fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija-RODOSLOV
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

rodoslov- 89787 - 17.04.2014 : Nikola Trifunovic Kraljevo - best (0)

Poreklo Trifunovića iz Vučitrna


Interesuje me porodično stablo Trifunovića iz Vučitrna, Kosovo i Metohija. Zna se da su poreklom od Drobnjaka. Glavna slava im je Đurđevdan, a prislava sv. Ilija. Ako neko zna nešto više, bio bih zahvalan da me obavesti. Hvala unapred!
rodoslov- 89723 - 13.04.2014 : Radomir Jovanović Kakmuž - best (0)

Porijeklo prezimena Jovanović i Nikolić sa Ozrena


Pozdrav,

Da li neko ima informaciju o porijeklu prezimena Jovanović i Nikolić iz Kakmuža, opština Petrovo. Bosna i Hercegovina?
rodoslov- 89459 - 26.03.2014 : Anka Kolmer Strbci - best (0)

Poreklo porodice Kolmer


Istražujem poreklo svoje porodice Kolmer iz sela Štbca, da li imam nekoga tamo među živima?
rodoslov- 89369 - 22.03.2014 : Dobrivoj Gajić Zrenjanin - best (0)

Poreklo porodice Gajić


Poštovani,

interesuje me poreklo Gajića iz Bačkog Petrovog Sela opština Bečej. Naša slava je Đurđevdan.
rodoslov- 89287 - 16.03.2014 : Malislatki - best (0)

Porijeklo porodice Kugić


Kugić: pravoslavna porodica u selu Kurjak u Krbavi 1698. godine (poreklom iz okoline Knina ili Bukovine).

Iz knjige srpski prezimenik - dr. Velimir Mihajlović
rodoslov- 89275 - 15.03.2014 : Dana Kugic Sekovici - best (0)

Porijeklo prezimena Kugić


Pozdrav,

interesuje me porijeklo prezimena Kugić.
rodoslov- 89233 - 11.03.2014 : Marija Pantic Beograd - best (0)

Porijeklo Pantića


Molim vas zanima me porodično stablo i rodoslov prezimena Pantić. Ko s moji dalji preci. Rođena sam 1985. godine.

Marija Pantić
rodoslov- 89131 - 04.03.2014 : Slavco Caric Skopje makedonija - best (0)

Poreklo prezimena Carić


Odavno pokušavam da pronađem nešto o poreklu moga prezimena Carić. Ono se prvi put spominje oko 1830. godine u Crnoj Gori u mestu Dobrota. Krsna slava mi je Sveti Nikola.

RE: Poreklo prezimena Carić


Poštovani,
Carića je bilo i na Kosovu, tačnije na području Istoka, pa mislim da ste vi vjerovatno (poput mnogih drugih plemena iz Crne Gore) porijeklom sa tog područja.
rodoslov- 89083 - 02.03.2014 : Sanja Bulatovic Kraljevo - best (1)

Tomovići, pleme, poreklo...


Ušla sam slučajno na ovu stranicu i pronašla sam pleme svojih predaka. Moja pokojna majka je bila Miroslavka Tomović, opština Leposavić, selo Bare.

Ne znam, ali bih volela da se nikada ne zaboravi njeno ime i da se upiše na toj jednoj grančici porekla njenoga. Bila je jaka žena, vredna i plemenita ali i izdana od svoje braće i svoje porodice. Zaboravljena.

Miroslavkin otac se zvao Miloje. Majka joj je umrla kada je bila devojčica. Baka mi se zvala Kostandinka, devojačko prezime Filipović. Miloje i Kosadinka su imali četvoro dece: Miodraga, Miroslavku, Vitomira i Proka. Baku nikada nisam upoznala. Slušala sam o njoj i znam da je mama mnogo patila za njom.

Miloje, mamin otac, je bio jako loš čovek. Sećam se da sam imala sedam godina kada me je majka po prvi put odvela odvela kod svoga oca. Otišli smo u selo Bare, pokisli i promrzli. Sećam se izvora u zemlji i plehanog lončeta iz kojeg nas je majka napojila. Stigli smo do vrha sela. Mati mi je pokazala gde je čuvala ovce kada je bila kao ja te mlekaru gde su držali mleko i sir. Stigli smo do vrata kuće. Otvorio je njen otac. Tada sam prvi put videla tog čoveka. Nije nas primio. Nije me ni pogledao. Zašto? Majka je plakala, odvela nas je u neku trošnu kućicu. Tu je bila slama i tu smo prespavali. Majka je saznala da se otac opet oženio. Žena mu se zvala Coka. Iz tog braka je imao dete koje se zove Zvonko.

I ova noć će biti posvećena tebi mati moja. Tebi i tvom životu, tvojoj muci i porodici koja te je zaboravila, koja te se stidela i koja te se odrekla. Preneću priču dalje svojoj deci, majko moja, svojim unucima i praunucima da se nikada ne zaboravi! Iako te nisu želeli i ako su te se stideli, opraštam vam Tomovići samo zato što volim svoju mamu koje više nema. Ja ću da vam oprostim a da li će Bog?

Hvala vam,
Sanja
rodoslov- 88960 - 25.02.2014 : Nenad Tesic Sabac - best (0)

Poreklo prezimena Tešić


Poštovani,

interesuje me poreklo prezimena Tešić. Živim u Šapcu, ali moji preci su iz Svileuve, opština Koceljevo. Naša slava je sv. Alimpije.

Unapred hvala.
rodoslov- 88913 - 23.02.2014 : Milanka Banja Luka - best (0)

Porijeklo prezimena Gligić


Dobar dan,

zanima me da li neko ima informacije o porijeklu ovog prezimena? Moje ime je Milanka Gligić (1986), živim u Banja Luci i za sada imam vrlo malo informacija.

  • Milan Gligić (pradeda)
  • Uroš Gligić (deda) i Dušanka Gligić (Šurlan) baka
  • Uroš Gligić (otac) i Vesna Gligić (Kresojević) majka

    Sada, da ne dužim, znam većinu ispod Uroš Gligić (deda), ali me interesuje ako neko zna nešto više o Milanu Gligiću da mi javi. Znam još i da potičemo od prezimena Milosavljević. Slavimo Sv. Nikolu!

    Unaprijed hvala!
  • rodoslov- 88765 - 15.02.2014 : Marina Milosavljevic Sydney - best (0)

    Ancestry of Vučković and Pavlović


    I would greatly appreciate it if somebody can help me find my ancestors from my mothers and fathers surnames. My mothers fathers name was Ivan Vučkovic passed away in Draginjac and my fathers father was Budimir Pavlović passed away in Lešnica Serbia.
    rodoslov- 88318 - 23.01.2014 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Bogunovići (pleme)


    Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

    Kraljevska zastava Nemanjića.

    Poreklo srpskog bratstva Bogunovića je iz Stare RaškeŠ1Ć, odnosno iz današnjeg područja severne Crne Gore (misli se na Staru Hercegovinu), koja je osvojena/oslobođena 1876. godine, u ratu protiv Turaka od strane Srba (iz Crne Gore), koje je predvodio njihov poglavar Nikola I Petrović Njegoš (1840-1921), knjaz Crne Gore (vladao: 1860-1910), a kasnije i kralj (vladao: 1910-1918).

    Mada se, u ovom slučaju (nesporno) radi o "bratstvu" (poniklom iz vodeće srpske plemićke porodice), postoje neki autori, poput Jovana T. Cvijića (1865-1927) i Milana Karanovića (1882-1955), koji u svom monumentalnom naučnom radu: "Naselja i poreklo stanovništva" (poglavlje: "Pounje u Bosanskoj Krajini", Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1925, strana 349.), nazivaju isto "plemenom", razvrstavajući ga zbog brojnosti na tri grupe rodova (o čemu će u daljem tekstu biti više reči).

    Kada je u 13. novembra 1350. godine Dubrovnik posetio Stefan X Uroš Dušan Nemanjić (1308-1355), tj. Stefan Uroš IV Dušan "Silni" Nemanjić, kralj Srbije (vladao: 1331-1345), a potom i car (vladao: 1345-1355), a u pratnji mu je bio ("Čingrijina genealogija") i njegov rođak Lavrentije Nemanjić, sin Boguna Nemanjića (kako su zabeležili Dubrovčani: uglednog plemića iz 14. veka), rodonačelnika porodice Bogunović koji je živeo u oblasti Lever Tare i Đurđevića Tare (u današnjoj opštini Pljevlja), gde su se u ono vreme nalazili brojni letnjikovci srpske vladarske porodice Nemanjića.

    Nastanjivanje u Dubrovniku i širenje porodice van njega

    Lavrentije je ostao da živi u Dubrovniku (podaci Dubrovačkog arhiva), a u znak poštovanja na svog uglednog oca, uzeo je prezime Bogunović, pa su ga tako kasnije i zapamtili u ovom Gradu, kao Lavrentija-Lavricu BogunovićaŠ2Ć


    Svečanost povodom dolaska srpskog cara Dušana Nemanjića u Dubrovnik 1350. godine.Od tog dana, Bogunovići su više od 232 godine živeli u srpskom DubrovnikuŠ3ĆŠ4Ć, odnosno sve do 1582. godine (dr Sindik i dr Ćuk), te su se potom bratstvenici-porodice (u više kolona i pravaca) otisnule iz Hercegovine i okoline Dubrovnika, ka južnoj, srednjoj i severnoj Dalmaciji, odnosno ka regionu naseljenom Srbima pravoslavcima i katolicima, koji Mlečani nazivaju: "raggione de Morlachi".

    Ovo se dešavalo neposredno pre i u toku tzv. Kandijskog rata (ital. La guerra di Candia), tj. Šestog tursko-mletačkog rata (1645-1669).

    Tokom ovog rata, svi su se vojno sposobni bratstvenici Bogunovića borili (u sklopu srpske morlačke vojske), pod glavnokomandujućim uskočkim harambašom i serdarom (vojni čin iznad vojvodskog) Ilijom Smiljanićem (16??-1654), a potom i pod glavnokomandujućim (od 1681. godine) uskočkim serdarom Stojanom Jankovićem Mitrovićem (1636-1687), sinom harambaše Janka Mitrovića (1613-1659), koga Mleci nazivaju "capo principale de Morlachi" (Morlak, tj. Morovlah / Crni Vlah - Srbin uskok), a za oslobođenje Dalmacije i Like.

    Većina bratstvenika se konačno (1689), u toku čuvenog Morejskog rata (ital. La guerra di Morea), tj. Sedmog tursko-mletačkog rata (1683-1699), naselila u Vrelu (Lika), tj. na samom izvoru reke Zrmanje, dok su se delovi porodice naseljavali (nešto kasnije) i u Bosanskoj Krajini.

    O tome, da su Bogunovići jedina poznata porodica, koja "po muškoj liniji" vodi direktno poreklo od Nemanjića, pisali su istoričari, specijalizovani za istoriju Dubrovnika u srednjem veku: dr Ilija Sindik (1888-1958), Srbin katolik iz Dubrovnika, dr Ruža Ćuk (1949-), SANU, te istoričar Božidar Kljajević (1953-), koji se uskostručno bavi porodičnom genealogijom.

    Srpsko carstvo oko 1355. godine, koje je uspostavio Stefan 10. Uroš Dušan Nemanjić (1308-1355), kralj Srbije (vladao: 1331-1345), a potom i car (vladao: 1345-1355). Autor karte je Francuz Henri Thiers (1838-1904), a ista je objavljena 1862. godine u knjizi: La Serbie, son pass et son avenir. U Dubrovniku su se Lavrentije Nemanjić-Bogunović i njegovi potomci bavili trgovinom, te su (koristići svoje veze) širili svoju trgovačku mrežu po celom srpstvu: od Prištine, Prizrena, Novog Brda, Mitrovice, Pazara, Pljevalja i drugih krajeva u kojima se (u ono vreme) odvijala živa trgovina.

    Manji broj porodica iz ovog bratstva prihvatilo je katoličku veru (uglavno je u pitanju prekrštavanje u 18.-19. veku) većinom zbog napredovanja u vojnoj službi, tj. vojno-političke karijere, a tek par porodica je u Bosni prihvatilo islam kao svoju religiju, s druge strane preko 95% plemena i dalje je pravoslavnog verskog opredeljenja.

    U Dubrovačkom arhivu je zabeleženo par informacija, koje potiču sa prostora Hercegovine, odnosno Popova polja, a vezane su za bratstvo/porodicu Bogunović.
    Prvi put tamo se pominje Cvetko Bogunović, iz Popova polja (kraj Trebinja), koji je bio zastupnik (jemac) u Dubrovniku 8. januara 1371. godine, Gradoju Tributiniću (lat. Gradoe Tributinich ili Gradoe Tributtino), vlastelinu Trnova u banovini Bosni (1137-1377).

    Drugi put se pominje Brajko Bogunović iz naselja Kotezi u Popovom polju. On se unajmljuje u Dubrovniku pod određenim uslovima, koji su regulisani ugovorom obe strane.

    Najpoznatiji dubrovački istoričar (ovde već pominjani) dr Sindik, navodi u popisu stanovništva Dubrovnika iz 14. veka, porodicu Nemanjić-Bogunović, a u njegovim daljim istraživanjima pominje opet porodicu Bogunović, ovaj put na obodu ovog Grada, ali iz kasnijih popisa stanovništva (od 1498. do 1514. godine), odnosno u selima Majakovu (hrv. Majkovi) i Orašcu (hrv. Orašac).

    Prvi Bogunović, koji je iz Dubrovnika prešao u Hercegovinu bio je Žuro Bogunović.

    Po kome će se prozvati jedna nova porodica - Žurovići, tj. Zurovići, a onda kasnije i Zurovci. Od njihove grane porodice kasnije će nastati i dve islamske porodice.

    Inače, iz Hercegovine, Bogunovići se sele na područje Šibenika (u sam Grad i u njegovo zaleđe), gde ih istoričar dr Dušan Lj. Kašić (1914-1990), nalazi među popisanim znamenitim srpskim porodicama šibenske parohije iz 1652. godine.

    U knjizi "Prezimena u Crnoj Gori" (Beogradska knjiga, Beograd, 2007), autori Akim Miljanić i Vukota Miljanić spominju (str. 53) lokacije na kojima je registrovano prezime Bogunović na prostoru sadašnje Crne Gore, kao i od kada (koje godine) datiraju najstariji sačuvani pomeni navedenog prezimena.
    Koliko su oni u okviru svog istraživanja uspeli da saznaju, prezime Bogunović se spominje u periodu od 1435-1940. godine, u Kotoru i Sudnom Crnom Platu.

    Zapisi o bratstvu i porodici BogunovićaŠurediĆViše autora je pisalo o bratstvu Bogunovića:

    Vladislav Skarić (1869-1943) "Porijeklo pravoslavnog naroda u sjeverozapadnoj Bosni" (str. 29, Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo, 1918) navodi podatke do kojih je došao o porodici Bogunović:

    ... Takva jedna starija porodica su Bogunovići, koji su po porodičnoj tradiciji došli iz Raške pod Bjelaj. Poslije su se digli i otišli u Zrmanju (izvorni kraj rijeke Zrmanje), pa su se odatle raširili po Lici, sjevernoj Dalmaciji i sjeverozapadnoj Bosni. Njihovi su bratstvenici Beronje, Kovačevići, Pašići i Pjanići. Svi slave sv. Jovana. ....

    Na jednom drugom mestu (str. 30) on kaže: ... Bogunovići po pravnim tradicijama donesenim iz Raške bili su prije naizmjence Popovići i Kovačevići. ...

    Za razumevanje gornjih navoda treba znati da se Raška oblast (tada najjači srpski posed) u srednjem veku prostirala na zapad kroz srpske krajeve sve do reke Neretve.

    Jovan Cvijić (1865-1927) "Naselja i poreklo stanovništva" (knjiga 20, str. 348, Srpski etnografski zbornik u izdanju Srpske kraljevske akademije, Beograd, 1925).

    U delu teksta Pounje u Bosanskoj Krajini počev od strane 348, jedan od autora, Milan Karanović (1882-1955) kaže:

    ... Bogunovići su (po Vl. Skariću) od Raške. To sam čuo i od njihovih bratsvenika u Lici, da su od Stare Srbije. Nina Kovačević, starac od 75 godina iz Malog Radića priča o poreklu svoga roda ovo: pre 300 god. pali su na Zmijanje pod Bjelaj. Kada su žene nabijale konoplje, izgori im kuća i u njoj tapije.

    Tada im Turci otmu zemlje i oni se sklone u Dalmaciju, upravo kada je Mletačka istisla Turke iz Dalmacije. Kada je Stojan Janković isterao Turke iz Like, preseli jedan ogranak u Liku u Zrmanju. Tu ih se brzo narodi toliko da su se morali raseljavati. Iseli ih 7 braće pre 150. g. u Vranovinu u Bjelajskom polju. I tu nisu mogli da se skrase i presele se u Doljane. Jedan brat je bio kovač. ...

    General Emanuel Cvjetićanin (1833-1919)U drugom delu teksta na str. 349, autor kaže:

    ... O tome se toliko sačuvalo da su "nekako jedno" pa se eto "razrodilo". Zbog toga sto su se razgranjavali u Dalmaciji, Lici i Bosanskoj Krajini to se pleme Bogunovića može razvrstati u tri grupe rodova.
    Ni jedan mi slučaj nije poznat da su se između se ženili.

    U prvoj su grupi Bogunovići 21 k. u deset naselja; Kovačevići 97 k. u 21 n.; Pašići 31 k. u 6 n.; Pjanići 3 k.; Anušići 10 k. u 4 n.; Mazalice 12 k. u 6 n.; Bundale 4 k. u 2 n. i Đurašinovići 5 k. svega je od ove grane 183 kuće.

    U drugoj su u Dalmaciji razrođenoj grupi najjači Adamovići. Iz Dalmacije su pali pre 200. g. u Smoljanu više Bosanskog Petrovca. Tu pobiju Turke, jer su im hteli da provedu silu na slavi, pa pobegnu preko planine u ovu oblast, a jedni u Prekosanje.

    U ovoj su grupi: Adamovići 27k. u 9 n.; Marčete 24 k. u 5 n.; Stojanovići 16 k. u 8 n.; Grmuše 25 k. u 18 n. i Tatići 15 k. u 5 n. Svega 107 kuća.

    U trećoj su ličkoj grupi Miljuši - Obradovići i Krajinovići. Ima ih u ovoj oblasti: Miljuša 26 k. u 13 naselja; Obradovića 18 k. u 7 n.; Cvjetičani 27 k. u 11 n.; Poznana 7 k. u 4 n.; Borića 6 k. u 3 n.; Krajinovića 10 k. u 6 n.; Škundrića 6 k. u 4 n.; Vranješa 5 k. u 2 n. i Rakića 1 k.

    Svega je bratstva Bogunovića u ovoj oblasti 396 kuca sa 22 prezimena i svi slave sv. Jovana.

    U Lici je samih Bogunovića 79 k. u 8 naselja.

    Od poznatih su istaknutih ljudi iz ovih grupa rodova: vojvoda iz ustanka 1875-78. Trivun Bundalo iz Hasana i pop Vajan Kovačević, zadnji lički hajdučki harambaša Laza Škundrić, i organizator austrijske žandarmerije u Bosni general Emanuel Cvjetićanin.

    Izrazitih je njihovih plemenskih osobina, borbenosti i retke smelosti pop Mile Bogunović iz Vrela, koji je umro 1915., interniran u Aradu. ...

    U istoj knjizi na strani 386, autor kaže sledeće:

    Lazar Škundrić - Bogunović (1825-19??), poslednji lički harambaša (1862-1865)... Doseljenih rodova s J. i J. I ima zagasitije kompleksije (od crnomanjaste do smeđe u nijansama) i otvorenije plave. Izgleda da ih je od svih tih rodova 66% zagasitije, a 33% otvorenije kompleksije.

    Vajan Kovačević - Bogunović (1844-1896) u vreme Srpskog ustanka (1875-1878)Više su zagasitije kompleksije grupe rodova: Gakovići (najcrnje masti) Bogunovići, Popovići, Dmitrovići (po predanju ogranak roda Stojana Novakovića), Beronje, Radakovići, Uzelci, Dobrojevići, Kondići, Jeličići, Srdići, Rajilići, Stojakovići, Bogdanovići i Kačavende. Otvorenije su kompleksije najveća grupa rodova, koji su poreklom s J.: Rodić-Stojisavljević i Lalić-Prica. Pored njih su otvorenije kompleksije, ali drugog karaktera, grupa rodova: Majstorović-Ćulibrk i Banjac-Latinović.

    Violentnost Krajišnika ustanovio je Cvijić upoređujući ih sa Crmničanima u Crnoj Gori. Ona je najizrazitija kod rodova, koji su poreklom s Juga i zagasitije kompleksije. Kod njih ima najviše smelosti, borbenosti, ekspanzivnosti i epskog zanosa. Na njima se dadu pratiti nastupi plahovitosti i ubojitosti. Dali su najveći broj hajduka i vojvoda u ustancima.
    Najpopularnije su vojvode u ustanku 1875-78. iz rodova, koji su starinom s J. i J. I.: hajduk Pecija Popović, Trivo Amelica, Golub Babić, Trivo Bundalo, pop Vajan Kovačević, Simo Davidović i pop Jovo Gak.

    Pominjana je plodnost grupe rodova Rodić-Stojisavljević. Pada u oči njihova sposobnost da se prilagode svakoj sredini, oportuni su u politici i vole vlast po svaku cenu; dobri su trgovci. ...

    Branko J. Bokan "Opština Sanski Most" (knjiga/deo I, do jula 1941, Borba, Beograd, 1974).
    U delu knjige u kojem govori o porodicama koje nastanjuju područje Sanskog Mosta on na sredini stranice kaže:

    ... Škundrići su se u Lici zvali Bogunovići i rod su sa Kovačevićima, Bundalama, Cvetičanima, a svi su se ranije, u Lici zvali Bogunovići.

    Prema pričanjima Laze Škundrića, posljednjeg ličkog harambaše, koji je hajdukovao 16 godina, Škundrići su iz Hercegovine. Tamo su ubili bega, pobjegli i naselili se u Bjelajsko polje. Hercegovački Turci saznaju za njih, pa su morali ponovo da bježe, ovaj put preko Grmeč-planine u kraj oko Palanke. ...

    Kao izvor Bokan je koristio tekst "Iz starog zavičaja" (Matica srpska, Novi Sad), napisan od strane Budislava-Bude Budisavljevića - Prijedorskog (1843-1919).

    Milan Divjak - Lički "Lički kalendar za svaku godinu" (Novi Sad, 1997).
    U delu knjige u kome govori (podnaslov: Da se ne zaboravi da su Srbi živjeli u Lici i Krbavi) daje spisak nekih mesta iz ovog kraja (bivše SFRJ) u kojima su pre 1991, živele pojedine porodice (pa pored ostalih i pripadnici plemena Bogunovića).

    Kako je Divjak zabeležio Bogunovići su živeli u sledećim naseljima na ovom području (u zagradi su navedene porodice koje pripadaju ovom plemenu):

  • Donji Lapac (Bogunović, Kovačević, Obradović i Cvetičanin),
    Gospić (Adamović, Kovačević, Krajnović, Obradović, Stojanović i Škundrić),
    Gračac (Bogunović, Kovačević, Marčetić, Miljuš, Obradović, Cvjetičanin i Cvetičanin),
  • Korenica (Borić, Kovačević, Poznan, Stojanović i Cvjetičanin),
  • Otočac (Borić, Kovačević, Stojanović i Cvijanović),
  • Plaški (Stojanović i Cvetičanin),
  • Plitvička jezera - Mukinje i Plitvice (Borić, Kovačević i Marčetić),
  • Srb (Bogunović, Marčetić, Miljuš i Obradović),
  • Teslingrad (Bogunović, Obradović, Stojanović, Cvjetičanin i Škundrić),
  • Udbina (Kovačević i Cvjetičanin),
  • Velika Popina - Zrmanja (Škundrić),
  • Vrhovine (Borić, Krajnović, Miljuš, Stojanović i Cvjetičanin),
  • Dabar (Cvetičanin, Cvijetičanin i Cvjetičanin),
  • Doljani - Donji Lapac (Bogunović, Miljuš, i Obradović),
  • Kosinj (Cvijanović),
  • Medak (Borić),
  • Ličko Petrovo Selo (Adamović, Cvetičanin, Cvijetičanin i Cvjetićanin).
    Prof. Nilola Laketa, istoričar: Prema knjizi Milana Divjaka, a po kazivanju starih, Pjanići su poreklom od Bogunovića, koji su iz Stare Srbije preko Crne Gore, Hercegovine, Bosne doselili u severnu Dalmaciju u Plavno. Odatle nakon 1689. godine, pređoše u Liku, u Zrmanju.

    U Lici se Bogunovići narodiše te se prozvaše drugim prezimenima i raseliše po Lici i Bosanskoj Krajini. Jedni od njih su Pjanići.

    Pjanići kao i Bogunovići slave svetog Jovana.

    Istaknute ličnosti iz bratstva/porodice Bogunović

    Četnik Miloš S. Bogunović (1850-1936)Brojne su istaknute ličnosti koje potiču iz bratstva Bogunovića:

    Miloš Bogunović (16??-1689), srpski graničarski "kapetan" (oblasni komandant);
    Grgur Damić Bogunović (16??-17??), srpski "uskočki junak", tj. jedan od petorice neretljanskih uskoka, koje je odlikovao Marcantonio Giustinian (1619-1688), mletački dužd (vladao: 1684-1688), a za herojsko osvajanje (1684) "Norinske kule", u vreme kada je mletačku vojsku (tokom Morejskog rata: 1684-1699) predvodio Pietro Valier, generalni providur za Dalmaciju i Albaniju, tj. ital. Provveditore generale in Dalmazia ed Albania (vladao: 1678-1680 i 1685-1686);

    Nikanor (Nikolaj) Bogunović - SkočićŠ5Ć (1735-1792), generalni vikar (lat. vicarious - umesto) Dalmacije (1783-1792), i arhimandrita manastira Krka. Od 1781. godine, duhovnu jurisdikciju, nad srpskim pravoslavnim sveštenstvom i narodom u Dalmaciji, Istri i Boki Kotorskoj, imao je episkop sa sedištem u Veneciji;

    Hajduk Lazar-Lazo Škundrić (1825-19??), poslednji lički hajdučki vođa (harambaša: 1862-1865), koji je hajdukovao 16 godina (1849-1865);
    Vojvoda Trivun-Trivo Bundalo, srpski vođa u "Bosansko-hercegovačkom ustanku" (1875-1878);

    Pop Vasilije-Vajan Kovačević (1844-1896), srpski vođa u "Bosansko-hercegovačkom ustanku" (1875-1878);

    Pop Mile Bogunović (18??-1915), srpski vođa u "Bosansko-hercegovačkom ustanku" (1875-1878);

    Manojlo-Emanuel I. Cvjetićanin (1833-1919), austrougarski baron i feldmaršal-lajtnant;

    Miloš S. Bogunović (1850-1936), učitelj, srpski nacionalni radnik i četnik, a u Prvom svetskom ratu (1914-1918) oficir štaba Savske divizijske oblasti, i nosilac više prestižnih vojnih odlikovanja, među kojima se ističu Srebrni vojnički orden Karađorđeve zvezde sa mačevima - № 15965 (orden je ustanovljen 28. maja 1915. godine), Krst milosrđa (orden je ustanovljen 7. maja 1913. godine), Georgijevski krst (rus. Georgievskiй krest) ruskog cara (orden je ustanovljen 13. februara 1807. godine)Š6Ć;

    Dušan M. Bogunović (1888-19??), učitelj, narodni poslanik i pedagoški pisac;
    Dr Mladen Stojanović (1896-1942), lekar, organizator ustanka u Bosanskoj Krajini, narodni heroj Jugoslavije;

    Poslanik Dušan Bogunović (1888-19??)Tadija Anušić (1896-1942), osnovao je Stranku radnog naroda 1938. godine, narodni heroj "narodnooslobodilačke borbe" (NOB);

    Akademik prof. dr Sreten Stojanović (1898-1960), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i čuveni jugoslovenski (čitaj: srpski) skulptor, profesor mu je bio poznati francuski skulptor mile Antoine Bourdelle;
    Četnički vojvoda Branko-Brane I. Bogunović (1911-1945), pomoćnik komandanta Dinarske četničke divizije (DČD);

    Akademik prof. dr Vladimir Bogunović (1912-1986), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Odeljenje tehničkih nauka;
    Uroš I. Bogunović - Roca (1914-2006), general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije;

    Milan Cvjetičanin (1915-1963), major Jugoslovenske vojske u otadžbini i komandant četničkog korpusa "Gavrilo Princip" (u okviru Dinarske četničke divizije);

    Uglješa Bogunović (1922-1994), čuveni beogradski arhitekta, projektant tornja na Avali;

    Akademik prof. dr Ilija Stojanović (1924-2007), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), osnivač je moderne Katedre za telekomunikacije, koju je vodio 19 godina, a potom radi kao upravnik Zavoda za telekomunikacije i računarsku tehniku. Tokom 1984. godine predsedava u Komitetu za planiranje FM radiodifuzije. Sledeće godine izabran je za predsednika Svetske konferencije za korišćenje geostacionarne satelitske orbite, a 1987. godine predsedava Panelom eksperata organizacije "IFRB" (International Frequency Registration Board);

    Akademik prof. dr Ljubiša Rakić, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu; upravnik Centra za naučnoistraživački rad Kliničkog centra Srbije u Beogradu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za prirodne nauke, Odeljenje medicinskih nauka. Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) - dopisni član od 1973. godine; Nacіonalьna akademія nauk Ukraїni (NANU) - redovni član od 1978. godine. Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANU BiH) - domaći član od 1984. godine; New York Academy of Sciences (NYAC) - član; Akademiя nauk SSSR (danas - Rossiйskaя akademiя nauk) - inostrani član od 1982. godine;

    Akademik prof. dr Branko Škundrić, član Akademije nauka Republike Srpske;

    Vojvoda Branko Bogunović (1911-1945)Prof. dr Petar Škundrić, Tehnološko-metalurški fakultet, Katedra za tekstilno inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu, a jedno vreme (1991-1992) obavljao je i funkciju sekretara Socijalističke partije Srbije (SPS), ministar Rudarstva i energetike u Vladi Srbije (2008-2012);

    Nikanor (Veljko) Bogunović, Episkop banatski, tj. vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC);

    Đorđe Bogunović, potpredsednik Skupštine Republike Srpske Krajine;
    Borislav Bogunović, ministar policije Srpske autonomne oblasti (SAO): "Slavonija, Baranja i Zapadni Srem", i potpredsednik Skupštine Republike Srpske Krajine;

    Prof. dr Danijel Cvjetičanin, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu;
    Prof. dr Jovan Miljuš (1941-1980), Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu;

    Prof. dr Milan Krajinović, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu;
    Prof. dr Nikola Bogunović, Fakultet elektrotehnike i računarstva, Odeljenje za infor

    Prof. dr Nikola Bogunović, Fakultet elektrotehnike i računarstva, Odeljenje za informacione sisteme (hrv. Odjel za informacijske sustave), Univerzitet u Zagrebu (hrv. Zagrebačko sveučilište);

    Prof. dr Aleksandar Bogunović, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu (hrv. Zagrebačko sveučilište);

    Prof. dr Matko Bogunović, Agronomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu (hrv. Zagrebačko sveučilište);

    Slobodan-Giša Bogunović, član Akademije arhitekture Srbije, istoričar arhitekture i pisac;

    Prof. dr Mirko Zurovac, redovni profesor na katedrama za Estetiku i Ontologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i član Odbora za Filozofiju i društvenu teoriju, pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU);
    Slobodan Cvetičanin, operski pevač (bariton), prvak Opere Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Osijeku;

    Nebojša Bogunović, publicista;
    Koje porodice čine bratstvo BogunovićaŠurediĆSrpsko bratstvo Bogunovića čine razne porodice, koje danas nose 36 različitih prezimena (sa varijantama čak 46 prezimena), a gotovo svima je Krsna slava "Jovanjdan" (Sveti Jovan Krstitelj), jer je svega par porodica menjalo svoju originalnu slavu.

    Poznato je da Srbi nerado menjaju Krsnu slavu, a ako su to ikad i učinili to je isključivo bio rezultat nekih teških nedaća koje su pogodile konkretnu porodicu, a za koje po narodnom verovanju ovo predstavlja neku vrstu zadnjeg pokušaja izmene sudbine u pozitivnom smeru.

    Bratstvo (Bogunovića) čine porodice:

    Adamović (uz varijantu istog prezimena: Adam);
    Anušić;
    Beronja;
    Bogunović;
    Borić (grana porodice Cvjetićanin);
    Bundalo;
    Vranješ;
    Grmuša;
    Damić;
    Đurašinović;
    Žurović (uz varijantu istog prezimena: Zurović);
    Zurovac (poreklom su od porodice Žurović/Zurović);
    Zuhrić (islamskog su verskog opredeljenja, a pre prelaska na islam Krsna slava im je bila sv. Jovan, poreklom su od pravoslavne porodice Žurović/Zurović);
    Josipović (grana porodice Kovačević);
    Kovačević;
    Krajinović (uz varijantu istog prezimena: Krajnović);
    Kuburić (grana porodice Miljuš);
    Marčeta (uz varijantu istog prezimena: Marčetić);
    Mazalica;
    Meškići (grana porodice Borić);
    Miljuš;
    Obradović;
    Patić;
    Pašić;
    Piljić (grana porodice Borić);
    Pjanić;
    Popović;
    Poznan;
    Radanović (grana porodice Kovačević);
    Rakić;
    Ramović (islamskog su verskog opredeljenja, a pre prelaska na islam Krsna slava im je bila sv. Jovan, poreklom su od pravoslavne porodice Žurović/Zurović)
    Stojanović;
    Tatić;
    Tomić (Tomići u Drvaru, selo: Veliki Štrpci. Ovi Tomići su od roda Marčeta. Starinom su iz Like. Pre 130 godina preselili su odavde njihovi rođaci na Kamen, kod Glamoča i na Prkose kod Petrovaca.);
    Cvjetićanin (uz varijante istog prezimena: Cvjetičanin, Cvetičanin, Cvijetičanin i Cvijetićanin);
    Škundrić (uz varijante istog prezimena: Škundre i Škondrić);

    Napomena: Kod porodica sa prezimenom Bogunović u severnoj Dalmaciji (naselja: Biljane Donje, Benkovac, Zapužane, Raštević, Radašinovci, Medviđa, Jagodnja donja, Kakma i Bulić) prisutne su sporadično i sledeće Krsne slave: sv. Georgie, tj. Đurđevdan, sv. Stevan; kod Marčetića u severnoj Dalmaciji (naselja: Knin, Koljani i Sinj): sv. Arhangel Mihailo, tj. Aranđelovdan; kod Marčeta u severnoj Dalmaciji (naselje: Žegar): sv. Stevan, kod Pašća u severnoj Dalmaciji (naselje: Oton): sv. Stefan; kod Rakića u severnoj Dalmaciji (Buković, Benkovac, Varivode i Đevrske): sv. Nikola i sv. Georgie, tj. Đurđevdan; kod Tatića u severnoj Dalmaciji (naselje: Kanjane): sv. Nikola; kod Vranješa u severnoj Dalmaciji (naselja: Benkovac i Cetina): sv. Nikola, kod Borića u Bosanskoj Krajini (naselja: Drinić, Ljusina, Matavaza, Otoka, Ripač, Stabandža, Hrgar i Cazin): sv. Pantelija.
  • rodoslov- 88255 - 19.01.2014 : Sredoja Mulic Ostojicevo - best (0)

    Poreklo Mulića


    Interesuje me da li bi mi neko mogao objasniti poreklo prezimena Mulić.
    rodoslov- 88245 - 19.01.2014 : Mladen Milićević Doboj - best (0)

    Porijeklo prezimena Milićević


    Poštovanje,

    Interesuje me više informacija o prezimenu Milićević. Naime, moji Milićevići su iz sela Kostajnice kod Doboja, živjeli su u zaseoku Radići koje je ime dobilo po mom pra-pra-pretku Radi Milićeviću koji je tu prvi se nastanio. U tom zaseoku žive samo Milićevići. Krsna slava nam je Časne verige - 29. januar...

    Pozdrav svima!
    rodoslov- 88111 - 12.01.2014 : Milan Dupljanin Banjaluka - best (0)

    Poreklo prezimena Dupljanin


    Molim vas za poreklo prezimena Dupljanin i gde sve žive porodice sa tim prezimenom.
    rodoslov- 88060 - 09.01.2014 : Jovica Milosevic Zajecar - best (0)

    Poreklo prezimena Dumitru i Martin


    Zanima me poreklo prezimena Martin i Dumitru. Koliko znam vuku poreklo iz Zlatice, Rumunija. Pozdrav
    rodoslov- 88002 - 05.01.2014 : Veselko Tamaš Bijeljina - best (0)

    Porijeklo familije Tamaš


    Interesuje me porijeklo familije Tamaš sa područja Han Pijesak - Pjenovac.
    rodoslov- 87989 - 05.01.2014 : Gorica Jovković Doboj - best (0)

    Porijeklo Jovkovića


    Željela bi znati porijeklo Jovkovića. Naime, pre rata živjeli smo u selu Vrapče opština Vogošća. Slavimo slavu Srđevdan.
    rodoslov- 87721 - 20.12.2013 : Srna Vucinic Vrbas - best (0)

    Drekalovići


    Molim Vas da mi pomognete da saznam svoje pravo prezime i naravno što je više moguće o svome rodu.

    Ja se prezivam Vučinić, kao moj otac i pokojni djed. Živimo u Vojvodini, a djedov rođeni brat je Drakulović iz Kuća. Sva rodbina nam je dolje u Crnoj Gori, a ovdje nemamo nikoga.

    Što više tražim sve manje znam, i priče pojedinih ljudi se ne slažu. Mislim da ja nemam nikakve gene Vučinića a i Drakulovića nema u Kućima. Tamo su Drekalovići. Hvala vam puno!
    rodoslov- 87645 - 14.12.2013 : Bojan Milic Velji Brijeg - best (0)

    Poreklo familije Milić


    Poštovani,

    interesuje me poreklo Milića iz Veljeg Brijega (Ibarski Kolašin), odakle su došli i kako su se pre prezivali. Populacijski u selu najviše ima Milića i Tomovića tj. Popovića i podeljeni su na donju (Milići), i gornju malu (Tomovići).

    Od dede sam nasledio usmeni rodoslov, koji smo stavili na papir, i stigli do mog pretka Milije (za kojeg kaže da smo po njemu dobili prezime Milić) i koji se tu doselio ko zna odakle. Ibarski Kolašin (Kosovo i Metohija) je kraj u kojem se i dalje priča ijekavica, i gde ima prezimena poput Drobnjaka, Košanina, Baščarevića, Jakšića... u Veljem Brijegu ima naziva tipa: "Matornik", "Vrpolje", "Čukarak"...

    Znam jednu verziju porekla, za koju kažu da je moj predak Milija došao sa Žabljaka i da se nekada prezivao Drobnjak, kažu da je pobegao od krvne osvete. Jovan Cvijić je napravio putopis Ibarskim Kolašinom, u kojem je naveo i Velji Brijeg, ali nije se bavio poreklom, već je samo naglasio da je narod dosao iz Crne Gore.

    Ukoliko imate saznanja ili bilo kakvih tragova o poreklu i prezimenu, molio bih vas da mi posaljete mailom, bio bih vam veoma zahvalan. Svako dobro.

    email: bojankmŽyahoo. com
    rodoslov- 87626 - 13.12.2013 : Sveto Rackov Bg - best (0)

    O tome kako je nastalo prezime Rackov


    Pomaže Bog!

    Vaše izlaganje je veoma opšte, bez preciznih podataka i bez navođenja istorijskih izvora! Svakako da je poreklo prezimena sa područija Severne Srbije (današnje Vojvodine), teže utvrditi nego porekla iz ostalih srpskih krajeva.

    Ali hvala Bogu, zbog obimne dokumentacije u arhivama pravoslavnih crkava na područiju Severne Srbije i zbog neumornog, detaljnog i pažljivog rada čuvenog Jovana Erdeljanovića i njegovih mnogobrojnih "naslednika" mi danas možemo u najvećoj meri pronaći svoje poreklo!

    Naravno da je pamćenje naših starijih, pronalaženja mesta rođenja naših pradeda, čukundeda... i traženje u crkvenim arhivima tog sela(mesta) dobar početak da pronađete svoje poreklo!

    Ne tvrdim da svako ko nosi prezime Rackov ima isto poreklo. Ali većina ljudi ima! I ono je utvrđeno i zabeleženo u istorijskim knjigama, koje veoma lako možete i na internetu pronaći.

    Svako dobro!
    rodoslov- 87389 - 26.11.2013 : Vladeta Beljić Zrenjanin - best (0)

    Poreklo Beljića


    Poštovani,

    zanima me poreklo Beljića iz Majura kod Šapca. Znam samo da su doseljeni u Majur u 18. veku iz Hercegovine. Interesuje me iz kog su kraja i plemena. Slavimo Aranđelovdan. Celokupna familija u selu i gradu danas nosi prezime Belić čak i bliski rođaci( slovo l je zamenilo lj). Verovatno iz birokratskih razloga.

    Pozdrav i unapred zahvalan!
    rodoslov- 87367 - 25.11.2013 : Aleksandar Jerkov Pancevo-Perlez - best (0)

    Poreklo porodice Jerkov


    Aleksandar Jerkov želi da sazna više o poreklu porodice Jerkov iz Perleža.
    rodoslov- 87305 - 20.11.2013 : Nikola Rackov Beograd - best (0)

    O tome kako je nastalo prezime Rackov


    Poštovani,

    ovo što ste vi naveli nije relevantno i van konteksta je sa prezimenmo Rackov. Pošto prezime Rackov se javlja medđu Srbima u Austrougarskoj i samo poreklo ljudi koji nose to prezime je teško utvrditi jer su se na prostoru današnje Mađarske i delovima Severne Srbije naseli prilikom velike seobe Srba.

    Nastanak prezimena je relativno lak - RAC je na mađarskom jeziku pogrdan naziv za Srbe tako ćete čuti da je je jedan od starih naziva Novog Sada bila Rac Varoš a i u Mađarskoj je bilo puno mesta sa prefiksom rac: Rac aljmas, Rac dvor, itd.

    Shodno tome, stanovnici srpskog porekla na popisima su upisivani RACkov itd, što mu dođe kao Srbljanović pa se to prezime prihvatili i tako je se pojavilo kod našeg naroda. A poznato je da u severnim delovima među Srbima prezime nije imalo današnju vrednost i nije se toliko vodilo računa o njemu već je slava bila nešto što je predstavljalo glavnu odrednicu o poreklu porodice.
    rodoslov- 87247 - 15.11.2013 : Malislatki - best (1)

    Porijeklo prezimena Samouković


    Porodica Samouković je živjela do Dejtonskog porazuma u opštini Hadžići, a posle se raselila: Srbija, Kanada, Amerika, Australija, Bratunac...

    I. izvor

    01. 11. 1887. Bosanka Vila, broj 21, strana 327, nepoznat autor


    Od Žunovnice je na više pri jednom brijegu pod Igmanom planinom srpko selo Kasatići. U njemu imade 18 kuća, a u gornjem selu žive amo Srbi, a u donjem Muhamedanci. Kasetići od kuda su ime dobili ne zna se, ali po pripovedanju jednog starca iz porodice Samouković, koja u tom selu stanuje, selo je vrlo staro, i postajalo je i prije pada Bosne. Za porodicu Samoukovića pričaju, da je u doba osvajanja Bosne, kada su se pojedine porodice srpske od zuluma turčile, pobjegle u planinu Igman i tamo u nekim stijenama sve dotle živila, dok turčenje prestalo, pa se onda u selo povratila i tako sačuvala i vjeru pradjedova.

    II. Izvor

    Srpski etnografski zbornik, Naselje srpskih Zemalja- knjiga V, Pop Stjepo i Vladimir Trifković - Sarajevska okolina I. Sarajevko polje

    Samoukovići e doselio prije 2 godine iz Pazarića Vujanima. Došao je u kuću Vujanovoj udovici. Ove porodice ima nekoliko kuća u Kasetićima, Pazariću i Sarajevu. Priča se da su od u Kasatićima od starina. Kad je Bona pala pod Omanlije.
    rodoslov- 87069 - 21.10.2013 : /orđe Tomić Vršac - best (0)

    Rodoslov Tomića iz Vršca


    Interesuje me odakle smo mi Tomići stigli na teritoriju Vršca a slava nam je sv. Jovan.
    rodoslov- 86513 - 25.08.2013 : Branko Popovic Melbourn - best (0)

    Porijeklo familije Popović iz Banje Vrućice, Teslić


    Molim vas za više informacija o poreklu moje porodice, odnosno familije Popović nastanjene na Banji Vrućici, opština Teslić, Republika Srpska.

    Interesuje me kako je najednostavnije sastaviti svoj rodoslov ili familijarno stablo. Unapred zahvalan Branko Popović sa porodicom.
    rodoslov- 86351 - 11.08.2013 : Zdravko Reljic Brcko - best (0)

    Porijeklo prezimena Reljić


    Želio bih saznati porijeklo mog prezimena Reljić. Otac mi je Anđelko, djed Bogdan. Rođeni su u Drvaru a u Brčko doŠli 1950. godine. Unapred zahvalan.
    rodoslov- 86137 - 28.07.2013 : Petar Stupar Sabac - best (0)

    Porodica Stupar


    Poštovani,

    Molio bih Vas za što više informacija o korenima porodice Stupar. Posedujem i fotografiju porodičnog grba pa bih i to mogao da Vam pošaljem na poseban mail ukoliko Vas zanima.

    Unapred se zahvaljujem.

    Petar iz Šapca.
    rodoslov- 85977 - 18.07.2013 : Andric Aleksandar Nis - best (0)

    Da li su Andrići sa Glasinca?


    Živim u Nišu. Moji su iz sela Osladić kod Valjeva. Deda mi se zvao Dragić. Kažu da smo se doselili sa Glasinca. Da li neko ima podatke o tome.
    rodoslov- 85905 - 14.07.2013 : Nenad Zivkovic Stubica lazarevac - best (0)

    Poreklo familije Živković


    Poštovani,

    interesuje me poreklo familije Živković. Ono što znam jeste da smo u Šumadiju doseljeni iz Srema pre Karađorđevog ustanka. Krsna slava nam je Sv. Stefan.

    Unapred zahvalan!
    rodoslov- 85613 - 26.06.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    DNK Testiranje po prihvatljivoj cijeni


    Mnogi od nas i ne shvataju značenje i snagu riječi "genealogija", kao i njen uticaj na istoriju! Evo nekoliko komentara, napisanih "narodskim" jezikom.

    Za primjer ću uzeti muški, tj. "Y" gen, pošto me on više zanima, a nekako je i bliži našoj kulturi jer živimo u vremenu patrijarhata.

    Ukoliko živite u Americi, jednostavno uplatite izvjesnu svotu novca preko interneta i na vašu adresu dobijete pismo sa tri "četkice" za uzimanja brisa iz usta i tri plastične epruvete u koje treba da odložite te uzorke.

    Nakon toga, sve to pošaljete u laboratoriju i oni vam urade test, onaj koji izaberete. Najjeftiniji test je Y-DNA12, i on se još zove "test za 12 markera". On košta 49 dolara i može da vam odredi sve rođake, vidi čuda, u zadnjih 29. generacija ili bolje rečeno 650 godina. Meni lično više i ne treba, jer bi mi i to bilo dovoljno da dokažem da sam rođak sa bar 95% muslimana iz Bosne.

    Ovaj test je relevantan samo da dokaže srodstvo između muškaraca, tj. po muškoj liniji (otac-djed-pradjed...). Za test po ženskoj liniji treba na naručite X test, tj. onaj koji vrši testiranje po istoimenom hromozomu.

    Konačno, ovaj test ti određuje haplogrupu, mada je ogromna vjerovatnoća da i ja pripadam I2A2 tj. dinarskom genomu.

    Ono što me je navelo da ovaj test ne uradim jeste činjenica da isti nije anoniman. Uz uzorke u laboratoriju šaljete i jedan papir na kome morate da navedete puno ime i prezime, kao i adresu na koju vam vraćaju rezultate. Ukoliko pažljivo pročitate upustvo, shvatićete da laboratorija trajno čuva vaš DNK, jer vam garantuje da možete naručiti još detaljniji test, tj. onaj koji može još tačnije odrediti vaše porjeklo. Ono što je još neprihvatljivije jeste činjenica da ista laboratorija zadržava pravo da vaše podatke objelodani srodnicima, kako znanim tako i neznanim.

    Na internetu imate čitav niz foruma koji se bave diskusijama na ovu temu. U jednoj od njih nađoh i objašnjene kako da izračunam prije koliko godina je živio Adam - prvi čovjek od koga su nastali svi ostali ljudi. Iako mi ta kalkulacija i nije baš potpuno jasna, svi se nekako slažu da se to desilo prije 125 hiljada godina. Može više, ali ne može manje ni za dan!

    Jedno sam siguran: ova mlada naučna disciplina je toliko moćna da će jednoga dana natjerati naučnike da ponovo pišu istoriju.
    rodoslov- 85592 - 24.06.2013 : Milan Podgorica - best (4)

    Crna Gora danas


    Gospodine,

    treba da ste ponosni što ste porijeklom iz Crne Gore jer je srpstvo u Crnoj Gori bilo jedina slobodna zvijezda skoro 500 godina u koju su sa nadom gledala sva srpska braća iz porobljenih srpskih zemalja. To im je dalo i snage i nade da će i njima doći sloboda.

    E sada, što je kod nas došla fukara na vlast i za sobom povela jedan dio naroda, velika je sramota. Meni licno i svima koji ne mislimo kao oni, bez obzira što mi znamo ko smo i šta smo.

    Kažete da Srpstvo nije nastalo u Crnoj Gori. Tačno je to da nije, ali znajte da je u Crnoj Gori rođen, i to u sred podgorice najveći od svih, Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića i otac Svetog Save. To je bilo više od 300 godina prije Kosovskog boja. I dan-danas u samom centru Podgorice stoji tvrđava Nemanjića. Vjerujem da mu nisu majku ne znam odkud doveli da se tu porodi, nego je bio svoj na svome.

    Eto, da znate da nije sramota reći da ste iz Crne Gore, iz države Nemanjića, jednog Svetog Save. Mi znamo da će i ovo proći i znamo ko smo i šta smo.

    Pozdrav!
    rodoslov- 85541 - 21.06.2013 : Milorad Tomic Vrbovno - best (0)

    Rodoslov Tomića


    Hvala rođaku Svetozaru Tomiću na informaciji da su se moji doselili u Srbiju 1760. godine sa Durmitora.

    Mene takođe interesuje odakle su se dosli na Durmitor jer je poznato da je posle Kosovske bitke većina preživelih Srba beži u Crnu Goru i Hercegovinu. Srbi nisu nastali u Crnoj Gori, a ne razumem to da bi trebao biti ponosan sto sam Crnogorac jer moji preci su Srbi a došli su iz Crne Gore i ja ne bih nikada ponizio moje mrtve pretke i promenio svoju naciju i nazvao se nekim Crnogorcem jer je to nacija koju niko u svetu ne priznaje.

    Ja kao Srbin, možda nisam dobro razumeo svog rođaka Svetozara, možda je i on Srbin iz Crne Gore! U svakom slučaju voleo da se čujemo. Moj email je tmiloradŽhotmail.com.

    Puno pozdrava.
    rodoslov- 85315 - 03.06.2013 : Aleksandar Aleksic Resnik beograd - best (0)

    RE: Poreklo porodice Perić iz Pasjana kod Gnjilana


    Potičem iz sela Pasjane kod Gnjilana i igrom slučaja poznajem porodicu Perić. Mobilni telefon Perić Zvonka je 065-5041-112.
    rodoslov- 85062 - 15.05.2013 : Dejan Peric Smederevo - best (0)

    Tražim poreklo familije Perić iz Pasjana kod Gnjilana


    Tražim informacije o poreklu porodice Perić iz Pasjana kod Gnjilana. Znam da vodim poreklo iz tog mesta i da su mi preci starosedeoci. Slava im je bila Sv. Petka.

    Imena koja znam su od mog dede pa na dalje: Trajko (supruga Budimka), Stojan (supruga Todora), Damjan (supruga Stana). Bio bih zahvalan za bilo kakvu informaciju.
    rodoslov- 85015 - 13.05.2013 : Drazenko Ilic Kakmuz - best (0)

    Porijeklo Ilica sa Ozrena BiH, opština Petrovo


    Pozdrav, zanima me porijeklo Ilića iz Kakmuža, opština Petrovo, prije Drugog svjetskog rata je to bio srez Petrovo. Slava Sveti Stefan! Hvala.
    rodoslov- 84817 - 06.05.2013 : Željana Sanda Pale - best (0)

    Porijeklo porodice Sanda


    Zanima me porijeklo prezimena Sanda. Terenutno postoje dvije porodice na području Istočnog Sarajeva. Unazad 90 godina a ranije ne znam ni otkuda, ni kada su došli.
    Hvala
    rodoslov- 84744 - 03.05.2013 : Dragoslav Stjepanovic Pale - best (1)

    Porijeklo porodice Stjepanović


    Poštovani,

    želio bi da znam nešto više o svom poreklu Stjepanović. Otac i djed su mi živjeli u Rogatici selo Brač. Po priči djeda Miloša poreklom smo iz Crne Gore gdje su u Tursko doba tri brata pobjegla na teritoriju Rogatice. Slavimo svetog Iliju. Da li možete da mi kažete nešto više. Veliki pozdrav.
    rodoslov- 84726 - 01.05.2013 : Suzana Tomic Beograd - best (0)

    Tomići iz Tupanara, Šekovići


    Poštovani Željko,

    Da li biste mogli da mi kažete nešto više o poreklu Tomića (krsna slava Sv. Jovan) jer sam čitajući informacije na raznim mestima sad zbunjena i ništa mi nije jasno.

    Ja sad živim u Beogradu, ali moj otac je poreklom iz Tupanara, Šekovići. Njegov otac, Zdravko Tomić je jednom prilikom rekao da su Tomići tu došli iz Hercegovine, odakle tačno - ne znam. Sa druge strane, nailazim na informacije da smo došli iz Crne Gore. Vrlo mi je bitno da saznam svoje poreko, pa ako bi ste bili ljubazni da mi kažete bilo šta što Vi znate.

    Srdačan pozdrav.

    RE: Tomići iz Hercegovine



    Suzana,

    kao prvo, dosta je porodica koji su iz Crne Gore došli preko Hercegovine, tj. Hercegovina im je bila usputna stanica ili bolje rečeno pokušali bi da tamo izgrade svoj novi dom ali bi nakon par godina i prve sušne godine odustajali i kretali dalje. Drugim riječima - moguće je da su obje informacije tačne.

    Ono što je naročito karakteristično za vas jeste činjenica da i vi slavite Svetog Jovana (slava Tomića iz Crne Gore je Đurđevdan) pa je moguće da ste i vi Tomići iz Šekovića iz porodice Danilovića - isto kao i moj rođak Mihajlo Danilović iz Majura kod Šapca.

    Međutim, prije nego što ova informacija postane zvanična, pričekaj da se konsultujem sa Mihailom, čijim precima i ja treba da zahvalim što sam konačno potvrdio informaciju koju sam i ja imao tj. da i moji Tomići sa Sokoca potiču od Danilovića.

    Pozdrav,
    Željko Tomić
    rodoslov- 84707 - 30.04.2013 : Vladimir Sumadinac Sarajevo - best (0)

    Familija Šumadinac iz Kalauzovića


    Poštovani, interesuje me da li znate nešto o familiji Šumadinac iz sela Kalauzovići (Bare).

    Unaprijed hvala!
    rodoslov- 84199 - 07.04.2013 : Branislava Joksimovic Vrsac - best (0)

    Rodoslov Joksimovića i Pejovića


    Da li bi neko mogao da mi nešto kaže o rodoslovu Joksimovića i Pejovića?
    rodoslov- 83535 - 11.03.2013 : Darko Mišić Batković - best (1)

    Poreklo prezimena Mišić


    Poštovani,

    Želeo bih da me pomognete da saznam poreklo prezimena Mišić. Živimo u selu Batković nadomak Bijeljine. Slavimo Srđevdan i po pričama starih doselili smo se iz Hercegovine, tj. pominje se okolina Nevesinja.
    rodoslov- 83370 - 07.03.2013 : Bojan Radivojevic G,Trnava - best (0)

    Porodično stablo porodice Radivojević


    Želeo bih da napravim porodično stablo za Radivojeviće, a interesuje me i poreklo tog prezimena. Inače, slavimo krsnu slavu Sv. Lazar tj. Lazarevu subotu.
    rodoslov- 83341 - 06.03.2013 : Dragan Vujic Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Vujić


    Zanima me poreklo prezimena Vujić. Inače, moji preci su živeli ispod Kadinjače. Slavimo sv. Arhangela Mihaila, tj. 21. novembar. Neki kažu da smo poreklom iz Hercegovine.
    rodoslov- 82671 - 15.02.2013 : Miodrag Radak Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Majstorović i Radak


    Majka Mileva Majstorović, otac Nikola Radak, rođeni u Rajnovci srez Bihać, BiH.
    rodoslov- 82651 - 15.02.2013 : Yovanka Melbourne - best (0)

    Aleksić


    Looking for ancestors in Sugrin with the surname Aleksić.
    rodoslov- 82643 - 15.02.2013 : Miroslav Tomic Dvorovi - best (0)

    Porijeklo Tomića iz Dvorova


    Zovem se Miroslav Tomić iz Dvorova od oca Drage, djeda Đorđija i pradjeda Luke. Po priči mojih roditelja naša porodica je iz Crne Gore, slavimo Đurđevdan. Volio bih znati tačno porijeklo mog prezimena. Mislim da sam u srodstvu sa gospodinom Dejanom Tomićem iz Čačka. Dio Dvorova u kome živim se sada u narodu zove Hanište - Anajište.

    Sa poštovanjem,

    Miroslav Tomić
    rodoslov- 82403 - 10.02.2013 : Momir Zarač Krajišnik, Zrenjanin - best (0)

    Prezime Zarač


    Interesuje me poreklo i od kada ima pisanih tragova za prezime Zarač.
    rodoslov- 82378 - 09.02.2013 : Vitomir Radović Zrenjanin - best (0)

    Poreklo Radovića


    Za Zdravka,

    Zdravko moja mail adresa je ispravna, samo umesto onoga slova Ž stavite ono "majmunsko A" koje ima svaki email.

    Pozdrav od Vita Radovića
    rodoslov- 82284 - 06.02.2013 : Mavles Mihajlović Banja Luka - best (1)

    Porijeklo prezimena Mihajlović


    Mjesto banjaluka, selo Saračica, Mali Prnjavor. Molim vas ako znate bilo šta o ovom prezimenu.
    rodoslov- 82207 - 03.02.2013 : Zdravko Gračanin Višegrad - best (0)

    Porijeklo Radovića


    Vitomire Radoviću Vaša mail adresa nije ispravna tako da ne mogu da vam pošaljem poruku.

    Pozdrav Zdravko
    rodoslov- 82107 - 31.01.2013 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo porodice Žarac


    Žarac: Zsaracz u Futogu(Bačka)1743. godine; samo tri osobe u selu Bakići kod Podravske Slatine u Hrvatskoj1948. godine. Identično sa ličnim imenom Žarac koje je potvrđeno u spisku Tihomira Ostojića iz 1895. godine. Up. prezime Žerac u selu Babincu kod Bjelovara.

    Iz knjige Dr. Velimira Mihajlovića - srpski prezimenik
    rodoslov- 82049 - 30.01.2013 : Radmila Zarac Nova Pazova - best (0)

    Prezime Žarac


    Interesujeme poreklo prezimena Žarac, bili su naseljeni u okolini Knina.
    rodoslov- 81985 - 28.01.2013 : Marina - best (0)

    Matijašević


    Interesuje me poreklo prezimena Matijašević.
    rodoslov- 81948 - 27.01.2013 : Dragan Draskovic Grbalj - best (0)

    Bratstvo Drašković


    Pošto posjedujem uredno napisane podatke od mojeg pradjeda, Laza Draškovića sa teorijom i tvrdnjom da naše bratstvo potiče sa Ceva opština Cetinje, i da smo se tamo naselili davne 1738. godine gdje i do danas živimo u selu Vranovići-donji Grbalj. Zanima me po vašim saznanjima da li je to istina.
    rodoslov- 81871 - 24.01.2013 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo porodice Budiša


    Budiša: kod katoličkog stanovništva u Bosni 1743 godine; u selu Preocu(Unac), poreklom iz Drniša; u Hrvatskoj: kod Drniša, Sinja, Virovitice i Našica.

    Jednako sa ličnim imenom Budiša, prvi pisani tragovi 1330. godine.

    Iz knjige Dr. Velimir Mihajlović - srpski prezimenik.
    rodoslov- 81861 - 24.01.2013 : Branko Budisa Zabalj - best (0)

    Budiše iz Žablja


    Deda Branko (pradeda Risto) se doselio iz Rastićeva, Donji Vakuf 1951. godine. Interesuje me poreklo prezimena i rodoslov.
    rodoslov- 81663 - 16.01.2013 : Dragan Tejić - best (0)

    Tejići


    Pozdrav za Zoricu Laić iz Melburna. I moj otac je iz G. Lamovite zaselak Tejići. Odac je sin Gliše i Draginje Zrnić. Njihov otac ili djed je Aleksa seoski knez.

    Ako tvoj rođak Radoica ima brata Miću i Aleksu pripadamo istoj lozi pa smo na neki način rođaci. Dolazio sam u selo i uspio doći do 1700 i neke godine, ali dalje nismo mogli jer su knjige popaljene. Na ovu adresu sam se javio nadajući se da će mi neko reći odakle potičemo jer nas ima i u vojvodini kao i čitavo selo Tejići u centralnoj srbiji. Ostalo što znam napisao sam u prethodnom tekstu. Hvala na javljanju.
    rodoslov- 81594 - 13.01.2013 : Slavko Jovančić I. Sarajevo - Toplik - best (0)

    Porijeklo porodice Jovančić


    Želio bih nešto više znati o porijeklu porodice Jovančić. Moj djed se zvao Triša a njegov otac Simo Jovančić. Istočno Sarajevo - Lukavica selo Toplik.
    rodoslov- 81552 - 12.01.2013 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo porodice Dušić


    Prezime zabeleženo kod Srba graničara u Hrvatskoj 1644; srpska porodica u selu Rijenci 1698; u Tordincima (Srem) 1736 godine; u selu Zaklopača u Srbiji; savremeno u Beogradu; u Hrvatskoj: okolina Buzeta, Pazina, Pule i Kostajnice. Up. toponim Dušić u Pounju u Bosanskoj Krajini i u Crnoj Gori.

    Iz knjige Velimir Mihajlović - Srpski prezimenik
    rodoslov- 81525 - 11.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Tomić, Bela Reka


    Bela Reka - najstarije porodice u selu su: Širići, Jakovljevici, Krejakovići i Đurići. Oni su starosedeoci, svi slave jednu slavu Đurđevdan (od jednog su pretka).

    Pored toga, tamo žive Tomići (1 kuća, slava Petrovdan) u gornjoj mali. Poreklo im je nepoznato. Iz Lukića potoka kod vodenice, kao lončari sedeli. To je sve što sam našao o Tomićima iz Bele Reke.
    rodoslov- 81379 - 09.01.2013 : Branka Zuban Melbourne - best (0)

    Jevđević


    Želela bih da saznam nešto o poreklu familije Jevđević. Moj otac se zvao Novak i rođen je u Rogatici.

    Hvala
    rodoslov- 81325 - 08.01.2013 : Zijad Poljo Brčko - best (0)

    Prezime Poljo


    Želeo bih saznati porijeklo familije Poljo. Za Višegrad, Prelovo potok znam ali dalje ne znam.
    rodoslov- 81306 - 07.01.2013 : Nikola Dušić Smederevo - best (0)

    Prezime Dušić


    Želeo bih da saznam odakle potiče prezime Dušić? Znam samo da postoji i selo po tom prezimenu, pa ako bi neko mogao da mi pomogne bio bih mu veoma zahvalan. Hvala!
    rodoslov- 81265 - 06.01.2013 : Bojan Regeljac Savino Selo - best (0)

    Odakle potiče prezime Regeljac


    Želeo bih da vas zamolim da mi pomognete da saznam odakle potice prezime Regeljac.

    Ja sam saznao samo to, da smo negde između Crne Gore i Kosova bili prije dugo vremena i da se radi krvne osvete moj pradjed naselio Vojvodinu Selo Desputovo. Nažalost nemam koga da pitam drugo da mi pomogne od poznatih osoba. Ako neko od vas moze da pomogne bio bih vam zahvalan.
    Sa poštovanjem
    Regeljac Bojan
    rodoslov- 81224 - 05.01.2013 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo porodice Kasavica


    Prezime Kasavica je zabeleženo u Novoj Gradini i Brčkom u Bosni. Po svoj prilici predstavlja nadimak, i najbližu sematičku paralelu nalazim u apelativu kasav u značenju mršavo, neugojeno prase.

    Iz knjige Velimir Mihajlović: Srpski prezimenik
    rodoslov- 80896 - 27.12.2012 : Zorica Lajic Melbourne - best (0)

    Tejići


    Moj brat od tetke je takođe Tejić Ranko iz Gornje Lamovite kod Omarske, opština Prijedor. Njegov otac je Aleksa Tejić a mati Danica Lajić. Znam da mu je baba bila Joka.

    Većina stanovnika ovog sela vodi poreklo iz starina iz južnih krajeva tj. Hercegovine ili Crne Gore, ali su se doselili ovamo na Kozaru iz pravca tromeđe, tj. Like, Severne Dalmacije.
    rodoslov- 80858 - 25.12.2012 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo Davinića


    Prezime čiji najstariji pomen nalazimo 1749. u selu dobrinci(Srem);u Opovu (Banat)u XVIII veku; 1808. godine u selu Mišaru u Mačvi;u Batočini, gde su doseljeni iz Mečkovca u Poljanici i u Milatovcu, poreklom iz Pirota;u selu Darkovci(Vlasina)zabeleženi kao starinci;u Hrvatskoj samo u Borovu i Sredskoj kod Vukovara i u Rijeci 1948. godine (devet stanovnika).

    Vodi poreklo od ženskog imena Davina (Dafina) koje u našim jezičkim spomenicima a prvi put srećemo 1660. godine. Osnovu čini muško ime Davin, inače predstavlja muški pandam ženskog imena Davina.

    Iz knjige Velimira Mihajlovića - srpski prezimenik
    rodoslov- 80831 - 25.12.2012 : Vitomir Radović Zrenjanin - best (0)

    Poreklo Radovića


    Molim sve one koji znaju nešto o Radovićima sa bilo kojom slavom, da mi pišu na mejladresu: vilaradovicŽptt. rs

    Pozdrav od Vita Radovića
    rodoslov- 80667 - 18.12.2012 : Katarina Milivojevic Obrenovac - best (0)

    Poreklo prezimena Milivojević i Kosjerić


    Ja sam Katarina iz Obrenovca. Zanima me poreklo mog prezimena Milivojević. Znam samo da je moj čukundeda došao iz Hercegovine u selo Donja Pološnica kod grada Kosjerić za vreme starih ratova iz današnjeg Herceg Novog koji se nekada zvao samo Hercegovina.
    rodoslov- 80581 - 14.12.2012 : Dragan Avrić Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Avrić i Novković


    Odakle potiču Avrići? Po jednoj varijanti oni su došli iz Crne Gore a po drugoj iz Gradačca u Bosni. Odakle su Novkovići i kakva je njihova međusobna veza?

    Danas ima Avrića na nekoliko lokacija i uglavnom su poreklom sa dva matične lokacije: iz Drenovca kod Šapca i iz Zelinje kod Gradačca (sa odseljenim delom u Markušicu).
    rodoslov- 80163 - 04.12.2012 : Željko Šormaz Prijedor - best (0)

    Rodoslov porodice Šormaz


    Zanima me porijeklo prezimena Šormaz, kao i više podataka o porijeklu i kretanju porodice. Znam nekoliko podataka pa ću to podijeliti kao određene smjernice za lakše pronalaženje korijena.

    Nastanjeni smo na području opštine Prijedor gdje smo došli (neprovjereno) prije, otprilike, 350-400 godina sa područja današnje opštine Grahovo. Slavimo Đurđevdan, iako Šormazi u Grahovu slave Nikoljdan kao i Šormazi u Kanjanima (Hrvatska).

    Riječ "šormaz" se nalazi u turskom riječniku i znači "svjež". Ovo je nekoliko podataka koje znam pa me zanima ako neko može da mi pomogne sa više podataka jer me zanima i porijeklo prezimena (od čega potiče, kad smo ga dobili ili uzeli, itd. ) kao i porijeklo porodice i izrada porodičnog stabla.
    rodoslov- 80073 - 01.12.2012 : Tejić Prijedor - best (0)

    Prezime Tejić iz Lamovite


    Interesuje me porijeklo prezimena Tejić. Po podatcima nekim vodi porijeklo iz Bosanske Krajine, a ima nas nešto i u Hrvatskoj i Vojvodini. Mi slavimo Đurđevdan. Inače porodica nam je iz Lamovite.

    Hvala!
    rodoslov- 80061 - 30.11.2012 : Natasa Neskovic Chicago - best (0)

    Poreklo prezimena Nešković sa Zlatibora


    Pozdrav svima,

    Vaša stranica mi se jako dopada i drago mi je da postoji ovako nesto.
    Jako me zanima odakle poticu Neskovici. Moj deda je živeo u selu Donja Bela Reka kod Zlatibora. Samo je jedna familija nosila ovo prezime u tom selu. On se zvao Mladen Nešković a njegov otac Ranko Nešković. Deda je slavio slavu Srdevdan a preslava je Svete Trojice. Ja mislim da prezime potiče negde iz Crne Gore.

    Hvala vam puno.

    Pozdrav!
    rodoslov- 80057 - 30.11.2012 : Slobodan Parapid Budva - best (0)

    Porijeklo prezimena Parapid


    Moja porodica(kao i bratstvo), po predanju i po pisanim dokumentima popa Sava Nakićenovića, slovi za najstarije Srbe u Grblju (Boka). Stara Krsna slava nam je bila "Tiodorova subota" koja je promijenjena prije nekih 100-tinak godina u Sveti Velikomučenici Onisifor i Porfirije i Sv. Nektarije Eginski (22. 11. ).

    Dosta sam tražio i išao za raznim predanjima ali nemam potpunijeg podatka o porijeklu našeg prezimena. Stoga molim, ukoliko imate mogućnosti i raspoloživih informacija, da mi odgovorite.

    Unaprijed hvala i pozdrav!
    Slobodan Parapid
    rodoslov- 79860 - 23.11.2012 : Dragan Kapuran Australija - best (0)

    Poreklo porodice Kapuran


    Porodice Kapuran vodi porijeklo sa Žabljaka, Crna Gora. Trojica braće Gospića zbog uvrede tadasnje vlasti bježe u Bosnu. Tada je bill dovoljno promjeniti prezime da vas ne uhvate, tako je jedan od njih uzeo prezime Kapuran, drugi Nešković, a treći Šuko. Kapuran je dobio prezime jer je stalno nosio kapu, Nešković se zvao Nenad, a Šuko nije imao jedno uho, ili mu je bilo oštećeno. Kapuran je kupio zemlju u Milotini, opština Foča gdje i dan-danas imaju velika imanja. Porodica Kapuran iz okoline Sokoca, negdje oko Olova je ista porodica kao i ovi iz Milotine, a nastali su tako što se neka žena koja je bila udata u Milotinu, nakon smrti muža preudala i sa sobom povela dva sina.

    POZDRAV ZA SVE KAPURANE ŠIROM SVIJETA.
    rodoslov- 78895 - 06.11.2012 : Aleksandar Bojic Banja Luka - best (0)

    Rod Bojić, Javorani - Banja Luka


    Pozdrav,

    Ime mi je Aleksandar Dragoslava Bojić. Živim u Banja Luci. Već neko vrijeme radim na rodoslov svoga roda. Slava je Časne Verige Sv. Ap. Petra. Do sad poznata starina mi je u selu Javorani (zaseok Bojići) u koji su mi preci (peti pas od mene, polovina 19. vijeka) došli navodno iz sela Trijebovo kod Mrkonjić Grada. Toliko znam.

    Molim vas za pomoć vezano za ovo. Unaprijed zahvalan.


    Aleksandar Bojic
    Časne Verige Sv. Ap. Petra
    Javorani - Banja Luka
    rodoslov- 78871 - 06.11.2012 : Emilija Romić Beograd - best (0)

    Tražim rođake, porodica Romić


    Zovem se Emilija Romić i dolazim iz Beograda. Interesuje me da saznam odakle su moji preci, i da takođe stupim u kontakt sa nekim od njih.

    Rečeno mi je da su mi sa majčine majke, babine strane, Španci poreklom iz Sevilje, koji su u Vojvodinu došli u 18. veku, ako ne malčice kasnije. Baba je poreklom iz okoline Rume, iz sela Kraljevci. Dok su sa dedine strane Crnogoci poreklom iz Andrijevice, selo Prisoja.

    Sa očeve strane je još interesantnije. Očev otac se preziva takođe Romić, kao i njegov otac, Martin, i deda, Vukadin. Nije mi rečeno odakle potiču, stoga me jako interesuju. A majka mu je sa Bleda, a njena tetka je Čehinja, i zvala se Maržena (devojačko prezime Jonjur).
    rodoslov- 78601 - 30.10.2012 : Malislatki - best (0)

    Porijeklo Gazibarića


    Gazibara: Prezime zabilježeno u Santovi/ Bačka/ 1720 godine, Starom Bečeju 1729 g, u selu Trešnjevici/Belica, Srbija; porodični nadimak u Lužnici/Srbija/; u selu Ravnešu u Slavoniji u XIX veku; u Hrvatskoj kod Vojnića, Splita i Grubišnog polja. Složeno je od glagola gaziti i imenice bara. Prezime je identično sa apelativom gazibara koji ima tri značenja:roda(u Gruži), patka u jednoj zagoneci i nečista žena. budući da je ovde nadimak u pitanju, sva tri značenja dolaze u obzir za njegovu etimologiju.

    Prezime Gazibrić u selu Lubnici /Crna Reka/, Sremskoj Mitrovici 1727, i Kukujevcima /Srem/ 1749 g. Prezime Gazivodić u okolini Dubrovnika sa istoriskom potvrdom iz 1667 g.

    Osnovno je pitanje u vezi etimonologije i semantikom ovog oblika sastoji se u tome da li je prezime/nadimak/ postalo od toponima/hidronima/ ili obrnuto.

    Gazivoda predstavlja ustvari predstavlja išćezli geografski pojam. To bi bilo ono mjesto gde se može lako i bezbedno preći neki vodeni tok /Gazivoda/ili vodena prepreka /Gazibara/.

    Iz knjige Dr. Velimira Mihajlovića - srpski prezimenik
    rodoslov- 78562 - 29.10.2012 : Čedomir Antonić Novi Beograd - best (0)

    Poreklо Gazibarića doseljenih iz Rume


    U selo Vukona, Tamnava, doselili su se Gazibarići, sveštenička porodića, u 17 veku, iz Srema (Rume, Krčedina.. . ). Odakle su Gazibarići stigli u Srem i kada?
    rodoslov- 77662 - 30.09.2012 : Sarajlija Grand forks - best (0)

    Žižići


    Imate li bar neke podatke, iz kojeg kraja ste bivše Jugoslavije, odakle da počnemo sa istragom?
    rodoslov- 77644 - 30.09.2012 : Silvija Zizic Njemacka - best (0)

    Porodica Žižić


    Pozdrav iz Njemačke! Ja sam iz porodice Žižić, pa ako mi neko može pomoći da vidim odakle su mi korjeni. Svašta sam pokušavala, ali nikako da se snađem. Unaprijed zahvalna!
    rodoslov- 73880 - 14.09.2012 : Tihomir Žižić Nikšić - best (0)

    Rodoslov porodice Žižić


    Molim gospođu sa Sokoca, Borovčanku ali kako ona kaže i Žižićku da mi se javi. Volio bih imati i njen roslov porodice Žižić.
    rodoslov- 73831 - 12.09.2012 : Milos Petkovic Topola,Oplenac - best (0)

    Poreklo porodice Petković


    Želim da saznam poreklo moje porodice Petković. Slavimo krsnu slavu Sv, Alimpije. Deda mi je zasnovao porodicu u Kraljevu, oženio se sa mojom babom koja je bila iz Bitole. Izrodili su 5 sinova do 1940. godine, dva su im ostala živa, moj otac i stric. Znam i to da se mog dede otac zvao Nikodije. Ne znam odakle mi je deda došao, te molim ovaj forum da mi pomogne da pronađem svoje korene. Pominjalo se neko selo Lukovo kod Negotina, nije bilo rezultata, skoro sam došao do informacije da poticemo iz nekog sela kod S. Palanke, više ni sam ne znam.

    Otac je se zvao Gojimir, deda Miodrag, a baba Radmila, devojacko Božić iz Makedonije.

    Želim da saznam zbog svoje dece, a i sebe samog, jer to nije tako daleko.
    rodoslov- 73431 - 02.09.2012 : Vladimir Lovric Minnesota, SAD - best (1)

    Brak sa dalekim rođakom


    Studirajući pravo, naučio sam da se srodstvo računa prema broju ljudi koji su između tebe i zajedničkog vam pretka plus od zajedničkog pretka do osobe sa kojom hoćeš da izračunaš srodsvo. Svaki pojedinac na tom putu, predstavlja jedno koljeno.

    Primjera radi, ja i moj brat smo 2. koljeno, jer počinjući od mene, moj mi je otac 1. koljeno a onda mi brat dođe 2. koljeno. Otac nam je zajednički predak. U slučaju moje djece i moga brata djece, njihov zajednicki predak je njihov dido (to jest moj tata). Počevši računanje od mog djeteta: prvo idem ja (jedno koljeno(, zatim njegov dido (2. koljeno), onda moj brat(3. koljeno) zatim djete moga brata(4. koljeno).

    U tvom slučaju, Jelena, ako sam dobro razumio ( ne znam šta znači rođene sestre od strica) tvoja prababa i njegova baba su rođene sestre. Po pravu ste vi 7. koljeno. Ako počnes računati od tebe pema zajedničkom pretku (tvom pra-pradjedu, a njegovom pradjedu) ide: Prvo tvoj otac ili majka, jedno koljeno. Drugo koljeno, tvoj djed ili baka. Treće koljeno, tvoja prabaka. Četvrto koljeno je tvoj pra-pradjed. Onda se kreće prema njemu. Peto koljeno je njegova baka. Šesto koljeno je njegov otac. Sedmo koljeno je on. Tako da si ti njemo i on tebi 7. koljeno po porodičnom pravu i zakonu, to jest sud bi vas tretirao kao takvo srodstvo.

    U Bosni i Hercegovini je zabranjen brak između 4. koljena (po pravu), to jest između djece od braće i sestara. U Hrvatskoj (kao u većini zemalja svijeta), je brak izmedju 4. koljena dozvoljen samo u posebnu odluku suda a treće koljeno je totalno zabranjeno. Znači zakonski, država ne misli da bi brak između 5. i 6. i daljnih koljena proizveo neželjene posljedice po djecu is tih brakova ili druge neželjene porodične.

    Moj bi ti savjet bio da odeš advokatu u Novi Sad i da ga pitaš da li je to ovako kako sam ja napisao i da ga pitaš šta zakon ne zabranjuje brak (ako je tako opasan) između 5, 6, 7 koljena. Takođe bi ti preporučio da odeš kod doktora (mozda ginekologa) i da ga pitaš kolika je vjerovatnoća da se djeca iz vašeg odnosa rode nesposobna. Ni jedna država ne zabranjuje vezu između 7. koljena, a ne znam da li i crkva vas smatra rodom. Nisam vjernik, ali ako ti to znači, možeš otići i pitati i popa.

    Sretno!

    Vladimire,

    tvoje objašnjenje je dosta poučno i ja sam ti zahvalan na njemu. Međutim, mišljenja sam da je Jelena više bila zainteresovana za praktične razloge, nego za pravne.

    Meni su poznati slučajevi braka između rođaka trećeg koljena (ista pranbaba) pa su djeca normalna, ali i slučaj gdje nisu. Međutim, to ne znači da se abnormalitet neće javiti i nekoliko generacija nakon ove zdrave djece.

    Kod nas na Romaniji je jako prisutno ubjeđenje da se ne bi trebali sklapati brakovi ni do 7. koljena u slučaju različitih prezimena, a između istog prezimena (koji slave krsnu slavu) NIKADA, bez obzira na generaciju.
    rodoslov- 73263 - 30.08.2012 : Jelena Novi Sad - best (0)

    Saznala sam da sam u rodu sa dečkom!


    Ja sam Jelena iz Novog Sada. Imala sam dečka sa kojim sam bila pet meseci. Nedavno smo saznali da smo u rodu. To je bio velik šok za nas od koga ja ne mogu da se oporavim, pa još uvek istražujem i tražim neku pomoć. Zato vas molim da mi pomognete. Po nekoj priči ispada da je taj dečko meni ujak. Međutim, sve stvari koje su mi se desile prvi put bile su sa njim, pa čak i seksualni odnos.

    E sada, ovako. Njegova baba i moja prababa su rođene sestre od strica, a od mog dečka tata i moj deda su braća, tako da moj dečko mojoj mami dođe brat a meni ujak. Međutim, u njegovoj porodici je došlo do poremećaja generacija, tako da je on meni 4. koleno a ja njemu 5. Da li mi smemo da budemo zajedno i dalje, ja ga volim do neba i stvarno ne mogu bez njega, ovi dani mi prolaze pakleno, molim vas pomozite mi!

    Jelena,

    kao prvo, jedna ispravka! Tvoja majka i tvoj dečko su treće koljeno, tj. dođu "treći rođaci", kako mi u Republici Srpskoj kažemo.

    Na Romaniji se takođe kaže da su "treći rođaci najpreči rod" što ističe važnost krvnog srodstva ove generacije, a brak i seksualni odnosi se ne preporučuju čak ni u 6. i 7. generaciji, iako se smatra da u njima po ženskoj liniji prestaju rođački odnosi.

    Naravno, tebe interesuje zašto! Ovo je zbog toga što svaki pojedinac nasleđuje gene od svojih roditelja, polovinu od oca, a polovinu od majke. U svakom braku učestvuju muškarac i žena, jedno od njih donosi sasvim nove gene, pa se na taj način broj gena od nekog dalekog pretka "istanjuje" tj. postaje manji, a samim time smanjuje mogućnost da naslijediš dva identična gena, jedan od oca drugi od majke.

    Ne postoje na ovom svijetu dvije osobe sa identičnim genima. Ipak, brat i sestra su veoma slični po genetskoj strukturi - u nekim slučajevima manje u drugim opet više. Najsličniji su blizanci nastali diobom jedne jajne ćelije.

    U slučaju incesta, tj. braka između brata i sestre, postoji velika vjerovatnoća da njihova djeca budu debili tj. da dožive poremećaj u razvoju. Primjera radi, djeca koju biste imali ti i tvoj dečko bi mogla da budu sasvim normalna, ali u drugoj ili trećoj generaciji može da dođe do ozbiljnih poremećaja i problema.

    Koliko je meni poznato, po crkvenim pravilima incest iz neznanja nije grijeh, ali je svakako veliki grijeh nastaviti tu vezu. Prema tome, takva veza se ne preporučuje a vidim da ste je i prekinuli. Za vaše dobro i dobro budućih generacija, jer je grijeh da vašom svjesnom greškom buduće generacije rađaju debile!

    U svijetu je zabilježeno mnogo slučajeva incesta, a meni najstrašniji je slučaj između jednog američkog para za koga se kasnije ispostavilo da je to bila veza (sa djecom) između majke i sina koji je ostavljen u nekom sirotištu.

    U Engleskoj je incest bio redovna pojava jer su se njihovi lordovi ženili međusobno (čak i braća i sestre) zbog toga da ne bi dolazilo do cjepanja imanja. Zbog toga nije ni čudo što Englezi imaju najviše debila.

    Incest je česta pojava i kod nas. Najčešće se dešava iz neznanja. Primjera radi, komšija "opali" komšinicu i iz te veze se rodi dijete, a pošto je ona u braku sa drugim čovjekom veoma često i ne pretpostavi da bi djete moglo biti komšijino jer su imali samo jedan seksualni odnos. Dvadeset godina kasnije, komšijin sin oženi prvu komšinicu i ne sluteći da mu je ona - polusestra.

    Evo ti i jedan primjer! Igrom slučaja izvršena je DNK analiza velikog broja muslimana iz okoline Srebrenice i ustanovljen iznenađujuće veliki broj incesta. Oni su uglavnom posledica švaleracije i vambračnih odnosa, koji se upravo zbog ovoga i ne preporučuju!
    rodoslov- 73070 - 24.08.2012 : Rato Rajak Rudo - best (0)

    Porijeklo porodice Rajak


    Potičem od Rajaka iz sela Dobroučići, kod Rogatice. Krsna slava Sv. Nikola. Zahvaljujem se na mogućnosti da se obratim za pomoć i obradovala bi me bilo koja informacija koja bi mi pomogla pri istraživanju porijekla moje familije.
    rodoslov- 72474 - 09.08.2012 : Bojan Kragulj Stara Pazova - best (0)

    Poreklo porodice Kragulj


    Kako da dođem do informacije o poreklu porodice Kragulj? Oni slava sv. Nikolu, a potiču iz sela Suvača kod Sanskog Mosta.
    rodoslov- 71561 - 11.07.2012 : Sveto Rackov Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Rackov


    U knjizi "Prezimena u Crnoj Gori" piše sledeće:

    Za prezime Radin:

    "Radin, iz Vraćenovića (Nikšić) prešli u Meku Grudu (Bileća) i Šehovine (Hercegovina); u Srpsku Crnju (sjeverni Banat) i kao: Monoštorac, potomci Jova (pa Jovin, od Jova i Racka - Rackov i Rada - Radin) oni su porijeklom iz Crne Gore"

    A o istoriji Srpske Crnje( Vikipedija ili bilo šta drugo.. . ) piše :

    "Velika bitka između hrišćanske carske vojske, koju je predvodio knez Fridrih Avgust, i turske vojske na čelu sa sultanom Mustafom, odigrala se 26. avgusta 1696. godine u blizini Crnje, u delu hatara koji se danas zovu Seleš i Endres, na reci Begej, koji je u to vreme tuda proticao. Srpske čete predvodio je Jovan Monastirlija.

    Carski vojnici i graničari (militari), koji su učestvovali u borbama protiv Turaka kod Slankamena (1691. ), Srpske Crnje (1696. ) i Sente (1697. ), naselili su se 1698. godine u Crnji. Tada je naseljeno 13 porodičnih zadruga Srba i Crnogoraca. Mnoge crnjanske porodice vode poreklo od ovih graničara (militara), koji su proteravši Turke došli na crnjansku gredu."


    ...a tih 13 familija-porodica su:

    1. Stevanovi,
    2. Markovi,
    3. Tomini,
    4. Arsen-Miljanićevi,
    5. Gajini,
    6. Ivini,
    7. Jovovi,
    8. Gavrilovi,
    9. Glišini,
    10. Milankovi,
    11. Aleksini,
    12. Nenadovi.


    Taj Jov što se pominje je naš daleki predak. On je imao 3 sina: Racka, Rada i Miju. Od Racka su Rackovi, od Rada(e) su Radini i od Mije su Jovini. Zašto su od Mije Jovini, a ne Mijini, verovatno je ime dede Jova bilo značajno pa su se dalje po dedi nazivali.. . No to nije sad važno.

    Ako uzmemo da je Rade po dedi dobijo ime, rodoslov bi izgledao ovako:

  • Rade
  • Jov
  • Racko
  • ...

    Rackovi su se dalje raselili po celom Banatu, Vojvodini, Srbiji i svim krajevima gde su Srbi živeli. Skoro sam pronašao da su se selili i za Ameriku.

    Moj pradeda se zvao Dimitrije Rackov, došao je u Beograd iz Banata, ne znam tačno koje selo, ali saznaću...

    Ono što me najviše zanima je ko je bio pre Rada, to jest iz kojeg smo bratstva to jest plemena u Hercegovini ondnosno Crnoj Gori. Mesto Vraćenovići se nalazi na granci Republike Srpske i Crne Gore. Tu su se nalazila starohercegovačka plemena Banjani i Oputne Rudine, i možda još neko. U ta dva plemena nisam našao bratstvo sa prezimenom Radin. To su bila plemena sa najvećim migracionim strujanjima kroz istoriju pa je možda to razlog, a možda smo i iz nekog drugog plemena. Ili se samo prezime menjalo. Dosta stanovništva u Nikšiću je naseljeno iz Stare Crne Gore i njenih plemena... ali i iz drugih krajeva...
  • rodoslov- 70990 - 24.06.2012 : Zoran Sredojevic Krupanj - best (0)

    Poreklo Sredojevića, Brštica, Krupanj


    Molim Vas da mi pomognete u pronalaženju daljeg porekla moje porodice. Ja sam Zoran Sredojević iz Krupnja. U opštini Krupanj postoji selo Brštica iz koga vode poreklo svi Sredojevići iz naše opštine. Sredojevići slave Đurđevdan.

    Naš prvi predak Milija se doselio oko 1720. godine iz mesta Gvosca, Gvozd, Stara Hercegovina.

    Mesto Gvozd se nalazi na polovini puta Nikšić-Šavnik, i u vreme doseljvanja Milije nalazilo se na granici plemena Drobnjak i Nikšići.

    Od 1851. godine mi se prezivamo Sredojevići po Sredoju. Predhodna prezimena za koja znamo su: Jovanović, po Jovanu ocu Sredojevom i Krsmanović po Krsmanu ocu Jovanovom.

    Krsman je sin Milije.

    Po predanju Milija se doselio iz plemena Drobnjaka, po jednim iz bratstva Vulovića, po drugim od bratstva Miloševića, iz kuće Kneževića. Prezime Knežević dobili su po nekom od knezeva iz bratstva, jer je u bratstvu bilo više knezeva. Zna se da je njihov predak bio knez Milija Knežević, koji se pominje kao knez na zboru srpskih glavara koji je odrzan u Kucima. Njegov sin Miloš opevan je u narodnim pesmama kao vojvoda. Kneževići slave Đurđevdan.

    Voleo bih saznati, ako je to moguće, od kog je bratstva i roda moj predak Milija.

    Od Milije naša porodica ima u potpunosti urađeno porodično stablo koje trenutno čini 68 porodica Sredojevića. Ja sam (rođen1969), osmo koleno od doseljvanja Milije, a moji sinovi Đorđe i Aleksandar deveto. Za primer evo prikaza mog rodoslova.

    (Milija-Krsman-Jovan-Sredoje-Luka-Vladisav-Milorad-Aleksandar-Zoran-Đorđe).

    U zaseoku Sredojevići koji pripada selu Brštica, trenutno postoji 17 domaćinstava. Ukupno na teritoriji Brštice i Krupnja 38 domaćinstava.

    Van Rađevine, tačnije Opštine Krupanj trenutno se nalazi 30 porodica.

    (Loznica 3 porodice, Prnjavor, Duvanište, Slepćević 5 porodica, Majur 2, Šabac 3, Valjevo, Gornji Milanovacac, Beograd 4, Vojka, Novi Sad, Ansi, Moskva 2, Vankuver i Čikago 2).

    Za svaku vrstu pomoći, počev od one gde bih mogao pronaći potrebne podatke o poreklu Milije i kome se obratiti, bio bih neizmerno zahvalan.

    Zoran Sredojević ul. Mačkov kamen 15314 Krupanj
    Tel. 015 582-650,
    Mob 064 26 89 289, 060 682-6500,
    E-mail: zsredojevicŽgmail. com
    rodoslov- 70846 - 22.06.2012 : Milan Lončarević Sremska Mitrovica - best (0)

    Poreklo Lončarevića


    Interesuje me poreklo i ako možete nešto preciznije da kažete o mojoj lozi. Deda mi se zvao Nikola Lončarević (umro kad sam se ja rodio 1979) a rođen ja mislim 1889 iz Kozarsje Dubice, tadašnje Bosanske Dubice. Bio je borac u balkanskom ratu protiv bugara a onda u prvom svetskom ratu a posle toga sekretar u stranci Nikole Pašića. Krsna slava nam je Djurdjevdan. Sticajem okolnosti pod turskom okupacijom ubio je turčina i morao je da pobegne za Srbiju da se skloni.
    rodoslov- 70845 - 22.06.2012 : Milan Lončarević Sremska Mitrovica - best (0)

    Poreklo Lončarevića


    Moj deda je poreklom iz Kozarske Dubice pa je za vreme Turaka prebegao za Srbiju. U pitanju je Nikola Lončarević, Interesuje me otkad vodi poreklo tog prezimena i ako može nešto više da se sazna.. .
    rodoslov- 70352 - 14.06.2012 : Svetozar Tomic Cetinje - best (0)

    Za gospodina Milorada Tomića iz Vrbovna


    Poštovani gospodine Milorade, vaši preci su crnogorci poreklom, budite ponosni na to naseljeni u Šumadiju. Oni su sa Durmitora i okoline, možda smo čak i familija, s obzirom da i moji slave Lazarevu subotu, po svim dosadašnjim pisanim dokumentima, deo naše porodice Tomić je naseljen u okolinu Lazarevca 1765 godine.

    Srdačan pozdrav!
    rodoslov- 70192 - 09.06.2012 : Jelena Rajda Vrsac - best (1)

    Poreklo prezimena Rackov


    Moje devojačko prezime je Rackov. Iz Pančeva sam. Želim da znam svoje porodično stablo. Deda po ocu mi se zvao Vukašin Rackov. Takođe bih volela da znam da li sam u srodstvu sa Nikolom Rackov, pijanistom.
    rodoslov- 70042 - 02.06.2012 : Milorad Tomic Vrbovno - best (0)

    Tražim rođake i poreklo


    Ja sam Milorad Tomić, selo Vrbovno opština Lazarevac Srbija, slavim lazarevu subotu, imam podatke da su moji preci živeli tu odprilike od 1870, odakle su došli i gde su živeli pre ne znam ako neko zna bilo kakvu informaciju molim javite mi se, posebno Tomići koji slave lazarevu subotu ili lazarevo vaskrsenje koje je uvek u subotu nedelju dana pre Vaskrsa.

    Hvala.
    rodoslov- 69816 - 27.05.2012 : Vitomir Radovic Zrenjanin - best (0)

    Poreklo Radovića


    Molim sve one koji nešto znaju o poreklu Radovića, bez obzira koju slavu slave, da mi se jave. Naravno, najviše sam zainteresovan za one koji slave Đurđevdan.

    Pišite na vilaradovicŽptt. rs
    rodoslov- 69722 - 23.05.2012 : Dragan Tejić Travnik - best (0)

    Porijeklo prezimena Tejić


    Interesuje me porijeklo prezimena Tejić. Do sada sam uspio naći da nas ima u Bosanksoj Krajini odakle i ja vodim porijeklo, nešto u Hrvatskoj, oko Tuzle (oni su muslimani) zatim oko Bijeljine, u Vojvodini i zaselak Tejići kod Bajne Bašte. Molim vas da mi odgovoriti ako imate nekakve podatke o porijeklu prezimena jer me to interesuje!

    Inače, slavimo Đurđevdan. HVALA
    rodoslov- 69508 - 18.05.2012 : Mica Beograd - best (0)

    Poreklo porodice Skadrić


    Zanima me poreklo porodice Skadrić. Slava je Aranđelovdan. Koliko znam prezime Skadrić postoji samo u Ripnju, naselju pored Beograda. Nisam uspela da pronađem bilo kakve podatke o ovom prezimenu. Zanima me odakle ovo prezime potiče i kada su se doselili u Beograd. Pradeda je učestvovao u Prvom svetskom ratu i dobio Albansku spomenicu.
    rodoslov- 69068 - 04.05.2012 : Jelena Mandic Kragujevac - best (0)

    Porodica Mandić


    Pokušavam da saznam nešto o svom poreklu. Poslednji predak za koga ja znam je Simo Mandić koji se doselio u Toponicu kod Kragujevca. Krsna slava moje porodice je Đurđevdan. Pišite mi ako neko ima neke informacije.

    P. S. stranica je super!
    rodoslov- 69043 - 03.05.2012 : Miroslav Davidović Pančevo - best (0)

    Bebika


    Zamolio bih da mi se javi Bebika (Ivana Davidović) iz Beograda. Slao sam joj imejl više puta, ali mi nikada nije odgovorila, mada je poslala poziv da joj se javim u vezi nastanka prezimena Davidović. Hvala, i pozdrav urednicima sajta.
    rodoslov- 69032 - 02.05.2012 : Sasa Paponjak Beograd - best (0)

    Porodično stablo Paponjak


    Ako možete da mi nešto kažete na temu prezimena Paponjak, bio bih vam zahvalan!
    rodoslov- 68730 - 21.04.2012 : Marinko Erceg Banjaluka - best (0)

    Potraga za rodbinom


    Poštovani,

    pročitao sam na ovom sajtu da gosp. Tomić Željko posjeduje spisak poginulih vojnika u 1. svjetskom ratu. Ne znam da li je to tačno i da li je to spisak poginulih srpskih vojnika iz Srbije ili se odnosi na srpske vojnike koji su se borili na strani Austrugarske. Iz opštine Glamoč, u 1. svjetskom ratu regrutovano je oko 3. 500 vojnika, a poginulo ih je 435. Medju tim poginulim nalaze se moji stričevi Erceg Kosta i Pavle i druga rodbina.

    Molio bih gospodina Tomića da mi odgovori da li je to tačno, i da li uopšte postoji takav spisak i kako do njega doći. S poštovanjem!

    Marinko,

    koliko je meni poznato, takav spisak ne postoji. Ja sakupljam i imam podatke o srpskim dobrovoljcima romanijskog kraja, koji su se borili u srpskoj vojsci.
    rodoslov- 68574 - 15.04.2012 : Sladjan Mirkovic Vienna, Austria - best (0)

    Mirkovići iz Peljave kod Ugljevika


    Zdravo,

    ja sam rođen u Tuzli (BiH) i mi slavimo sv. Panteliju. Moj otac mi je pričao da su odavno pre 200 ili 300 godina dva brata došla iz Hercegovine u selo Peljave (Republika Srpska, blizu Ugljevika) i jedan od njih je se zvao "Mirko", i po tome smo mi sve djeca tog Mirka, zato se i zovemo Mirkovići!

    U našem selu ima i više Mirkovića, i svi smo nekako familija. Pokušao sam da ustanovim moju porodično stablo, ali sam stao na mom pra pra pradedi Ostoji, koji ima isto ime kao i moj otac!

    Da li neko zna poznaje neke Mirkoviće iz Hercegovine? Mnogi Mirkovići tvrde da dolaze iz Crne Gore. Možda je i taj Mirko po porijeklu iz Crne Gore? Mozda je bizao od Turaka pa je preko Hercegovine stigao jednog dana u Peljave kod Tuzle? Može li mi neko nešto reći i pomoći saznati odakle sam ja?

    Budi te mi pozdravljeni!
    Slađan Mirković
    rodoslov- 68426 - 09.04.2012 : Dragan Beograd - best (0)

    Petrovići od Šekovića


    Zovem se Dragan Petrović i potičem iz sela Petrovića na Borogovu, sa Gornjih Brajinaca, više Šekovića. Da li neko može da me uputi na porijeklo moje porodice. Neki podaci ukazuju na to da vodimo porijeklo od Kosorića - Drobnjaka, ali nisam u to siguran. Slavimo Đurđevdan.

    Hvala!
    rodoslov- 68422 - 09.04.2012 : Dejan Tomic Cacak - best (0)

    Tomići Dvorovi Bjeljina


    Ja sam Dejan Ivana Tomic od dede Steve pradede Ive iz sela Dvorovi kod Bijeljine, pa me interesuje poreklo moje familije. Krsna slava nam je Đurđevdan. Po nekim kazivanjima neki naši preci su se sukobili sa Turcima i prebegli u Sebiju u Badovince. Isto tako se kazuje da smo poreklom iz Crne Gore, pa bih zamolio sve one koji imaju bilo kakva saznanja ili pisane tragove da me kontaktiraju. Unapred zahvalan!
    rodoslov- 68349 - 07.04.2012 : Vesna Kristovic Novi Sad - best (0)

    Porodica Kapuran


    Može li nešto konkretnije? Zanima me sve Kapuranima?

    Vesna,

    navrati nekom drugom prilikom, ukoliko nešto pronađem, postaviću na ovu stranicu.
    rodoslov- 68118 - 30.03.2012 : Nevena Kikinda - best (0)

    Poreklo familije Trivković


    Poštovani,
    ne znam ništa o svom poreklu, odakle su došli moji preci.. . Zovem se Nevena, rodjena Trivkovič. Rodjena sam 22. 08. 1964. u selu Konotari, MZ Kola, opština Banja Luka, od oca Ilije (1945-2000) otac Lazar i majka Bjelica) i majke Dragoslave rodj. Dabič (1944) otac Ljuban i majka Mara). Roditelji su takođe rođeni u istom selu. Krajem 60-tih godina dolazimo u Banat - Kikinda. Sem svoje familije, ne poznajem nikoga, niti sam čula za nekog sa prezimenom Trivkovič. Volela bih da imam svoje "stablo", ali kako ga napraviti, odakle krenuti?

    Srdaćan pozdrav od Nevene.

    Nevena i ostali,

    nisam uvijek u situaciji da provjerim porjeklo familije za svakoga ko se upiše na ovu stranicu, ali navrati nekom drugom prilikom, vaše postove ću dopuniti sa informacijama kojima raspolažem.
    rodoslov- 68102 - 29.03.2012 : Dragana Jockovic Šid - best (0)

    Poreklo porodice Jocković


    Rodom sam iz Bijeljine, od oca Mirka i majke Vere Jocković, rođene Marjanović. Deda mi se zove Milan, a pradeda Blagoje Jocković. Zanima me poreklo prezimena i poreklo porodice. Hvala
    rodoslov- 67988 - 25.03.2012 : Mihailo Danilovic Sabac,Majur - best (0)

    Stanovništvo MZ Majur kod Šabca


    Na svega tri kilometra od Šabca, pružilo se mačvansko selo Majur, dobro poznato na Sokočanima koji već decenijama gravitiraju prema Beogradu, kako zbog školovanja tako i zbog posla i održavanja porodičnih kontakata.

    Ono što je malo poznato je da najveći dio stanovništva sela čine Srbi doseljeni iz Bosne, i to u različitim periodima počevši od 18. vijeka pa sve do današnjeg dana.

    Podaci koje ću ovdje objaviti uzeti su iz knjige "GodiŠnjak/18", koju je izdao MeĐuopŠtinski arhiv Šabac, a priredio Dragan Filipović, a ja sam ih preuzeo sa stranice koju održava mjesna zajednica Majur, a na koju možete otići ako kliknete ovdje.

    U Majur su se u 18. vijeku doselili:

    1. Beljići (slave AranĐelovdan, 10-5 k) iz Hercegovine.
    2. Iskići (Jovanljdan, 10-2 k) iz Bosanske Krajine, pred sam ustanak se doselili u Stra"u (Jadar) i Majur.
    3. Markovići (Nikoljdan 3k), ranije se zvali Sekulići, došli iz Hercegovine u Semberiju, a zatim u Majur i Tabanović. Po predanju, doselili su se Marko i Milovan, rođena braća; od Marka su Markovići u Majuru i Tabanoviću, a od Milovana su Milovanovići u Tabanoviću (zamrli).
    4. Renovčevići (Nikoljdan 14-9k); doselili se iz Bosne braća Adam i Tanasije.
    5. Slomići (Aranđelovdan 3-2k), od roda Selakovića iz Bosne, od nje su Topalovići (10-5k ), ranije Cvetinovići.
    6. Čolići (Sv. Sava, 5-7k) iz Bosne doseljeni.


    U 19. vijeku su iz Bosne doseljeni:

    1. Kujundići (Nikoljdan, 4-2k), od roda Ignjatovića iz Gornje Pilice; po predanju doselila su se dva brata, od kojih je jedan ostao u Loznici i od njega su danaŠnji Milutinovići " Belokapići, a Stefan se doselio u Majur.
    2. Maletići (Stepanjdan, 7-1k).
    3. Pavlovići (Trifundan, 20-2k).
    4. Savići, zvani Stepnovići (Avramije, 2k), iz Čitluka u Bosni; prvo bili u Maovima u Pocerini.
    5. Tumbasevići (Nikoljdan, 13-1k); od njih ima doseljenih u Štitar.
    6. Filipovići (ĐurĐevdan, 11-1k), jedan su rod sa Filipovićima u Ševaricama i Ravnju.


    Iz Semberije su prešli:
    1. Vitorovići (Jovanjdan, 2-1k); staro ime Bešlići iz Balatuna.
    2. Ivanovići (Jovanjdan, 3k), jedan su rod sa Ivanovićima u Slepčeviću i Ribarima.
    3. Lazići (Nikoljdan, 6-4k), od roda Matića, Lazo ubio Turčina i morao da se skloni.
    4. Tršići (Nikoljdan, 4-3k), starinom iz Crne Gore.
    5. Cembići (Đurđevdan, 2-2k), iz Batkovića; jedan su rod sa Cembićima u Badovincima.
    6. Đurđevići (Jovanjdan, 1-1k), preŠli iz Srema.
    7. Bojići (Lučindan, 7-2k), pre se zvali Savići, ne znaju porjeklo.


    Između 1829. i 1863. godine iz Bosne su došli:

    1. Vučetići (Nikoljdan, 2k).
    2. Danilovići (Jovanjdan, 6-2k).
    3. Dudići (Đurđevdan, 12-1k).
    4. Đukanovići (Jovanjdan, 3-3k).
    5. Đurići (Jovanjdan, 8-4k), doselili se stric i sinovac i to stric u Štitar, a sinovac u Majur.
    6. Kovačevići (ĐurĐevdan, 12-1k).
    7. Starčevići (Đurđevdan, 7k) iz Čengića.
    8. Šamatići (Tomindan, 6-2k) iz BjeloŠevca u Bosanskoj Krajini; prvo bili u Šoru (Jadar), u kojem imaju rođake Rikanoviće.
    9. Ignjatovići (SV. Sava, 3k) doselio se Mihajlo od Pirota.
    10. Kojići (Nikoljdan, 1-2k), od Kojića iz SalaŠa Crnobarskog.
    11. Jevtići (Đurđevdan, 1-1k), ne znaju porjeklo.
    12. Petrovići (Aranđelovdan, 2-5k), ne znaju porijeklo.


    Do kraja Drugog svjetskog rata u Majur se doseljavaju samo Srbi, izuzev malog broja Cigana koji svoju veru i poreklo menjaju prema sredini u koju se dosele.

    Prema poslednjem popisu iz 2001. godine Majur ima 6854 stanovnika, od toga 3406 muškaraca i 3448 žena, 2159 domaćinstava od kojih su 518 poljoprivredna gazdinstva.
    rodoslov- 67935 - 23.03.2012 : Mihailo Danilovic Sabac,Majur - best (0)

    Danilovići - Tomići


    Pozdrav,

    ja sam već slao email, samo ne znam da li ste ga dobili. Ja sam rođen u Šabcu, živeo Majuru predgrađe, a u zadnjih 22 godine živim u okolini Novog Sada.

    Moje ime je Mihailo Tome Danilović, djed Milan, doseljeni 1829-1863. u Šabac, Majur. Moj otac je pričao da smo se doselili od Višegrada tačno mesto ne znam. Koliko ja znam da ih je bilo tri brata u BiH, naša krsna slava je sv. Jovan. U našoj familiji se pričalo da smo poreklom iz Crne Gore, i ranije sam nailazio da ste vi Tomići koji slavite sv. Jovana poreklom od Danilovaića.

    Danilovića ima u Donjoj Morači i samo oni slave Jovanjdan u Crnoj Gori. Nadam se da ćete dobiti ovu poruku i da ćemo biti u kontaktu.
    Pozdrav!

    Mihajlo,
    nemaš pojma koliko mi je drago da si se javio! Naravno da ćemo biti u kontaktu. Ukoliko nađeš ovu poruku, molim te upiši još jednu sa brojem tvog mobilnog pa da za mjesec-dva, kada krenem za Beograd navratim kod tebe da se neke stvari dogovorimo.
    rodoslov- 65302 - 24.02.2012 : Nemanja Lizdek Nova Pazova - best (0)

    Lizdeci


    Iz priče moga dede Jove Lizdeka saznao sam da su Lizdeci za vreme Turaka promenili prezime u koje i nosimo.

    Inače, do tada su se prezivali Petrovići i potičemo iz Crne Gore, a promena sa prezimenom je urađena radi neke bezbednosti i neutralnosti, i tad su se prebacili u podnožja gore Romanije.

    Svi Lizdeci su pravoslavci!

    Veliki pozdrav mojim Lizdecima sa Romanije i okoline!
    rodoslov- 63802 - 17.02.2012 : Dragica Ristic Beograd,srbija - best (0)

    Ristići iz Makedonije


    Molim za savet!

    Kojim putem da krenem kako bih saznala bilo šta o pradedi? Slava nam je Aranđelovdan. Moj otac je rođen par meseci posle smrti svog oca Dimitrija. Ovo se desilo 1927. godine u Loznici.
    O svom ocu je vrlo malo znao: Dimitrije Ristić je došao u Loznicu iz Makedonije. Pretpostavlja se da je iz sela Drenovo. Imao je brata Cvetka koji je živeo u Beogradu i nije imao decu. Dimitrije (moj deda)je te 1927. godine otišao u Makedoniju radi imanja i navodno su ga rođaci prebili, razboleo se i umro. Kako moja baba nije imala novca i sahranjen je u Makedoniji, ali niko nije znao gde.

    Baba mi je rekla da je deda stigao u Loznicu sa putujućom glumačkom trupom. Hvala.

    Dragica Ristić

    Dragice,

    činjenice da je tvoj otac stigao u Loznicu sa nekom glumačkom ekipom navodi me na zaključak da je vjerovatno živio u nekom većem gradu, najvjerovatnije i u Skoplju. Znam da je ovo zaključak bez mnogo argumenata, ali je dosta logičan jer glumačkih ekipa baš i nema puno u malim mjestima. Zbog toga ti savjetujem da na internetu nađeš koliko je pozorišta bilo u Skoplju oko 1927. godine, pa pokušaš saznati nešto o tvom djedu iz pozorišta. Doduše, ne vjerujem da je tvoj djed bio neki veliki glumac, jer da jeste ne bi napustio ekipu i ostao u Loznici.

    Druga varijanta ti je da nabaviš telefonski imenik Makedonije (koji postoji i na internetu) i počneš da kontaktiraš Ristiće. Možda uspiješ da nađeš neku stariju osobu koja će se sješati ovog incidenta.

    Provjeri sve "Socijalne Mreže", poput Facebook-a, i pokušaj naći osobe koje se prezivaju Ristić, a trenutno žive u Skoplju. Možda ti se posreći, pa neko od onih koji ti se javi pronađe neki trag. Iskreno gledano, ovaj način potrage je i najjeftiniji.

    Pokušaj da u Matičnom uredu u Skoplju izvadiš Izvod iz matične knjige umrlih, tj. umrlnicu na ime Dimitrije Ristić, koji je poginuo 1927. godine. Tamo će pisati i mjesto rođenja i smrti. Ukoliko nemaš nikoga u Skoplju, pokušaj da ovo obaviš telefonom. Možda i kod njih može, isto kao u Srbiji, da se ovaj izvod dobije poštom.

    Možeš pokušati i preko crkve. Pošalji email svim pravoslavnim crkvama u okolini Skoplja i zamoli ih da provjere da li u crkvenim knjigama iz tog vremena ima neki Dimitrije Ristić koji je poginuo 1927. godine. Ovu pociju sam namjerno ostavio za kraj, jer moje iskustvo pokazuje da su crkvene knjige jako nepouzdane, a i veliki broj njih je uništen.

    Puno sreće u traženju groba tvoga djede.
    rodoslov- 59442 - 08.01.2012 : Lepojka Aćerić Lucern - best (0)

    Rodoslov prezimena Ašćerić


    Poštovani jako me zanima rodoslov prezimena Ašćerić. Slavimo krsnu slavu Đurđevdan i znam da ima Ašćerića koji su islamske veroispovesti. Unapred zahvalna Lepojka Ašćerić.
    rodoslov- 50767 - 10.11.2011 : Zivko Ristic Skopje, Makedonija - best (0)

    Todor Ristić


    Poštovani,

    Ja sam Živko Ristić od oca Miodraga i dede Vasilija. U Makedoniju smo došli 1919 godine iz Donje Grabovnice kod Kuršumlije.

    Od petoro sinova što su imali Todor i Mladena, Jovan i Vasilije su došli u Skoplje sa majkom Mladenom i bratancem o sina Đorđa Konstantin, a Bogdan i Uroš idu u Rumuniju, tj. Vlašku.

    U Toplički kraj su živeli tridesetak godina, a dosli iz Rvata kod Raške.

    U Pavličkoj crkvi 1865. godine, venčali su se Todor Ristić i Mladena Pokimica. No, u popisu iz 1863 godine Todora nema.

    Ocito je da u Rvate je bio došljak !

    Ko je bio Todor ????

    Pozdrav,
    rodoslov- 44282 - 30.09.2011 : Bojan Tomic Ruma - best (0)

    O Tomićima


    Poštovanje,

    Zovem se Bojan Tomić od oca Tihomira, dede Nikole, pradede Momira, a dalje ne znam!

    Našao sam Vaš forum i učinilo mi se da znate dosta o lozi Tomića, pa rekoh da pitam i vidim da li bi mogao nešto više da saznam o svom rodoslovu?!

    Naime mi živimo u Sremu, tačnije u Rumi i izjašnjavamo se kao Srbi, pravoslavci, Sremci, ali je moj otac jednom davno vraćajući se iz Nemačke na granici u Sloveniji upoznao jednog carinika sa istim prezimenom (Tomić) koji mu je kroz neki razgovor tvrdio da mi potičemo iz Crne Gore, odnosno negde od Morače, jer se navodno pleme Tomića odatle raselilo, još pre vremena Marije Terezije, svuda po bivšoj Jugi!

    Po njegovim tvrdnjama jedan deo je otišao u Srem, jedan u Liku, a jedan u Bosnu. Naravno, jedan dio je ostao i dole u Crnoj Gori!

    Koliko je to pamtio moj pokojni deda, a njemu su to pričali njegov otac i njegov deda, oni su "oduvek" živeli tu u Sremu u jednom selu Kraljevci, nadomak Rume! Slavimo sv. Jovana Krstitelja!

    Moj deda Nikola imao je dva brata, ali je jedini on nastavio lozu, pošto je jedan brat Ilija imao 2 ćerke, a drugi je umro jako mlad, ne uspevši da ostavi potomke iza sebe!

    Imam jako malo rodbine sa očeve strane i to je uglavnom rodbina sa suprotnim prezimenom (udata ženska deca), a ostali Tomići iz Kraljevaca kažu da smo neka "dalja" rodbina!

    Naravno da smo morali na ove prostore doci od nekuda, samo je pitanje odakle? Upravo me to i interesuje! Ako znate nešto, u vezi ovoga bio bih Vam veoma zahvalan na nekim informacijama, pa makar one bile i površne!

    Unapred zahvalan,
    Tomić Bojan, Ruma!
    Pozdrav!


    Bojane,

    ako su tvoji došli u Srem prije vremena Marije Terezije, a koja je živjela od 1717. do 1780. godine, onda je sasvim moguće da ste vi u Srem došli iz Peći, za vrijeme velike seobe Srba pod vođstvom Arsenija Čarnojevića.

    Za vrijeme austrijsko-turskog rata, koji je vođen od 1683. do 1699. godine, austrijska vojska je prodrijela u južne srpske krajeve, tj. Kosovo, Metohiju, pa čak i Cetinje. Tamo su ostali sve od 1690. godine, kada se ratna sreća okrenula u korist Turaka, pa se austro-ugarska vojska povukla na lijevu obalu Dunava i Save.

    Pošto su Srbi u austrijsko-turskom ratu otvoreno stali na stranu svoje hrišćanske braće, mnogo Srba seiz straha od turske odmazde iselilo u južne austro-ugarske pokrajine toga vremena: Srem, Banat, Bačka, Baranja, Posavina... , U "Seobama" se pominje i tačan broj seljenika, pa mislim da se tu radilo oko 80. 000 duša... Vrlo je vjerovatno da su tvoji Tomići došli u Srem negdje oko 1690. godine pod vođstvom Arsenija Čarnojevića.

    U isto vrijeme, veliki broj Srba se sklonio i u Crnu Goru. Među njima i moji Tomići. Život u Crnoj Gori nije bio onako dobar kao na Kosovu. Sušne godine su bile česte, a svakih 10-tak godina dešavala se bar jedna katastrofalna suša nakon koje porodice nisu mogle da se ishrane do sledeće ljetine. Zbog toga su se domaćinstva cijepale i dio njih odlazio u emigraciju. Vrlo često bi jedan brat ostajao na ognjištu a ostali bi naseljavali prostore izvan Crne Gore. Veoma čest secenario je bio da samo muške glave odu u Hercegovinu, Bosnu, Srbiju, a po njihove porodice bi se vraćali za godinu-dvije...

    Iseljavanje srpskog stanovništva iz Crne Gore bio trajan proces. Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, prije svega neplodnom zemljištu, populacija je brzo rasla jer nije bilo ratova pa muške glave nisu ginule. Ovo je i mala tajna, zašto kažu da smo svi mi Srbi došli iz Crne Gore. Ipak, treba da shvatiš da su seobe iz vremena Arsenija Čarnojevića jedine velike seobe. Ostale su se odvijale u manjim talasima...

    Iseljavanje naroda iz Crne Gore je vršeno i prisilno - iz političkih razloga. Tako je, na primjer, Numan-paša Ćuprilić 1714. godine na Glasinac prisilno naseljavao crnogorsko stanovništvo u Istočnoj Bosni. Mada je turska pogranična služba u Trebinju zvanično zabilježila samo 1300 duša, postoje podaci da je tada na Glasinac i okolne teritorije dovedeno čak 4000 stanovnika.

    Možda se ti pitaš zašto su Turci naseljavali pravoslavce u Bosnu? Zbog toga što neko mora i zemlju raditi, poreze plašati, besplatno raditi na popravljanju i održavanju puteva... Koliko god mrzili Srbe, Turci su znali da bez "Raje" nema ni Carevine!

    Možda ćeš se ti zapitati ko je ranije živio na ovim prostorima. Isto Srbi, naravno, ali su u ta vremena vladale česte kuge koje bi ponekad desetkovale stanovništvo. Primjera radi, jedna epidemija sa početka 19. vijeka je gotovo satrla svo stanovništvo na Glasincu. Od svih stanovnika prije tog nemilog događaja, pouzdano se zna da je samo jedna porodica pretekla - Ćajići.

    Pored toga, Turci su nakon neuspjelih buna vršili surove odmazde, koje su ponekad imale stravičnije efekte na stanovništvo i od samih kuga. Ne samo da su ubijali, nego bi stanovništvo iz straha od represalija zauvjek napuštalo svoja porodična ognjišta i odlazilo u druge krajeve.

    Evo ti za primjer ovom mom pisanju i jedan tekst Vladimira Ćorovića, koji u svojoj "Istoriji srpskog naroda" iz 1941. godine piše:

    S toga bi početkom 1714. god. za novog pašu u Bosnu postavljen Numan-paša Ćuprilić, koji je važio kao ispravan ali i energičan čovek. Njegova napad na Crnu Goru počeo je tek u oktobru, posle dugih priprema. Crnogorska plemena, kojima je još u svežoj uspomeni ostao prošli pohod, nisu mogla sad da se slože u svom držanju. Plašio ih je veliki broj turske vojske i dobra oprema. Jedna plemena ušla su odmah u pregovore i primila su turske uslove; druga su se kolebala; a treća su, kao Katunjani bila za odlučan otpor. Paša je brzo prodro u Ozriniće, a vladika Danilo se povukao na mletačko područje. Turci su došli na Cetinje i do ispod lovćenskog položaja, i to brzo, za nedelju dana, goneći Crnogorce i preko mletačke granice. Numan-paša i njegovi ljudi javno su optuživali Mlečane, da su pomagali Crnogorce i naročito s toga, što su im davali utočišta. Hercegovačka plemena, zaplašena od turske sile, ostala su ovog puta pasivna. Tada su Turci jedan deo zarobljenih Crnogoraca, oko 3. 000, zajedno sa ženama i decom, preselili na Glasinac i njegovu okolinu. Crna Gora je bila opljačkana, "najveći deo katunske nahije opustošen, a Ozrinići, Zaljupi, Cuce, Bjelice, Ćeklići i Njeguši popaljeni i sravnjeni sa zemljom". Vladika Sava još je 1743. god. pominjao ovo rasulo Crne Gore kao drugi rasip Jerusalima, od koga se zemlja nije mogla lako oporaviti.


    E, sada nešta i o mojim Tomićima. Oni nisu došli na Glasinac 1714. godine, ali mislim da pomenuti Ćajići jesu. Moji Tomići su na Glasinac došli negdje između 1830 i 1840. godine i naselili se u Podromaniju, na lokaciju gdje je u proljeće 1714. godine Numan-paša Ćuprilić imao i vojni tabor u kome je sakupljao vojsku na pohod u Crnu Goru. Mislim da je tom prilikom u Podromaniji izgrađena i džamija, koja je tamo postojala sve do početka 20. vijeka kada je prenesena u Nevoseoce, jedno malo muslimansko selo na sokolačkoj opštini. Podromanija je u to vrijeme bila i naselje, jedno od najvećih na Glasincu...

    Interesantno je da Tomići iz Drobnjaka slave urđevdan, a tvoji i moji Tomići - Jovanjdan. Ja imam razlog da vjerujem da su moji Tomići od starina Danilovići, mada još nemam nikakav pisani dokaz za to. Ovu informaciju sam dobio od jednog mog djeda, koji je još uvijek živ, i koji tvrdi da je postojala nekakva crkvena knjiga koja govori o tome.

    Toliko za sada. Ako te nešto interesuje ti pitaj!
    rodoslov- 30862 - 25.05.2011 : Hi story - best (0)

    O Kosorićima


    Kosorići su jedna od familija utemeljivača plemena Drobnjaci. Pleme Drobnjaci su osnovali: Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići, koji su se u XVII vijeku doselili iz Banjana u katune u Drobnjak.

    U vrijeme turske vlasti Drobnjak je imao neku polu-autonomiju i čuvao je svoju staru plemensku organizaciju, sve do prisajedinjenja Crnoj Gori. Na čelu plemena je bio nasljedni knez, a na čelu vojske vojvoda, koga su birali plemenici na saboru, a potvrđivao ga vezir u Travniku. Saboru je predsjedavao knez, a pravo biranja imali su svi plemenici, koji su nosili i koji nose oružje u vrijeme sabora. Odluke su morale biti jednoglasne.

    Najpoznatija Drobnjačka bratstva su Kosorići, Karadžići, Čupići, Tomići, Žugići, Cerovići, Zarubice i Jaukovići.

    Drobnjaci su na Đurđevdan 1604. godine razbili Turke, tada su se svi pobratimili i uzeli da slave Đurđevdan kao glavnu slavu, tj. plemenska slava Drobnjaka je Sv. Đorđije. Skoro sve su crkve i manastiri u Drobnjacima posvećeni Sv. Đorđu, ali da bi mogli ići jedan drugome u posjetu o slavi, mnogi slave preslavu. Tako jedni Tomići u Drobnjacima slave Sv. Nikolu, Karadžići Sv. Arhanđela Mihaila, Abazovići Sv. Savu, Kosorići Nikoljdan itd.

    Svi Kosorići na Glasincu su porijeklom iz Drobnjaka a slave Đurđevdan ili Nikoljdan. Prezime Kosorić na Glasincu nose i tzv. Sandalići ili Mićevići. Naime, neka udovica po imenu Sanda se udala za Kosorića i sa sobom dovela sina koji se zvao Mićo iz familije Gutalj. Mićo je uzeo očuhovo prezime Kosorić a njegovi potomci i danas se tako prezivaju mada nisu u rodu sa izvornim Kosorićima.
    rodoslov- 27374 - 27.03.2011 : Ivana Regeljac Beograd - best (0)

    Poreklo mog prezimena


    Ja se zovem Ivana Regeljac i imam 30 godina. Živim u Beogradu i volela bi da znam iz koje loze potičem.
    rodoslov- 27330 - 19.03.2011 : Cccc Ozi Melbourne - best (0)

    Porijeklo prezimena


    Prijatelju, ukucaj u Google Trazimo. info, i bez problema će ti neko pomoći da pronađeš porjeklo svoga prezimena. Pozdrav za tebe i sve na ovoj stranici!

    Ozi, Melbourne
    rodoslov- 27327 - 18.03.2011 : Ploska Neven Ulm - best (0)

    Familija Đokić kod Tuzle


    Pokušavam da pronađem poreklo familije okić iz sela Požarnica sa planine Majevica kod Tuzle, inače nadimak je "Ploska".... Da li bi neko iskusniji mogao da mi pomogne u pronalaženju? Bio bih mu veoma zahvalan... Hvala..
    rodoslov- 25647 - 27.11.2010 : Marina - maki Grubic Srbija - best (0)

    Grubići


    Odakle potiče moje prezime Grubić?
    rodoslov- 24957 - 09.09.2010 : Tatjana Maksic Srbija - best (0)

    Pleme Maksić


    Odakle potiče prezime Maksić?
    rodoslov- 24894 - 01.09.2010 : Siniša Rauković Doboj - best (0)

    Rodoslovlje


    Zanima me odakle potiče prezime Rauković, kada se počelo razilaziti, gdje sve sada postoje porodice Rauković, od kada Rauković postoji u Jelanjskoj i odakle su se doselili... ?
    rodoslov- 24890 - 31.08.2010 : Mira Savkovic Beograd,Srbija - best (0)

    Tomići i Savkovići


    Molim vas može li mi neko reći odakle potiču Tomići iz sela Dvorovi kraj Bijeljine u Republici Srpskoj, i odakle potiču Savkovići iz sela Trnavci kraj Župskog Aleksandrovca.

    Poštovana,

    Tomići iz sela Dvorovi kod Bijeljine su bratstvo iz Drobnjaka, Crna Gora. Krsna slava im je urđevdan i nemaju ništa zajedničko sa Tomićima sa Romanije jer moji Tomići su promjenili prezime - nekada su se prezivali Danilovići. Tomići sa Ravne Romanije su takođe promjenili prezime - do Drugog svjetskog rata su se prezivali Kradimotike.

    O Savkovićima znam samo da su starosjedioci u Podgorici (Tološi) a porijeklom iz Bratonožića.

    Sa poštovanjem,
    Željko Tomić
    rodoslov- 24791 - 16.08.2010 : Gordana,goga Krpesic Zemun - best (0)

    Koreni porodice Matijašević


    Slučajno sam nabasala na ovaj sajt. Mogu vam reći da sam prijatno iznenađena. I ja kao i mnogi u određenim godinama, kada negde, podvlačimo crtu, kada su naši stariji ili otišli ili odlaze, tada shvatimo da nismo stigli sve da ih pitamo, mnogo smo toga propustili. Ali obično mislimo da je kasno. Kad evo čini mi se meni rešenja.

    Moja majka je rođena u selu Bjelišu, od porodice Matijašević, otac joj je ubijen od strane ustaša početkom Drugog svetskog rata. Bio je u partizanima, došao je po svoju porodicu da im pomognem tj. da ih prebaci na bezbednije područje. Odveden je iz kuće i nikada nisu saznali gde je skončao.

    Majka moje mame, Matijašević Saja je sa mojom majkom, najmlađim sinom koji je bio beba, to je moj ujak Mišo Matijašević, i moj tetkom Jelom, završila u izbeglištvu u Srbiji, u okolini Beograda, selo Barajevo. A ostala deca, ujak orđo, Ranko i Tadija i tetka Milka su stasali toliko da budu u partizanima a moguće je da su ovo dvoje zadnjih bili i u nekom domu u Srbiji. Eto i to mi je promaklo da nisam dobila sigurnu informaciju dok sam mogla.

    Moja majka je umrla u januaru 2010 godine. Imam maminu priču da su naši preci doselili iz Crne Gore, sećala se da je sa svojim ocem, na konju išla u posetu nekim rođacima. Put je trajao danima. Ali se nije sećala imena mesta. Moja mama je život proživela u Zemunu, sestra i ja smo imale divno detinjstvo, prelepe odmore smo provele u Bjelišu. Nadam se da ću nešto više saznati korenima svoje porodice i o ljudima sa kojima smo se družili tih godina.
    rodoslov- 24586 - 21.06.2010 : Dule Savanovic Banjaluka - best (0)

    Savanović


    Da li neko zna porijeklo Savanovića?
    rodoslov- 24107 - 16.03.2010 : Ivana Davidovic Beograd / Srbija - best (0)

    Za Miroslava Davidovića


    Molim da mi se putem email-a javi Miroslav Davidović iz Pančeva koga zanima poreklo prezimena Davidović. Moj email je bebika87Žyahoo.com

    Hvala
    rodoslov- 24065 - 13.03.2010 : Smizla - best (0)

    Porodično stablo


    Komentar se odnosi na rubriku "porodično stablo". Konkretno, pročitala sam rubriku Kadarići gde se detaljno opisuju porodična stabla srpskih porodica istoimenog sela, te me zanima gde mogu naći informacije vezane za porodična stabla srpskih prezima iz sela Kralupi, opština Visoko?

    Hvala unapred!
    rodoslov- 23952 - 05.03.2010 : Ljubomir Dević - best (0)

    Rodoslov


    Ja sam Ljubomir T. Dević, potomak vojvode Ilije S. Kosorića-Lijovića posiječenog kod Pašine vode 1705. godine. Da li znate nešto više o vojvodi Iliji II i ostalim Lijovićima?

    Ilija je imao dva brata Marka i Mika, kao i dva sina, Stanka i Mlađena (zvani "Ćetko"; a ovaj četiri sina, od kojih se jedan takođe zvao Mlađen! ).

    Ilijin otac se zvao Stojan ("Lulaš/Brdar"), majka Vidosava, a žena Anđelija "Jana".

    Mlađenovi ("Ćetkovi") potomci se dijele na Vajmeše i Babiće.

    Vajmeši su: Pantovići sa ogrankom Aleksići (prezime), Markovići, Ivovići, Milunovići, Devići, Miloševići sa Nedovićima, Radoševići i Đorđijevići. Vajmeši su i Stijovići (Brunčevići, Brunci) koji su ranije živjeli u Budimlji.

    Babići su: Babići, Đorovići, Tomovići i Mlađenovići. Slave Đurđevdan, a prislužuju sv. Nikolu. Ovim bratstvima su rod Asovići iz Donje Ržanice i Šekularci iz Gornjih Sela.

    Istraživajući svoje porijeklo jedno duže vrijeme (2001. -2010. ) došao sam do nekih, kako zanimljivih tako i frapantnih, podataka i teza. Čini mi se, kako god okrenemo sliku opet nas ona upućuje na Tomiće, bilo da su se prezivali Kosorići, Cerovići, Vulovići, Đurđići, Jaukovići, Leovci ili Bojati. Koliko sam razumio kroz čitanje naše literature, npr. Karadžića-Šibalića, potičemo od kneza Tome Balotića. On je imao više djece, Mijata, Marka, Petra, Mandu, Jelenu. Mijat nije imao potomstva, ali jeste Manda itd. Jaukovići, Bojati, Leovci, Stevanovići itd. su od Mande. A Mandići su od Bjelopavlića, kao i mi Devići, tako da se istina tu negdje skriva. „Ko kopa, on će i naći!

    Zamolili bi Vas uzgredno da nam date elektronsku poštu od g-đe Žižić!

    Sve najbolje iz naše Kuće!
    rodoslov- 23753 - 17.02.2010 : Svjetlana Kojić-pejić Srebrenica Rs Bih - best (0)

    Javi se rodbino


    Mene interesuju bliži srodnici moje babe koja je bila rodom sa Glasinca kod Sokoca, od porodice Kosorić. Njen brat se zvao Dimitrije, a čuveni Pero Kosorić joj je bio polubrat ili prvi rođak. Ona je bila udata na Nišiće za Mihajla Kojića, a zvala ce Cmiljana. Umrla je odmah poslije mog rođenja 1971. godine, tako da nisam imala priliku da saznam nešto o njenim najbližim. Često dolazim na Sokolac jer smo gore napravili kuću, pa bi mi bilo drago ako postoji neko od Dimitrijevih potomaka da me kontaktira. E-mail sam ostavila kod moderatora.
    rodoslov- 23483 - 27.01.2010 : Ljubomir Sikora Beograd - best (0)

    Upoznavanje prošlosti


    Rođen sam u Čačku u porodici Sikora 1954. godine. Roditelji su mi se rano razveli, Otac Slavko i majka Ljiljana.

    Moj otac Slavko Sikora je imao oca Franju i majku Daru. Po kazivanju oca, Dara je rođena u Sokolcu 1908. godine u porodici Ćivša. Tu se i venčala sa mojim dedom Franjom u pravoslavnom hramu u Sokolcu. Potom su se preselili u Čačak gde su umrli i gde su i sahtanjeni.

    Otac se odselio u Sarajevo gde je umro i gde je sahranjen na groblju Bare.

    Želeo bih da saznam ima li živih rođaka moje baba Dare u Sokolcu ili bliže informacije o počivšim rođacima iz Sokolca.

    Unapred zahvalan Ljubomir Sikora

    Ljubomire,

    imaš ti ovamo rođaka, kako da nemaš! Moram da provjerim, ali vrlo je moguće da sam ti i ja rođak, i to drugo koljeno! Naime, moga oca Ljubomira Tomića je rodila Rosa Ćivša rođena oko 1902 godine. Od njene braće / sestara znam samo da je imala živog brata Pera, jer joj se (koliko se sjećam) druga dva brata nisu vratili sa Solunskog fronta, gdje su bili kao dobrovoljci.

    Tvoja baba Dara je vjerovatno sestra moje babe Rose Tomić. Interesantno je i to da je Pero Ćivša, babin brat, imao i kćerku koja se zvala Dara Ćivša, udato Krsmanović. Ova moja tetka, Dara Ćivša, je umrla 2007. godine a vjerovatno je dobila ime po tvojoj babi Dari, ako ti je baka umrla negdje oko 1930. godine.

    Imam negdje porodično stablo porodice Ćivša, koje sam pravio 1990. godine, pa ću ti javiti ako ga nađem. Moram da popričam sa mojim stričevima, a pokušaću i da te spojim sa nekim od porodice Ćivša ko ovo porodično stablo poznaje malo bolje od mene.

    Javi mi se na slavicnetŽhotmail.com da ti dam podatke o jednom našem bliskom rođaku sa Sokoca koji živi u Beogradu, mislim u naselju Medaković III.

    Srdačno, Željko Tomić
    rodoslov- 23159 - 29.12.2009 : Dani - best (1)

    Žižići


    Drago,
    Kao što vidiš meni su moji pričali da smo porijeklom iz CG, od Žižića.
    Što se tiče toga da nas ima 'više vrsta' a nismo krvno vezani - čudno je to što su, koliko ja znam, sve te 'vrste' baš na Romaniji. Da su iz raznih mjesta, gradova i sl možda i ne bi bilo ali ovako.... Crv sumnje postoji:-).
    Zainteresovana sam za svoje korijene pa ako neko nešto više zna molim da mi javi.
    Pozdrav

    Komentar iz rubrike ocjenite članak:

    Posjedujem rodoslov Žižića iz Crne Gore, a i sama sam ti ta. Živim u Sokocu i ako te nešto interesuje u vezi tog rodoslova tu sam. Nemoj se prepasti, žensko sam i Borovčanka sam a i Žižićka sam. Moj deda je sačuvao rodoslov, a ja samo nastavila. Pozdrav i adresa je kod Željka, čujemo se!
    rodoslov- 22649 - 03.10.2009 : Milika Danilović Podgorica - best (0)

    Glasinac, Tomići


    Na Glasincu ima porodica koje su porijeklom od Danilovića iz Manastira Morače. Pošto sam pročitao da ima Tomića koji su porijeklom Danilovići i slave Jovandan, molio bih da mi se takvi jave +382 67 561 938 ili pišu na mail milikadŽt-com. me ili na daniloviciŽt-com. me

    I ko zna takve neka mu prenese kako bi nas povezao.

    Znam ja, jer sam ja jedan od tih Tomića.
    rodoslov- 22375 - 20.08.2009 : Nadja Grasic Italija - best (0)

    Porodica Grasic


    Kako da otkrijem porodično stablo porodice Grašić?
    rodoslov- 22347 - 14.08.2009 : Marina Lukovic rodj.tomic Cacak, Srbija - best (0)

    Pozdrav od Tomića


    Zdravo Željko,

    ja sam Marina Luković, pre udaje Tomić. Živim u Čačku i kćerka sam Stanimira Tomića. Posetio si moje roditelje sa Peđom. Tom prilikom si upoznao mog sina Petra. Ja, na moje veliko razočaranje, nisam bila tu.

    Željko, tvoja poseta je urodila plodom pa sam ja nakon 18 godina stupila u kontakt sa Jadrankom Arsić, inače mojom sestrom od strica. Sa Peđom se ponekad čujem, jer su mi oni po očevoj liniji i najpreči rođaci. Sada imam 37 godina i vidim da mi sve više nedostaje to što očevu rodbinu ne poznajem. Mamina rodbina je tu oko nas, ali nije to ono pravo. Ja sam ipak Tomić a i ličim na njih.

    Ovom prilikom te pozdravljam i kada budeš u prilici želim da posetiš mene i moju porodicu. Puno su te pozdravili moji roditelji a i moj sin, na koga si ostavio veoma dobar utisak.

    Da, zaboravila sam da ti kažem još i to da sam dosta toga saznala o familiji Tomić preko tvoga sajta.

    PS: Jadranka mi je nagovestila da će sledeće godine biti skup Tomića, ali nisam razumela gde?
    Veliki pozdrav od Marine iz Čačka i svih Tomića.
    rodoslov- 22301 - 04.08.2009 : Gordan Grasic Krusevac - best (0)

    Poreklo familije Grašić


    Poštovani prijatelji, želeo bih da saznam poreklo familije Grašić. Obzirom da sam na internetu otkrio da Grašića ima u Hrvatskoj, zatim Sloveniji, Austriji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji i drugim zemljama.

    U Srbiji svi koji se prezivaju Grašić, a sa kojima sam ja stupio u kontakt vraćajući se u prošlost, lako smo pronalazili zajedničke pretke i mesto poticanja.

    Ono što je interesantno, svi Grašići (koliko je meni poznato), potiču iz sela Braljina, 20 km udaljeno od Kruševca, a 8 km udaljeno od mesta Stalać.

    Familija Grašić slavi slavu Sveti Vrači. Molimo bih vas da sve što vam je poznato javite mi na moju e-mail adresu.
    rodoslov- 21524 - 28.04.2009 : Struja - best (0)

    Gojkovici u Rogatici


    Gojkovića ima u Rogatici. Jedna porodica stanuje negdje u blizini crkve u Rogatici, a ima ih još dosta koje ne poznajem lično.
    rodoslov- 21516 - 27.04.2009 : Srbo Ćebedžić srbija - best (0)

    Todor Gojković


    Ja sam potomak Todora Gojkovića iz Rogatice on mi je prapradeda, kažu da je bio bogat čovek trgovac. Interesuje me kad je rođen, kako je umro i slično, kao i da li ima Gojkovića u Rogatici.
    rodoslov- 20607 - 12.02.2009 : Dani Sokolac - best (0)

    Borovčanini iz Žulja


    Meni su moji pričali da smo ( Borovčanin iz Žulja ) porijeklom iz sela Drobnjak od porodice Žižić. Samo se nikako ne mogu pomiriti da jedino Borovčanin (izvorno) ima u Sokocu i to tri porodice a nisu krvno vezani - što je malo čudno i nevjerovatno.
    Potraga za porijeklom se nastavlja :-)
    Pozdrav svima

    Dani,
    meni to i nije toliko čudno. Ima dosta takvih slučajeva. Na primjer Tomići sa Ravne Romanije nisu ništa Tomićima iz Podromanije, Baltića i Krnija. Sa druge strane, mi nemamo ništa sa Tomićima iz Hercegovine i Crne Gore jer su oni pravi Tomići. Tomići sa Ravne Romanije su se do Drugog svjetskog rata prezivali Kradimotike, a svi ostali Tomići iz Sokoca su se nekada davno prezivali Danilovići.

    Pozdrav,
    Željko Tomicć
    Siskovo Brdo
    rodoslov- 20422 - 02.02.2009 : Drago Žižić CG - best (0)

    Prezime Borovčanin


    Kako je nastalo prezime Borovčanin? Stari su mi pričali da su dio naše porodice Žižić iz Crne Gore. Pozdrav.
    rodoslov- 20313 - 27.01.2009 : Radovan Radonjic Beograd - best (0)

    Rodoslov Radonjica


    Hteo bi da poručim Filipu da imam rodoslov Radonjića i da Radonjići imaju poreklo sa Njeguša, a ja lično imam puno rođaka. Ako želiš, javi mi se na moj mail raler2204Žyahoo.com.

    Pozdrav!
    rodoslov- 20119 - 14.01.2009 : Jovica Lizdek rees,njemacka - best (0)

    odakle potice prezime lizdek


    Zovem se Jovica Lizdek i živim u Njemačkoj. Šaljem odgovor zemljaku koji je pitao odakle potiče naše prezime. Priču mi je ispričao djed, Jovan Lizdek.

    Od kako on zna, živeli smo uvek u Bosni: Podromanija, Kadino selo. Pravo prezime nam je bilo Petrović, ali su jednom prilikom naše čukundede pobile neku stranu vojsku, ne sećam se više o kom se to ratu radilo, pa su morali da promene prezime.

    To je najtačnija informacija. Lizdeci nisu vratili svoje staro prezime i to je tako ostalo. Više niko i ne može da to uradi jer se familija povećala, i ima nas dosta, hvala Bogu, i ko god se tako preziva - meni i tebi je rod. Samo naša familija ima takvo prezime!

    Htio bih da ovom prilikom pozdravim i moje Lizdeke, kao i sve Srbe sa Romanije i u celom svetu. Sretna Srpska nova godina!
    rodoslov- 20034 - 08.01.2009 : Tanja Lizdek Pale - best (0)

    Prezime Lizdek


    Može li mi neko reći odakle potiče prezime Lizdek, odakle su došli i kada su se naselili na ovim prostorima? Kako su se prije prezivali?
    rodoslov- 19552 - 26.11.2008 : Miroslav Davidović Pančevo - best (0)

    Porekla prezimena Davidović


    Tražim pomoć oko porekla prezimena Davidović. Neprovereni podaci govore da potiče od imena David, koji je imao braću Stanka i Kosana.

    David je imao sinove Nikolu, od kojeg ja nastavljam lozu, i Savu. Stanko je imao sinove Stanka i Marka, a Kosan je imao sinove Manojla i Eremiju. Ako neko nešto ima u vezi ovog želeo bih da mi se javi, a posebno neko iz ove loze, radi kontakta i razmene podataka. Inače, slava nam je urđevdan, a presluživao se Aranđelovdan.

    S popštovanjem, i hvala autorima sajta.
    rodoslov- 19204 - 25.10.2008 : Samojko Mirkovic Melbourne - best (0)

    Za Vedrana


    Pozdrav za Vedrana i njegove roditelje i sestru od komšije iz Olova.

    Vedrane pokušaj pronaći porijeklo svoga prezimena na "trazimo. info/topic. asp? ". Tamo redovno postoje informacije o porijeklu prezimena.

    Pozdrav od komšije iz Olova (preko puta). Javite mi se na e-mail.
    rodoslov- 19173 - 22.10.2008 : Vedran Makitan Perth - best (0)

    Koreni


    Da li neko zna informaciju o korenima porodice Makitan, znam da je prezime promenjeno tokom progona Srba od strane Turaka. Takođe mi je rečeno da poreklo vodi iz Hercegovine i Crne Gore. Unapred hvala....
    rodoslov- 18681 - 19.08.2008 : Ex kapuran - best (0)

    Kapurani


    Kako mi Kapurani ne bi bili bliski kad je taj Stevo koji se odselio otuda otac mog djeda Dimitrija. Stevo i Pero su imali i jednu sestru koja je izrodila Mirkoviće u Arapovaca. Sestra moga djeda je rodila Boju Radovića u Kruševcima, koji je za krajišku molitvu uvijek dolazio na bijelom konju i u narodnoj nošnji.
    rodoslov- 18218 - 05.07.2008 : - best (0)

    Давид


    Сајт је одличан, случајно сам га открио.
    Молио бих, шта ко зна о пореклу презимена Давидовић, настанјених у централној Босни. Хвала.
    rodoslov- 15802 - 05.11.2007 : Zmaj ognjeni vuk - best (0)

    Vasojevički Zakon u 12 točaka


    TOČKA PRVA

    1. Da se bespogovorno umire sva bratstva vasojevička i srbljačka. Ko ne bude oldžija, da bude nagondžija.

    2. Da muška glava bude trista groša, a ženska trista jedan.

    TOČKA DRUGA

    3. Nove džamije da se ne grade, a stare da se zabatale.

    4. Poturčenjake niko da ne ubija, no da se ostavi svakome bratstvu da svoje vrne u prađedovsku vjeru. Ako poturice ne budu oldžije, da budu nagondžije, a ćoteci što ko ponese.

    5. Ko se podanas poturči i lažnu vjeru primi, da se za Turčina drži.

    TOČKA TREĆA

    6. Ko ne priteče u pomoć kad dušmani udare na graničare, da nema nikakva dijela u plijenu i da se od njega niko ne ženi niti mu đevojku daje.

    7. Ko ubije ili plijeni Kolašinca bez znanja Slatinjana kad ovi drže vjeru s Kolašinom gradom, da Slatinjanima duguje krv.

    TOČKA ČETVRTA

    8. Ko srpsko ukrade pa se ufati, da plati duplo i kmetovima ručak. Ako se ne ufati, da mu je aram.

    9. Ko tursko ukrade, da mu je alal.

    TOČKA PETA

    10. Ko u kući kačkine drži, da im je drug.

    TOČKA ŠESTA

    11. Koji Branković dušmanima javi što glavari i narod zbore, da se obestrvi on i svako njegov na vječni vijek i amin.

    12. Ko svoje glavare preskoči i od tuđina pravicu traži, da je kriv.

    13. Ko podanas ode veziru u Skadar, da se k nama više ne vrće, a ako se vrne, da se turi pod tomruke, pa ako se pokaje, da se pusti, a ako ne pokaje, da se obestrvi.

    TOČKA SEDMA

    14. Karvan niko da ne dira, no neka ide kud ga put vodi. Ako česovu štetu učini da odmah i bespogovorno plati; ako to neće, da mu poharani zadrži konje i tovar dokle kmet dođe i da bude kako kmet reče. Ako kmet u selu nije, da presudi prvi pošten čovjek koji se u blizini nađe.

    TOČKA OSMA

    15. Duhovnici kad u boj idu, da obritve bradu i da nose naške haljine; ako to neće, da im glavari džebanu ne daju.

    16. Bog je stvorio ženu, a ne Satana, i to tako da ostane navijek amin. Ko protivno govorio, da je proklet: na ovome svijetu neimao anđela-čuvara, a na onome ne vidio raja, već mu duša vječito u paklu bila i ispaštala njegove muke.

    17. Duhovnici da se ostave žena, a koji se kurvarom obrete, i to se načisto dokaže, da se uštroji i od sveštenodejstva odluči.
    rodoslov- 15801 - 05.11.2007 : Zmaj ognjeni vuk - best (0)

    Vasojevički Zakon u 12 točaka




    TOČKA DEVETA

    18. Turci da klanjaju na svoju zemlju. Ko ih ufati da to rade na njegovu zemlju, da je vlastan motkom ih oćerati, a ćoteci što ko ponese.

    19. Hrišćani su voljni i na Spasovdan zabosti krstove i na nehrišćanske zemlje koje okružuju njihova imanja. Nehrišćani mogu te krstove ukloniti sa svojih bašta tek sjutradan po Spasovudne, a nikako prije. Ko protivno učini, da plati selu štetu i ručak kmetu.

    20. Ko se podanas ufati da vještice fata, da se turi pod tomruke za petnaest dana. Ako bi bilo česove štete da i to plati.

    21. Ko kopile u vodu udavi, da se pod gomilu turi.

    22. Ko se ufati da radi u zavjetne dane, da mu se sve pokvari i nečastivom preda što tih dana uradi, a kmetovima obaška ručak.

    23. Koji kovač ne udari na Božić prije sunca čekićem u nakovanju, pa se to načisto dokaže, da mu se prelomi čekić i nakovanj, a on i svako njegov obestrvi.

    TOČKA DESETA

    24. Ko svoju kuću i porodicu zabatali da se liši svake vojničke časti.

    TOČKA JEDANAESTA

    25. Da danka drugog nema osim vojvodske akče

    26. Da vojvodska akča bude po dva groša s dima na dim.

    TOČKA DVANAESTA

    27. Da se Vasojevićko drži od Nožice do Lješnice, od Bjelasice do na vrh Ržnice, i Brezojevica crkva, koja cvili među turskim gradovima kao ljuta guja među ognjevima.
    rodoslov- 13292 - 13.06.2007 : - best (0)


    Pođi na www.mitropolija. cg. yu, na Njegoš....
    Možda se nađeš!! Ja sam stigao čak do 1445, u mojim korijenima!
    Pozdrav!
    rodoslov- 13263 - 13.06.2007 : Filip Radonjić Lazarevac - best (0)

    Rodoslov Radonjića Guvernaduri


    Braćo ima li koga ko će mi pomoći da nadjem imena predaka za moj rodoslov. Ja sam Filip Radonjić, otac, Djordjije, deda Branislav, pradeda Milan(imao brata Tanasija koji je prešao u Bojoviće) i sestru Milevu, čukundeda Mijailo (čukunbaba Vasilija), navrdeda Marko Radonjić. Da li ko zna kako se Markov otac zvao i gde su rodjeni. Znam samo da mi se deda rodio u Gornjem Milanovcu. Preci su mi pobegli da li iz Kuča, da li iz Kolašina ili direktno iz Kotora (gde je jedna od očevih tetki tvrdila da imamo kuću *kuća Radonjića* ali to me mnogo ne interesuje. Bezali su preko Sjenice bar je tako pričao pradeda. Svi ostali Radonjići za koje se ispostavilo da su nam samo prezimenjaci ali ne i rod, slave neke druge slave, a mi slavimo Lazarevu subotu. Molim vas da mi pomognete da nadjem sa očeve strane rodoslov, jer sa majčine strane imam. Ona vodi poreklo od Svetoga Vasilija sto je i potvrdjeno u knjizi koju je dobila a koja je overena u Ostrogu i čak na Hilandaru.
    rodoslov- 10137 - 05.08.2006 : Naseljavanje glasinca - best (0)

    Naseljavanje Glasinca


    Što se tiče naseljavanja Glasinca i šire, čak i istočnog dijela RS to je najbolje dokumentovao Svetozar Tomić u knjizi "Piva i Pivljani". A to je samo jedan segment našeg porijekla. Da se zna ko smo i odakle smo, a i ovi novo-pečeni Crnogorci da znaju da nas Turci nisu pravili Srbima nego da smo u pra-postojbini bili to što smo i sada, dakle. . . Upamet tkz. Crnogorci!
    Meni se desilo da sam stigao do pra predaka, i do korijena čak u 15 vijeku? Trenutno živim u oblasti gdje su živjeli moji preci iz 15. vijeka. Čak svi ti detalji postoje u Arhivu u Veneciji, jer je tada na ovim prostorima vladala Mletačka Republika! Čudno ali istinito! Pošao sam od našeg bivšeg prezimena. A po istoriji smo doseljenici iz Pive, a Pivljani nisu proizvodili ulje, jer nisu imali od čega. Dakle Ujarevići su samo mogli poticati sa Primorja, gdje se i proizvodilo ulje. . . . Došao sam do Grblja. . . .
    rodoslov- 9872 - 07.06.2006 : - best (0)

    RE: Rodoslov moje porodice


    Najviše se može naći u knjizi Svetozara Tomića "Piva i Pivljani"
    rodoslov- 9870 - 05.06.2006 : Dragisa Maksimovic Pariz - best (0)

    Rodoslov moje porodice


    Postovani,

    Jako mi se svida ovo sto ste uradili. Ja takode pravim rodoslov moje familije. Ona je rodom sa Glasinca pa posle presla na Zlatibor, Sujaagic i Sisakovic. Slavimo Tomindan, 19. oktobra. Da li znate nesto o tome? Gde bih mogao naci informacije o naseljavanju stanovnistva u Glasincu.


    Pozdrav iz Pariza
    Dragisa Maksimovic

    Ako je ko zainteresovan da odgovori na ovo Dragisino pitanje, neka mi se javi da mu dam email
    rodoslov- 8360 - 16.04.2006 : Milan Cobovic Njemacka - best (0)

    Neka se jave Cobovici


    Zdravo svim Romanijcima!

    čačkajući po kompjuteru (jer sam početnik) slučajno sam naišao i na ove divne stranice iz našeg kraja i mogu samo da se zahvalim pokretaču ovih stranica.

    Ja sam nešto starija generacija (rođen 1957. godine) a već sam dugo (16 godina) u inostranstvu (Njemačka) pa mi ovakav kontakt sa rodnim krajem jako odgovara.

    Inače sam nekada bio profesor filozofije i sociologije. Bio bih jako zahvalan ako bi mi se javio neko od čobovića, ma gdje da se nalaze i bez obzira na godine starosti. To bi na neki način bilo upoznavanje sa familijom a drugo velika pomoć u jednom projektu na kojem radi moj brat Milanko - Radan čobović. Naime, moj brat piše knjigu o našoj familiji tako da bi mu svaki novi detalj bio dragocjen. Ako neko bilo što zna o bilo kom čoboviću molio bih ga da mi se javi na moju e-mail adresu: milan57Žgmx. de.

    Ovim putem pozdravljam sve Romanijce (a Romanija je fala Bogu velika) ma gdje da se nalazili. Ako me neko prepozna u ovom pismu neka mi se javi. Još jedanput pozdrav svima.

    Milan
    rodoslov- 2086 - 05.09.2005 : Gradimir Gazivoda Wien - best (0)

    Ko su Gazivode sa Romanije


    Postovanje!
    Molio bih vas iskreno da mi neko, ako je moguce posalje informacije o brastvu tj. imenu "Gazivoda"u R. Srpska. Interesujeme da li su oni porijeklom iz Crne gore, a mislim da jesu i kada su se doselili uBosnu. Znam da ima selo Gazivode kod Glasinca, ima ih na PAlama, sponje ih V. Lubarda u nekim svojim knjigama. Ali mene interesuje vise od toga da li smo mozda istoga korijena iz C. Gore. Ja bih drage volje stupio u kontakt sa nekim od njih ako to neko naravno od njih zeli. Za svaku informaciju unaprijed zahfalan Gradimir Gazivoda Bec Austrija

    Idi na stranu - |1|2|