fix
Logo
fix
Nalazite se na Politika-POLITIKA_SREBRENICA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

politika_srebrenica- 103171 - 08.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Formirana međunarodna komisija za Srebrenicu


Imenovanje nove Komisije za Srebrenicu tresla se gora, rodio se miš

Sa popriličnim zakašnjenjem, koje se meri mesecima, Vlada Republike Srpske najzad je objavila sastav novih komisija koje će se baviti utvrđivanjem činjenica o Srebrenici i Sarajevu tokom rata 1992-1995. i - moglo bi se ponadati - ispravkom nakaradnog, odbačenog izveštaja o Srebrenici Čavićeve komisije iz 2004. godine.

Imenovanjem komisije za Srebrenicu, po rečima ministra pravde RS Antuna Kasipovića, "realizuje se zaključak Narodne Skupštine, a u vezi sa stradanjem svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992- 1995."

Otpočinjanje sa radom ovih komisija, posebno one koja se odnosi na Srebrenicu, u principu je dobra stvar, makar i da je usledilo posle gotovo šestomesečnih natezanja i brojnih pompeznih medijskih najava posle kojih se po pravilu nije događalo ništa. Ali to ipak ne znači da preko činjenice da se najzad krenulo sa mrtve tačke treba preći bez postavljanja kritičkih pitanja. Koliko će od rada ovih komisija biti koristi zavisi u prvom redu od prirode zadataka koji će im biti postavljeni.

I već odmah tu nastaje prvi problem. Najava da će se komisija za Srebrenicu baviti "stradanjem svih naroda u srebreničkoj regiji, "od jednog iskusnog političara kao ministar Kasipović, deluje odviše naivno. Pre svega, ko su ti "svi narodi"? Na području Srebrenice jedva da je bilo Hrvata. Zabeleženo je da je tokom sukoba jedan Hrvat stradao u srpskim, a jedan u bošnjačkim redovima. Time se celokupno stradanje praktično svodi na pravoslavne i muslimane.

Ipak, lako je preći preko ministrovog kilavog pokušaja da deluje politički korektno. Bitno je nešto drugo. Srebrenica je odavno prerasla okvire pukog "stradanja" ove ili one zajednice. Danas se to pitanje razmatra na jednoj neuporedivo višoj i po interese naroda Republike Srpske značajnijoj ravni. Srebrenica slovi ne za mesto stradanja nego genocida, i to navodno prvog i do sada jedinog u Evropi posle završetka Drugog svetskog rata. Po tom osnovu, na srpski narod (i to ne samo u Republici Srpskoj) gleda se slično kao na nemački, a to će reći sklon genocidu.

Republici Srpskoj se osporava pravo na postojanje, kao genocidnoj tvorevini, bez obzira na njene uredne međunarodnopravne isprave. Srpskom narodu u celini, a mlađim naraštajima posebno, pokušava se utisnuti kompleks krivice i moralne inferiornosti koji bi ga mogao trajno demoralisati i lišiti ravnopravnog mesta među ostalim narodima, za dugi niz godina.

Do sada jednostrano prikazano stradanje na području Srebrenice je izuzetno važna tema koja mora ući u okvire svakog dobronamerno pisanog izveštaja o ratnim zbivanjima. Ali kao što je dvodecenijsko zaobilaženje i umanjivanje stradanja srpskog stanovništva na tom području bilo inspirisano isključivo politikom, tako isto i sada bombastično stavljanje teme stradanja u prvi plan, uz upadljivo zanemarivanje drugih tema, služi isključivo političkim obzirima. Konkretno, radi se o opredeljenju za liniju najmanjeg otpora, u funkciji nezameranja moćnicima ovoga sveta tamo gde su u drskoj proizvodnji lažne stvarnosti bili najbezobrazniji, a to je u fabrikovanju i imputiranju Srbima mita o srebreničkom genocidu.

Zašto zvaničnici Republike Srpske sistematski beže od sučeljavanja sa ovim, politički i moralno najvažnijim pitanjem koje se vezuje za događaje u Srebrenici, kad su se već angažovali na tome da formiraju komisiju da se tim događajima bavi? Da li je to zato što se plaše da je optužba protiv njihove države i naroda za genocid - suštinski utemeljena, pa se ustežu da po tom delikatnom pitanju talasaju?

Ili misle da Haški tribunal, bez čijih bi iskonstruisanih presuda tvrdnje ratne propagande o genocidu odavno bile odložene ad akta, zaista predstavlja merodavnu međunarodnopravnu ustanovu, čije presude i zaključci zaista nose ozbiljnost i težinu?

Dovoljno je baciti pogled na sastav nove komisije za Srebrenicu da bi se postavilo opravdano pitanje zašto je bilo potrebno skoro šest meseci da bi se formiralo telo treće lige koje se uglavnom sastoji od anonimusa, za koje nije poznato da imaju ikakvih prethodnih saznanja o složenoj srebreničkoj problematici, ili da su se njome ikada, na bilo kakav verodostojan način, bavili? Da li je dovoljno to da su, po rečima ministra Kasipovića, članovi komisije osvedočeni "humanisti, " ili su za odgovoran rad ovakve vrste i od tako ogromnog značaja za Republiku Srpsku pored te neophodne i neke druge kvalifikacije?

Imenovanjem prof. Gideona Grajfa na čelo komisije za Srebrenicu nesumnjivo dolazi do izražaja ne samo neupitni humanistički profil već i stručnost visokog kalibra. Međutim, za preostale članove komisije, bez dodatnih informacija o njima, to bi se teško moglo reći.

Ko je Adenrele Šinaba iz Nigerije, i da li je iko za njega čuo? Radi li se o komandantu nigerijskih policiskih snaga, bivšem ili sadašnjem, nebitno je?

Njegova pretpostavljena humanistička orijentacija na stranu, šta bi još g. Šinabu moglo kvalifikovati na međunarodnom planu da se bavi Srebrenicom?

Na spisku se takođe nalazi i Juki Osa iz Japana. U Japanu postoji jedna profesorka sličnog imena (Jukio) koja se oglasila u vezi sa Srebrenicom. Da li se radi o njoj, ili Juki Osi klasičnom gitaristi, arhitekti ili aktivisti protiv nagaznih mina?

Slične nedoumice mogle bi se navesti i u odnosu na kineskog člana komisije za Srebrenicu, Zeng Jia. Da li je u pitanju pevač Zeng Ji, slikar, ili profesor na medicinskom fakultetu univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, i uzgred istaknuti stručnjak iz oblasti gerijatrije?
Članica komisije Marija Đurić je još jedna izrazita nepoznanica. Pod tim imenom i prezimenom postoji novinarka, slikarka i profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Učešće ove poslednje u radu državnog tima eksperata koji je tragao za posmrtnim ostacima generala Mihailovića izgleda da nije bilo nagrađeno najvišim ocenama.

Da se tu zaustavimo, bez komentara na neke druge problematične likove sumnjive lojalnosti koji su se takođe našli u komisiji za Srebrenicu, a o kojima bi javnost s pravom mogla očekivati da sazna ponešto više, kao Đuzepe Zakarija i Lorens Frenč.

U svetlu najsvežijih informacija o statusu ovog važnog pitanja, naš tekst na ovu temu objavljen još u novembru 2018. deluje takoreći proročki. Stručna analiza i argumentovano pobijanje optužbe za genocid, a istovremeno i sistematsko raskrinkavanje Haškog tribunala, koji je svojom neprofesionalnošću i kvazipravnim autoritetom toj malicioznoj optužbi dao privid utemeljenosti, teško da će doći do izražaja u novom izveštaju komisije za Srebrenicu. A ta pitanja su ključna i baš oko njih se ceo predmet Srebrenice zapravo i okreće.

Vlada Republike Srpske je imala neponovljivu priliku da pažljivim odabirom kvalifikovanih osoba formira istraživačko telo prvoga reda koje bi moglo razbiti u paramparčad srebreničku klevetu protiv srpskog naroda i sopstvene države. Sada, umesto presude Raselovog suda, dobiće politički kalibriran osrednji tekst. A "čuvari kapija" (gatekeepers), instalirani u sastavu obe komisije, preusmeriće ga tokovima koji su uglavnom bezopasni po globalne strukture, čijem uticaju i duguju svoje postavljenje.

Pre nego što je nova komisija za Srebrenicu održala ijedno zasedanje, i pre nego što je sročila jednu rečenicu svoga budućeg izveštaja, odgovorni zvaničnici Republike Srpske su se unapred obavezali da će komisijine zaključke bezrezervno usvojiti, ma kakvi oni bili. U tom pogledu, paradigmatična je izjava predsednika Dodika: "Mi želimo istinu o tome, moglo bi se to postići kroz novu međunarodnu komisiju koja, kakve god podatke da da - mi smo spremni da ih prihvatimo."

Svi će se složiti da ovakva izjava, iz usta iskusnog političara, obiluje neobičnostima. Želja za istinom o Srebrenici je pohvalna, ali šta su za zadnjih deceniju i po ustanove Republike Srpske samostalno uradile na prikupljanju elemenata istine u vezi sa Srebrenicom? Da li će se "nova komisija" u svom radu naslanjati na već postojeće podatke u "nabreklom" srebreničkom arhivu Republike Srpske, ili će tu temu obrađivati od početka?

Kako je moguće unapred javno prihvatati neformulisane i neobrazložene zaključke još uvek nekonstituisanog tela, sa neutvrđenom metodologijom rada? Šta ako ta nova komisija na kraju objavi zaključke koji se bitno ne bi razlikovali od zaključaka Čavićeve komisije od 2004. godine? Da li bi zvanična Republika Srpska i tada bila "spremna da ih prihvati"?

Svrha ovih retoričkih pitanja nije lovljenje predstavnika Republike Srpske u specifičnim greškama, nego nešto neuporedivo ozbiljnije od toga: ukazivanje na opšti diletantizam njihovog pristupa, u celini. Srebrenica je znatno šira i dublja od prostog formiranja komisije da se njome u jednom periodu pozabavi i zatim raziđe na razne strane sveta. Ovde se radi o pitanju koje je, u moralnom i političkom pogledu, za Republiku Srpsku od najvišeg egzistencijalnog značaja. Ili se u julu 1995. u Srebrenici dogodio genocid, smaknućem 8, 000 bošnjačkih ratnih zarobljenika, ili nije.

Ili su političke i vojne ustanove Republike Srpske saučestvovale u izvršenju državnog zločina najteže vrste, ili nisu. Ili je Republika Srpska sazdana na najgnusnijem zločinu koji poznaje međunarodno krivično pravo, ili nije. Trećeg nema.

To su suprotstavljene teze koje određuju suštinu srebreničkog pitanja i koje bi ujedno trebalo da odrede i osnovne zadatke svake kredibilne komisije za Srebrenicu. Sve ostalo iz ovog domena periferno je u odnosu na to. Za sada, izjave nadležnih i trećeligaški sastav komisije koju su imenovali ne uliva poverenje da će ova kritički važna materija najzad biti adekvatno razmotrena i konačno raspravljena.

Autor: Stefan Karganović Preuzeto sa portala jadovno. com
politika_srebrenica- 103023 - 17.01.2019 : Krajisnik Kitchener - best (0)

Bošnjačka peticija u Kanadi


Zdravo Željko,

Vjerujem da znate za peticiju koju su pokrenuli bošnjaci ovdje u Kanadi. Radi se o kažnjavanju svih koji negiraju genocid u Srebrenici.

Možemo li nešto uraditi u vezi toga? Ako je nešto pokrenuto, kako da pomognem? Živ i zdrav bio.

Pozdrav!

RE: Bošnjačka peticija


Poštovani,

mene to uopšte ne brine, pogotovu što ja već duže vrijeme živim u Srbiji. Peticija ne znači ništa dok kanadski parlament ne izglasa neki zakon, a za to postoji veoma mala vjerovatnoća. Da li će kanadski parlament prije povjerovati nečijem rekla-kazala, a da pri tome ukine pravo govora? Ne mislim tako! U Kalgariju postoji nacistička organizacija koja zagovara rehabilitaciju Hitlera, pa im ne mogu ništa. Ukratko, biće ono "tresla se gora, rodio se miš!"
politika_srebrenica- 102855 - 16.11.2018 : Nomad Srbija - best (1)

Munira Subašić - brkata spodoba


Majke Srebrenice kradu pare
18. 04. 2009.

preuzeto sa blog-a neboljubavi. blogger. ba

Vise mi je dopizdilo da gledam te ožalošćene majke srebrenice, dopizdila mi je ogromna količina laži koju nas naivni narod proguta jer "nemoj se griješiti, pusti teško im je..." Ne griješim se ja, griješe se oni, a ja malo je reć da mrzim nepravdu i laži...

Prije svega HVALA DRAGOM ALLAHU, što postoji Bakir i emisija 60 minuta, jer jedino on ima dovoljno hrabrosti da sruši sve barijere, mislim da apsolutnu niko drugi ne bi imao hrabrosti da kaže nešto protiv tih ožalošćenih jer su izgradile prejak lobi oko sebe, stavili citav svjet oko sebe, i hajde budi hrabar pa reci nešto protiv njih?

Prije svega osvrt na emisju koja je emitirana 08. 09. 2008. gdje dotična Munira Subašić, Predsjenica udruženja majki Srebrenice, javno i bez imalo stida i kajanja priznaje sljedeće: u svom vlasništvu ima dvije kuće u Sarajevu, kuću u Srebrenici, od čega je jedna sarajevska kuća prijeratna, ali druga i neuporedivo veća je sagrađena nedavno, ima tri sprata i potkrovlje (fino prikazana), i čak nekog ministra kao podstanara koji, naravno, uredno plaća zakupninu. Podrazumijeva se da se ova zakupnina najvjerovatnije plaća iz budžeta (dakle, našim novcem), jer ne znam ni za jednog ministra iz Sarajeva da nema svoj stan ili kuću, što znači da ovaj dolazi van Sarajeva (nije htjela otkriti o kome se radi).

Sljedeća stavka je bilo pitanje o njenoj plati, za koju ova "ožalošćena" sa smijehom reče da je "4.000 maraka", a onda i dodaje: "pa eto, dvije mi mogu biti za života, a dvije onako, da se ima... " (?!)

Ni tu nije kraj, pa na pitanje novinara o službenom automobilu (džip doniran Organizaciji od UN-a)" ožalošćena "hladno" kaže kako "to auto ne može držati ispred kancelarije (nije navela razlog zašto ne može), pa ga parkira pred svojom kućom, a njen sin ga vozi jer nema svog vlastitog auta... " (?!?!?!).

Zatim je rekla i za donacije, naime, BH Telekom je njenoj organizaciji donirao 300. 000 KM (?!), od čega je, po njenim riječima, potrošeno oko 18. 000 za renoviranje prostora u kojem je smješteno udruženje (prostor doniran od vlade, kao i "nešto malo" na funkcionisanje organizacije, a da na računu još uvijek ima tih para za budući rad. Onda se nadođe na to da od tih para na računu organizacije ima još oko 100.000, pa ispade da je spomenuti utrošak od "nešto malo" za rad organizacije oko 170-180.000 KM... Kako se došlo do te donacije od 300.000 je, opet, posebna priča.

Na kraju je priznala da ta "ožalošćena" cijeli rat nije ni bila u Srebrenici, njen muž jeste ali ne kao borac, nego je tamo radio za nekoga, i naravno izvukao se. Ali ono što je užasno nisko jeste da se njihova kćer nalazi na spisku Srebrenicke djece bez roditelja i prima pomoć u to ime?!?!

Ja za još mnoge laži nje i njoj sličnih, koje su rat iskoristile u smislu: "rat jest jednako brat" znam, ali mi je bilo potrebno da se ima argument za priču i evo sama ga je dala.

Ta ista žena, zajedno sa njima 11 jula nosa one krpe sa natpisima imena poginulih a sin i muž živi i čitavi i bogatiji od nas sviju. I nije ona jedina, znam potvrđeno od ljudi iskrenih Srebrenična, da je većina žena iskoristilo priliku da na spisak poginulih stavi i imena ljudi koji su umrli godinama prije rata. Isto tako znam da ni jedna nema apsolutno nikakve namjere da se vrati u Srebrenicu a i zašto bi? Djeca im se rađaju u Sarajevu, završavaju fakultete, što nikad ni sanjati nisu mogli, a i kad toliko pate i žale za poginulim muževima (čast izuzecima i poštenim ženama) zbog čega oko svake vidim po četvero male djece?

Muka mi je od činjenice da ta brkata spodoba Munira kako je zovu, bez osnovne škole putuje po svijetu i što se ta ista nepismena žena uspjela susresti sa najvećim državnicima svijeta, ne treba nam takva prezentacija zemlje u svijetu kroz ljude nepismene, neobrazovane.

Muka mi je i od toga što u javnom prijevozu gdje si prinuđen biti sa njima u malom prostoru čuješ priče kako se u Sarajevu ništa nije desilo.. (a masakri, a komadi tijela, a to što je moj život svakodnevno bio u opastnosti konstantno 4g) to što sam djetinjstvo provela u podrumu i bila zahvalna Bogu na svakom preživjelom danu. Samo se u Srebrenici desio zločin?? I otkud im pravo da izdižući svoju žalost iznad žalosti ljudi iz Sarajeva, Mostara, Višegrada, Goražda i drugih, po njima se samo u Srebrenici desio zločin, naša bol i patnja su minorne, baš one znaju čija je bol veća?

Muka mi je i kad dodje 11 jul pa vidim da te iste koje žive u blizini, gledaju prijenos preko televizije, a djeca iz sarajevskih škola budu organizovana da taj dan otputuju u Srebrenicu i daju počast, a one sjede i gledaju na televiziji?

Ljudi vjerovatno na osnovu ovog teksta će reć, nije muslimanka, ne vjeruje, ali ljudi ja sam na strani istine, i ukoliko ne vjerujete meni pogledajte emisiju 60 minuta, i povjerujte onda bar svojim ušima, gdje dotična sve to priznaje bez imalo stida i kajanja. Njena plata je 4000, a mi smo ubjeđeni da političari kradu?

Budite na strani pravde!


E, kada sami muslimani ovo pišu međusobno, šta li mi Srbi možemo da zaključimo, nego da smo još i dobro prošli devedesetih i ne sluteći kakve paklene planove su imali muslimani u BiH i njihovi nalogodavci. Setite se Markala, Vase Miskina, Tuzlanske kapije i ostalih scenarija u kojima su žrtvovani životi muslimana, a za to optuživani Srbi... Rekoh sam sebi, dobro prođosmo, kakvo je zlo bilo pored nas. Pozdrav Nomad.
politika_srebrenica- 100353 - 04.05.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Nova skupštinska većina u Srebrenici bez Dodikovog SNSD-a


Banjaluka - Nije dugo trebalo da se poljulja srpsko jedinstvo u Srebrenici, gde je šest meseci posle lokalnih izbora iznenada promenjena skupštinska većina.

U dosadašnjoj većini u lokalnom parlamentu učestvovali su prvobitno predstavnici oba politička bloka - Dodikovog SNSD-a i Govedaričinog SDS-a, uz deo bošnjačkih odbornika - ali se većina postepeno osipala.

U oktobru prošle godine za načelnika opštine je izabran Mladen Grujičić, kao zajednički kandidat svih srpskih partija. Novu većinu, od pre neki dan, čini četiri odbornika Izetbegovićeve SDA, jedan odbornik Stranke za BiH, dva iz SDS-a, po jedan iz Srpske radikalne stranke, Partije demokratskog progresa (PDP) i Prosperiteta za Srebrenicu, te bivši odbornik SDP-a Zulfo Salihović. Tačnije, šest odbornika iz bošnjačkih partija i pet iz srpskih.

Iako su već počele i smene funkcionera u opštini koje sprovodi nova skupštinska većina, Milorad Dodik, predsednik RS, nakon sastanka sa načelnikom Grujičićem uverava kako ovo stanje "štetno za srpske interese" neće dugo potrajati, jer je sada "tamo dominantna SDA".

  • "To govori da su u SDS-u definitivno vezani sa SDA", rekao je on.

    Dodik tvrdi i to da ono što SDS dobija od SDA jeste manje od onog što bi im pripalo kada bi ostali u većini sa blokom oko SNSD-a. On je uveren u to da će "većina koju preferira i načelnik Grujičić" biti ponovo uspostavljena.

  • "Imamo deset odbornika, naći ćemo i jedanaestog", kaže on.

    Predstavnici SDS-a nisu mogli da prisustvuju sastanku kod Dodika zbog "ranije preuzetih obaveza" ali su iz srebreničkog odbora ove partije rekli kako je "srpsko jedinstvo narušeno nakon izbora i formiranja vlasti".

    Predstavnike lokalnog SNSD-a optužuju za "isključivost i ignorisanje", kao i za nebrigu o nacionalnim interesima u Srebrenici i dodaju da su se u toj partiji "oglušili o sve dogovore postignute u predizbornoj kampanji".

  • "Kada smo obezbedili pobedu načelniku, počele su ucene i omalovažavanja. Formirana je nova skupštinska većina bez nas i bez (Ivanićevog) PDP-a i (Čavićevog) NDP-a, što nije osudio vrh SNSD-a", navodi se u saopštenju SDS-a.

    Izvor: Politika
  • politika_srebrenica- 97317 - 11.10.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Pabjeda Srbina za istinu o Srebrenici


    PORTRET BEZ RAMA: MLADEN GRUJIČIĆ

    Srebrenički Srbin u misiji pomirenja

    Autor: Mladen Kremenović nedelja, 09. 10. 2016

    Tridesetpetogodišnji Mladen Grujičić, s nevelikim političkim iskustvom, uspeo je u tri stvari naizgled teško dokučive i onima iskusnijima.

    Pošto je zadobio poverenje dva zavađena politička bloka u Republici Srpskoj, odoleo je pokušajima remećenja svoje dosta staložene kampanje i obezbedio da predstavnik srpskog naroda, prvi put od kraja rata, postane gotovo izvesni načelnike Srebrenice.

    Protiv sebe je imao iskusnijeg Ćamila Durakovića, strasnog lovca s američkom diplomom i ništa manje dobrim relacijama s političarima zemlje u kojoj je diplomu stekao.

    On se nije trudio da štedi Grujičića birajući kao teme polemike uvek najosetljivije reči - negiranje genocida, da će srpski kandidat sagraditi crkvu u Potočarima, da je sledbenik Karadžića... Grujičić je tiho odgovarao da takav rečnik ne doprinosi suživotu, već naprotiv = nepotrebno plaši ljude i da se nada da je "takva politika prošlost".

    I posle svih optužbi i čudnog prebrojavanja glasova (u kome vodi sa 70 odsto osvojenih glasova), Grujičić poručuje Bošnjacima i sugrađanima da nemaju razlog za brigu i da je spreman da poseti Memorijalni centar u Potočarima.

    Ali i da se dostojanstveno obeleže srpska stratišta u Podrinju.

  • "Poštujem svaku žrtvu, poštujem svakoga ko je izgubio nekoga, jer sam i sam žrtva rata", smiruje sugrađane Grujičić koji je tokom rata ostao bez oca koga su na pragu roditeljske kuće ubile muslimanske snage pod komandom Nasera Orića.

    Oni koji ga poznaju kažu da uprkos ličnoj tragediji nije odrastao na mržnji i da ga je tragedija učvrstila u uverenju da svaka žrtva zaslužuje poštovanje, a svaka porodica razumevanje neopisive boli.

    Svojom je mladalačkom neposrednošću dao je novi politički diskurs srebreničkom gotovo dvodecenijskom trvenju, etničkoj isključivosti koja se usijavala svakog 11. jula, među stanovništvom koje vapi za smirivanjem.

    Nisu ga u tome pokolebale teške reči kojima ga je na svađalački put pokušao uvući Duraković, kom Grujičić najviše zameri baš na igri na koju nije pristao - etničko sukobljavanje.

    Time je i pre pobede pobedio, ne dozvolivši da bude ometen u onom što je proklamovao kao vlastiti cilj da Srebrenica dobije rukovodioca koji će prvi put biti načelnik svih građana.

    Utisak koji ostavlja moraće da opravda u naredne četiri godine u opštini u kojoj je to neophodno koliko i zahtevno, ako CIK BiH prebrojavanjem glasova potvrdi pobedu.

    Lojalan, marljiv, od reči, uporan i odgovoran osobine su kojima Grujičića opisuju sugrađani koji ga poznaju. Tehnološki fakultet završio je u Zvorniku, tokom srednjoškolskog obrazovanja izučavao je arhitekturu. Živi u Srebrenici, oženjen je suprugom Zoricom s kojom ima bebu Dunju od 15 meseci. Profesor je u srednjoj školi, predaje hemiju.

    Bio je potpredsednik Studentske unije RS i predsednik Saveza studenata Tehnološkog fakulteta, član je SNSD-a. Već osam godina je na ćelu Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS iz Srebrenice.
  • Idi na stranu - |1|2|