vernike, Umro je u XVI veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana, U njixovu moć isceljenja i utexe veruju i pritiču im i xrišćani i muslimani. U Ostrogu se, svake godine na Trojice, održava veliki narodni sabor.
slave- 12556 - 03.05.2007 : Anastasija Novi Beograd - best (0)

Slave u maju (1)


KrstSveti velemučenik Georgije - Šurđevdan " 6. maj /23. april

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih rotitelja u Kapadokiji, Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hxrišćanin, Time je započelo njegovo stradanje za veru, tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin, Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu, Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime. Đurđevdan je dan proleća" dan preobražaja prirode" rađanja novog života" praznik cveća i zelenila. Do Đurđevdana su sva polja zasejana usevima i đurđevske kiše oblagorođuju zemlju da bi donela stostruki rod i hleb naš nasušni" Da bi Bog blagoslovio useve" voćnjake i vinograde" i dao rodnu i plodnu godinu" naš narod na Đurđevdan pravi drvene krstove i njima zakršćava njive i polja" da moć i blagodat Časnoga Krsta čuva useve od svake nepogode i štete. Obično se odseče leskova grana " prut" na sredini se oštrim vrhom noža rascepi" i u taj rascep stavlja prečka od drveta dužine 20 santimetara" i tako se pravi krst" To se zabada u njivu zasejanu pšenicom ili kukuruzom" stavlja se u baštu" na kuću" obično se zakači iznad vrata" ili za rog od krova. Negde se ovaj običaj obavlja na Spasovdan.

Tropar: Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Prevod: Kao oslobodilac zarobljenih i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih, careva pobornik, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Preuzeto iz knjige: "Srpske slave i verski običaji"
slave- 11142 - 07.01.2007 : Radenko S. Sokolac - best (0)

Srbi znaju u šta vjeruju


Da "Srbi ne znaju u šta vjeruju" je ovdje napisano od strane neke osobe koja sebe, opet, smatra vjernikom, doduše islamske vjeroispovijesti. Sa sve malim "s" i dovoljnim količinom bezobrazluka da uzme sebi za pravo da cijeli jedan narod nauči pameti. Pa još pride i sve Ruse, Bjeloruse, veliku većinu Ukrajinaca, Rumune, Bugare, Grke, Gruzijce, Jermene i vaskoliko Pravoslavlje na šest kontinenata.

Objašnjavati takvima zaista nema smisla, pa "njegovi" Šiiti i Suniti se međusobno svakodnevno trijebe, ubjeđujući jedni druge ko je u pravu oko naslijeđa Pejgamberova.

Grešni Nihad možda ne zna da Pravoslavni, a i svi Hrišćani, vjeruju ne u tri Boga nego Jedinog Boga koji se javlja vjernicima u tri Lica: kao Otac, Sin i Sveti duh.

Sin Božji je jednosuštan Ocu i on je radi spasa roda ljudskoga preuzeo na sebe grijehe njegove, raspet na krst i postradao, ali će ponovo doći da sudi živima i mrtvima, vjernicima i nevjernicima.

Srbi nisu pagani koji gaje idolopoklonstvo a slavljenje Krsne slave je čin molitve Bogougodnicima koji su djelima svojim proslavili Tvorca i kojima se obraćamo molbom da pomognu da grijesi naši budu oprošteni na Strašnom sudu.

Idi na stranu - |1|2|