fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992-RAT_BRCKO
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

rat_brcko- 100975 - 25.07.2017 : Max N - best (0)

Boderište


Pozdrav svima! Da li bi neko mogao da napiše nešto o dešavanjima 08. 03. 1993. godine u Boderištu?
rat_brcko- 96271 - 24.06.2016 : Petar Mijatovic Nemjesto - best (3)

Koridor


Pažljivo sam pročitao tvojih pet rečenica, i vjeruj mi, otvorio sam OČI i počeo drugačije da razmišljam. Hvala ti!

Hvala ti što si mi ukazao na zablude u vezi "probijanja" Koridora. Hvala ti što si me probudio iz sna i uvjerio da sam cijelo ovo vrijeme živio u velikoj zabludi. Bolje ikad nego nikad!

Cijelo vrijeme od 1992. godine pa do danas sam mislio sam da su oni rovovi i tranšeje, oni bunkeri, haubice i VBR-ovi iz Hrvatske, onaj buljuk vojske iz Rijeke, Zagreba, Splita, Varaždina - bili stvarni. Mislio sam i živio u zabludi, da su ti isti, pucali po meni, po nama, braneći svaki metar svete posavske "hrvatske" zemlje. Vjerujem da sam sanjao Bijelo Brdo, Kostreš, Kolibe, Lužane, Grčko groblje, Pećnik, Jakeš, Odžak, Dobor kulu, Lipu, Dobru vodu, Derventu, Brusnicu, Svilaj, Kadar, Prud... i sve ostale, znane i neznane, kote, sela, položaje.

Izvini što sam cijelo vrijeme živio u zabludi, da mi Srbi možemo nešto VOJNIČKI da osvojimo. Mislio sam i svi smo mislili. Hvala ti što si me razuvjerio. Hvala ti što si dokazao da vi Hrvati ne gubite ni bitke, ni ratove.

U pravu si. Posavina je poklonjena nama SRBIMA. Vjeruj mi da sam sve do sada mislio da su ispred nas babe i djedovi. Sve je nekako brzo padalo. Za nepovjerovati! Tek sad vidim da je sve to poklonjeno, dato, prodato... Pa što se brate odmah ne povukoste u "lijepu"? Čemu sav onaj krkanluk? Čudi me, jer vi ste narod poznat kao jedan od najinteligentnijih na Balkanu. Vi sve znate. Od "stoljeća sedmog".

Što nam bolan ne dadoste i Orašje? I ono je valjda POSAVINA. Što se u Dejtonu boriste za Odžak? Čuj poklonim ti, pa poslije tražim nazad. Sutra idem da u opštinsku boračku organizaciju, da me brišu sa spiska ratnih veterana. Sramota je san naplaćivati. Vjeruj mi, poslije tvog poučnog "referata", više ništa ne zna, 'ebo te mačak.
rat_brcko- 92915 - 28.04.2015 : Petar Bijeljina - best (0)

Ivići, Brčko


Da li postoji neko od svjedoka dešavanja u Ivićima u Brčkom u junu 1992. godine? Konkretno me interesuje slučaj opkoljavanja deset boraca 2. semberske brigade, od kojih se jedan izvukao iz opkoljene kuće, a preostali su zarobljeno. Nakon toga, pet ih je razmjenjeno mrtvih a četiri živa. Ovo su mahom ljudi iz okoline Bijeljine i slušao sam svakojakih priča o tome, najprije da su tamo bili da bi se moglo iza njih pljačkati i da su zato i upali u okruženje.
rat_brcko- 89853 - 22.04.2014 : Tešo Mirkovic Zabrđe - best (0)

Obilić


Na početku rata Vojvoda Mando je osnovao jedinicu "Obilić", možda su oni ti na koje misliš a poslije su preimenovani u "Mandini lavovi"

Pozdrav iz Ugljevika,

TEŠO MIRKOVIĆ -TEŠKI
rat_brcko- 89827 - 19.04.2014 : Obilic Vili Brcko - best (0)

Specijalna jedinica 'Obilić'


Volio bih da saznam nešto više o specijalnoj jedinici Obilić. Ovim putem molim, da ako neko nešto zna o toj jedinici, da to I napiše.

Znam da je to bila neka vrsta specijalne jedinice na nivou korpusa, a bila je stacionirana u školi u mjestu Stanovi u okolini Brčkog. Nosili su crne beretke i na ramenu su imali amblem sa likom Miloša Obiliša.

Unaprjed zahvalan VILI.
rat_brcko- 82661 - 15.02.2013 : SledgeHammer Beograd - best (6)

Boderišta


Na Boderištu su stradali vojnici iz naselja Grbavica. Dvojica od njih, braća Pudić su kao mladi vojnici bili kratko kod nas na Silosu gde su jedno vreme čuvali stražu. Posle toga su tražili da budu prebačeni u lokalnu grbavičku jedinicu gde su i otišli.

Tela su bila masakrirana i još uvek topla kada su razmenjena.

Ovde je prilog BN TV o tom događaju:

rat_brcko- 82459 - 11.02.2013 : Diverzant72 BL - best (3)

Boderište


Boderi(te je jedno hrvatsko selo svega 3 do 4 kilometra udaljenosti od Brčkog. Kasnije se na tom mjestu desio strašan zločin. Ne sjećam se baš svih imena i detalja, tako da ne zamjerite.

BIo je to početkom 1993. godine, nekako baš pred 8. mart. Dok smo se odmarali poslije izviđanja terena prema Ulicama, došao nam je neki momak i reče:

  • "Rekao je Vuk da vaša grupa hitno ide u Boderište. Trebate im za neku diverzantsku akciju!"

  • "Kakvu akciju, šta pričaš?" - upitah ja.

  • "Ništa ne znam, neka čitava grupa dođe u komandu i tamo će vam sve reći!"

    Taj dan sam sam bio jako loše volje, pa sam pri dolasku u komandu bio jako raspoložen za svađu sa oficirima jer je njihov izbor uvijek padao na nas.

  • "Što ste nas tražili?" - upitah ih ljutito.

  • "Milane, nemoj da budeš ljut, molim te, trebate ići na Boderište?"

  • "A gdje je to?" - upita neko od nas.

  • "Par kilometara od Brčkog, odmah do grada. Rizično je! Hoće da pomognete nekim dobrovoljcima da likvidirate neku komandu i da učestvujete u napadu. Tamo je 108 HVO, njihova 2 bojna. Vraćate se za dva dana, ali morate večeras krenuti. Treba da im uđete iza leđa i narpavite haos!"

  • "Šta? Jeste vi normalni? - proderao sam se koliko sam mogao - "Čovječe božji, zar ti misliš da mi pravimo akciju i likvidiramo im komandu prekosutra a ja ne znam ni gdje je to mjesto. Kako da znam kuda se može proći i kako da im se ubacimo tamo!

  • "Ne znam ništa, i meni je tako rečeno. Pakujte se i krenite odmah!

    Na kraju smo ipak prihvatili i nas dvanaest je odmah krenulo tamo. Ubacili su nas u rovove sa nekim dobrovoljcima, gdje nas je dočekala loša atmosfera. Podijeli smo se u dvije zemunice u kojima smo zatekli po dava momka. U našoj zemunici je bio neki Beli, mislim da se zvao Saša. Mi smo ga zvali Srbijanac, a taj nadimak sam mu dao ja. Drugog momka se ne sjećam tako dobro jer je bio šutljiv, a i nije bio tako dugo sa nama.

    Beli je bio dobar momak, odmah nam je pokazao gdje se šta nalazi, gdje su naši, gdje njihovi.

  • "E momci ovako! Vi treba da sutra krenete u izviđanje, pa da vidite kuda možemo sutra naveče proći do njihove komande. Mi već znamo gdje su mine i njihovi rovovi, već smo mi tuda prolazili, samo nam ovaj put trebaju iskusni momci jer je prekosutra opšti napad.

    Razgledao sam ispred i ustanovih da su neprijateljski rovovi, bar po njegovoj priči, prilično daleko. Mi smo samo trebali da se spustimo do nekog potoka, pa onda ponovo gore do jednog šljivika i tu ćemo udariti na njihove rovove.

    Beli nam je takođe rekao da ćemo sutra viditi karte, i da je sve već detaljno isplanirano.

    Nakon početne nervoze, lagano smo počeli da se opuštamo i čak smo počeli da cugamo i igramo karte.

    Beli mi se jako svidio kao čovjek. Ja sam ga zvao Srbijanac jer je bio dobrovoljac iz Srbije, mada mu je familija bila iz ovog kraja.

    Kako sam uglavnom bio veseo i nasmejan, uz neki mali radio zapjevah onu čuvenu Halidovu i ne sluteći da će to nekoga i pogoditi.

    "Da sam te sreo ranije malo
    ne bi mi srce za drugu znalo,
    da nisam imo jos ljubav neku,
    ne bi mi suze tekle niz rijeku"


  • "Kako ti lepo pevaš! Nastavi molim te, obožavam tu pesmu!" -osokoli me Srbijanac!

    "Samo za tebe Beograđanko mala,
    samo za tebe što nikad nisi znala,
    samo za tebe i ljubav tvoju zanosnu
    vraćam se majci Bosni"


    U jednom trenutku mi se učini da sam vido suze u njegovim očima. Rekao je da je ostavio curu tamo i prije nekoliko dana došao ovdje da ratuje.

    Sutradan smo krenuli u izviđanje i tu "diverzantsku akciju" koja je naravno propala jer nije bilo nikakve organizacije.

    Krenuli smo u mrkloj noći, jedva znajući kuda hodamo za našim "vodičima". I doista, momci koji su bili s nama su dobro poznavali put kojim smo išli. Njihovi rovovi su bili prilično daleko jedan od drugoga, a oni jako nepažljivi. Čuli smo ih kako se deru jedan na drugoga dok su igrali karte.

    Mi nismo imali pušuke sa prigušivačima, već samo prigušivače na pištoljima.

    Zatim smo saznali da je kod njih nekakva smjena i neki sastanak, da je kod komande puno ljudi, što se u daljini moglo i čuti, pa smo se vratili. Čista neorganizovanost!

    Nakon te "propale akcije" čekali smo jutro jer je ujutro trebalo krenuti u opšti napad na tu liniju. Na sreću, mi smo već znali gdje se šta nalazi, i dok je polako počinjala artiljeriska priprema, mi smo se lagano organizovali. Naš zadatak je bio da zauzmemo njihovu liniju, ništa više a oni će naći ljude za "sve ostalo". Ovo nam je rekao jedan komanir, mislim da je bio pripadnik 2. posavske brigada, ali nisam baš siguran u to.

    Ja sam predvodio jednu udarnu grupu od šest ljudi.

    Rekao sam im ovako:

  • "Momci, dvojica idu sa automatima, jedan sa m84 i jedan sa zoljom, dok ostala dvojica nose municiju za sve nas, a po potrebi i uskaču u borbu.

    Dragan se javi, ja naravno na 84-ku a Momo na zolju, kao što je i uvijek radio.

  • "Može, složih se. Ja ću sa svojim vjernim automatom ići direktno na njih!"

  • "Momo, znaš kako smo se dogovorili! Od onog šlivika se rov jako dobro vidi. Mi ćemo ih poklopiti sa tri strane, a ti samo udaraj zoljama dok ih ne pobijemo ili dok ne pobjegnu. Znate i gdje je minirano, pokazao sam im mine i orjentire. Naši su prije toga vjerovatno nekoga zarobili pa su dobro znali sve ovo.

  • "Ako budemo mogli ja ću prvi probati da im uletim u liniju!"

  • "Ma razbježaće se oni, vidjećeš!" - dodade Srbijanac, ja sam ovamo u drugoj grupi, tako da se čuvate!"

    Dok smo punili okvire takođe smo se maskirali, i naravno šalili i to pomalo neukusno.

    Prvi sam počeo.

  • "Ma daj Dragane, "našminkaj me" znaš da ne volim na ogledalo.
  • "A ženu ti jebem, ništa sam ne znaš" - odgovori on.

  • "Aaaa tako, ti bi i ženu da mi opališ? E baš ti hvala, a mislio sam da si mi drug.

  • "Pa šta mogu kad je dobra!" - odgovori on.

    Srbijanac nas je gledao izbečenih očiju jer je vjerovatno mislio da se svađamo, dok se se ostali smijali jer su dobro znali naše šale.

  • "I je l' ti meni sprči ženu? E, hvala ti!"
  • "E mamu ti jebem blesavu, stvarno si lud!"

  • "A tako? Nije ti bilo dosta žena, pa sad hoćeh i na mamu? E, baš si drug, brineš mi se za porodicu!"

    Tako smo se zezali i smijali dobrih pola sata, a Srbijanac je samo kratko prokomentarisao:

  • "Ma bre, vi uopšte niste normalni!"

    Kasnije sam mu objasnio da mi je Dragan kao brat i da je to sve bila naša uobičajna šala.

    U svoj toj šali došlo je i vrijeme napada. Naša artiljerija je polako jenjavala a mi smo se vrlo brzo privukli neprijateljskoj liniji, čak smo ih i čuli. Ja sam bio uz neko drvo i lagano nišanio, ni danas ne shvatajući kako im nije bilo jasno da smo im prišli.

    Otvorili smo žestoku vatru, jedna za drugom letjele su zolje u pravcu njihove linije, gdje nastade jauk.

    Sve prašti, naši udaraju žestoko. Oni odgovaraju ali kao da su uhvaćeni na spavanju, nekako mlitavo. U jednom trenutku poče vatra iz m84, a po meni počeše da padaju grane.

    Ma, dere nas dobro taj ustaša, poklopio i Momu sa zoljom! Međutim, odgovaramo i mi. Ja mjenjam okvir i u kratkim rafalima nasumice pucam prema mjestu odakle se čuje ona osamdesetčetvorka.

    Imao sam ja i zolju pored sebe. Momci koji su nosili municiju već su se uhvatili za pušake, pokazujem im da me pokrivaju dok se ja dižem da ih gađam zoljom. Odjeknu još jedna naša zolja.

    Ovo puškaranje je trajalo podugo, a onda se začu:

  • "Bježee, bježee" - derao se neko - "napuštaju liniju!"

    Pokazujem im da krećem, dižem se u čučeći položaj i lagano prilazim rovovima, dok ostali pucaju prema njima. Kada sam došao dovoljno blizu neprijateljskog bunkera bacio sam bombu, nakon čega sam se konačno uvjerio da tamo nema nikoga i da su svi pobjegli. Nakon toga ulazimo u njihovu liniju, i za kratko vrijeme se spajamo sa ostalima jer su i drugi uspjeli da izvrše svoj zadatak.

    Ne znam koliko je neprijatelj imao mrtvih u toku te akcije, ali nikoga nisu ostavili na tom dijelu linije.

    Mi nismo ni predahnuli kako treba, a nama javljaju da se vraćamo jer moramo da idemo nazad u komandu 16. krajiške brigade. Kažu nam da smo mi svoj dio zadatka obavili.

    Ni dan-danas ne znam ko je došao da popuni tu liniju i zamjeni ljude na tom prostoru. Međutim, kasnije su tamo došli muslimani, okružili naše borce, vratili liniju i pri tome zarobili 13 naših boraca koje su poklali pred samu razmjenu.

    Ponekad se pitam šta li je sa Srbijancem! Nadam se da je živ dočekao kraj rata i da je danas u Beogradu.

    Slava svim momcima koji su izginuli na tom mjestu!
  • rat_brcko- 82127 - 31.01.2013 : SledgeHammer Beograd - best (2)

    Brčanska sećanja, artiljerija i Bimalov silos


    Što se tiče haubica 205, ne sećam se da su bile na tom ratištu u periodu dok sam ja bio tamo, ili nam se jednostavno zone dejstava nisu poklapale. Međutim, ako su se tamo i nalazile morale su biti zapadno od samog grada (npr. Obudovac, Pelagićevo...) jer su baterije iz mog diviziona 155mm bile raspoređene istočno od grada, tačnije Brezik, Žabari, Brezovo polje... Pored tog diviziona postojao je i divizion haubica 122mm koje su se takođe nalazile istočno od grada a njihova osmatračnica i komandno mesto je bilo takođe na Bimalovom silosu.

    Pošto su obe jedinice imale manjak ljudstva dešavalo da isti izvršilac gađanja deluje i jednom i drugom jedinicom.

    Naš krajnji domet na zapadu je bio negde u području Gorica i Lončara gde smo najviše dejstvovali prilikom onog jedinog kratkotrajnog prekida koridora.

    Ova dva diviziona su bile samostalne artiljerijske jedinice. Pored, njih u Brčkom se sećam i topova B1 od 76 mm koje smo tada zvali "Krnjo". Ne mogu sada da se setim kako se zvao njihov komandir (ipak je prošlo 20 godina od tada) sećam se da se razneo ručnom bombom i sećam se da su ispalili hiljade i hiljade granata i da su danonoćno pomagali našim ljudima na liniji.

    Takođe tu smo imali i topove T12 za protivoklopna dejsta, sećam se da je jedan rezervni oficir na njemu ostao bez noge kada mu je neprijateljska granata probila grudobran i otkinula nogu (ni njemu se na žalost ne sećam imena iako je iz jedinice koja je bila sa nama prekomandovan na T12).

    Sam silos i njegova okolina su gađani više puta raznom artiljerijom kako od ARBiH i HVO-a tako i od Hrvatske vojske. Najopasniji trenutak je bio kada su Hrvati u Gunji postavili svoj T12 i počeli da gađaju od npr. 7 sprata pa sve do poslednjeg (ako se dobro sećam 10. ili 11. sprat).

    Naša sreća je što smo bili na vrhu tornja sa liftom u prostoriji gde se nalazio motor. Toranj sa liftom je bio povezan sa samim silosom otvorenim prolazima. Na poslednjem prolazu je bila oprema za osmatranje.

    Već posle prvih udara smo locirali odakle nas gadjaju i poceli ubrzo da uzvraćamo plotunima po Gunji i mestu gde im se nalazio vatreni položaj.

    Kada smo kasnije ušli u prostoriju preko puta nas koja je pogođena, ogromni motori koji su se tamo nalazili a služili su za premeštanje žitarica su bili razneseni. U prvi mah nismo uspeli da nađemo mesto udara na zidu ali smo kasnije našli uzan cevasti otvor od samo par cantimetara napravljen potkalibarnim zrnom iz T12.

    Ono što je bilo specifično za gađanje nekih delova Gunje, Račinovaca, Drenovaca, Rajevog sela i sl.. je da je putanja granata bila takva da su one proletale blizu silosa. Tada bismo prilokom prolaska čuli njihovo "hukanje" i "urlanje".

    Moram da napomenem da Hrvatsku za skoro dve godine koje sam tamo proveo nikada nismo prvi gađali već je to svaki put bila iznuđena reakcija zbog njihovih prethodnih dejstava.
    rat_brcko- 82119 - 31.01.2013 : Diverzant72 Banjaluka - best (0)

    Artiljerija u Brčkom


    Pozdrav prijatelju,

    Kao što si već rekao, podržavao si nas u mnogim akcijama a vaša artiljerijska podrška je veoma često bila presudna u našim akcijama. Možda smo ponekad i pričali, jer sam ja često navodio artiljeriju.

    Što se tiče toga VBR-a, ni ja ne znam da li je uništen, vjerovatno jeste jer nas više nikada nije tukao.

    Sjećaš li se gdje su u tom periodu bile razmještene haubice 205 mm iz naše brigade?
    rat_brcko- 82069 - 30.01.2013 : Delija Zvornik - best (0)

    Pad helikoptera u Brčkom


    Samo da se nadovezem na članak o padu helikoptera u Brčkom, uz malu korekciju o mjestu pada. Helikopter je pao na kuću u blizini stadiona FK "Lokomotiva" i to u naselju koje se zove Klanac, mada i tvrdnja da je pao u Rijeke nije u potpunosti netačna jer to naselje počinje samo par metara od mjesta nesreće.

    Ovo pouzdano znam jer sam preživljavajući razne seljenja nakon Dejtona, pola godine živio samo desetak metara od mjesta tragedije. Provodeći godine na relaciji Zvornik-Brčko napokon prošle godine riješih svoje stambeno pitanje kupovinom stana u Brčkom i to vidi slučajnosti bas u neposrednoj blizini Bimalovog silosa.

    I dok pišem ovaj članak gledam kroz prozor u veliki svijetleći natpis "Bimal" koji se nalazi na vrhu zgrade, a čisto da ne bi nešto zbunilo "Slejdžhamera" da mu kažem da se Brčko dosta izgadilo i da sada oko Bimala ima mnogo zgrada za razliku od vremena kada je on bio ovdje.

    Na Vranovači sam bio par puta, desetak minuta vožnje iz grada. Odatle su imali pogled na Brčko kao na dlanu. Pozdrav.
    rat_brcko- 82037 - 29.01.2013 : SledgeHammer Beograd - best (2)

    Brčanska sećanja, VBR i pad helikoptera


    Nakon čitanje tekstova koje je pisao Diverzant72, setio sam se ratnih dešavanja iz 1992. i 1993. godine, koje sam proveo u Brčkom.

    U tom periodu sam upravljao artiljerijskom vatrom haubica 155 mm, sa Bimalovog silosa koji je bio glavna artiljerijska osmatračnica na Brčanskom ratištu i sigurno sam mu pružao podršku u mnogim akcijama u kojima je učestvovao na tom području. Pokrivao sam svojim divizionom područje od Čelića do Gorica.

    Ima jedna situacija iz tog perioda koje se setim često, a ukoliko neko ima dodatne informacije voleo bih da ih podeli sa nama. Naime u toku 1993. godine hrvatske snage su na južni dio ratišta dovukle VBR kojim su danima delovali po gradu i po našim položajima. Jednom prilikom su počeli da dejstvuju u popodnevnim satima, kada je sunce već počelo da zalazi. U tom trenutku sam sa izviđačima bio na osmatračnici koja se nalazila na poslednjem spratu silosa. Pošto smo zbog dobrih uslova videli trenutak ispaljivanja raketa i na osnovu plamena raketnih motora odredili smo da se oruđe nalazi u rejonu Čerkezovića. Ubrzo potom sam skinuo i koordinate pomoću laserskog daljinomera i odmah poslao elemente za gadjanje jednoj od baterija i komandovao ispaljivanje plotuna. Nakon toga smo kroz durbine posmatrali lokaciju VBR-a koji počinje da ispaljuje drugi plotun i u tom trenutku oko njega počinju da padaju granate haubica 155 mm.

    Posle ovoga nemam informacije da je taj VBR dejstvovao na Brčanskom ratištu dok sam ja tamo bio. Ako neko sa naše ili druge strane zna, interesuje da li je tada uništen ili je povučen sa tog ratišta.

    Takođe se sećam obaranja našeg helikoptera koji je je leteo sa VMA za Banja Luku. To se desilo neposredno nakon jedne od akcije za proširenje koridora u gradskom delu. Verovatno je pilot mislio da je proširenje bilo veće nego što jeste pa je iznad grada leteo na većoj visini nego što je to bilo uobičajeno do tog tada. Dežurni izviđač nas je zvao jer je ugledao ispaljivanje rakete sa oboda fazanerije (verovatno Strela 2M ili eventualno Stinger) pošto smo se nalazili u prostoriji pored njega odmah smo izašli i gledali smo kako raketa leti prema helikopteru poput neke leteće sijalice.

    Helikopter je pogođen u rep nakon čega je počeo da se vrti u krug i propada. Pao je čini mi se u deo grada koji se zove "Rijeke". Odmah nakon toga smo haubicama poklopili tačku iz koje je ispaljena raketa, njeno šire područje i verovatno još po nešto.

    Kada smo završili gadjanje otišao sam na mesto pada, gde je još goreo požar. Helikopter je pao na jednu kuću koja je skroz uništena a koja je na sreću bila nenaseljena u tom trenutku dok se pored nje nalazila druga u kojoj su živeli ljudi i koji su srećom ostali živi.

    U helikopteru su kako sam tada saznao poginuli pilot sa ženom i decom, i nekoliko ranjenika koji su se vraćali sa lečenja.

    Poštovani,

    poznat mi je slučaj ovog obaranja helokoptera. U to vrijeme bila su samo 2 do 3 pilota koji su letili širom Republike Srpske prevozeći ranjenike i spašavajući mnoge živote. Jedan od njih je bio iz Vogošće, znam da mu je nadimak bio Ćeta.

    Pilot vojnog helikoptera sa oznakom Crvenog krsta koji je poginuo iznad Brčkog na Ilindan 1993. godine, a u kome je bilo ukupno devetoro ljudi, zvao se Branislav Radulović i porijeklom je iz Prijedora. Sa njim je poginula i njegova supruga Biljana sa dvoje dece.

    Inače, helikopter je pogođen sa brda Vranovača kod Brčkog. Treba napomenuti da se sve ovo desilo u vrijeme primirja, a pošto je helikopter vidno bio obilježen znakom crvenog krsta i imao urednu dozvolu za letenje izdatu od strane UNPROFOR-a, njegovo obaranje se smatra ratnim zločinom. Mislim da je nepotrebno naglasiti da za ovo niko nije odgovarao.

    Bilo bi lijepo kada bi neko od ovih hrabrih pilota mogao da napiše knjigu ili da nam bar na ovom mjestu ispriča sve one nevjerovatne događaje koje sam ja slušao u toku rata, kao npr. onu koju sam čuo od Ćete kako je kod Srebrenice spustio helikopter pun ranjenika u neku gustu šumu jer je bio prinuđen da bježi od NATO aviona.

    Veliko hvala ovim zaboravljenim junacima, i vječna slava kapetanu Raduloviću koji je spasio mnogo života, da bi na kraju izgubio svoj u ovom tragičnom događaju.
    rat_brcko- 71128 - 28.06.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (1)

    20 godina od proboja Koridora


    Danas na Vidovdan i mnogi odaju počast Kosovskom boju iz 1389. godine. To je u redu, jer je to najslavniji trenutak u našoj istoriji, ali ne treba zaboraviti i jedan, isto tako veliki, događaj koji se desio prije 20 godina. Radi se o proboju Koridora.

    Povodom ovog događaja, svake godine je sve manje manifestacija i počasti koje obilježavaju pogibiju preko 200 boraca koji su dali svoje živote za spas Krajine.

    Evo i nekoliko slika iz tog vremena:

    Bitka za Koridor, Srpska Krajina, Republika Srpska, Bosna 1992 rat

    Bosna rat 1992, bitka za Koridor, Republika Srpska

    Idi na stranu - |1|2|