fix
Logo
fix
Nalazite se na Region-RAZNO
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

razno- 100443 - 16.05.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Mešoviti brakovi


Države nekadašnje SFRJ etnički su sve homogenije, pa su i brakovi takvi, "patuljaste" nacionalne manjine se utapaju u većinskom stanovništvu

Autor: Branislav Radivojša

Vest o to­me da se če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Ma­hir Ra­ko­vac iz Sa­ra­je­va kra­jem pro­šle go­di­ne ubio po­sle mal­tre­ti­ra­nja đa­ka iz tur­sko-bo­san­ske ško­le ko­ju je po­ha­đao ne bi bi­la pot­pu­na ako ne bi­smo po­me­nu­li da je ne­sreć­ni de­čak ži­veo u na­ci­o­nal­no me­šo­vi­toj, hr­vat­sko-mu­sli­man­skoj po­ro­di­ci. I da su ga zbog to­ga đa­ci na­zi­va­li ra­znim po­grd­nim ime­ni­ma (Vla­šče, Ka­ra­lo­vro... ). Sam taj ne­sreć­ni do­ga­đaj je i raz­log za pod­se­ća­nje da je Sa­ra­je­vo ne­ka­da bi­lo pre­pu­no na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va, ali u vre­me ka­da su u ovom gra­du u ve­li­kom pro­cen­tu ži­ve­le tri naj­broj­ni­je na­ci­je u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. S tim što su na tre­ćem me­stu, po broj­no­sti, za­pra­vo, bi­li na­ci­o­nal­no neo­pre­de­lje­ni Ju­go­slo­ve­ni. Na­i­me, pre­ma po­pi­su, u Sa­ra­je­vu je 1981. go­di­ne bi­lo 189.000 Mu­sli­ma­na, 133.000 Sr­ba, 76.000 Ju­go­slo­ve­na i 37.000 Hr­va­ta. Ta­da je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, sva­ki pe­ti brak u glav­nom gra­du bio me­šo­vit, a da­nas u ce­loj Fe­de­ra­ci­ji BiH od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va ni sva­ki dva­de­se­ti ni­je me­đu oni­ma raz­li­či­te na­ci­o­nal­no­sti.

Pre­ma po­da­ci­ma iz 2014, u ta­ko­zva­noj MH fe­de­ra­ci­ji za­klju­če­na su 11.982 bra­ka, a od to­ga sa­mo je 551 bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Do da­nas još ni­je sa­op­šten na­ci­o­nal­ni sa­stav sta­nov­ni­štva BiH, pa ni Fe­de­ra­ci­je, ali pret­po­sta­vlja se da je u ovom de­lu ne­ka­da "naj­mul­ti­et­nič­ki­je" re­pu­bli­ke u tom po­gle­du do­šlo do ogrom­nih pro­me­na - uz pot­pu­nu do­mi­na­ci­ju Bo­šnja­ka - Bo­šnja­ki­nja. Po­me­nu­te 2014. u Fe­de­ra­ci­ji BiH brak je za­klju­či­lo 9.553 Bo­šnja­ki­nje, od ko­jih je sa­mo dva od­sto bi­lo sa su­pru­žni­ci­ma dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, za­tim 1.734 Hr­va­ti­ce, od ko­jih je se­dam pro­ce­na­ta et­nič­ki me­šo­vi­tih, dok je u 50 od­sto bra­ko­va, od ukup­no 125, ko­je su za­klju­či­le Srp­ki­nje, muž bio dru­ge na­ci­o­nal­no­sti.

Prof. dr Snje­ža­na Mr­đen, sa Sve­u­či­li­šta u Za­dru, ka­že za "Po­li­ti­ku" da je i u vre­me biv­še Ju­go­sla­vi­je "u BiH bi­lo ma­nje za­klju­če­nih bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ne­go npr. u Hr­vat­skoj ili Cr­noj Go­ri, a po­seb­no ako je upo­re­đu­je­mo sa Voj­vo­di­nom. Ta­ko je u BiH pro­seč­no go­di­šnje u pe­ri­o­du 1950-1990. bi­lo 11 od­sto et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va, u Hr­vat­skoj 16, u Cr­noj Go­ri 14, a u Voj­vo­di­ni 25 od­sto. Od 1996. go­di­ne udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u BiH se kre­će oko se­dam pro­ce­na­ta, a 2014. iz­no­sio je sa­mo pet od­sto. Ta­ko skrom­no uče­šće bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ni­je bi­lo ni 1950. go­di­ne".

Ra­di­kal­ne pro­me­ne kad je o za­klju­če­nim bra­ko­vi­ma na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je reč do­ži­ve­le su i dru­ge biv­še re­pu­bli­ke, u ko­ji­ma je udeo do­mi­nant­ne na­ci­je, po­sle ma­sov­nih ise­lja­va­nja osta­lih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, na­glo po­ve­ćan. Hr­vat­ska je na po­sled­njem po­pi­su 2011. ima­la u ukup­nom sta­nov­ni­štvu 90 od­sto Hr­va­ta i osam od­sto svih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, dok je na po­pi­su 1981. Hr­va­ta bi­lo tek 75 od­sto, a Sr­ba 12 i Ju­go­slo­ve­na osam pro­ce­na­ta. Za­to ne ču­di po­da­tak da je 1981. u Hr­vat­skoj sva­ki še­sti brak bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit.

Dva­na­est go­di­na ka­sni­je, 1993, od svih bra­ko­va sklo­plje­nih u Hr­vat­skoj 88 od­sto su bi­li iz­me­đu Hr­va­ta i Hr­va­ti­ca, da bi taj pro­ce­nat ostao go­to­vo isti i 2014. go­di­ne, što je znat­no vi­še u od­no­su na 1990, ka­da je ta­kvih bra­ko­va bi­lo 65 od­sto.

Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je naj­in­ten­ziv­ni­je sma­nje­nje ude­la me­đu­et­nič­kih bra­ko­va od 1990 (ka­da se upo­re­đu­ju sve biv­še ju­go­sla­ven­ske re­pu­bli­ke) za­be­le­že­no u Hr­vat­skoj, gde je za sa­mo tri go­di­ne (1990ż1993) udeo ta­kvih bra­ko­va sma­njen sa 19 na de­vet pro­ce­na­ta i ta­ko je osta­lo do da­nas. To jest, 1990. u ovoj re­pu­bli­ci je sva­ki pe­ti brak bio me­đu­et­nič­ki, a 2014 - sva­ki je­da­na­e­sti. "Uzrok to­me de­li­mič­no je pro­me­na et­nič­ke struk­tu­re u Hr­vat­skoj, a de­li­mič­no i pro­me­na po­na­ša­nja ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti pre­ma et­nič­ki ho­mo­ge­nom/he­te­ro­ge­nom bra­ku. Isto ta­ko, naj­i­zra­zi­ti­je pro­me­ne u od­no­su pre­ma et­nič­ki me­ša­nom bra­ku, ako se upo­re­đu­ju ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti vi­dlji­ve su kod Hr­va­ta u Hr­vat­skoj, kod ko­jih je na­kon 1990. ma­nje od pet od­sto sklo­pi­lo brak iz­van svo­je gru­pe, dok je pre 1990. taj po­sto­tak iz­no­sio oko 10 od­sto, što uka­zu­je na iz­ra­zi­to za­tva­ra­nje unu­tar et­nič­ke gru­pe. "

I Sr­bi­ja (bez KiM) sa­da be­le­ži pu­nu do­mi­na­ci­ju srp­sko-srp­skih bra­ko­va. Pret­pro­šle go­di­ne ta­kvih bra­ko­va je bi­lo 91 od­sto jer je srp­sko sta­nov­ni­štvo u Sr­bi­ji (bez KiM) naj­do­mi­nant­ni­je (84 pro­cen­ta). I to, ne sa­mo u cen­tral­nom de­lu ne­go i u Voj­vo­di­ni, ko­ja je sa 27 od­sto na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va 1981. bi­la na če­lu ta­da­šnje re­pu­blič­ko-po­kra­jin­ske li­ste. Me­đu­tim, na po­pi­su 1981. u Voj­vo­di­ni je ži­ve­lo sa­mo 54 od­sto srp­skog sta­nov­ni­štva, dok je 2011. taj pro­ce­nat, uglav­nom zbog do­se­lja­va­nja iz dru­gih re­pu­bli­ka, po­ve­ćan na oko 67 od­sto. To po­ve­ća­nje ude­la Sr­ba u ukup­nom sta­nov­ni­štvu Voj­vo­di­ne uti­ca­lo je i na sma­nje­nje et­nič­kih bra­ko­va či­ji se broj od 1990. sma­nju­je sa 28 na 19 od­sto u 2014. go­di­ni.

Pre­ma to­me, me­šo­vi­ti na­ci­o­nal­ni bra­ko­vi pra­te sud­bi­nu ukup­nih na­ci­o­nal­nih kre­ta­nja na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je: dok su na­ci­je, u vre­me po­sto­ja­nja Ju­go­sla­vi­je ži­ve­le za­jed­no, ili bar bli­zu jed­ne dru­gih, za­jed­nič­kih bra­ko­va je bi­lo re­la­tiv­no mno­go, a da­nas kad su no­ve dr­ža­ve na ovim pro­sto­ri­ma et­nič­ki ma­nje-vi­še ho­mo­ge­ne, i bra­ko­vi su ho­mo­ge­ni­ji. I bi­će, ve­ro­vat­no, sve ho­mo­ge­ni­ji ima­ju­ći u vi­du is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja u ko­ji­ma se ta­ko­zva­ne pa­tu­lja­ste ma­nji­ne uta­pa­ju i, prak­tič­no, ne­sta­ju u ve­ćin­skoj na­ci­ji. To je po­zna­to is­ku­stvo srp­skog sta­nov­ni­štva u Ma­đar­skoj i Ru­mu­ni­ji ali i dru­gih na­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma u ko­ji­ma su uda­jom ne­ve­ste - pri­pad­ni­ce "pa­tu­lja­ste" ma­nji­ne za ne­ko­ga iz ve­ćin­skog na­ro­da, to­kom sle­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­sta­ja­la obe­lež­ja me­šo­vi­te na­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce. To je uobi­ča­jen pro­ces u svim ze­mlja­ma jer pri­pad­ni­ci ma­lo­broj­nih ma­nji­na ko­ji ži­ve u re­la­tiv­no ho­mo­ge­noj na­ci­o­nal­noj dr­ža­vi i ne­ma­ju dru­gi iz­bor ne­go da se, kad je o brač­nim po­nu­da­ma reč, uta­pa­ju u ve­ćin­sku na­ci­ju. Npr. Sr­bi u Hr­vat­skoj su 1990. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, u 69 od­sto slu­ča­je­va sklo­pi­li brak unu­tar svo­je et­nič­ke gru­pe, a 2014. go­di­ne ta­kvih je bra­ko­va bi­lo 45 od­sto. Ina­če, o to­me ka­ko su na­ci­o­nal­no me­šo­vi­te po­ro­di­ce ži­ve­le na ra­tom za­hva­će­nim pod­ruč­ji­ma to­kom de­ve­te de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka po­sto­je ra­zni mi­ni-iz­ve­šta­ji i be­le­ške, a mi na­vo­di­mo jed­no iz Re­pu­bli­ke Srp­ske:

  • "Ako je muž Sr­bin iz RS, oni su na­sta­vi­li da ži­ve u RS. Ako je muž ne­sr­bin, on­da je zbog neo­da­zi­va­nja u voj­sku RS osta­jao bez po­sla, da bi se po­sle to­ga ise­lja­vao, naj­če­šće s ce­lom po­ro­di­com; ili je od­la­zio sa­mo otac, a osta­li su na­sta­vi­li da ži­ve u RS i da ču­va­ju imo­vi­nu. Po­sle ra­ta, ne­ki mu­že­vi su se vra­ti­li, ne­ki ni­su."

    A pri­mer ne­sreć­nog Ma­hi­ra Ra­kov­ca po­ka­zu­je ko­li­ko na­ci­o­nal­no me­šo­vi­ti bra­ko­vi i da­nas, u go­to­vo jed­no­na­ci­o­nal­nim sre­di­na­ma, mo­gu da bu­du op­te­re­će­ni psi­ho­lo­gi­jom ra­ta i bal­kan­ske is­klju­či­vo­sti.

    Go­di­ne 1990. sva­ki sed­mi brak u SFRJ bio je na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Dr Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je udeo he­te­ro­ge­nih, od­no­sno et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u Ju­go­sla­vi­ji od 1950. do 1990. go­di­ne bio u stal­nom u po­ra­stu (ako iz­u­zme­mo raz­do­blja, 1950-1955, 1965-1970). Ta­ko je 1950. bi­lo sklo­plje­no 15.700 et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va ili 8,6 od­sto od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va. Če­tr­de­set go­di­na ka­sni­je (1990) taj broj je iz­no­sio 19.813, od­no­sno 13,5 od­sto. Ili, 1950. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, sva­ki je­da­na­e­sti je bio iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, a 1990. sva­ki sed­mi. Upra­vo je te go­di­ne, ka­da se SFRJ ras­pa­la, udeo me­đu­et­nič­kih ve­za bio naj­vi­ši od ka­da ih pra­te sta­ti­stič­ki po­da­ci. Ako, me­đu­tim, na­pra­vi­mo va­ri­jan­tu kre­ta­nja et­nič­ki me­šo­vi­tih bra­ko­va u "vir­tu­el­noj Ju­go­sla­vi­ji" (na­kon 1990. go­di­ne), od­no­sno ako zbro­ji­mo me­đu­et­nič­ke bra­ko­ve na svim te­ri­to­ri­ji­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, pro­iz­la­zi da je na­kon 1990. po­če­lo na­glo sma­nji­va­nje ude­la ovih brač­nih ve­za ż sa 13, 5 od­sto 1990. na de­vet od­sto 2005, kao što je to bi­lo sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na, kon­sta­tu­je dr Mr­đen.

    Cr­no­gor­sko-srp­ska "me­šo­vi­tost"

  • Što se ti­če evo­lu­ci­je et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, ho­mo­ga­mi­ja/en­do­ga­mi­ja (ista na­ci­o­nal­nost) po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na po­sta­la je osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka po­na­ša­nja u me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma (osim u Cr­noj Go­ri). Čak se i u Voj­vo­di­ni (ko­ja se kroz ce­lo po­sma­tra­no raz­do­blje iz­dva­ja­la kao pod­ruč­je u SFRJ s kon­stant­nim po­ra­stom eg­zo­ga­mi­je) sma­njio udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va na­kon 1990. go­di­ne - na­po­mi­nje dr Snje­ža­na Mr­đen, is­ti­ču­ći da je u Cr­noj Go­ri još sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na za­be­le­žen trend po­ve­ća­nja skla­pa­nja bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, što je pri­sut­no sve do da­na­šnjih da­na. Me­đu­tim, i et­nič­ki sa­stav je od 1991. go­di­ne u Cr­noj Go­ri znat­no pro­me­njen. Od­no­si se to u pr­vom re­du na udeo Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba: dok je udeo pr­vih sma­njen sa 62 (1991. go­di­ne) na 45 od­sto (2011), udeo dru­gih je istih go­di­na po­ve­ćan sa de­vet na 29 od­sto. Mo­že se pret­po­sta­vi­ti da je et­nič­ka he­te­ro­ge­nost Cr­ne Go­re uti­ca­la na ukup­no po­ve­ća­nje eg­zo­ga­mi­je (et­nič­ka raz­li­či­tost). Ov­de tre­ba na­po­me­nu­ti da ni­je reč o kla­sič­noj pro­me­ni et­nič­ke struk­tu­re Cr­no­gor­ci/Sr­bi ne­go je ona re­zul­tat pro­me­ne u iz­ja­šnja­va­nju.

    Izvor: Politika
  • razno- 92005 - 02.01.2015 : Stari - best (0)

    Telefonski pozivi


    Ovom prilikom ću pisati o jednoj istinitoj, ali malo vedrijoj temi: o napretku tehnike.

    Neki dan, poslah čestitku za Novu godinu jednoj mojoj daljnjoj rođaki, koja mi je mnogo pomogla u sakupljanju građe za moju još neobjavljenu knjigu.

    Nisam dugo čekao odgovor od nje. Javila se sa zahvalnošću za čestitku, ali pored njene upućene mi čestitke, moja rođaka, kao sa zabrinutošću, zbog čega se nisam tako dugo javljao njoj, ozbiljno me pita:

  • "Nisam sigurna da li ste čika Stari primili moju čestitku koju sam slala sa telefona i nemam izvještaj da je primljena."

    E, da odmah kažem draga moja Ranka, nisam dobio ništa. Slađa mi je ova što si mi poslala sada. Ovako ja odgovorih Ranki.
    Pročitavši ovu njenu rečenicu, nasmijao sam se.
    Smijem se Boga mi ovom njenom pitanju koje mi je uputila, ali i vremenu u kom sam se rodio i ovosadašnjem u kome sam evo još živi svjedok razvoja tehnike u svijetu.

    Bože sjetim se onih dana iz vremena kada sam se kao derište dovikivao sa mojim vršnjacima iz komšiluka, iz kuća mojih prvih komšija, a kasnije i kad pođoh u školu sa mojim školskim drugovima: Milovanom, Zdravkom, Nikolom, Mikanom i Milom, i pitao ih, hoćemo li na kupanje na Unu.

    Dobro, to su bila ondašnja vremena i nije strašno, jer su se djeca i onako dovikivala iz avlija u avlije, ali sjetim se i kada je jedna od mojih mlađih tetaka sa našeg groblja, ispod nekadašnje crkve koju su ustaše zapalile u Drugom svjetskom ratu, dozivala svoju najstariju sestru Draginju koja je živjela u susjednom selu Babincu. Dozivala je samo da je pita hoće li sa nama ići u grad na Pričešće. Mlađa tetka bi stavila otvorene šake svojih ruku na krajeve usta i dozivala više njene sinove Mirka i Milanajer je lakše dozivanje:

  • "Ooooo Mirkoooo, Oooo Milaneee!"

    Odjekivali su pozivi dolinom jednog potoka na kome su bili mlinovi za mljevenje žita "Kavga" i "Veliki mlin".

    Dobro, to su bila tada takva vremena i tako se moralo, da se ne bi išlo pješice do onog koga trebate nešto obavjestiti. To su tada bili naši "telefonski pozivi".

    Zbog čega ja baš napisah ovo? Skoro će proći dvadeset godina od zavržetka nesretnog rata tu na našim prostorima. Svaki dan (imam priliku da čitam, ali i da gledam), sve je veću kuknjavu na loš i nemogući život na tim našim prostorima. Vjerujem ja tim pričama, ali znam da je svijet (a Boga mi i tu kod nas) napredovao u svemu, u svakom pogledu, pa čak i sa tehnikom. Ako, tako i treba! Ali morate priznati da je sve veći broj onih koji nešto čeprkaju svojim prstima po svojim dlanovima. Novac sigurno ne broje, a već su neki od tog čeprkanja "dobili i žuljeve" po jagodicama svojih prstiju. Za to čeprkanje mora se sigurno nešto i platiti. Koliko, e to ne znam, ali znam da ima priličan broj onih koji nemaju dovoljno ni hljeba da jedu, a među njima ima i onih koji rade taj posao.

    Mislim da ćete izvući zaključak iz ove moje male priče. Znam ja dobro za to čeprkanje, jer i ja imam dvojicu "klipana" koji po cijeli dan kada nemaju obaveza, čeprkaju po tim uređajima/telefonima. A kad 'ocu dođe račun da plati, onda se "klipani" sakriju u svoje sobe k'o miševi u rupe. To što čeprkaju i traže koješa, to nije ništa strašno, jer je tehnika napredovala, ali oni na tim uređajima prave živi cirkus od nas starijih, a od mene, njihovog đeda da i ne govorim, najviše, . Kažu da to rade jer me vole, a ja znam da me lažu. Ja im sve dopustim i krijući od njihovih roditelja ćušnem koju paru a oni klipani, tad me k'o malo zagrle. Lopovi!
  • razno- 88317 - 23.01.2014 : Zoran Sredojevic Krupanj - best (3)

    Sreća


    Ja sam imao sreće da se rodim sa druge strane Drine, pa sam, čitajući tekstove na ovom forumu uvideo sam da o životu i ljudima znam malo. Ovdje ima mnogo tragičnih sudbina da se često zapitam kad je sve to počelo i da li će ikada prestati.

    Neka nam je svima Bog na pomoći, ali bojim se da nam pomoći nema jer svaka nova generacija se rađa sa sve više mržnje i stalno se vraćamo u prošlost tražeći neku pravdu koje odavno nema. Samo interes! Vekovima smo bili igračke u rukama drugih, jeli koske koje su nam oni bacali po principu zavadi pa vladaj. Njihovo plaćamo skupo, a svoje poklanjamo. Ipak, nadam se da će se ipak pojaviti neko ko će uspeti nemoguće, pitanje je samo da li će to biti meteor, cunami, gubari ili nešto drugo...
    razno- 87067 - 21.10.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Navijači BiH umesto u Litvi završili u Latviji


    Navijači BiH koji su prošloga utorka krenuli na utakmicu, umesto u Kaunas stigli su u Rigu. Prema pisanju lokalnih medija, veća skupina navijača se tokom šetnje gradom čudila kako su ulice puste i zašto je tako tiho. Stoga su se obratili domaćinima koji su im potom objasnili kako su došli u pogrešnu državu.
    razno- 22445 - 28.08.2009 : Lambros - best (0)

    Право


    Нема то 'традиционално правило' у редослиједу писања властитих имена, једно или друо. Постоји само једно правило, које датира од почетка писања у Срба. Прво се пише име па презиме. Јер када се писало и средње име писало је се по истом правило нпр. Вук Стефановић Караџић, па био он мртав или не.
    razno- 21499 - 26.04.2009 : Adnan - best (0)


    Teško Bogu sa vama... i jednim i drugim.
    razno- 21150 - 22.03.2009 : Struja - best (1)

    Predrasude


    Tekst objavljen pod naslovom "Ne razumem" me je stvarno dirnuo, pa sam riješio da napišem nešto i o životu u inostranstvu. Ne želim da ovim pisanjem izmišljam "toplu vodu" i neću zamjeriti g. Željku ako ovo ne objavi. Jednostavno, došlo mi je da ovo napišem.

    Za uvjerenje naših ljudi da u inostranstvu "teče med i mlijeko" krivi su naši malograđani koji su krili šta su tamo radili i uveličavali količinu zarađenog novca. Mnogi od njih su radili po 12-16 sati, a hranili se po Lidl i Aldi prodavnicama. Kada ovamo dođu pokazivali su se pred komšijama pokazati sa skupim autima i plaćanjem pića po kafanama. Sa takvim životom i štednjom 90-tih, siguran sam da se moglo i ovdje približno toliko uštedjeti.

    Ja sam 2000. godine otišao u Neckarsulm kod Baden-Württemberg-a. Radio sam u fabrici Audija kao majstor za postavljanje kablova za robotiku Audija A8. Moj gazda je za moju satnicu uzimao 89. 90 DEM, a ja sam prihvatio cijenu 18. 90 na sat, što i nije bilo tako loše jer mi je bio plaćen stan, osiguranje, a dobio sam i auto za prevoz. Nisam puno štedio, zato sam se kući i vratio kao kokuz.

    Vrijeme kada sam se vratio iz inostranstva, bila je to 2000. godina, je bilo teško za izbjeglice ( eh, što mrzim ovu riječ ). A dolazio sam često, bar jednom u dva mjeseca. Kad god sam nekome dao novca(a Bogami davao sam) vidio sam u očima vrlo malu zahvalnost, kao mogao sam dati više, jer su svi mislili da sam ja pun "k'o brod". Danas mi to niko i ne spominje, kao da je to bila moja obaveza. Ali, nije važno, ja sam to davao od srca.

    Nerviraju me predrasude naših gastarbajtera, moj prvi rođak dolazi u moj grad iz Holandije. Star je kao kornjača, neoženjen, krezav a znam da ima para. Hoće čovjek da se ženi, traži curu od 25-30 godina. Djeci nije donio ni čokoladu. Mi Srbi ne idemo nigdje "bez milosti", a došo ujko iz Holandije. Otišli smo skupa na večeru. Ja sam u kući imao 100-ak maraka, ali nisam dozvolio da on plati.

    Zamislite on ili oni dođu ovamo i misle da pasošom i parama mogu da vode naše kćeri. Preporučio bih svima da pogledaju komediju "Biće biće" drugi dio. Zbog tih stvari ljudi formiraju mišljenje i sve generalizuju, što ih opravdava u tome. Štof heroja satkan je od laži. Pozdrav.
    razno- 19940 - 24.12.2008 : Mimi Simi bolig - best (0)

    Sta hoce


    Ne znam sta nije jasno nasem - njihovom Fikru i šta ga muči. Ti si za nas Fikret, a to što sam sebi tepaš i što ne znać šta hoćeš to je tvoj problem. Pozdrav svoj braći na Romaniji i sa malim zakašnjenjem sretan Sveti Nikola.
    razno- 17500 - 28.03.2008 : Alisa Gacanin BREDA - best (0)

    Moje mišljenje


    Samo za ove nepismene nacionaliste... da kazem cetnike.. nisu dostojni toga jer su sve ove osobe... banalni su njihovi komentari.. LAHKO JE BILO BITI NASEROVE MUDZAHEDINE... Sto nisu uzeli ono sto su planirali kada su imali sve naoruzanje.. ;-(... ZALOSNO...
    Mali stih za vas..

    Znaš Bošnjače nije bilo davno
    Sveg mi svjeta nema petnaest ljeta
    Kad u nasoj Bosni ponositoj
    I junačkoj zemlji hercegovoj
    Od trebinja do Brodskijeh vrata
    Nije bilo Srba ni Hrvata!!!
    A danas se kroza svoje.. hire..
    Oba stranca ko po svome šire
    Oba su nas gosta saletila
    Da nam otmu najsvetlije blago
    Naše ime ponosito drago!

    Ovim sem ja zelila reci da su bosnjaci bili i prije i njihovi djedi, i pra djedovi.... ta sprska i hrvatska nacionalna propaganda i krvolocna žudnja za povratkom prošlosti je meni lično besmislena, istorija koja je napravljena ne na činjenicama samo.. nego i narodnom svijećšu... BOLESNOM I ZLOM... nemam apsulutno nista pozitivno da kažem za te MALOUMNJAKE..
    Jer mi lično.. bošnjaci.. muslimani... njihovu narodnost ne preziremo... i da nikada nećemo za nijekati da nijesmo od slovenskih plemena ali da ostajemo Bosnjaci i musliman
    razno- 17424 - 16.03.2008 : Dragan - best (0)

    Negdje, izmedju...


    Da Marko, složio bi se u potpunosti sa tobom, ali isto tako mislim da u Srbiji pa i u RS nema mjesta ni za kvazi-evropeizam i amerikanizam. Znam pomislićeš, evo ga neki rusofil, ali mi je zaista muka više od silnih uslovljavanja, licemerja, šarenih laža i politike štapa i šargarepe. Ako tvoj komentar odražava tvoje etičke norme onda je OK, ali se plašim da nije malo i stranački obojen "žutom" bojom. Pozdrav!
    razno- 17164 - 30.01.2008 : Doktor Ćivša - best (0)

    Za Evropljanina


    Kada pođeš doktoru i ako hoćeš i dalje da ti se prst trese ili možda cijeli ti, onda noć prije se napij kao mila majka i ima da se sutradan treseš kao list na jasici, ili ako ne podnosiš alkohol onda skini se do pasa i par sati prije polaska na komisiju sjedni u zamrzivač.

    Fora br. 2. naspi u mlaku vodu germu za potkuvavanje hljeba, ako imate vi u Evropi, i stavi prst 20-ak minuta, to ti bude kao anestezija, jer su tako u stara vremena odsijecali ekstremitete i onda uzmi kašiku i lagano se udaraj po tom mjestu koje želiš da ti izgleda nateknuto. Provjerena metoda.
    razno- 16565 - 05.12.2007 : Spiro Novi Banovci - best (0)

    Jos jednom cestitam...


    Nidžo, svaki put kad uđem na ovu stranicu prvo pogledan ovu fotografiju, jer je među tim srpskim herojima i moj sin, pa kad već ne mogu barem sedmicno da mu zapalim svijecu na grobu, onda to u mislima uradim gledajući ovu fotografiju. Koliko bi se takvih footografija moglo napraviti širom Republike Srpske, a sve te koji su dali svoje živote za Republiku Srpsku smatram svojim sinovima, svojom braćom i sestrama.

    Posebno je pitanje, koliko se Republika Srpska odužila njihovoj djeci, ženama, roditeljima, braći i sestrama. O tome bi se moglo puno diskutovati. Nije u pitanju novac, ni visina invalidnina, neka daju koliko imaju, ali me ponekad strašno vrijeđa odnos zaposlenih u organima i ustanovama koji su dužni da se staraju o toj kategoriji stanovništa. Nervira me njihovo bahato ponašanje, jednostavno kad čovjek treba kakvu informaciju u vezi naših prava vrlo se teško odlučujemo da odemo u "boračku" ili u opštini. U ovom slučaju, nije bitno da li je to Sokolac, ili bilo koja druga opština.
    razno- 12662 - 11.05.2007 : Sarajlija - best (0)

    Dokumenti iz Vogošće u Rudom


    Prije nekoliko dana skoknem ti ja do Rudog. Za one koji ne znaju, to je gradić u istočnoj Bosni - Republika Srpska. Trebao sam odraditi neki posao u srednjoj školi, ne znam tačno ime škole: "Sveti Nemanja" ili "Sveti Vuk Karadžić" ili tako nešto... Trebao sam podići svjedočanstvo o završenom četvrtom razredu tehničke skole SSC "Djuro Pucar-Stari" iz Vogošće.

    Sigurno se pitate kako podići u Rudom dokumente iz Vogošće. E pa lijepo, zato što su gospoda Srbi bježeći pred Alijinin fanaticima i mudžahedima 1995. godine odnijeli i moje svjedodžbe o završenoj školskoj 91/92 godini. Sve sam uredno odradio, platio podigo i vratio se kući živ i zdrav fala dragom Bogu.
    razno- 11791 - 04.03.2007 : Djevojka - best (0)


    Za one koji sve manje vjeruju u bajke... :o)
    VI


  • Ah! mali prinče, razumeo sam, najzad, tvoj mali život pun sete. Uživanje u blagim sunčevim zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda. Ovu novu pojedinost saznao sam četvrtog dana ujutru, kad si mi rekao:

  • Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo sunčev zalazak...

  • Ali, treba čekati...

  • Šta treba čekati?

  • Čekati da sunce počne da zalazi.

    Bio si najpre vrlo iznenadjen, a zatim si se nasmejao samom sebi. I rekao si mi:

  • Stalno mislim da sam kod kuće!

    Doista. Kada je u Sjedinjenim Američkim Državama podne, ceo svet zna da u Francuskoj sunce zalazi. Bilo bi dovoljno preleteti za minut u Francusku da bismo prisustvovali sunčevom zalasku. Nažalost, Francuska je isuviše daleko. Ali na tvojoj maloj planeti bilo je dovoljno da svoju stolicu povučeš nekoliko koraka i da posmatraš suton kad god zaželi...

  • Jednog dana sam video četrdeset i tri puta kako sunce zalazi!

    A malo posle si dodao:

  • Znaš... kada je čovek tužan, onda voli zalaske sunca...

    Zar si bio toliko tužan onog dana kada je sunce zalazilo četrdeset tri puta?

    Ali mali princ ne odgovori.
  • razno- 11594 - 16.02.2007 : Sarajlija Zapadna Evropa - best (0)

    Religija


    Zaboravio sam da kazem kako sam na ovaj forum naletio slucajno surfujuci po netu. Primjetio sam da ima dosta dobrih prica i komentara ali i masu gluposti i bezveznog prepucavanja tip medena i tome slicno. Jos sam primjetio da je cesto prisutno prepucavanje u vezi poturcivanja i tome slicno.

    Pa volio bih i ja da iznesem svoje misljenje u vezi toga. Kao prvo svi mi smo postali od nekoga i dosli od nekuda. Kroz silne vjekove mnogo je vojski ovuda proslo i mnogo religija samim tim. Niko ne treba da se stidi sebe i svog porjekla. Jevreji kao jedan od najstarijih naroda i Judizam kao jedna od najstarijih religija mogli bi mnoge da prozovu vi za vi mjenjanja vjere. Ili mnoga plemena i narodi koji su bili pagani ili mnogobozci do pojave Hriscanstva, sada bi mogli da nas sviju prozovu kako smo se pokrstili radi ovog ili onog razloga. Isto tako sa dolaskom Turaka dolazi i njihova vjera Islam. U toku njihove vladavine, a to je bezmalo 500 godina neke porodice su uzimale Islam za svoju vjeru. Neko sam od sebe bez ikakvog subjektivnog uticaja, neko na silu, a neko radi ocuvanja svoje imovine tj. radi materijalnog faktora. Pa sad bi i nas koji smo otisli preko mnogi mogli da prozovu kako smo napustili vjekovna ognjista radi materijalnog faktora bez obzira sto smo zadrzali religiju.

    A sta ce se desiti sa nasom djecom koja se rode ovde pa sa njihovom djecom, pa jos 7-8 generacija u naprjed. Da li ce oni da nastave sa nasom religijom i da li ce uopste da ih bude briga sto im je tamo neki cukun cukun cukun deda bio Srbin, Hrvat, Bosnjak ili ce da uzmu aktuelnu religiju u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalaze. Pa vec sada djeca po Evropi koja su se tu rodila od roditelja koji su dosli u zadnjih petnestak godina bez obzira koje su vjere slave Bozic 25 jer tako je u obdanistu, skoli tradicija. Posto je vecina Zapadne Evrope Protestanska ko garantuje da sljedece generacije kao sto sam vec rekao nece to i da postanu. Sve ovo govorim zbog toga da se prestane sa bezveznim prozivanjima ko je od koga postao i ko je kako vjeru promjenio jer se to desavalo kroz istoriju na cijeloj planeti i desavace se mozda bas nasim potomcima. Niko ne treba da se stidi zbog toga, pogotovo ne na nesto sto nije sam mogao da utice na to. Nisam zelio da pametujem mada ce se nekima mozda to uciniti nego sam samo zelio da iznesem svoje misljenje.
    razno- 10258 - 27.08.2006 : Zvrk - best (0)

    Savremeni brak


    Posto je devojcica nesto malo pisala o problemu modernih brakova, da i ja dadnem svoj doprinos u tome citirajuci jednog episkopa:

    Šta reći o društvenom položaju žena? Po mišljenju boraca za povećavanje ženskih prava, njihov društveni položaj mora da bude isti kao položaj muškaraca. Ne sme joj se oduzeti pravo da bude sudija, ministar, gradonačelnik, profesor, advokat, pa čak i vojnik. Ali pravednosti radi, treba reći, da sve to prevazilazi snagu žene, koja po samoj svojoj prirodi u poređenju s muškarcem poseduje manje umne i telesne sile. Za sve to su neuporedivo sposobniji muškarci. Apostol Pavle zapoveda ženi da ćuti u Crkvi (1 Kor. 14, 34-35). Postoje i takva fizička stanja u kojima se nalazi žena, kada joj je zabranjeno da prelazi prag hrama. Istina, među svetim ženama, bile su i takve koje su poslužile Crkvi na apostolski način, kao na primer ravnoapostolna Marija Magdalina, Carica Jelena, velika ruska kneginja Olga, prosvetiteljka Gruzije Nina. Ali takva crkvenodruštvena delatnost bila je svojstvena vrlo malom broju žena, koje su imale osobeno prizvanje za to od Boga. Hristos je prizvao na apostolsko služenje samo muškarce. Isto tako po volji Gospodnjoj i naslednici njihovog služenja, bivali su i bivaju, samo lica muškog pola. Isto to treba reći i za visoke građanske dužnosti. Žene su uvek bile udaljavane od njih, a nisu ih ni same tražile. Postojao je mali broj blistavih izuzetaka. U istoriji je zabeleženo nekoliko žena koje su upravljale državom, i među njima vodeće mesto zauzima ruska carica Ekaterina Velika. Ali ne treba takođe zaboraviti da su sve žene koje su carevale imale ministre i uopšte pomoćnike u upravljanju muškarce, a ne žene.
    razno- 10257 - 27.08.2006 : Zvrk - best (0)

    savremeni brak II


    Protiv težnje žena za visokim obrazovanjem ne bi smelo ništa da se kaže, tim pre što ima onih koje po umu ne zaostaju za muškarcima. Ipak treba i ovde reći istinu da ovih izuzetaka nije mnogo. U istoriji naučnih znanja, pokretači nauke, umetnosti i zanata bili su samo muškarci, ženama je pripadala čast da samo usvajaju plodove tog rada. U ovom smislu univerzitetsko obrazovanje može da bude za njih veoma korisno. No bez obzira na visoku vrednost univerzitetskog obrazovanja, ono može da služi samo kao ukras ženi zbog zadovoljavanja njene želje za poznanjem, ali nikako ne predstavlja suštinsku potrebu, jer žene ne mogu da ga primene u društvenom angažovanju i da ga učine praktično upotrebljivim u raznovrsnim vidovima služenja društvu. Njena direktna uloga je porodični život. Položaj žene kao majke u porodici, kao vaspitačice dece, kao domaćice i pomoćnice muža jeste najviši položaj. Pošto je vaspitačica dece, njoj nije uskraćen ni uticaj na društveni život. Neka ona uči svoju decu strahu Božijem, ljubavi prema Crkvi i Otadzbini i radnim navikama. Kroz ovo ona priprema korisne delatnike za društvo i državu i time im čini veliku uslugu, mnogo veću nego da je postala državni činovnik. Državna služba bi je samo udaljila od porodičnog života, nedostajalo bi joj slobode i vremena da učestvuje u podizanju dece. Svesno ili nesvesno došlo bi do toga da ovo sveto delo preda u ruke najamnicima, koji bi koristeći se time da ih niko ne kontroliše počeli da nebrižno obavljaju svoj posao, i umesto da vaspitavaju, počeli bi da razvraćuju decu. Isto tako i kuća bi mogla da počne da propada, ako bi majka porodice, zbog obaveza u društvenoj službi, bila sprečena da pazi na domaće poslove. Glavni priziv žene, sastoji se od služenja dobru porodice. Ništa joj ne služi više na čast nego materinsko staranje o deci, i ništaje toliko ne može utešiti, kao iskrena i zasluženo uzvraćena ljubav i poštovanje dece.
    Žene koje streme da izjednače svoj položaj s muškarcima, uzalud misle da će time postati značajnije u očima muškaraca. Ne, neće ovim zaslužiti poštovanje muškaraca. Oni koji istinski cene ženske vrednosti neće ceniti spoljašnji položaj žene, već njene moralne kvalitete. Njen najlepši ukras je ženstvena skromnost, stidljivost, čestitost, krotkost, uzdržljivost jezika, briga o deci, o muževljevom spokoju, o domaćinstvu. Neka se ona ponaša tako, da se muškarci u njenom prisustvu drže s poštovanjem prema njoj, i ne dozvoljavaju sebi da učine ili kažu nešto što bi uvredilo njenu skromnost i dostojanstvo. Na lošem su glasu žene koje težeći k jednakosti s muškarcima usvajaju njihove rđave navike, kao što je pušenje duvana na primer, ili učestvuju u njihovim neskromnim razgovorima, zabavi i dokolici. Takve žene gube pravo na poštovanje i izazivaju podsmeh i prezir prema sebi. Žena koja ceni svoje dostojanstvo, nikada sebe neće poniziti do tako jadnog položaja.
    Iz teksta episkopa Visariona "Položaj lica ženskog pola u hrišćanskom, porodičnom i društvenom životu"
    razno- 10038 - 12.07.2006 : Slavko Jovičić - Slavuj Istočno Sarajevo - best (0)

    Naša imena


    Naša krštena imena i imena koja su nam ostavili naši preci. A, šta ima bolje od toga? Ništa!

    Jeste da nisu "evropska", ali nisu ni nastala od plemenskih zajednica koje i danas egzistiraju na ovoj planeti. No, bolje je reči: "svakom svačije - nama naše"!

    Samo se prisjeti srpskih imena i to onih ljudi koji su oplemenili svijet svojim umom i koji su najzaslužniji da ova planeta još postoji. Evo samo dva imena:

    Nikola Tesla - hej neprevazidjeni genije!

    Mihajlo Pupin - njegov brat po naciji i vjeri!

    Dakle, naša imena, naši sunarodnici, a svjetski umovi.

    Bože mili kako samo bolje i milozvučnije odzvanja eho imena Nikola, u odnosu na recimo Hans, Bil ili...
    Pozdrav!

    razno- 7706 - 06.04.2006 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Odgovori su tačni


    Zahvaljujem se pobjednicima, koji su tako brzo odgovorili na ova pitanja.
    Nas sponzor za danas je Devojcica, urednik rubrike "PESCANO-SELO". Ona je ova pitanja postavila sa svog radnog mjesta, jednog hotela u Tampi, Florida, USA.
    Ukoliko vam ne isplati pare, mozete je dobiti na sledeci broj telefona: 1-813-??? -9898.
    Ops! Zbog moguce zloupotrebe, telefon ne mogu objaviti, ali cu ga poslati pobjednicima. Vasa imena i adrese vec imam. Pobjednicima cestitam!
    razno- 7705 - 06.04.2006 : Jelena Beograd - best (0)

    Odgovor za pitanje o groblju


    Odgovor na pitanje kako se drugacije zove groblje je: "Pun kurac ljudi, nigdje žive duše". Zahvaljujem na $200 dolara, posalji ih Željku, a on ce ih dati meni!
    razno- 7704 - 06.04.2006 : Majko Kljajevic Sokolac - best (0)

    Odgovor na pitanje o gledanju/pušenju


    Za ovu sa Floride odgovor na pitanje je:
    "nikakva, u oba slučaja uživaš ali ne smiješ pogledati dolje. "

    Znaš, 100 dolara bi mi dobro-došlo, a Željko zna moj identitet. Za odgovor znam da je tacan, nema zajebancije!

    razno- 7703 - 06.04.2006 : Devojcica Florida - best (0)

    Nagradna igra za ženski svet


    Devojke za vas je veći iznos u vrednosti od $200 USA. Pitanje glasi: "Kako se drugačije zove groblje?"

    Želim vam mnogo sreće i držim vam palčeve.
    razno- 7702 - 06.04.2006 : Devojcica Florida - best (0)

    Nagradna igra


    Nagradna igra za muški svet! Ako budete znali tačan odgovor dobićete na vašu adresu 100$-usa. Kakva je razlika kada gledate sa planine i kada vam baba od 80 godina puši?

    Ko pogodi biće obavešten preko svog nick imena. Taj treba da pošalje adresu web-masteru. Glavni sponzor - Peščano Selo.

    Idi na stranu - |1|2|