fix
Logo
fix
Nalazite se na Politika-POLITIKA_SRBIJA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

politika_srbija- 100767 - 15.06.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Lezbejka predsednik Vlade R.Srbije


Svetski mediji: Prva gej premijerka na Balkanu!

Svetske agencije prenele su pod oznakom "hitno" da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao ministarku Anu Brnabić za premijerku Srbije.

Agencije navode da je u pitanju prva srpska premijerka u istoriji i prva deklarisana gej osoba na čelu vlade neke balkanske zemlje.

AFP navodi da je Ana Brnabić prva otvoreno gej osoba na poziciji premijera na konzervativnom Balkanu, kao i to da je prva žena u srpskoj istoriji koja je dospela na tu poziciju. AP navodi da je Brnabićeva prva otvoreno gej osoba koja se našla na čelu vlade "veoma konzervativne zemlje". Vučić je obećao da će poboljšati prava homoseksualaca u okviru napora da se zemlja približi članstvu u EU, podseća američka agencija.
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da je informacija o tome ko će preuzeti kancelariju premijera nebitna jer već pet godina o sudbini naroda u Srbiji odlučuje jedan čovek.

  • "Ta informacija potpuno je nebitna jer već pet godina i funkciju premijera i predsednika i vrhovnog komandanta i koordinatora službi i spasitelja iz poplava i vozača kamiona kroz tunele obavlja samo jedan čovek koji jedini odlučuje o sudbini ovog naroda", naveo je Šutanovac u pisanoj izjavi.

    On je ocenio i da se u Srbiji uspostavlja "sultanat" u kome postoji jedan sultan i mnogo vezira, među kojima je i Ana Brnabić.

    Važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

    Sanda Rašković Ivić (samostalna poslanica): Glavni kvalitet poslušnost Vašingtonu


  • Izbor Ane Brnabić ukazuje na vazalni, slugeranjski odnos Vučića prema Zapadu. Brnabić je kandidat Vašingtona i ne znam šta je to njen doprinos kojim je zaslužila premijersko mesto, sem poslušnosti MMF-u i činjenice da je "potrošna". Zamislite Brnabićevu koja brani KiM! Naravno, ne možete! Zamislite Brnabićevu koja štiti prava radnika protiv MMF-a. Ne možete, naravno! Sada će valjda Vučićevi analitičari da spoznaju da je on samo poslušni sluga Amerikanaca. Toliko o stranim plaćenicima!

    Srbijanka Turajlić (Pokret slobodnih građana): Tužno za jednu tako mladu osobu


  • Danima unapred stidim se zbog osobe koja će prihvatiti ovakvu vrstu poniženja. Nekad sam mislila da Ana Brnabić nije osoba koja će na tako nešto pristati.

    Boško Obradović (Dveri): Diktat Zapada i poniženje za SNS


  • Da li je izbor Ane Brnabić za predsednika Vlade Vučićev izbor ili izbor Zapada? Očito je da zapadni centri moći imaju veće poverenje u Anu Brnabić nego u bilo kog drugog iz SNS ili njihovog koalicionog partnera. Vučić je bio u obavezi da za mandatara predloži osobu koju mu je Zapad izdiktirao. Ovo je poniženje i za samu SNS koja nema kvalitetnog kandidata za predsednika Vlade, kao i za sve socijaliste koji su imali lažno obećanje vrha SPS da će Ivica Dačič biti novi premijer i da zbog toga treba da podrže Vučičev izbor za predsednika. Nijedan glasač SNS i SPS nikad ne bi glasao za Anu Brnabić. Da li možda hrvatski i homoseksualni lobi u Srbiji na ovaj način dolazi na najuticajniju funkciju u Srbiji, uskoro ćemo saznati...

    Ovo su samo neki natpisi i reagovanja o postavljenju Hrvatice-lezbejke od strane bivšeg člana Srpske Radikalne Stranke, a sada Predsednika R. Srbija Aleksandra Vučića... E Srbijo šta si dočekala posle Karađorđa, Vojvoda Mišića, Putnika, posle heroja majora Gavrilovića, Milunke Savić, Gvozdenog puka... majora Tepića i ostalih srpskih Obilića, udarena si majko Srbijo najmračnijim podlim zapadnim nakazama koje ti poturaju da ti budu vođe, a A Vučić marioneta slepo izvršava... Mislio sam nema većeg poniženja kad ono moralne nakaze na čelu Vlade pokradene i prevarene Srbije. Au, braćo Srbi šta nas snađe!
  • politika_srbija- 100343 - 02.05.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Zoran Đinđić: Ko me je ubio?


    Pogledajte ovaj video više puta, ako nekom nije jasno šta nam se desilo...

    politika_srbija- 100311 - 26.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Zašto?


    Željko .. . imate li realno objašnjenje?
    Željko zašto ste u postu broj 100299 koji sam poslao 24. 4. 2017. pod naslovom Debakl, a Vi dodali Voje Šešelja u poslednjem pasusu koji sam ja napisao, svako Č ste pretvoriili u Ć, a garantujem da tako nisam napisao da je u svakoj reči..

    RE: Zašto



    Nomad,

    ne misliš valjda da sam to ja namjerno uradio? Problem nije ni tvoj, već je tehničke prirode. Kod jako dugih tekstova to se dešava jer imam neku grešku u JavaScript koji tako radi. Tekstove tada popravljam ručno, ponekad mi izmakne, kao u tvom slučaju. Sporni tekst sam već popravio... Inače, pravi problem je sa mojim serverom koji ne voli neka naša slova, posebno "ć" i 'ž' koje ja sa JavaScript prepravljam u "kvačice" i apostrofe. Ukoliko u tekstu imaš više od 100 pojavljivanja tog slova, JavaScript prestaje da radi.

    Inače napomena za tebe, a i za druge. Ukoliko hoćeš da uneseš duži tekst, na formi za unos klikni na sliku olovke i otvoriće ti se forma koja omogućava unos tri puta po 4000 znakova. Na taj način ja neću morati da spajam tvoje tekstove a i tekstove drugih!
    politika_srbija- 100299 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Debakl Voje Šešelja


    DEBAKL LIDERA SRS Vojislav Šešelj samo malo jači od supruge Jadranke.

    Tačno 9. 995 glasova više Vojislav Šešelj je osvojio od svoje supruge Jadranke, koja se za predsednika kandidovala 2012. Broj koji svedoči o debaklu lidera SRS.

    Zvanično, prema poslednjem prebrojavanju, Vojislav Šešelj u nedelju je osvojio 157.798 glasova, odnosno 4,5 odsto (izvor RIK) glasova. Njegova supruga Jadranka, koja se kandidodavala 2012. godine u vreme dok je Šešelju suđeno u Hagu, osvojila je 147.793 glasa, odnosno 3,7 odsto glasova. To, dakle, znači sledeće: da je Jadranka svoj rezultat iz 2012. godine ponovila na ovim izborima, osvojila bi 4,2 odsto glasova - 0,3 odsto manje od supruga!

    Iako javnost traži komentar zbog alarmantnih rezultata koje je lider radikala ostvario na izborima - odgovora zasad nema.

    Radikalska omerta traje i treći dan nakon kraha Vojislava Šešelja: na pozive i poruke u kojima smo tražili komentar na rezultate juče nisu odgovorili ni Vjerica Radeta (predsednica Izvršnog odbora stranke), ni Nemanja Šarović (zamenik predsednika) ni Zoran Krasić (jedan od osnivača SRS).

    Mislim da je konačno poražen mit da su njegovi birači nacionalno čvrsto opredeljeni: očigledno su dobar deo njih mladi ljudi za koje je on bio šoumen, koji sada nije mogao da se takmiči sa Preletačevićem. Promenila se Srbija, a Šešelj je ostao zakopan u devedesetima. Uz to, Šarović, Radeta i slični loši su saradnici koji odbijaju, a ne privlače glasače - smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

    Doktor Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka vidi Šešeljev pad kao pravi politički nokdaun - možda i konačni nokaut četničkog vojvode.

    Pitanje je da li može da ustane posle ovoga. On nije nastavio da se politički razvija: ostao je negde u onoj operativi, ideji i stanju svesti od pre 20-30 godina.

    Žestok udarac potresao je Srpsku radikalnu stranku i njenog lidera Vojislava Šešelja nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je osvojio 4, 47 odsto glasova - skoro duplo manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine (8, 1). Analitičari kažu: Šešelj je drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru"

    Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

    Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je "duhovit, mlad čovek", koji "nije za politiku". Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu "potpise skupljali proevropski kandidati", te da mu "dokumenta nisu bila ispravna".

  • Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.

    Prema rečima Šešeljevih najbližih saradnika, lider SRS nezadovoljan je zbog lošeg izbornog rezultata, jer nije očekivao da će imati manje od pet odsto glasova.

    Izborni fijasko pokazao je da su radikali izgubili poverenje glasača, ali oni ne mare, zadržali su stari, prepoznatljivi patološki odnos prema realnosti. Umesto da analiziraju nemilosrdne činjenice, nasrnule su na onoga ko ih objavljuje.

    Za Vojislava Šešelja glasalo je 4,49 odsto građana, odnosno njih 74. 143!

    Ovo su samo neki od natpisa u dnevnim listovima o debaklu na izborima za predsednika Srbije koji je zadesio "četničkog Vojvodu" Voju Šešelja, moje lično mišljenje neću da iznosim, a rezultati kako je glasalo biračko telo u Srbiji nedvosmisleno govore koliku podršku NEMA ostareli Šeki, za kojeg je A. Vučić nedavno izjavio da mu je Voja politički otac... Jasno je da su mlađi radikali (SNS) pokazali Voji put u političku penziju... Takav je život, šta da se radi?
  • politika_srbija- 100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (5)

    Svemogući 'Mali Alek'


    Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

    Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

    Piše: Milojko Pantić

    Beograd 24. april 2017

    Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

    Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

    Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

    I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

    A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

    Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.
    politika_srbija- 100023 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Stanovi


    DA SE NE ZABORAVI: Toma i Vučić uzeli državne stanove dok su momci ratovali na KiM!

    mart 24, 2017

    Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši (odnosno sadašnji) državni vrh.

    Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Njih dvojica su danas na funkcijama Predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika srpske napredne stranke. Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

    Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom "funkcionerskom kartonu", prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

    Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju lista "Vreme" iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117, 48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Osnivač SPS-a, Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9. 000 nemačkih maraka. Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

    Istovremeno, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

    (Izvor: Politika 2007)
    politika_srbija- 100015 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Čuvar Vučićevog plakata: Radimo 24 sata dnevno


    Radnik obezbeđenja po ceo dan sedi ili šeta pored reklamnog panoa sa likom aktuelnog premijera, vodeći računa o tome da ga niko ne ošteti. Kako kaže, nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnom radnom mestu, navodi, otpušten je kao tehnološki višak, pa sad nema izbora nego da povremeno radi za jednu privatnu firmu koja se bavi obezbeđenjem. Ta firma je njega, i još dvoje ljudi, angažovala da čuvaju plakate. "Radimo 24 sata, i noću i danju", priča. N1: Znači, postoji potreba da se bilbord čuva 24 sata? "Pa, koliko sam čuo, u celom Novom Sadu, ne samo radi Vučića, nego se svi panoi sa likovima čuvaju - da li je Šešelj, bilo ko, svi čuvaju. E sad, kako oni čuvaju, to ne znam". N1: Da li ste možda imali neke neprijatne situacije? "Imao sam vređanja, mnogo. Na to nisam obraćao pažnju, ne diraju me. Ali ovako, iz kola, svakakve gluposti pričaju, ali ja na jedno uvo čujem, na drugo ispustim", kaže čuvar.
    politika_srbija- 99933 - 21.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Monahinja Jovana


    ISPOVEST MONAHINjE SPC: Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!

    Vladimir MITRIĆ đ 21. mart 2017

    Monahinja Jovana, rođena kao Sibila Ler (62), Unuka generala Lera, o bremenu svog porekla, duhovnoj otadžbini i iskušenju...

    Iako svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno. Mi te volimo! Tako svoju uzbudljivu i čudesnu životnu priču, ekskluzivno za "Novosti", započinje Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj, sada je smerna monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.

  • Voljom Božjeg promisla, ja imam dve otadžbine: Nemačka je fizička, a Srbija moja duhovna otadžbina - kaže monahinja Jovana. - Kao što je po istinitim rečima Gospodnjim: "Duša pretežnija od tela", tako je mome srcu bliža moja duhovna otadžbina Srbija.

    Podeljana osećanja o poreklu dugo su je, kaže, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije čula, za njenu dušu lekovite, reči: "Čovek ne može da bira vreme i mesto u kojem će se roditi i živeti.

    ZAVEŠTANjE U "NOVOSTIMA"

    RAZGOVOR s monahinjom Jovanom dugo je pripreman. Odlučila se da, ekskluzivno, govori za naš list, "za najomiljene narodne srpske novine", uz napomenu da je ovo jedna vrsta njene ispovesti i duhovnog zaveštanja. Jovana kaže da je ovde izrekla sve što je smatrala važnim i potrebnim i da više neće govoriti za medije zbog poštovanja monaške skromnosti i zaveta.

    Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi. Ali od njega zavisi kako će u životu postupati: da li kao čovek ili kao nečovek. Ma gde bio i ma gde živeo. "

  • Tada sam razumela da čovek kroz život i vreme putuje putevima Božjeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga života traga za nekim svojim predodređenim mestom. Ne smiri se dok ga ne pronađe, ili dok ono ne prizove njega - priča nam mati Jovana. - Rođena sam u staroj i uglednoj nemačkoj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangelističkoj crkvi. Moj nadležni sveštenik i prvi veroučitelj bio je učenik i poštovalac čuvenog pastora Fridriha Giznedorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio čuvenu besedu o Srbima.

    Od njega sam slušala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najveću pobedu: "Pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. " Jer, kad je rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5. 000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika.

    To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nemačku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom braćom...

    Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića, i zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtničkoj postelji bila: "Srbija".

    Mati Jovana mir pronašla u manastiru

    Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi". U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma prvi put je ušla u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada služio vladika Lavrentije, tadašnji srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju.

  • To je bio neopisiv i nezaboravan događaj - seća se mati Jovana. - To je bilo moje duhovno začeće. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam našle sebe i svoj novi dom. Na zemlji i na nebu. I ukoliko bi trebalo da označim najvažnija ili, laički rečeno, najsrećnija tri dana u svom životu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavlje kao svoju veru. Drugi: kad sam posle više godina iskušeničkog života primila monaški čin i svoje svetovno ime Sibila promenila u monaško Jovana. I treće: kad sam dobila srpsko državljanstvo.

    Nikad neću zaboraviti dan kada se, posle uobičajenih dugih birokratskih procedura, u mojim rukama našla draga srpska lična karta. To mi je bilo uzvišenije nego da sam dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemlji sanjali o tome da dobiju nemačku vizu ili pasoš i da odu odavde.

    Mnogi je, kaže, pitaju šta ju je tako snažno privuklo pravoslavlju.

  • Na prvom mestu, lepota pravoslavne svete liturgije i ostalih svetih bogosluženja - kaže naša sagovornica. - Zatim pravoslavni smisao monaškog postriga, posta i vrlinskog podviga u hrišćanskom životu, ali i pravoslavna umetnost, ikonopis, drevne freske i pravoslavna duhovna muzika, a iznad svega, lepota srpske svetosavske duše i lepih srpskih narodnih običaja. Naročito harizma krsne slave. Ja sam izabrala za svoju krsnu slavu praznik Sveta tri jerarha, 12. februara. Slavim svečano i toržnstveno kao prava Srpkinja.

    Njena neobična životna sudbina podstakla ju je da se pozabavi odnosima Srba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, priča nam mohaninja, spominje da je Stefan Nemanja u Nišu dočekao Fridriha Barbarosu na trećem krstaškom pohodu, i da je nemački vojskovođa za trpezom jeo prstima a Nemanja zlatnim escajgom.

  • I to je činjenica - kaže mati Jovanina. - Međutim, malo je poznato ono važnije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od teške bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovođa Pavle Jurišić Šturm bio je nemačkog porekla, a slavni srpski komandant Živojin Mišić bio je oženjen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravljam onu drugu, tamnu stranu medalje, velike zločine i krvoprolića koje su nemački okupatorski vojnici u više navrata činili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajničke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog njihovih teških zločina i nedela.

    Gospod ju je, nastavlja mati Jovana, doveo ovde u ovu mučeničku i svetu zemlju, po kojoj je vojska njenih predaka rušila gradove i sela, pljačkala i ubijala, počinila nezapamćene zločine nad srpskom nejači, sejala strah i smrt, žarila i palila...

  • Od tog plamena ostao je sada samo jedan slabačak plamičak, ja, smerna monahinja Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajanja za sva sagrešenja nemačkog naroda, koji mi je podario fizičko trošno ljudsko telo, a za napredak, sreću i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario večna i neprolazna nebeska blaga - govori mati Jovana.

  • Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteljima i prosvetiteljima - Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, čiji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom životu u pravoslavlju.

    General Aleksandar Ler, po ocu Nemac, po majci pravoslavac, streljan 1947. u Beogradu

    Aleksandar Ler, koga su zvali Saša, rođen je 20. maja 1885. u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

    U Prvom svetskom ratu učestvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataljonom u borbama protiv Srba. Ranjavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

    Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. General-major postaje 1934. Jedan je od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija "Vajs" i "Švarc". Komandovao je Grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Zarobljen je maja 1945. Za ratne zločine osuđen je 1947. na smrt.

    Streljan je 26. februara iste godine u Beogradu.

    VLADIKA LAVRENTIJE

    Već tridesetak godina živim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otadžbini u srpskom manastiru Soko - kaže mati Jovana. - Služim Gospodu i prislužujem, u okviru svojih fizičkih i duhovnih moći, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju. Srela sam veliki broj sveštenika i duhovnih pastira širom sveta. Želim da posvedočim da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hrišćanske duše neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiljeniji vladika u celom hrišćanskom svetu.

    Nemci cene Srbe, ali ih ne vole

    JOVANA, kako kaže, želi da podseti njene drage Srbe na jednu osobinu nemačkog naroda kada su u pitanju odnosi prema Srbima i ostalim narodima, koju je tačno uočio Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena.

  • Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani... Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca.
  • politika_srbija- 99637 - 26.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Uništavanje sela u Srbiji


    politika_srbija- 99597 - 22.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Šešelj o izborima za Predsjednika Srbije


    politika_srbija- 99485 - 09.02.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Bećković za Kralja


    Bećković: Za kralja sam jer je predsednik Srbije, predsednik Srbije, a kralj Srbije kralj svih Srba

    četvrtak, januar 12, 2017

    Posle tolikih žrtava stvorena je Republika Srpska i ona je sada toliki problem. Prigovara im se zašto slave svoj rođendan i slavu, što je zapamćeno samo u najneslavnijim i neslobodnijim vremenima, kaže za Sputnjik akademik Matija Bećković, koji govori i o tome kako su Srbi izdali svoje žrtve i svog kralja.

    U kom društvenom uređenju živimo? Nekada ste živeli u nadi da će Milošević biti naš poslednji predsednik, da li je u Vama ostalo nade da će Srbi ikada više videti krunisanje svog kralja, da li bi to nešto promenilo?

    Da je Titu palo na pamet da se proglasi za kralja, svi naši republikanci bi preko noći postali monarhisti. I kad bi bilo kome od ovih naših uspešnih političara to palo na pamet, to bi bio mnogo manji problem nego da kralj bude onaj ko je zaista kralj. Problem je što je naš kralj pravi, ako je on pravi, onda bi svi drugi morali biti pravi, a to bi bio veliki prevrat, nešto na šta nismo spremni. Mi smo jedan od retkih naroda koji ima svoju nacionalnu dinastiju, ali desilo se da nju ukine jedan tuđin i apostata, za koga još uvek ne znamo ko je i kako se zvao. Mislilo se, ako propadne taj poredak, Srbi će se setiti sebe i svog istorijskog državnog uređenja. Ali čuli smo da je glavni problem: zašto bi kralj bio kraljev sin, a ne bilo ko drugi. U tom smislu se ovde još uvek vodi ta kampanja.

    Mi nikada ne kažemo Kraljevina Belgija ili Kraljevina Norveška, Kraljevina Španija, jer bi tako podsećali kako su to moderne evropske države, sa visokim standardom i najvišim stupnjem demokratije, nego još uvek pričamo kako bi kraljevina bila neka rekonstrukcija doba u kome je kralj sedeo u pročelju, gde bi bila njegova glavudža i zaponjak, a drugima bi davao ako nešto od njega preostane. Da je to jedan simbol koji srpski narod ima, to niko ne govori, a da su ti simboli tako važni za naš nacionalni identitet i naše postojanje, to niko i ne spominje. Da je sve što je poginulo u našoj prošlosti, poginulo za kralja i otadžbinu. Održati tu sveću nepretuljenu i imati taj simbol živ, to nijedan narod ne bi propustio da obnovi, sem nas koji smo se našli u bespuću i izjednačili sa golim dolinama, sa novokomponovanim državama i njihovim istorijama, da krećemo iz početka da tražimo neki oblik, kao da ga nismo imali kroz vekove. Ta propaganda koja traje od 1941. godine, to živi i danas. Niko nije završio govor na srpskom jeziku kroz vekove, da nije završio rečju "Živeo kralj". Niko se nije ni setio da bi Srbija mogla biti nešto drugo, to je prosto prirodni oblik postojanja srpske države.

    Današnja kraljevina i kralj bili bi po meri ovog vremena, ne bi bili ništa drugo nego što je kralj u državama koje sam nabrojao. Niti je vidljiv, niti odlučuje o bilo čemu, on prosto postoji kao simbol jedinstva i trajanja te zemlje i u tom smislu bi za Srbiju bilo najprirodnije, najlakše da raskrsti sa komunizmom. Bio bi to najubedljiviji dokaz da je raskrstila. Kada danas govorimo o rehabilitacijama, tome se najviše protive oni koji su protiv restitucije, da nastave da žive u tuđim kućama.

    Da li Vam se čini da su Srbi sa prostora koji su u neku ruku izgubljeni - neki su i trajno izgubljeni jer, iako su srpski u zemljišnim knjigama, Srbi tamo više ne žive - uvek imali veću želju da Srbija bude kraljevina? Zašto?

    Zato što je predsednik Srbije, predsednik Srbije, a kralj Srbije kralj svih Srba. On ih drži na okupu, to je postalo takođe jedan od problema u vreme kada je srpska kokarda postala tuđe, a petokraka domaće znamenje. Mnogi bi pomislili da smo petokraku mi izmislili, a da nam je kokarda nametnuta. U tom smislu se mnogo stradalo i mnogo je bilo straha, jer možda nijedna reč nije toliko klevetana kao reč "kralj". Samo mi je žao što neka od ovih naših bivših republika nije imala sto grama neke krune da pokaže šta bi to njoj značilo, šta bi oni od toga napravili. A mi imamo krunu koju niko ne spori koja je autentična, odavno priznata, pod kojom smo postigli sve što smo postigli u istoriji. Mi hoćemo republiku, a hvalimo se onim što smo postigli kao kraljevina. Nemamo ništa što bi smo rekli da je za ponos i diku od kad je Srbija republika. Kad bi Rusi imali kralja, mislim da se ne bi dvoumili ni minut, jer to je prirodan oblik njihove države, njihovog carstva.

    Kada se raspala Jugoslavija i kada se dele među republikama čačkalice, slanici i salvete, Tito je pripao Srbima, ne znate po kojoj osnovi. Kako to da niko ne traži da mu damo bar neki deo. Pričalo se pedeset godina kako je kralj pokrao zlato i pobegao iz zemlje, a sad je to zlato koje je kralj pokrao nađeno u Titovom trezoru.

    Šta bi ste rekli Vašem ocu da možete da se vratite u 1941. godinu, kako bi ste ga savetovali, kako bi tada izgledala Vaša čuvena pesma "Otac"?

    ┐ To što se dogodilo, to niko ne bi mogao da veruje. Da će kralj biti izdajnik i manji Srbin od jednog došljaka koji je imao 16 imena. Da će značka koju je on doneo biti srpski znak, mada Srbi za njega nisu ni čuli, ni znali. Da će Srbija sebe na tom putu dovesti do nepostojanja. I da će taj isti, kad su ga pitali da li malo zazire od Srba reći: "Ja sam njih sredio da budem miran 150 godina". Sada imamo Beli dvor u Beogradu, pa se malo-malo govori koliko prestolonaslednik duguje za struju, kao da bi, da on nije tu, struja bila ukinuta. Kao da su, dok je tu stanovao onaj uljez, postavili nekad pitanje je li platio ili nije platio. I kao da bi, da nije tu onaj čija je to kuća, tu držali kokoške i krompir. Toliko je dugo trajalo to potkidanje srpskih korena i tradicije, toliko su dugo Srbi bili na udaru, tako da, što je manji narod, to je bio veći njegov nacionalizam. Postoji Velika Britanija, što kaže Gordi Albion, ali problem je Velika Srbija. To je pogotovo došlo do izražaja sad kad je na sceni ne zakon jačega, nego zakon najjačega.

    Velika Srbija je rasparčana, te parčiće i dalje kidaju. Vi ste nedavno bili na jednom delu koje se sada bori za nešto što odavno ima. Da li možete da nam otkrijete kako će izgledati proslava rođendana Republike Srpske?

  • Hercegovina je podigla, kako je izračunao akademik Ekmečić, jedanaest ustanaka za svoju slobodu. Imao sam sada priliku da budem u Trebinju koje je verovatno najlepši grad, ne samo u Republici Srpskoj. Tu je posle tolikih decenija nepravdi na brdu iznad grada sahranjen Jovan Dučić, koji je umro 1943. godine u Americi, a već 41 godine je napisao pesmu "Vrbas", o stradanju Srba u NDH. Ali ta pesma je bila zabranjena, mada u njoj nema ničega sem oplakivanja nevinih žrtava. I te žrtve i te jame u koje su bačeni bile su betonirane, nisu nikada popisane. Srbi nemaju svoj Jad Vašem. Nisu popisali svoje nevine žrtve da se ne zamere onima koji su te jame napunili ljudima. Drina je postala mnogo veći i tvrđi zid nego što je berlinski. Posle tolikih žrtava stvorena je Republika Srpska i ona je toliki problem. Pokazalo se da je ona neka međa među verama i civilizacijama, između superiornih i inferiornih civilizacija, nacija i vera i da je sad ta metafizika nekako ugrožena time što su ovi ljudi izborili tolikim žrtvama, da mogu da slobodno žive u 21. veku.

    Tu se pokreće neki zakon stariji od ljudskog razuma, sad to bode oči. Prigovara im se zašto slave svoj rođendan i slavu, što je zapamćeno samo u najneslavnijim i neslobodnijim vremenima.

    Pomenuli ste spisak srpskih žrtava, one ne zastarevaju, a ta uspomena? Zašto Srbija konačno ne napravi spisak žrtava?

  • To je velika greška i veliki greh, da ne samo što to ne zna svet, nego skoro i da Srbi zaboravljaju. Kad kažete da je samo za Srbe bilo sto za jednog, sto za ubijenog, pedeset za ranjenog, to malo ko zna. Kad se kaže da je bombardovana Jugoslavija, nije, bombardovana je Srbija. Pa i sad kad je NATO bombardovao. Avioni su preleteli celu Jugoslaviju da bi izručili te bombe na Beograd. Mi smo to u ime bratstva i jedinstva sakrili od samih sebe, da bi smo danuli dušom i živeli snošljivije, ali to je rezultiralo time da se tvrdi da tih žrtava nije ni bilo. Da su neki drugi bili žrtve, a da smo mi porobili one za koje mislili da smo ih oslobodili. Nemanje te čitulje, nebriga o tolikim nevinim žrtvama nam se osvetila. Da nije bilo Jevreja koji su pored one večne vatre u Jad Vašemu ispisali "Jasenovac", to bi se izbrisalo, kao što je na neki način izbrisano na jasenovačkom polju gde je podignut cvet. Gledao sam seljake sa Kozare koji kad dođu ne znaju gde da zapale sveću, jer to nije predviđeno. Ne znate da li je to simbol za pesmu leta ili će tu da se ljudi venčavaju ili će biti jedno od najvećih stratišta u Evropi, kao što je Aušvic ili Mathauzen.
    Ko danas piše poeziju? Da li taj koji piše poeziju uopšte živi u ovom svetu, posebno onaj koji piše ljubavnu poeziju?

  • To može da se pita svaki drugi narod osim Srba koji su pesnički narod. Taj narod održava veru u poeziju, kao veru u večni život. Poeziju su izdali čak i mnogi pesnici, da ne govorimo o književnim kritičarima, tumačima, izdavačima. Oni svaki dan pričaju da to više nikog ne interesuje i da je vreme poezije i pesnika prošlo. Ali to nisu uradili čitaoci, ljubitelji poezije. Kad god se negde srećno spoje dve reči, uvek ćete gde se najmanje nadate sresti nekog čoveka koji je to primetio, isekao iz novina i stavio u svoj novčanik.

    Mi smo iz vekova ropstva izneli svoju veliku poeziju. Mi smo opravdali svoje postojanje poezijom. Mi smo onaj narod za koji je Gete kazao da ni u jednoj poeziji sveta nije našao da zvezde razgovaraju, kao što je to video u srpskim narodnim pesmama. Mi smo okupljeni više oko svojih pesničkih likova i junaka, nego oko istorijskih ličnosti. Kada govorimo o Kosovu, istorija ne zna za devet Jugovića i desetog starog Jug Bogdana, ali poezija zna i kako se zovu i kako izgledaju, oblače se i gde su poginuli. Oko tih likova se skuplja naš narod, obnavlja njihova imena, živi. I dao je evropskoj kulturi baš to i po tome se među narodima prepoznaje i na taj način i u tu veru još uvek veruje.
  • politika_srbija- 99385 - 01.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Lazanski: O kupovini Mig-29 iz Rusije i Bjelorusije


    Razgovor o kupovini aviona Mig-29 iz Rusije i Bjelorusije. Potegnuto je pitanje i da li Srbija treba da uvede redovno sluzenje vojnog roka.. . Govori se i o 6 aviona tipa Orao, koji se nalaze u Banjaluci gdje prodaju, a jedino se mogu prodati Srbiji. Govori se i o tome kolike su borbene snage Srbije.

    politika_srbija- 99359 - 29.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Poklonjeni MIG-ovi


    Srbija je već kupila dva helikoptera "mi-17" iz Rusije. Sa delovima i obukom posade koštali su oko 25 miliona evra.

    U Srbiju bi ove godine trebalo da stigne i oko 30 borbenih vozila "hamer" kao donacija SAD.

    Naime, na poklon od Rusa, do marta 2017. godine, trebalo bi da dobijemo šest aviona "mig-29". Iako je reč o polovnim letelicama, u Ministarstvu odbrane tvrde da nisu za otpad i da će moći da se koriste najmanje još 10 godina.

    Prema najavama, "migovima" će biti potreban remont i to bi, prema proceni stručnjaka, moglo da nas košta između 180 i 230 miliona evra.

    Samo mesec dana kasnije, i Belorusija nam poklonanja raketne sisteme protiv-vazdušne odbrane (PVO) tipa "buk" i avione "mig-29", s tim da će Srbija platiti njihov remont i modernizaciju. Cena remonta i modernizacije za sada nije poznata.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da je svaka najava nabavke novog naoružanja dobra vest jer Ratno vazduhoplovstvo Vojske Srbije vapi za novim sredstvima, ali da se postavlja pitanje da li će biti dovoljno kadrovskog potencijala da se prihvati nova tehnika.

    Stvorena je slika da će sada, samo sa tehnikom iz Rusije, VS da odskoči od svih ali to je obmana. Reč je samo o zadržavanju postojećih mogućnosti. Ako dođe do dodatne nabavke iz Belorusije, daje se prostor avijaciji da prodiše, ali biće mnogo izazova da se izvede obuka za potrebne pilote i mehaničare, naročito ako se ima u vidu postojeća kadrovska situacija.

    Sećam se vremena pre ovih naših ratova. Dok su deca sirotinje ginula, zdušno su ih u rat slali Milošević, Vučić, Šešelj, Lazanski, Drašković, generalska bulumenta profesionalaca iz Beograda i još mnogi drugi, a oni su oslobađali vile, stanove i poslovne prostore po Beogradu. Kako su prošli ljudi koje su prevarili vidimo. Njihova deca su "brala višnje" i zarađivala prve milione ili su ih slali u inostranstvo. Dakle gospodo ako volite da Srbija bude jaka izvolite napred a ne smišljajte tuđoj deci obavezno služenje vojnog roka. Plemenitim stremljenjima počastite prvo svoju decu.

    Mi Srbi smo se devedesetih godina u ratu borili protiv NATO snaga, što kopnenih što vazdušnih, hrvati, muslimani i šiptari nisu predstavljali ozbiljniju vojnu pretnju bez podrške NATO-a.

    Srbija je pred izuzetno ozbiljnim problemima, a i nema kapacitete za bilo kakav rat.

    Ovo je samo predizborni marketing Vučića koji igra na kartu rusofilstva jer ima ozbiljan sukob u stranci na T. Nikolićem, a okruženje i njihov vazdušni prostor brani NATO, pa čak i Crnu Goru!

    RE: Poklonjeni MIG-ovi

    Nomad,

    kao prvo, drugi dio posta sam izbrisao jer je obraćanje bilo kome na ovom portalu - zabranjeno.

    Što se tiče troškova remonta tih 6 Migova, naš najveći vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da će on biti odrađen u Bjelorusiji i da će koštati 22 miliona dolara. Prema tome, omanuo si u cijeni bar deset puta. Pored toga, cijena 6 polovnih migova je oko 80 miliona dolara.

    Pogledaj emisiju ispod, pa će ti neke stvari biti mnogo jasnije. Nije red da na ovom mjestu širiš dezinformacije.



    Što se tiče Vojne industrije u Srbiji, pogledaj sledeći prilog:



    Što se tiče tvog laičkog komentara o nekakvim "kantama" koje su nam poklonili Rusi, poslušaj sledeći video od 32. minute. Napominjem, čovjek koji daje odgovor na ovo pitanje je profesor na Mašinskom fakultetu, jedan od najvećih stručnjaka za raketnu tehniku u Srbiji:

    politika_srbija- 99357 - 28.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (6)

    Srbija postaje regionalna sila


    Ne tako davno Srbija je imala samo tri ispravna aviona četvrte generacije, pa nam je više nego dobro poznato kako je zbog toga prošla 1999. godine.

    Prije desetak dana, od Rusije je dobila na poklon 6 aviona Mig 29, i obezbjedila njihov remont u narednih 14 godina.

    Pored toga, Putin je Srbiji obećao da će raditi na remontu helikoptera sovjetske proizvodnje, a takvih nagovještaja ima i iz Indije.

    Danas je Bjelorusija obećala pokloniti Srbiji osam od ukupno 24 Miga 29, koje ova prijateljska zemlja ima u svom naoružanju. Moram priznati, ovaj velikodušan poklon bratske nam Bjelorusije, začinila su i dva sistema BUK, svaki ima 6 vozila sa po 4 rakete.

    Pored toga, Srbija se interesuje za kupovinu raketnog sistema S300, koji je jedan od najboljih odbrambenih sistema u Svijetu. Koliko je meni poznato, ovakav sistem je imala samo Ukrajina, ali on nije bio funkcionalan. Kruži priča da je u toku bombardovanja 1999 godine jedan takav sistem dospjeo u Srbiju, ali je nakon toga misteriozno nestao.

    Naravno, Rusi imaju S400, ali oni se još uvijek ne prodaju. I ne samo to, on ne smije da napusti teritoriju Rusije. Izuzetak je onaj koji je u Siriji, ali njega budno čuva ruska armija.

    Pored toga, Bjelorusija je zaintersovana za kupovinu oružja od Srbije, kao i ulazak u nekoliko zajedničkih projekata - izgradnje postojenja koja će ponovo dovesti Srbiju na listu relevantnih proizvođača oružja.

    Prije dva dana je u Rusiji započeto testiranje novog ruskog aviona, koji je po svojim karakteristikama veoma blizu da postane avion 5. generacije. Njegov naziv je Mig 35.

    Meni kao laiku, malo je nevjerovatno da Bjelorusija pokloni 8 aviona sa tako dobrim performansama kao što je avion tipa Mig 29. Više mi liči na to da je Putin "namignuo" Lukašenku da to uradi. Za uzvrat, Bjelorusija će narednih godina da dobije isti broj aviona tipa Mig 35. Izgleda da je i Bjelorusija na putu da u potpunosti obnovi svoje naoružanje, što je Rusija već učinila.

    Sve ove činjenice navodim iz jedno prostog razloga: ovo je potvrda da Rusija ulaže velika sredstva da preko Srba ostvari i očuva svoje interese na Balkanu. Naravno, Rusija igra na srpsku kartu jer je Beograd u više navrata pokazao da je spremna da stavi ruku u vatru za svoju rusku braću.

    Šta ovim dobija Rusija? Do kraja 2019. godine preko Srbije treba da prođe gasovod, koji je od strateškog interesa za Rusiju, ali i za Balkan. On treba da prođe i kroz Makedoniju, pa je moguće da će Srbija uskoro da postane zaštitnik makedonskih nacionalnih interesa.

    Sa svim ovom političkim previranjima najviše će da izgube Albanci, kako oni sa Kosovu tako i oni u Zapadnoj Makedoniji. Ustvari, Šiptari su sa odlaskom onog crnog čovjeka iz Bijele kuće već odavno ostali bez svog glavnog saveznika, jer Tramp svakog dana sve više potvrđuje da mrzi muslimane. Danas je za naredna 4 mjeseca zabranio ulazak u SAD muslimanima iz sedam najvećih arapskih zemalja, dok je za Sirijce ta naredba trajna - vjerovali ili ne - primaće samo manjine koje nisu muslimani.

    U isto vrijeme, u Bosni su se udružili Dodik i Čović da slome Ustavni sud BiH i istjeraju strance iz institucija BiH. Ovo bi mogla biti prva visibaba "Bosanskog proljeća" koje bi moglo donijeti velike promjene i na našim prostorima. U svemu tome, najgore bi mogao proći Bakir Izetbegović i njegova politička struja u Sarajevu.

    Otkako sam upoznao djelo Ibrana Mustafića, Dževada Galijaševića i još nekih bosanskih intelektualaca, iskreno se nadam da kod muslimana ima dovoljno obrazovanih ljudi koji će na vrijeme da shvate da je prošlo vrijeme busanja i da treba da se prisjete one narodne izreke da samo dogovor kuću gradi. Poraz Hilari Klinton je ujedno i poraz mudžahedinstva u Bosni. Ukoliko muslimani ne shvate kojom brzinom se odvijaju promjene u svijetu, onog trenutka kada se probude iz sna u koji su pali 1975. godine shvatiće da su im pod pendžer doćle ruske rakete. Vrlo je moguće da im tamo stignu upravo preko onog autoputa koji iz Višegrada preko Sokoca za Sarajevo grade Vučić i Dodik.
    politika_srbija- 99249 - 23.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Saša Radulović: Dosta je bilo!


    politika_srbija- 95477 - 14.03.2016 : Nedeljko Žugić Pale - best (4)

    Valjevska Gračanica: BISER U MULJU NEVERE




    KAKVA VLAS TAKVI I VLADARI

    Ovo nije voda, ovo je jad. U ovom cecelju se čuvaju kletve.

    Ove reči sam zapisao, kada sam video, da potapaju manastir VALJEVSKU GRAČANICU. Taj čin na upečatljiv način govori, koliko je vlast postala strvoderna. Ali, ne samo vlast. Narod se ustajao, počeo da gnili, na mulj da se oseća. U toj vodi, vazduh se skoreo. Nema više iskri koje na površinu izbijaju. Onih iskri, koje sunce i mesec kidaju, da bi ih u nebesima nekome darivali.

    Srbi, braćo. Sram nas bilo! Zatrpali smo Boga. Potopili smo ga kao ćeten. Uzavreće freske na duvaru, ne može se oltar iz crkve izneti. Potopili smo sve. Tim kandilima se nećemo okaditi. Njima se kade ljude. A mi to nismo. Mi smo roblje, kojima su silnici počupali glasne žice. Nema više violina u našim grlima, u grkljana su pisak udavili. Šištimo ko bušne mešine.

    Ni vas sveštenici nigde na vidiku, na vodi ni pod vodom. Biće da ste u neke stranke prešli. Upalite te lepe džipove, pa pravac Valjevo. Ako potope crkvu, gde će te doći. Nećete valjda u hotelima služiti liturgiju.

    Bože, ako su ovi, tvoji vojnici, onda oni nisu obuku pohađali. Onda su oni neuki za nas prosto stado tvoje.

    Bože, siđi u Valjevo. Nisu to loši ljudi, nego im je vlast nikakva.

    Kakva vlast, takvi i vladari.

    Slobodan Ristović, 8. marta 2016. godine
    politika_srbija- 95449 - 11.03.2016 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Emir Kusturica - Kosovo je najveće poglavlje političke pljačke novije istorije Evrope!


    Vjerovatno ste ovo već ranije gledali, ali pogledajte još nekoliko puta - doista vrijedi!

    politika_srbija- 94373 - 14.11.2015 : Novica Bogdan Futog - best (5)

    O terorizmu u Francuskoj, i još ponešto


    Otkud sad tolika briga za teroristički napad u Parizu i žaljenje čitavog sveta koji osuđuju taj čin, obasjavaju se zgrade u boji Francuske zastave? Gde je taj svet bio pre par dana dana kada je isto u terorističkom napadu srušen ruski putnički avion i poginulo 224 putnika? Koja je razlika između poginulih? Rusi su loši, prljavi, komunisti, ugnjetivači, oni ne treba da se žale, njih je dozvoljeno ubijati, sprdati se sa njima u satiričnim časopisima?

    E, pa gospodo Francuzi, što ste sejali to sada i žanjete, koliko je francuskih građana učestovalo u ratu u bivšoj SFRJ na strani protiv Srba, koliko srpskih glava su odsekli ti vaši državljani od Teslića, Ozrena, Krajine pa sve do Kosova i Metohije. Da li ste uhapsili nekoga od njih i ako se znaju ko su? Ne niste, već ste i dalje nastavili sa vašim prljavim igrama, čak je i onaj vaš podlac, neću mu napisati ime samo inicijale BK, toliko mi se gadi nečovek, da je učestovao i u prodaji izvađenih organa otetih Srba na KiM, pod patronatom "Lekari bez granica".

    Ovo što se sada događa Vama mi smo preživeli pre 15-20 godina a Vi gospodo Francuzi niste se zapitali šta se to dešava u bivšoj SFRJ? Ko je kriv a ko je ispravan? Ne, Vi ste osudjivali samo Srbe, koji su se branili od pošasti koja se sada dešava i Vama. Da li mi je Vas žao i da li učestujem u Vašem bolu za nevinim žrtvama u Parizu? Ne i ne!

    Da li se neko od vas seća nevino nastradale srpske dece npr. Milice Rakić u vašem bombardovanju moje zemlje? Mislim da ste Vi licemeri i podlaci najvece vrste koji ljudski svet poznaje. Razlog je za to Vaše učetovanje u tzv. Arapskom proleću i ubistvu Moamera Gadafija pa do ostalih rušenja vlada.

    Toliko o Vama-fukarama, mogao sam da pišem do sutra o Vašoj nečovečnosti i dvoličnosti. Vlada Srbije koja je u okupaciji, ulizuje se trulom Zapadu, pale sveće, nose cveće, spuštaju zastave na pola koplja, proglašuju 3/tri/ dana žalosti, a kad je srušen ruski avion gde je bila ta izdajnička vlada, osim par patriotskih stranaka i pokreta niko da ispred Ruske ambasade upali sveću za nevino nastradalu našu braću po veri. Cinisti, sram Vas bilo Vučiću, Nikoliću i ostala polumento izroda.

    Živela Rusija!
    Živela Republika Srpska!
    Živela Srbija!
    politika_srbija- 92831 - 20.04.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Enriko Josif o Srbima


    politika_srbija- 92683 - 30.03.2015 : Stari - best (2)

    Kad su ljudi ljudi...


    Zasigurno znam da je mnogo čitalaca pročitalo ovaj članak u dnevnoj štampi, u državi u kojoj se desio ovaj veoma lijep i dirljiv trenutak dostojanstva jedne porodice i odgovornog čovjeka sa svojim saradnicima koji su bili spona između dvije porodice. Jedne koja je bila u beznađu i žalosna a sad radosna, i druge koja je sada ostala ožalošćena ali sa velikim ljudskim srcem i čovjekoljubljivosti. Ali ja kao čovjek osjećam potrebu da ponudim i drugima posjetiocima ovog foruma da pročitaju ovaj članak i osjete šta je ljdskost.

    Hranitelji predali Ajmena ocu: Čuvaj ga, kao što smo ga mi čuvali

    N. N. - 30. 03. 2015 15:36 Foto

    BEOGRAD - Porodica Nedeljković iz Obrenovca predala je bebu koju je čuvala godinu i po dana. Otac Firat poveo ga je u Zapadnu Evropu.

    "Evo ti dete. Čuvaj ga, kao što smo ga mi čuvali. I javi se", drhtao je glas Radošu Đuroviću dok je mladom Iračaninu Firatu pružao na beogradskom aerodromu 16-mjesečnog dječaka.

    Uzeo je, nježno, malog Ajmena iz naručja uplakanih Aleksandra i Suzane Nedeljković i dao ga ocu. Ispunio je ono što je Firatu, izbjeglici iz Iraka, imigrantu na putu ka Evropi sa trudnom suprugom, obećao kada su se prvi put sreli u novembru 2013. godine, na Institutu za neonatologiju u Beogradu. Tog hladnog jesenjeg dana, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pravne pomoći tražiocima azila, dobio je poziv iz Instituta sa porukom da je stigla tek rođena beba "imigrant". Došla je na svijet u sedmom mjesecu sa malim šansama da preživi. Majka je već bila izgubila dvije bebe. Iscrpljena od pješačenja stazama, koje poznaju samo krijumčari ljudima, počela je da se porađa u Bugarskoj. Devet sati nosio ju je muž na leđima do Srbije. Porodila se, ali...

    Pričao je Radošu isprekidanim riječima svoju životnu dramu izbezumljeni mladi čovjek koga je sreo na Institutu i preko prevodioca zaklinjao: "Ostavljam ti dijete. Ako preživi, čuvaj mi ga, ako umre, sahrani ga. Ja moram dalje". Gledao je u šoku Radoš čovjeka koji je već trčao prema taksiju za ilegani prelazak preko granice, osvrtavši se i ponavljajući: "Čuvaj mi ga, javiću ti se!" I mislio šta će dalje.

    Ali, sreća se osmijehnula malom Ajmenu. Ljekari su ga spasli. Ostalo je bilo na Radošu.

    Uspio je da uz komplikovanu pravnu proceduru i pomoć Centra za socijalni rad Savski venac crnomanjastog mališana smjesti kod hranitelja.

    Suzana i Aleksandar Nedeljković su mu pružili dom i brinuli se o mališanu... Nježnog dječaka kome ni pluća nisu bila razvijena vraćali su u život sopstvenim dahom, hranili ljubavlju, podijelili roditeljsko krilo u kojem je do tada sjedjela samo njihova kćerka. Znali su Nedeljkovići da će se možda jednoga dana po Ajmena vratiti njegovi roditelji, ali su strepili od rastanka. I nisu vjerovali da će toliko boljeti.

    Firat, Ajmenov otac, došao je u Beograd prije sedam dana. Dobio je azilni status i vizu za Srbiju. Još prije pola godine čim je bio u prilici javio se Radošu iz jedne zapadnoevropske zemlje u kojoj je tražio azil. Kada su čuli da im je sin živ, za Firata i njegovu suprugu Senu život je postao čekanje.

    Roditelje imigrante iz Iraka i dijete rođeno u Srbiji, nije bilo lako spojiti. Radoš Đurović je u taj cilj uložio sve svoje znanje, energiju, a najviše volju. Službe za socijalni rad dvije države, ministrastva spoljnih poslova, granične policije - svi pomalo su učinili poneki pravni ustupak da bi Ajmen bio vraćen biološkim roditeljima.

    Firat, koji je proveo u Beogradu pet dana, nikada neće saznati kakve je sve prepreke preskakao njegov prijatelj iz Srbije da bi u petak ujutru iz jednog stana u zapadnoj Evropi stigla vijest: "Sve je u redu, brate. Ajmen ne plače. Majka ga drži."

    Sa hraniteljima Suzanom i Aleksandrom Firat se susreo u Centru za socijalni rad, kako procedura nalaže. Psiholog Davorka Filipović, koja je vodila slučaj iračkog dječaka, znala je da mora razviti povjerenje između Firata i Nedeljkovića. Postavljalo se međusobno milion pitanja i davano je milion objašnjenja - Suzana i Aleksandar govorili su Firatu o tome da je Ajmen najbolji dječak na svijetu, umiljato jagnje, da voli muziku, da igra, da nikada ne plače...

    Firat Nedeljkovićima kako on i nije želio da ostavi dijete, ali da je to bilo jedino rješenje i jedini spas, da se on ne plaši da će dijete patiti, jer mora osjetiti njihovu ljubav, da će spavati na njegovim i majčinim grudima.. . Rekao je Firat da je dužnik Nedeljkovićima, da će dovoditi Ajmena u Srbiju, da dijete sada ima dvije porodice...

    "A onda smo otišli u Obrenovac. Otvorili smo vrata stana i mladi Iračanin je prvi put ugledao svog sina. Uzeo ga je u naručje i nježno privio na grudi", priča Radoš.

    Na srpskom mu je kroz suze šaputao: "Sine moj". Naučio je. Želio je tako da se na jeziku ljudi koje je prve nazvao mamom i tatom obrati svom djetetu. Da ga on razumije, osjeti. Do četvrtka je Firat živio sa Nedeljkovićima. Kuvali su zajedno, jeli, išli u igraonicu.. .. Socijalni radnici nisu željeli da predaju dijete, dok se makar malo ne navikne na oca.

    "Teško je bilo Nedeljkovićima. Trudili su se jako. Da Ajmena što više zbliže sa Firatom", nastavlja Radoš.

    "Pokazivali su da su međusobno prijatelji, pokušavali da ga uspavaju u njegovom naručju, prepričavali skoro svaki dan proveden sa njim, ali su odlazak veoma teško podneli. Naročito njihova mala kćerka. Nikakve igračke i suknjice koje je kupovao Firat nisu uspele da uteše njeno malo sestrinsko srce. U sredu uveče dobila je visoku temperaturu i herpes. Od stresa. Ostala je u krevetu, nije ispratila brata do aviona", pišu "Novosti".

    A na aerodromu suze, strepnja, nježnost, nada.. . i prećutano: "Ne zaboravi nas, Ajmene. "

    DRAMA NA AERODROMU

    Poslije komplikovane procedure u vezi zbrinjavanjem mališana, Ajmenov odlazak do samog kraja bio je pod znakom pitanja. Policajci na aerodromu do sada se nikada nisu susreli sa sličnom situacijom. Sat i po trajala je provjera i Radoševo iznošenje argumenata. Ali, granična policija na beogradskom aerodromu je na kraju pokazala veliko razumijevanje za ovaj slučaj.

    Kada su pravne nedoumice konačno riješene i sin se smjestio u avion, vrata na letjelici nisu mogla da se zatvore i let je otkazan za sutradan.

    "Ajmenov otac nije mogao da izađe iz tranzita, imao je samo jedan ulaz u Srbiju da preuzme dijete, a za grad u kojem živi ostao je još samo jedan let", prepičava nam Radoš dramu sa aerodroma.

    "Vremena je bilo malo, a policija me je pozvala i pitala da li mogu da sakupim novac, jer Firat nije imao za novu kartu. Uspio sam brzo da sakupim pare".
    politika_srbija- 92623 - 20.03.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Srpske Dveri: Jaka Srbija!


    politika_srbija- 90449 - 10.06.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Kome treba ovakva BiH, meni sigurno NE


    Produbljivanje BiH krize od strane muslimanskih političara se nastavlja. Stalna organizacija poniženja srpskog naroda se ne prekida. Ovoga puta bi trebali da budu visoko rangirani srpski politčari da se poklone pred tablom poniženja.

    Šta druogo reći osim, IDIOTIZAM!

    Nikolić: Neću ići u Sarajevo gdje optužuju Srbe

    Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da neće ići na obilježavanje 100 godina od početka Prvog svjetskog rata u Sarajevo, jer "ne može da ide tamo gdje će neko da optuži njegov narod".

    On je naveo da je Predsjedništvo BiH nadležnost za organizaciju obilježavanja prenijelo na Sarajevo, koje želi svečanost da održi u zgradi na kojoj piše da su "na tom mjestu srpski zločinci ubijali građane Sarajeva".

    Kako da dođem tamo?

  • "Kako ja da dođem tamo? Je li to poziv da ne dođem? Tako ne možemo da se mirimo. Hoćemo li da se mirimo ili da idem tamo gde će da optuže moj narod", rekao je Nikolić za RTS.

    On je objasnio da je prvobitna ideja bila da svi odu na obilježavanje u Sarajevo i da se o tome dogovarao sa rukovodstvom Republike Srpske i srpskim članom Predsjedništva BiH Nebojšom Radmanovićem.

    Nikolić je dodao da je i Radmanović odlučio da ne ode na obilježavanje u Sarajevo i da je o tome obavijestio i EU.

    Nikolić je naveo da će učestvovati na obilježavanju 4. avgusta u Belgiji, na poziv kralja te zemlje, koja je u Prvom svjetskom ratu teško nastradala i dodao da pokušava da stigne svuda gdje se obilježava 100 godina od početka Prvog svjetskog rata.

    Poput Tita

    Govoreći o spoljnoj politici, Nikolić je rekao da Srbija ne smije da se opredjeljuje između EU i Rusije i da bi volio da vodi politiku kao što je nekada Josip Broz Tito, ali da treba da usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU.

    On je rekao da će Ukrajinu posjetiti ukoliko novi predsjednik Petro Porošenko bude vodio miroljubivu politiku, te ponovio da je nezamislivo da Srbija uvede sankcije Rusiji.

    Nikolić kaže da od posjete premijera Aleksandra Vučića Berlinu očekuje da sazna da li će "njemačka rampa" za dalje širenje EU biti dignuta 2019. godine ili postoji neki novi termin i da čuje šta Njemačka želi od Srbije.
  • politika_srbija- 87108 - 25.10.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Emil Vlajki: Priprema se velika demonizacija Srba, otcepljenje Vojvodine┐ Objavljeno: 25/


    Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki izjavio je večeras u Beogradu da se priprema velika demonizacija Srba, sto puta veća nego što je bila proteklih 20 godina, s ciljem da se Vojvodina otcepi od Srbije. "Sledeće godine će to kulminirati samo zato da bi razbili Srbiju u paramparčad, a o Republici Srpskoj da i ne govorimo", rekao je Vlajki novinarima iz Republike Srpske nakon književne večeri održane na štandu Srpske na Beogradskom sajmu knjige. On je naglasio da su na Zapadu već optužili Srbe, a Gavrila Principa su optužili da je terorista i da je kriv, ni manje ni više, nego i za Prvi i za Drugi svetski rat. "To je zato što uskoro hoće da otkinu Vojvodinu od Srbije i da prikažu Srbe kao najveći genocidni narod na kugli zemljskoj, a možda i na mlečnom putu i što će, na osnovu toga, tražiti otcepljenje Vojvodine", rekao Vlajki. On je podsetio na svoju priču o međunarodnim pozivnim telefonskim brojevima, navodeći da se obistinilo to što je rekao da će broj 383 biti rezervisan za Kosovo, a da su ostali neiskorišteni pozivni brojevi 384 i 388, od kojih će jedan, kako on smatra, pripasti Vojvodini. Prema njegovim rečima, da bi se Vojvodina odvojila, potrebno je Srbe, Gavrila Principa i sve što je srpsko, optužiti za najveći genocid u svetu koji je izazvao dva svetska rata. Vlajki ocenjuje da je politički cilj demonizacije Srba da se opravda akcija protiv onoga ko se demonizuje, ističući da to nema veze sa istorijom, nego sa "prljavom politikom Zapada prema Srbima u poslednjih 20 godina".
    politika_srbija- 86979 - 13.10.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Zoran Đinđić - intervju


    politika_srbija- 86347 - 10.08.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Revizija istorije na štetu srpskog naroda u Vojvodini


    Žalosno je što će sve novoformirane države na tlu bivše Jugoslavije podržati ovakvu aanti-srpsku reviziju istorije, jer je mržnja prema Srbima jača od stvarne istorijskih činjenica. Da će biti tako dokazuje dosadašnja politika tih država, podrške albanskim teroristima i priznavanje nasilno ocjepljene Kosmeta, srpske južne pokrajine.

    10. avgust 2013.

    Revizija istorije na štetu srpskog naroda u Vojvodini - Zločini folksdojčera kao " tragične okolnosti"

    Srpskom narodu se sve više nameće revizija istorije, traži priznanje svih mogućih i nemogućih krivica, proglašenje Gavrila Principa teroristom i ko zna šta još. U Vojvodini je takođe na delu revizija istorijskih događaja, a sve zarad "tolerancije", pa se bacaju u zaborav i zverstva koja su u Drugom svetskom ratu počinili Nemci folksdojčeri ili hortijevci, honvedi i drugi fašisti nad srpskim narodom.

    Ovih dana je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu i predsednik PO DS za Vojvodinu, primio, kako je zvanično navedeno, "delegaciju podunavskih Švaba", a u stvari direktnih potomaka folksdojčera. U duhu tolerancije i širokogrudosti, Vasin je rekao da je svaki nemački građanin apsolutno dobrodošao "da kupi kuću ovde".

  • Istorija je često veoma tragična i nepravedna. Ipak, stanovnici Vojvodine su istrajni u nastojanju da se povezuju sa narodima koji su pod tragičnim okolnostima bili prinuđeni da napuste naš region. Budući da je evropski region, Vojvodina je podsticaj i lokomotiva na putu Srbije ka Evropskoj uniji i evropskim vrednostima. Zahvaljujući upravo pomenutoj činjenici, od 2000. godine evidentiran je značajan porast broja posetilaca koji su, ili pak čiji su preci, živeli na ovim prostorima - rekao je Vasin.

    Međutim, ni jednom rečju nije pomenuo zbog kakvih su "tragičnih okolnosti" Nemci folksdojčeri i članovi njihovih porodica morali da odu iz Vojvodine po okončanju Drugog svetskog rata. Sve ovo treba imati u vidu i kada su u pitanju otvoreni nagoveštaji iz sadašnje Nemačke da će jedan od uslova za ulazak Srbije u EU biti najpre rehabilitacija folksdojčera, a zatim i povraćaj imovine širom Vojvodine njihovim potomcima. Slično je pokušano i sa češkim folksdojčerima u Sudetskoj oblasti, ali su Česi bili istrajni i sprečili su takav scenario.
  • politika_srbija- 85445 - 12.06.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (1)

    Obezimenjavanje Srbije


    Srbe nije dovoljno pomoriti, protjerati niti prevesti na katoličanstvo, islam ili komunizam. Ne, Srbima se mora ukinuti ime.

    O izlivanju nacija od otkinutih dijelova Srpstva je rečeno sve, iako iz toga nije naučeno skoro ništa. Ali od čestitke crnogorskog predsjednika Srbiji na izboru "Srbijanca" za predsjednika, preko izjave tog "srbijanskog" predsjednika bošnjačkoj novinarki da on smatra bosanskohercegovačke Srbe "Bosancima," produbljuje se rasprava koja postavlja Srpstvo nasuprot "Srbijanstvu" i koja prijeti da udari temelje neosnovanim podjelama unutar srpskog naroda.
    Rasrbljavanje dolazi u fazama, zar ne?

    Poznati su istoriji obrasci zasnovani na Srbima "tri vjere" iz kojih su izvajani Srbi pravoslavci i njima krvni neprijatelji, potomci Srba druge dvije vjere. Prije neki dan je srpska javnost po ko zna koji put prenuta stavom Vojislava Šešelja koji naglašava da je stanovništvo Bosne i njoj susjedne Hercegovine 90 posto srpskog porijekla, a o čemu je on hiljade stranica napisao za dvadeset i kusur godina bitisanja u žiži političkih događanja.

    Eto kakvi smo mi, Srbi; nas sto puta ponovljena istina sto i prvi put prene i iznenadi.

    Bilo kako bilo, "otkidanje" prevjerenih Srba, kao i onih koji nikad nisu ni bili pravoslavci, ali su vijekovima ostali Srbi, i njihovo kalupljenje u nove tzv. nacije, te pujdanje tako regrutovanih janjičara protiv kaura i šizmatika, svoje braće, se pokazalo nedovoljnim: Srba koji sebe još tako zovu je ostalo na Humskom poluostrvu (Balkanskom, Hemskom) previše i poslije dva uspjela genocida i jednog osujećenog, i poslije ideološke dezorijentacije katastrofalnih posljedica izazvane spregom jugoslovenstva i komunizma.

    Drobljenje Srpstva se moralo intenzivirati, a naglasak je ostavljen na zatiranju imena, jer, očigledno, nije nas se moglo pobiti. Srbi se moraju dublje podijeliti, glasi načelo, i ako je moguće, ponovo napujdati jedni na druge, ovog puta po linijama političko-geografskog razdvajanja. Dakle, mora se naglasiti da su Srbijanci različiti od Tominih Bosanaca (Hercegovaca nestade iz te priče kao da ih nikad nije ni bilo, kao i Krajišnika, ali ajde-de), da su Crnogorci listom Milogorci i da je nebitno to što je Srpstvo politički obnovljeno na Cetinju, a ne u Beogradu ili Kragujevcu, da su Kosovci u stvari Kosovari, tj. ista mraka kao i Šiptari, da čak Prečani nisu uopšte ''Srbijanci...'' (Prečani, tj. Vojvođani, kako neki vole sebe da zovu bez osnove se povezujući sa Miletićevom Srbskom Vojvodinom, sami od sebe doprinose tom činiocu razdvajanja dejstvom odmicanja.)

    Elem, efekat je taj da se Srbija povlači u Beogradski pašaluk ne samo pritiskom zavojevača i njihovih domaćih slugu, nego i pristajanjem na imena koja je ograničavaju na Pašaluk. Srbi Bosne, Hercegovine, Slavonije, Dalmacije, Like, Crne Gore, Brda, Makedonije, Kosova i ono nekoliko sela Metohije, se tako označavaju kao nekako drugačiji od Srba onog područja koje je igrom istorijskih okolnosti potpalo pod današnju Republiku Srbiju, čije ime sugeriše da je ona nasljednica Kraljevine Srbije, ukinute 1918. godine.

    Igrom istorijskih okolnosti, Srbi Beogradskog pašaluka, mahom Crnogorci, Brđani i Hercegovci, doseljeni tokom 18. vijeka, su obnovili državu pod nazivom Srbija na granicama Austrijskog carstva, dok su njihovi saplemenici udarili "oltar pravi na kamen krvavi" na granicama Mletačke republike.

    Više je razloga usljed kojih je Prvi srpski ustanak podignut baš u Šumadiji, a ne, recimo, u sjevernoj Bosni, a jedan vrlo bitan je i geografska lokacija Karlovačke mitropolije kao epicentra srpskog nacionalističkog dejstva izvan, a nadomak granica Osmanskog carstva i Pašaluka. Isto se može reći i za Crnogorsku mitropoliju i njen opstanak na samoj granici Osmanskog carstva, a uza samu srpsku Boku i srpski Dubrovnik. Niti bi bilo Srbije bez Prečana, ni Crne Gore bez Bokelja. O značaju regionalnog porijekla ustaničkih vođa u buni na dahije mislim da nije potrebno posebno govoriti.

    Šta želim da naglasim je da su i pašalučku Srbiju i tronahijsku Crnu Goru podigli iz ničega Srbi "svi i svuda." Bez novaca Bokelja Toma Milinovića, i sličnih njemu, brzo bi Karađorđu džebane nestalo. Bez Boke da se u nju bježi i od gladi i od Turaka, teško bi se "oltar pravi" održao. Bez gorštačke agresivnosti i srčanosti dinarske sirotinje koja se slegla međ' Drinom i Moravama, teško bi se ratovim pregažena Šumadija ikad digla na Turke.

    Granice koje su nastale prostom dinamikom odnosa između srpske nacionalističke ambicije i uticaja i navale - a i povlačenja - imperijalističkih sila, su danas dovele do pogrešnog shvatanja Srpstva među samim Srbima.

    Jer koliko je bitnija sličnost između Vranjanca i Mačvanina u odnosu na sličnost između Mačvanina i Semberca, recimo, ako zaboravimo detalj zvani državljanstvo za trenutak? (Državljanstvo je ionako administrativna kategorija, jer državi, kao upravnoj strukturi, je besmisleno pokloniti osjećanja, dok se odanost gaji prema otadžbini.)
    Koliko su stvarno različiti Prijepoljac i Pljevljak, te bački kolonista iz Šipova i njegov brat koji je u Šipovu ostao?

    Da li trenutno mjesto prebivališta nacionalno ili etnički određuje kontekst u kojem je Srbin iz Republike Srbije drugačiji od Srbina iz Republike Srpske?

    Čime treba da se smatraju Srbi Gračanice sad kad više nisu građani Republike Srbije?

    I na kraju, šta to, sem državljanstva koje je puki papir, veže Petra Petrovića, srpskog rodoljuba iz Paraćina, sa Mevlidom Jašarevićem, koji maše turskom zastavom u Novom Pazaru ili Azizom Keljmendijem iz Velikog Trnovca koji mlati crnim orlovima? Sva tri su Srbijanci, ali da li to Petru treba biti važnije od činjenice da je Jovo s Romanije Srbin koji sa njim dijeli ljubav i odanost prema Srpstvu i otadžbini, vjeru, tradiciju, i što je najvažnije, isti rov kad Jašarević i Keljmendi zapucaju?

    Nameće se dogma da su današnji Srbijanci posebna nacionalna kategorija od ostalih Srba, ali samo u okvirima srpskih podjela, a nipošto i u okvirima očuvanja cjelovitosti Republike Srbije. Ko je odaniji toj Republici Srbiji, Srbin iz Hercegovine ili Šiptar iz Srbije? Niko ne poteže motiv "srbijanstva" kad je u pitanju vezivanje raških muslimana ili preševskih Šiptara za Srbiju. Ali se taj motiv poteže kad se treba Drinom, Limom ili čak Dunavom rasparčati Srpstvo.

    Biti Srbijanac je odrednica pripisana Srbima koji su oslobodili jedan dio Srpstva i u njemu osnovali državu čije se tekovine kilavo nastoje obnoviti od 1992. godine. Logika stvaranja nezavisne Srbije iz Beogradskog pašaluka nalaže da Srbijancem (Srbinom) postaje svaki stanovnik tako stvorene Srbije. Ali ta logika, u vrijeme stvaranja i širenja takve države je bila utemeljena na nacionalističkoj, integracionoj ambiciji koja je stremila ka oslobađanju i uključivanju svih Srba i svih srpskih zemalja. Drugim riječima, Srbi koji danas nisu Srbijanci to nisu iz prostog razloga što ih srpska država nije nikad stigla obuhvatiti, a ne zato što proizvedeno srbijanstvo njih po nekoj drugoj logici isključuje. Niti su Pljevljaci bili Crnogorci, niti su Prijepoljci bili Srbijanci prije 1912. Bokelje su tek komunisti strpali među Crnogorce, a Ohriđani i Bitoljci su, tom logikom Srbijanci više nego Somborci jer su duže vremena proveli u Srbiji iz koje se izraz Srbijanac izvodi.

    A vrijednost samog izraza Srbijanac je priča za sebe. Riječ Srbija nosi naziv po imenu srpskog naroda koji je naseljava. Srbija kao otadžbina Srba se prostire na sve zemlje srpskog naroda, iako se Republika Srbija ograničava tek na ono što joj imperijalne sile dozvoljavaju da drži. Srpski narod je dao ime Srbiji, za razliku od recimo tzv. bošnjačkog naroda, koji je dobio ime po srednjevijekovnoj srpskoj župi koja je pak dobila ime po rijeci koja kroz nju teče. Nekim čudnim i nepotrebnim etimološkim obrtom, iz imena srpske države se gradi posebna odrednica za stanovnika te države, koji je opet, i dalje samo Srbin, tj. već je imao ime i novo mu nije trebalo. Zamislimo da Englezi osnuju državu Engleza, naime Englesku, i da se onda počnu nazivati Engleščanima ili Englanđanima. Glupo, a? Glupo, dabome.

    Korištenjem izraza Srbijanac nasuprot Bosanaca, Crnogoraca, uskoro Vojvođana, pa i Kosovara, nastoji se podijeliti Srpstvo na dijelove ograničene ne voljom srpskom naroda nego međama nametnutim istorijskim parčanjima srpske otadžbine od strane agresivnih stranih sila. Srbi u Bosni jesu Bosanci, a oni u Hercegovini jesu Hercegovci, ali to ih jednači sa Srbima Šumadije koji su Šumadinci, Srbima Bačke koji su Bačvani, Srbima Boke koji su Bokelji... Te podjele nisu političke nego prosto regionalne. Sin Srbina Sarajlije koji se rodi u Beogradu nije Bosanac nego Beograđanin, ali ostaje Srbin, bez obzira na to gdje se rodio i čiji pasoš koristi kad prelazi neku granicu. Reći da je neko Srbijanac povlači sobom i rizik od gubitka tog identiteta pukom promjenom granice. Tako, južno od Jarinja i Brnjaka više nema Srbijanaca jer kosovski Srbi više nisu stanovnici Srbije. Ali oni ostaju Kosovci i Srbi sve dok im se ne nametne drugi identitet. Crnogorci, koji su svjedočanstvo o tome kuda vodi izvođenje narodnog imena iz imena države, treba da posluže kao opomena. Iako nema ništa sporno u tvrdnji da su svi Crnogorci etnički Srbi, srpsko ime biva istisnuto i zamijenjeno crnogorskim, koje je nastalo samo kao geografska odrednica, pretočilo se u ime države, a onda i "pozajmilo" ime čitavom dijelu srpskog naroda.

    Insistiranje na srbijanstvu, tj. na identitetu zasnovanom na državnosti, a ne na nacionalnosti, odbacuje Srbe van Srbije kao pripadnike naroda-podanika države u kojoj žive. Bosanskohercegovački Srbi neće pristati na podaništvo državi Bosni i Hercegovini, jer iako su i Bosna i Hercegovina srpske zemlje, Srbi ne smatraju državu koju je Sjeverno-atlantska imperija u savezu sa obnavljačima Islamskog kalifata stvorila za svoju državu. Ali logikom izvođenja naziva naroda iz imena država, Srbi bi, htjeli-ne htjeli, morali da prihvate da su nacionalno, valjda, Bosnohercegovci, ili po baščaršijskoj konstrukciji, samo Bosanci.

    Opasno je zametati srpsko ime i tako ići na ruku neprijateljima koji decenijama streme ka istom cilju. Opasno ga je zamjenjivati odrednicama koje cijepaju. Srbima ne treba drugo ime sem srpskog. Državne granice su samo boje na mapi i one, pogotovo u današnje vrijeme kad naddržavne strukture moći dominiraju, nisu više nezaobilazni nosilac nacionalnog razvoja i očuvanja. A narod koji nosi srpsko ime nije rezultat podaništva nijednoj državi nego pokretač nezavršenog postupka stvaranja nacionalne države, te i svoje ime ne može izvoditi iz imena bilo kakve i bilo čije označene državne teritorije.

    Važno je podrediti diobe po oblasnom porijeklu nacionalnom jedinstvu i ne zaboraviti da je svaka srpska podjela koja vodi zametanju i zatiranju srpskog imena metak u cijevi neprijatelja.
    politika_srbija- 85437 - 12.06.2013 : Dragan B. Sokolac - best (0)

    Apokaliptička budućnost Srpske pravoslavne crkve?


    26. februar 2013.
    Tomislav Kresović, Veljko Đurić Mišina

    Borba za veru

    Imajući u vidu zbivanja u državama članicama Evropske Unije koja se odnose na verske zajednice, a shvatajući da nas aktuelni politički režim gura u tu "Evropu", dozvoljavamo sebi malo slobode da kažemo o tome šta je nama Srbima namenjeno kada je u pitanju naše Svetosavlje. Ono što sledi su samo naša razmišljanja zasnovana na savremenim događajima. Ne dao Bog da se ona ostvare!

    Srbija na putu ka statusu u Evropskoj Uniji u narednoj deceniji suočiće se sa nekoliko krupnih i istorijskih pitanja. Prvo pitanje je vezano za duhovnu slobodu, prava i organizaciju Srpske pravoslavne crkve.

    Koncepcija sadašnje Evropske Unije ne može da prihvati Srpsku pravoslavnu crkvu onakvu kakva je danas pogotovu zbog njenog uticaja na narod. Zato će Srpska pravoslavna crkva biti dovedena na rub istorijske provalije. Guranje preko ruba je predviđeno za političku oligarhiju sastavljenu od predstavnika Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

    Prvi zahtev biće uperen ka izjednačavanju Srpske pravoslavne crkve i svih ostalih priznatih verskih zajednica sa verskim sektama i pokretima. Kako je Srpstvo gotovo izjednačeno sa Svetosavljem, srpskom varijantom pravoslavnog hrišćanstva, ono će se drobiti na razne načine: U BJR Makedoniji i Sloveniji Srba nema, u Hrvatskoj su oko 3 odsto od ukupnog stanovništva, Srbiji je oteto Kosovo i Metohija a ostatak je pod mekom okupacijom.

    Mondijalizacija i ekumenizacija su metod za uklapanje u rimokatoličko-protestantski sistem, koji je sasvim suprotan od pravoslavnog odnosno od Svetosavskog. Strategija duhovnog unijaćenja Srpstva realizovaće se preko promena kanonskih vrednosti u liturgijskom i javnom nastupu Srpske pravoslavne crkve pod diktatom državne vlasti. Mada je Sveti arhijerejski sabor odbacio promenu vekovnih sveštenoslužbi, pojedini arhijereji se toga ne pridržavaju. Tako su liturgijske promene dovele do velikih lomova među sveštenoslužiteljima i vernom narodu kakvi se ne pamte od Svetoga Save.

    Druga faza je regionalizacija. Ona je već počela osnivanjem takozvanih Episkopskih saveta i proglašenjem Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Najave o promeni Ustava Srpske pravoslavne crkve bi trebale da uspostave mitropolitanski sistem, organizaciju koja je karakteristična za prve vekove hrišćanstva. Mitropolitanski sistem razbiće Svetosavsku crkvu regionalizacijom to jest stvaranjem pomesnih zajednica u novoformiranim državama na teritorijama bivše Jugoslavije. Te nove "Crkve" neće imeti u svom nazivu prefiks Srpska! Pa ni u Srbiji!

    Praktična politika Evropske Unije uskoro će zahtevati priznanje gej i lezbo populacije u okviru Srpske pravoslavne crkve na način kako se instrumetalizuje ta populacija u rimokatoličkim državama poput Španije i Francuske i skorašnjem pritisku na Italiju. Evropska politika zahteva da se u okviru naše Crkve priznaju homoseksualni brakovi i pravo usvajanja dece tih zajednica. Takav udar na Rimokatoličku crkvu kao nekadašnjoj temeljnoj vertikali Evropske Unije preneće se i na pravoslavne države Bugarsku, Rumuniju i Grčku, kao temelj ljudskih i manjinskih prava. Evropska Unija sve više teži jednoj duhovnoj ideji ideologije "New age" odnosno slobodi ispovesti svih religija bez dominacije i kanonskih ograničenja.

    Srbija će se pritiskati da se crkveno "drobi" i na taj način umanji ne samo uticaj Srpske pravoslavne crkve već da se oslabi duhovno i nacionalno srpski narod "po dubini" u narednih deset godina.

    Preko političkih institucija i partija vršiće se veliki pritisci na Srpsku pravoslavnu crkvu da omekša prema homoseksualnoj grupaciji i da je prihvati kao deo društvene realnosti sa pravom da se gej populacije izjašnjavaju kao pripadnici pravoslavlja uz integralne polne slobode. Intencija moćnih, pre svega gej političkih oligarhija u Evropskoj Uniji, je da se ta populacija instrumetalizuje u političkim partijama gde će delovati kao neformale lobi grupe, a onda da se formiraju samostalno partije homoseksualaca koje će legitimno učestvovati na izborima (u okviru neke koalicije) i biti zastupljene u parlamentu Srbije kao poslanički klub. Evidentno je da će gej populacije svoj uticaj videti preko partije LDP Čedomira Jovanovića ali i drugih vodećih partija koje budu imale podršku u vrhu establišmenta Evropske Unije, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji. Ni Socijalistička patrija Srbije ne zaostaje u tom pogledu. Zar u vrhu te stranke ne sede aktivisti takozvane "gej strejt alijanse", zar smo zaboravili na reči ministarke zdravlja i ministra prosvete o homoseksualcima...

    Duh Evropske Unije iz sfere ekonomije prešao je u političku sferu. Na kraju će se formirati tri centra. Prvi centar je Brisel kao adminstrativna struktura, drugi je Berlin kao centar nemačkih interesa i treći je Vatikan.

    Vatikanski centar bi trebalo da objedinjuje i spaja sve hrišćanske zajednice i vodi dijalog sa pravoslavnim crkvama, pre svega sa Carigradskom patrijaršijom, potom Rumunskom i Bugarskom uz istovremeni pritisak na Srpsku i njeno Svetosavlje. Daleki cilj je udar na Rusku pravoslavnu crkvu na više frontova, na primer posredstavom unijatskih zajednica u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji i finasiranjem grupa otpadnika.

    Državni vrh Srbije u periodu od narednih deset godina vršiće jak pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu da podrži principe uključivanja Srbije u Evropsku Uniju računajući i niz neprincipijelnih "tolerancija" kroz koje mora ili treba da prođe Srpska pravoslavna crkva: regionalizacija Crkve, priznavanje homoseksualne polulacije, aktivna politika u duhovnoj globalizaciji. Da ti pritisci već postoje potvrđuju izjava Ivice Dačića na stepenicama Saborne crkve u Beogradu rečena posle besede patrijarha Irineja u tom hramu, navodnog finansijskog skandala u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, Tomislava Nikolića o ravnopravnosti Srpske pravoslavne crkve i policijske vladine organizacije "Crnogorska pravoslavna crkva" sa Cetinja...

    Ne dao Bog da bude ovako!
    politika_srbija- 85345 - 04.06.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Pišite proteste srpskoj vladi


    Objavljeno: 4. jun 2013. godine

    Saopštenje za javnost o veštački izazvanoj promeni vremena i trovanju stanovništva

    Nikola-Aleksic-1 (Informativna služba Ekološkog pokreta) Novi Sad dostavlja javnosti krunski dokaz o maršuti zločinačkih aviona iz kojih se zaprašuje stanovništvo i priroda Srbije opasnim hemijskim otrovima, kao i dokaz da poleću i sleću na beogradski aerodrom.

    Nažalost, skoro smo sigurni da tim avionima upravljaju penzionsani piloti ratnog i civilnog vazduhoplovstva za debelu nadoknadu, po našim informacijama, uljuljkanih ocenom da ako država to dozvoljava, onda nema opasnosti ni po koga. To što je prošle godine šteta samo u poljoprivredi bila veća od 4 milijarde dolara, što je na stotine mladih ljudi (25-30 god. ) umrlo u epidemiji naprasnih (iznenadnih) smrti, što je na desetine hiljada i hiljada ljudi obolelo od najrazličitijih bolesti, neke koje vode i smrtnom ishodu, to nikog ne zabrinjava.

    Ovo je ključni dokaz da se nad Srbijom sprovodi genocid i ekocid. Ubijaju se ljudi i ostavljaju nepoznate posledice po buduća pokoljenja, zagađuju se i uništavaju plodna polja posle čega će na njima moći da se gaje samo genetički modifikovane (izmenjene) kulture (GMO), a mi ćutimo.

    Pozivamo sve elektronski pismene ljude da kopiraju navedeno saopštenje i link o genocidu i proslede ga na što veći broj imena i adresa. Stanovništvo Srbije se mora informisati i uzbuniti, jer će nestati sa lica zemlje. Pozivamo sve građane Srbije da pišu proteste predsedniku Srbije (vrhovnom komandantu), Generalštabu VS, Vladi, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu zdravlja, Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima iz svog mesta, oni se moraju zatrpati protestima da znaju da znamo za njihovu izdaju naroda i države, da znaju da znamo za njihov zločin kakav se nije dogodio u ljudskoj civilizaciji, da jedan režim preda svoj narod i teritoriju na milost i nemilost neprijatelju da se zatre i uništi.

    Pišite proteste, zovite ih telefonom, ako već niste spremni da izađete ispred Narodne skupštine i Generalštaba da sledite Nikolu Aleksića u prozivanju izdajnika naroda i države, možete iz svoje kuće slati poruke i zvati ih telefonom, garantujemo da se ne mogu snositi posledice zbog izražavanja nezadovoljstva zbog izdaje naroda i države na opisani način zbog sprovođenja genocida nad nama i našom decom. Zatrpajmo ih porukama i protestima, neka znaju da znamo za njihovu izdaju, neka strepe noću zbog svoje izdaje, neka se trzaju na pucanje iz auspuha automobila.

    Adrese:

  • Generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije (vrhovnog komandanta): predstavkegradjanaŽpredsednik. rs tel: 011 323 63 30,
  • Generalštab vojske Srbije, načelnik general Ljubiša Diković: vojska. srbijeŽmod. gov. rs tel: 011 20 63 901,
  • komandant vazduhoplovsta i protivvazdušne odbrane Ranko Živak : kvipvo_komandantŽvs. rs, tel: 011 31 63 969,
  • komandant kopnene vojske Aleksandar Živković: kkov_komandantŽvs. rs, tel: 018 555 897,
  • kabinet predsednika Vlade i ministra policije: kabinetpremijeraŽgov. rs , tel: 011 36 14 621 ,
  • Ministarstvo odbrane: ministar. odbraneŽmod. gov. rs , tel: 011 30 06 311,
  • Ministarstvo zdravlja: kabinetŽzdravlje. gov. rs , tel: 011 36 16 251
  • Narodna skupština: sef_kabinetaŽparlament. rs i nsrsŽparlament. rs , tel: 011 30 26 100.

    Probudite se narode, nestaćemo u snu!

  • politika_srbija- 85241 - 29.05.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Oplenac: Ivica Dačić


    politika_srbija- 85085 - 16.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Srbi u Bosni


    Potpuno je razumljivo da jedan kontinent, rijeka ili planina ne mogu promjeniti svoj naziv. Ali političari vrlo lako mogu da promjene činjenično stanje u nekoj državi ili na nekoj teritoriji. Nakon izvjesnog vremena to postane realnost na terenu i po inerciji geografske činjenice se moraju promjeniti.

    Pogledajmo šta se desilo u Gruziji, zar nisu i tamo geografske činjenice promjenjene? Činjenično stanje može da bude promjenjeno u puno oblasti širom Evrope. To se može desiti u Španiji, Irskoj, Škotskoj, Belgiji... U našoj državi su stvorena dva entiteta, zbog čega je nakon rata stanje u BiH promjenjeno, priznali mi to ili ne. FBiH i Republika Srpska postoje, i ako hoćemo pošteno građani Republike Srpske ne žele da budu dio te države i ne osjećaju se Bosancima.

    Prelaskom na Islam, muslimani su se odrekli srpskog identiteta ali ne i teritorije. Samim tim FBiH je njihova, jer oni su tu sada većina, a tu su dok su bili Srbi živjeli od pamtivjeka. Međutim, problem nastaje što muslimani pokušavaju da ovladaju cijelom teritorijom te tržave, iako je njihov broj u Republici Srpskoj neznatan. E, ne mogu se imati i jare i pare. U Republici Srpskoj nema Bosne i sigurno je neće ni biti pod ovakvim političkim okolnostima ali u FBiH ima Bosanaca jer oni to žele i njihovo je pravo da o tome odlučuju. Možda u skoroj budučnosti Bosne uopše ne bude, jer Hrvati će insistriati na svom entitetu pošto je trenutni suživot sa muslimanima nemoguća misija. Otuda je za očekivati da se BiH raspadne, a muslimani bi nakon toga trebali da svojoj državi daju neki drugi, prikladniji naziv.

    Sve su ovo političke činjenice na terenu, pa je realno za očekivati da se i gegrafske činjenice promjene u bliskoj budučnosti. Prema tome u Republici Srpskoj nema Bosanaca, a uskoro ih neće biti ni u FBiH.
    politika_srbija- 85053 - 15.05.2013 : Aleksandar Randjelovic - best (0)

    Srbi u Bosni - pojašnjenje


    Mi se izgleda nismo najbolje razumeli. Ja ni u jednom mom tekstu nisam negirao političko i versko stanje na geografskom prostoru Balkanskog poluostrva. Slažem se u potpunosti sa Vogošćaninom Pravim po pitanju versko-političkog fanatizma koji vlada kod muslimana na prostoru bivše Jugoslavije uostalom moje pisanje nije politički motivisano vec isključivo na postojećim činjenicama npr. kontinent Evropa će se uvek zvati tako, reka Dunav isto, Alpe, Karpati itd.

    Dalje, za mene su svi oni kojima je maternji jezik Štokavski SRBI bez obzira na političku, versku i svaku drugu pripadnost i bez obzira na moralne kvalitete svakog pojedinca (u svakom žitu ima kukolja). Dalje, za mene su BOŠNJACI izmišljen narod kao i bosanski jezik o tome sam pisao ŠTOKAVSKI=SRBSKI sa dijalektima EKAVSKI; IJEKAVSKI i IKAVSKI kao i pismo ćirilica je osnovno naše pismo ali i latinica koju mi koristimo je takođe naša i ni u kom slučaju ne treba da se odričemo ni dijalekata, a ni oba pisma.

    Za mene su Šumadinac, Dalmatinac, Crnogorac, Ličanin, Hercegovac itd. samo ime po geografskom prostoru porekla i življenja a svi su SRBI ako im je maternji jezik štokavski, tako da mislim da nije potrebno izmišljati neko naše novo ime jer ovo koje imamo od pamtiveka u samom njegovom značenju a i o tome sam pisao je savršeno.

    Za mene je prirodna i sasvim normalna želja i težnja za ujedinjenje svih srbskih zemalja jer ovako podeljeni i ekonomski oslabljeni doveden je u pitanje naš opstanak i zato moramo da pre svega i na svaki način da sprečimo krađu jezika (bosanski, crnogorski, vojvođanski i ko zna koji još jezik), zatim mislim da sam na ovoj stranici prvi napisao da ne treba nazivati nešto što ne odgovara istini, a odnosi se na Armija BiH jer ona nije postojala, postojale su Vojska Republike Srpske, Hrvatsko veće odbrane i muslimanska armija u BIH.

    Što se tiče etničke (ili kako ti pišeš geografske) pripadnosti, a od manjeg ka većem po meni to izgleda ovako: Prvo je jedna osoba npr. Somborac zatim Bačvanin zatim Vojvođanin, zatim Srbijanac zatim SRBIN zatim Južni Sloven (Jugosloven) zatim Evropljanin, zatim pripadnik bele rase i na kraju stanovnik planete zemlje. Iz ovoga se vidi da smo mi Srbi brojan narod koji nažalost pokušavaju da podele, zavade i na taj način nas dovedu do samouništenja.

    Takođe mislim da treba u cilju našeg opstanka da prihvatimo sve one koji znaju, osećaju i misle da su Srbi bez obzira na versko, političko opredeljenje naravno treba uvazavati moralne kvalitete (npr. 9 miliona Srba u Turskoj ili osobe muslimanske, katoličke ili neke druge pripadnosti).

    Nacija nastaje kada jedan narod podeliš državnom granicom ali i dalje je to jedan narod u našem slučaju mi danas imamo državljane Srbije, Crne Gore, BiH, Republike Srpske... , a to je NAROD SRBSKI (maternji jezik štokavski) pa prema tome ne mogu se stvarati drugi narodi tek tako, jer da bi neko bio narod mora da ima svoj maternji jezik i to najmanje 85% različit od drugih jezika i o tome sam pisao na ovoj stranici.

    Za mene su svi oni koji su došli sa strane (Rimsko carstvo, Džingis Kan, Osmanlijsko carstvo = Turci, Austrougarska, Nemačka, Italija, Bugarska, Mađarska, NATO) okupatori i bilo bi stvarno bolesno da ja želim nešto što i oni žele. Ja u stvari želim da se svi Srbi pa čak i drugi Sloveni (Istočni Sloveni, Zapadni Sloveni i Južni Sloveni) ujedine i na taj način zaštite svoj opstanak, kulturno, prirodno i svako drugo bogatstvo. Pored gore navedenog danas je veoma jednostavno ustanoviti ko kom narodu pripada i na osnovu haplogrupe u DNK.

    Mišlim da sam na ovaj način bar malo razjasnio moje razmišljanje i stavove i želim samo da kažem da ja pokušavim više da razmišljam logički u odnosu na emocionalno-emotivno razmišljanje.

    I na kraju moram da kažem da se ne osećam niti isprovociran niti uvređen. Ja samo očekujem da se sve što napisem prenese onako kako sam napisao.

    RE: Srbi u Bosni



    Aleksander,

    mogu da se složim u gotovo svemu što si napisao, izuzev u vezi upotrebe riječi Bosanac.

    Kao prvo, treba da znaš da se ova riječ zloupotrebljava u cilju prisilnog stvaranja neke nacije koju mi Srbi ne priznajemo. Zbog toga, većina nas na ovoj stranici misli da mi treba da stvorimo svoju vlastitu naciju i da arhitekti bosanske nacije treba da odjebu u skokovima.

    Termin "Bosanac" se nameće i Hercegovcima - koji nikada nisu i ne treba da budu Bosanci. Oni su po geografskoj pripadnosti jednostavno - Hercegovci.

    Riječ "Bosanac" se posebno zloupotrebljava na međunarodnom nivou. Ne znam da li si zapazio, ali oba termina - i "Bosanac" i "Bošnjak" - se na egleskom pervode kao "Bosnian". Na ovaj način se stvara iskrivljena slika da je Bosna zemlja Bosanaca i da u njoj žive samo muslimani. Zbog toga ja, a i mnogi moji prijatelji, nikada nećemo prihvatiti termin "Bosanac", pogotovu što njega pokušavaju da nametnu i muslimanima izvan granica Bosne, koji nikada nisu bili i neće biti ono što se pokušava podvesti pod termin "Bosanca".
    politika_srbija- 85039 - 14.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Srbi u Bosni


    Nisam mislio da bilo koga isprovociram iznoseći svoje mišljenje na ovom sajtu. Izvinjavam se ako sam koga uvrijedio!

    Čekao sam preko dvadeset godina na milost muslimanskih lidera da prestanu i zaustave se sa progonom Srba iz BiH. Zahvaljujuči tome nakon toliko godina, još uvjek nisam smogao hrabrosti da odem u Vogošću, sjedem u neki kafanu i opušteno popijem kafu, sa nekim od mojih bivših drugova. Sada ja vas pitam da li sam ja Bosanac i da li oni mene žele tamo? To je odgovor na svu ovu polemiku, da li su Srbi u toj Bosni željeli da budu Bosanci.

    Ja sam svoje mišljenje iznosio upravo na osnovu geografskih činjenica, koje ukazuju da Srbi iz Republike Srpske nisu Bosanci. Da oni to stvarno jesu, oni bi se tako osječali, u to vjerovali i tako se izjašnjavali. Ne bi čekali da im to neko pokušava argumentovati nekim činjenicama iz davne prošlosti. Geografska činjenica su se veoma često mijenjale na tim prostorima, pa neki parametri iz prošlosti ne daju nikome za pravo da tvrdi da je to sadašnjost ili ne daj Bože budučnost Srba na tim prostorima.

    Što se geografije tiče, ja sam bio Jugosloven, Bosanac, Krajišnik i time sam se dičio. Danas je taj geografski prostor poprilično izmjenjen, i to mimo moje volje, pa je zbog toga došlo i do promjene u mišljenju kod Srba iz RS-a. Ono što je naša stvarnost to je Republika Srpska?

    Vidi čuda, prema Srbima imamo savim drugačije stavove nego prema novopečenim nacijama na prostoru bivše Jugoslavije. Srbi u BiH moraju biti Bosanci, Kosovo je Srbija, ali kako danas da ubjedimo Albance da su oni Srbijanci? Makedonija je bila Stara Srbija, jesu li oni i danas po geografskim činjenicama Srbijanci? Šta ćemo sa Raškom, ko tamo živi po geografskim činjenicama, Srbijanci ili Bošnjaci koji Bosnu nisu vidjeli ni na razglednici?

    Ne trebaju nama dušmani kada mi Srbi pokušavamo da sami sebe ubjedimo u nešto što samo našim neprijateljima odgovara. Izgleda da smo na dobrom smo putu da se samouništimo!
    politika_srbija- 85034 - 14.05.2013 : Miner Vogosca Vogošća - best (3)

    Jesam li Bosanac?


    Ja se slažem sa mojim drugom Vogošćaninom Pravim, definitivno nisam niti želim biti Bosanac. Previše nedužne krvi, previše nepravde i prljavih laži je tamo od pamtivijeka i kad sam se onomad spakovao sa svima sam se oprostio pa i sa tim imenom.

    Malo mi je krivo što tvorci Republike Srpske nisu tada mislili kako će se zvati stanovnici te zemlje pa sada nemamo gdje da se smijestimo. Srbijanac nisam jer nas tamo oduvijek omalovažavaju a bogami sad i sami sebe.

    Meni nekako najljepse zvuči ime Serbos i čini mi se da nam to pristoji i ja se ovamo već odavno tako predstavljam. Zato Željko imam predlog da napravimo anketu ili neku listu predloga pa koji se najviše svima svidi da ga promovišemo na ovom sajtu.

    Pozdrav svima od matorog Minera!

    RE: Jesam li Bosanac?



    Poštovani prijatelju,

    svaka čast za predlog, uskoro ću napraviti Anketu i postaviti je na ovu stranicu! I meni se mnogo sviđa tvoj predlog. Iskreno rečeno, uljepšao si mi jutro kada sam čitao ovaj tekst.
    politika_srbija- 85028 - 14.05.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Austrougarske metode Ivana Vojvode - Satanski udar na Vidovdan


    Jedan iz mračne ekipe, nekada okupljene oko Đinđića, u kojoj su bili Čedomir Jovanović, Vladimir Popović Beba, Milo Đukanović... bio je i, prema javno dostupnim podacima, najplaćeniji i najuticajniji američki agent u Srbiji, Ivan Vejvoda.

    Kao što to nisu učinili ovi gore pomenuti, tako ni Ivan Vejvoda od 5. oktobra naovamo nije promenio sistem i izvore finansiranja, te je danas tako zadužen da u ime Sjedinjenih Američkih Država, kao jedan od direktora američke German Maršal Fondacije, koordinira i sprovodi finansiranje šiptarskih nevladinih organizacija na Kosovu, čineći to potpuno nekažnjeno iz beogradske kancelarije Balkanskog fonda za demokratiju na čijem je čelu bio donedavno.

    Ovaj NATO blagajnik i agent Bele Kuće na Balkanu, Ivan Vejvoda, međutim odnedavno radi i na svom novom zadatku, a to je projekat skrnavljenja i falsifikovanja Vidovdana, gde Vejvoda želi da udari na najznačajniji srpski istorijski datum ┐ 28. jun ┐ Vidovdan i baš da na taj datum Srbiji dodeli "datum za EU" kao nagradu za "istorijski briselski sporazum". Mi pitamo šta je to što je istorijsko u tom sporazumu u očima EU, ako ne priznanje Kosova kao države?!

    Vejvoda je prvo još u februaru, 23.02.2013. godine, najavio na konferenciji za štampu, u društvu Sonje Liht, Vensana Dežera i Stefana Sanina, da će "ove godine Vidovdan biti značajan po Srbiju, ali zbog donošenja odluke o datumu".

    Na konferenciji nije objasnio kad, gde i ko je odlučio da članice EU baš na Vidovdan donose tu odluku i uručuju nagradu crnoj trojci za "istorijski sporazum". Čije poruke prenosi agent Vejvoda i ko ga šalje u Beograd?! Ko uređuje kalendar Evropskoj Uniji?!

    Nešto kasnije, pri svojoj poseti Tomislavu Nikoliću u Beogradu, 26. aprila 2013. godine, komesar za proširenje EU, Štefan File, govori odjednom o 25. junu kao danu kad će Srbiji biti dodeljen famozni "datum". Valjda je previše groteksno da u tom gorućem trenutku "uvaljivanja sporazuma" Srbima, File istakne i ogoli baš da je cela stvar tempirana za 28. jun.

    SNP NAŠI su tada saopštili da pomno prate podmukle igrarije agenta Vejvode i njegovih nalogodavaca, jer je postalo jasno da Nikolić i File igraju igru medijskih trikova.

    Međutim, potvrdu da je ipak reč o 28. junu smo nešto kasnije dobili od Aleksandra Vučića, 09. maja 2013. godine, kada je za "Novi magazin", obrazlažući svoju politiku izjavio: "Ovako sam siguran da će doći mnogi investitori posle 28. juna ako Srbija dobije datum, a verujem da će dobiti."

    Mi pitamo Tomislava Nikolića da li to što očigledno pravi smicalicu za srpski narod sa Fileom govoreći o 25. junu u datom trenutku znači da Tomislav Nikolić nije izdajnik koji podmuklo sprovodi proces prihvatanja nezavisnog Kosova?!

    Tiha okupacija i strahovit informaciono-duhovni rat koji se vodi protiv Srba već više od dve decenije odlikuje se raznim pokušajima falsifikovanja istorije i pred nama je novi opet monstruozan i opet, kao i uvek ranije, tempiran da udari na Vidovdan. To krunisanje izdaje Kosmeta kroz postavljanje 28. juna 2013. godine za dan kada će marionetski režim dobiti nagradu za briselski sporazum u vidu "datuma za EU" nije nikakva slučajnost i najbolja je slika celokupne izdaje.

    Neprijatelj primenjuje dobro oproban recept da na velike značajne datume donosi važne odluke za narod koji želi da pokori i Srbima je taj princip nečovečnog delovanja i kroz raniju i noviju istoriju dobro poznat.

    Podsećamo da je isto tako i austrougarski princ Franc Ferdinand želeo da ponizi srpski narod i to tako što će u Sarajevu napraviti veliku vojnu paradu baš na Vidovdan 28. jun znajući šta taj datum znači za Srbe. Taj Vidovdan je osvanuo kao Vidovdan slobode i okupator se sreo još jednom sa srpskom slobodoljubivom rukom istine i pravde.

    Kao što su nekad radili austrougari, a posle Hitler, danas tako i NATO alijansa želi da nametne svoju laž kao istorijski fakt, te iz pamćenja i iz srca izbriše Srbima svest i sećanje na tzv. "kosovski mit" koji određuje svu srpsku istoriju i nas kao narod zbog čega im već vekovima ne polazi za rukom da sprovedu svoje zločinačke bezbožničke geostrateške planove na Balkanu u svojoj vekovnoj borbi protiv Istoka.

    Neprijatelji da bi zgazili srpski narod i rasturili organizam srpskog nacionalnog bića, shvatili su da u Srbima moraju uništiti "kosovski zavet" koji po rečima mnogih srpskih svetitelja predstavlja samu suštinu Srba, srpske države, srpskog duha i duše, srpske vere, istorije i večnosti, pa i samog čoveka kao hristolikog bića.

    "Živeti radi večnih vrednosti nebeskog Carstva i umirati za njih jeste suština naše lazarevske, naše kosovske, naše narodne vere. Ta vera sintetizuje sve što je najuzvišenije, najbolje, najsvetije u svima svetovima." ┐ reči su koje je kao prorok ostavio budućim generacijama prepodobni ava Justin Popović, jedan od svetski najpriznatijih teologa i najproslavljenijih duhovnika u celoj hrišćanskoj vaseljeni.

    U tome i treba da bude radost svakog Srbina danas, jer se u ovom informaciono-duhovnom ratu i pokušaju napada na Vidovdan, najbolje odslikava istina o tome da su nasuprot nas Neprijatelji Hristovi i da se mi danas borimo protiv satanske armije, te da na delu nije ništa drugo do rat između Dobra i Zla, između onih koji čuvaju svoje i onih koji otimaju tuđe, između pravde i nepravde, između Hrista Boga i Satane ili kako je Sveti vladika Nikolaj Žički govorio, između "krstonosaca i krstolomaca".

    Udar Vejvodine banditske družine na Vidovdan jeste upravo ono što na najbolji način pokazuje šta se krije iza "briselskog sporazuma" i pokazuje najvažnije, a to je da je crna trojka svesna svoje izdaje kroz samu njihovu otpadničku spremnost da izdaju Kosmeta ozvaniče ni manje ni više nego na Vidovdan.

    SNP NAŠI će se uz Božiju pomoć i po svaku cenu izboriti da austrougarskom plagijatoru i američkom plaćeniku Ivanu Vejvodi i njegovim nalogodavcima nikako ne pođe za rukom da ponižavaju srpski narod i igraju se sa srpskim svetinjama, srpskom mučeničkom istorijom i državom.

    Srpski narod se neće odreći nauke i puta svojih svetitelja i svoga krsta i sigurni smo da će Božijim blagoslovom Vidovdan 2013. godine da bude upamćen kao novi Vidovdan slobode. Po oslobođenju Srbije od plaćeničkog marionetskog antihrišćanskog režima koji se odmetnuo i od naroda i od Ustava i od zakona Republike Srbije. Zver među rogove!
    politika_srbija- 85017 - 13.05.2013 : Neša Bgd - best (0)

    Ukidanje Republike Srpske!


    Ja sam za "ukidanje" Republike Srpske i njeno preimenovanje u Republika Srbija! Glavni grad bi bio Beograd. Mislim da bi samo tako mogli da izađemo u susret bosancima i njihovoj želji za ukidanjem Republike Srpske.
    politika_srbija- 84991 - 12.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Srbi u Bosni


    Kako sebe da zovem Bosancem kada se svim silama borimo da stvorimo svoju državu Republiku Srpsku, van granica BiH?

    U Bosni imamo Krajišnike, Posavce, Podrinjce, Hercegovce itd. To je isto kao što su Šumadinci, Sremci, Bačani itd. Ako bi se Srbi zvali Bosancima automatski bi rušili identitet i opstanak Srpske, koja bi se u bliskoj budućnosti veoma lako iz tog razloga ugasila. Mi moramo da gajimo patriotizam u našoj novoj državi za koju smo se borili, a insistiranje na bosanskoj naciji može dovesti u pitanje naš opstanak na tim prostorima. Mi nismo u mogućnosti da u svijetu zaustavimo lažno prestavljanj ratnih dešavanja, preimenovanje srpskog jezika na bosanski, kao i osnovnih prava u BiH, a kamo li šta više.

    Zbog svega ovoga gore navedenog nije danas dobro da mi iz Srpske budemo Bosanci i po mom mišljenju takva ideologija koju vodi danjašnja vlast u Srbiji ulizivajući se svjetskim močnicima pravi izdaju prema svim Srbima van granica uže Srbije.

    Ne želim koristiti ovaj portal za prepucavanje sa bilo kim ali mislim da ideja o nametanju Srbima da su Bosanci vodi ka propasti jer svijet radi na tome a lakovijerni misle da će sa tim Srbi više dobiti. Zar nam nije Jugoslavija dovoljno pokazala da su Srbi sa njom najviše izgubili, pa sve separatističke struje su je iskoristili za stvaranje novih jezika nacija i država na štetu srpskog naroda?

    Znajući da srpski narod uvjek u miru popušta pred političkim pritiscima na svoju štetu, zato je bolje imati vrapca u ruci nego goluba na grani.
    politika_srbija- 84977 - 12.05.2013 : Aleksandar Randjelovic - best (5)

    Srbi u Bosni još jedan odgovor


    Ako se Srbi pravoslavci budu odricali pripadnosti geografskog etniciteta Bosna na taj način olakšavaju pa čak i pomažu muslimanima da se oni pojave kao jedini "vlasnici" tog geografskog prostora i da ga svojataju kao samo njihovo.

    Bosna nije država po Dejtonu naziv te države je Bosna i Hercegovina sa dva entiteta i to Republika Srpska i Federacija BiH. Za razliku od Srba pravoslavaca i nemuslimana uopšte sa geografskog prostora Bosne Srbi pravoslavci i drugi nemuslimani sa geografskog prostora Hercegovina ne odriču se svog geografskog etniciteta "Hercegovac".

    Pored toga treba malo pogledati toponime (imena reka, planina, naselja... ) pa će se videti da su to srbski toponimi. I još jednom mislim da Srbi pravoslavci i drugi nemuslimani ne treba da se odriči geografskog etniciteta i na taj način pokažu da su starosedeoci na tom kao i svim ostalim nasim prostorima.

    Napomena: Turci su, nakon što su osvojili naše prostore na geografskom prostoru Bosne, hrišćanski narod koji je tu živeo su nazivali Bošnjaci.
    politika_srbija- 84959 - 11.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Napad na Dodika samo uvod u rušenje Republike Srpske


    11. may 2013. godine

    Nakon okupacije RSK 1995. godine SAD i NATO pakt su zajedno sa svojim satelitima izvršili agresiju na Republiku Srpsku u nastojanju da je unište. Pre toga je njihova agentura otrovala i zamalo ubila đenerala Ratka Mladića, važnu kariku u odbrani srpskog naroda. NATO je ovu operaciju u kojoj je bezdušno bombardovao civile osiromašenim uranijumom nazvao "Namerna sila"(1).

    U godinama koje su sledile, 800 Srba iz Hadžića, uključujući i veliki broj dece, umrlo je u najgorim mukama od posledica NATO bombardovanja. (2). Iako je bio suočen sa višestruko nadmoćnijim protivnikom srpski narod je pomoću svoje Vojske Republike Srpske, policije i hrabrih dobrovoljaca uspeo da se odbrani i sačuva Republiku Srpsku.

    Od tada do danas traju pokušaji razbijanja RS od strane Sarajeva, Zapada i nekih muslimanskih zemalja, koji su na svu sreću bezuspešni. Međutim, Zapad je u novim vlastodršcima u Beogradu, našao saveznike kakve nikad ranije nije imao, koji su spremni da nakon ukidanja srpske državnosti na KiM, prihvate i utapanje RS u BiH i sprovedu do kraja NATO operaciju "Namerna sila".

    Nedavno je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izneo upozorenje da međunarodni predstavnici posle rešenja pitanja Kosova i Metohije imaju plan slabljenja RS. Prema njegovim rečima, taj plan podrazumeva njegovu medijsku satanizaciju, ali ovoga puta putem srpskih medija. "Taj plan podrazumeva da sarajevski, bošnjački, muslimanski mediji prestanu bilo kakvu polemiku sa mojim politikama, a da se nađu neki mediji u Srbiji, u srpskom narodu, koji će to činiti na istim postulatima na kojima su to samo nekoliko godina ranije činili muslimanski mediji putem onih famoznih 60 minuta", upozorava Dodik.

    Komentarišući situaciju posle potpisivanja briselskog sporazuma o KiM, predsednik RS je otvoreno kritikovao naprednjake, istakavši da su sporazum "veoma lako" potpisali oni u Srbiji "koji su ranije bili spremni da otpočnu rat da odbrane Kosovo". Prema njegovim rečima, oni koji su ranije "pokazivali patriotizam", sada su dobro došli strancima da preko njih i pod plaštom "velike priče o integracijama" umanje značaj RS. Dodik je poručio da sve dok postoji Dejtonski sporazum, položaj RS neće biti ugrožen. (3)

    I zaista u rešavanju "srpskog pitanja" pojedini prozapadni mediji poput "Blica" dobili su zadatak da napadaju SPC zbog njenog stava prema KiM, dok je drugim kao što je Kurir naloženo da satanizuju Milorda Dodika. (4) Da je (novi) "Kurir" blizak američkoj ambasadi nije tajna. Bivši ambasador SAD Meri Vorlik je svojevremeno dala javnu podršku tom listu i pohvalila njegove akcije. (5)

    U januaru, na zvaničnom sajtu Ambasade SAD u Beogradu objavljena je pohvala "Kuriru" kao jednom od "najtiražnijih listova koji prepoznaje veliki doprinos Sjedinjenih država Srbiji"! (6) Međutim, u medijskim izveštajima mogu da se nađu podaci da iza plana za smenu Dodika i slabljenje RS stoji Aleksandar Vučić. (7)"Srpski Eliot Nes" Aleksandar Vučić ima nameru da obori Vladu RS i "zbriše Dodika" kako sa oduševljenjem javljaju muslimanski listovi.

    "Veliki borac protiv kriminala" u Srbiji, u kojoj su narkotici na ulici najjeftiniji u Evropi i mogu se naći u izobilju, otvoreno preti predsedniku Republike Srpske i sa njim ne želi da razgovara jer je ovaj za još uvek nevinog Miroslava Miškovića izjavio da je pomagao RS. (8) Izgleda da Dodik nije shvatio da su svi koje uhapsi Vučić unapred krivi, jer je to važno za imidž i ego lidera naprednjaka. Naravno iz ovog korpusa je izuzet narko diler, terorista i trgovac ljudskim organima - pravosnažno osuđeni Hašim Tači.

    Da pravi cilj napada nije Milorad Dodik već srpski narod u RS i sama Srpska, pokazuje i uvredljiva izjava Tomislava Nikolića da Srbe u BiH smatra za Bosance(9) iako su Srbi u RS ginuli da bi imali pravo da se zovu Srbima i da ne bi završili kao njihovi sunarodnici iz RSK. Nikolićevo izvinjenje muslimanima koji su u okolini Srebrenice ubili više od 3000 srpske dece, žena, staraca i vojnika, a kojima će se "on pokloniti jer su oni žrtve srpskog genocida" (10) takođe predstavlja udarac za RS, istinu i međunarodno pravo. Predsednik Srbije je dao ovu izjavu iako je nedavno za italijanski časopis "Korijere dela sera" izjavio da nije bilo genocida nad muslimanima u Srebrenici. (11)

    Međutim pravi razlozi za napad na Milorada Dodika i RS, kriju se u strategiji prekookeanskih gospodara iz SAD, a ne u nezgrapnim potezima njihovih marioneta u Beogradu. Ministar spljonih poslova Britanije Vilijam Hejg je još 2008. godine napisao da kao najveću opasnost na Balkanu vidi Srbe i Rusiju, te da Srpsku treba utopiti u BiH. On je na svom blogu u tekstu "Moramo da reagujemo kako bi sprečili da Bosna postane pala država" napisao sledeće:

    "Vođstvo entiteta Republika Srpska nastavlja sa insistiranjem na svojoj autonomiji i poziva na moguću secesiju od BiH. U isto vreme Rusija svojim resursima pomaže ovim liderima. Rusija je u Republiku Srpsku dovela tri svoje naftne kompanije i takođe iznela predlog da tuda prođe deo gasovoda Južni tok. Na taj način Moskva podržava secesionizam za koji su mnogi u EU mislili da je nestao."(12)

    Ova izjava predstavlja vrhunac cinizma jer je upravo Zapad razbijao SFRJ koristeći separatističke pokrete, ali je tačna u delu u kojem se navodi da Južni tok jača Srpsku. Hejg nastavlja dalje upozoravajući da Srbi i Rusi zajedno rade kako bi ukinuli Kancelariju visokog predstavnika u BiH. Podsetimo se da je to ona kancelarija kojom je rukovodio Pedi Ešdaun bivši agent britanske obaveštajne službe i funkcioner koga je Džozef Bodanski optužio da podržava terorizma i muslimanski ekstremizam u BiH. Dakle Hejg bi voleo da vidi Republiku Srpsku bez nafte i gasa, bez Rusa i verovatno bez Srba. Ali on ne staje na tom mestu. U svom tekstu Vilijam Hejg dalje piše:

    "Ukoliko EU prihvati secesionizam u Bosni to će imati posledice i na druge delove Balkana kao što su Sanjak, Vojvodina, Preševo u Južnoj Srbiji, kao i na Sever Kosova, da ne pominjemo Južnu Osetiju i Abhaziju. " Ova reč "Sanjak" se odnosi na Sandžak, jer "veliki" engleski stručnjak za Balkan ne zna ni srpski ni turski naziv za Rašku oblast. Hejg na kraju ističe da "ukoliko Srbija želi da postane kandidat za članstvo u EU, mora da se odrekne Bosne."(13)

    Poput njega i ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi izjavljuje da SAD neće na KiM dozvoliti pojavu nove RS ukazujući na to da je Srpska trn u oku Vašingtonu i da je treba ukinuti. (14) Poslušni predstavnici vlade u Beogradu su požurili da uvere Amerikanca da ne stvaraju novu RS na KiM. Kao što vidimo pravi razlozi za napad na Milorada Dodika su razbijanje RS i ruskog uticaja na Balkanu. Zapad dobro zna da slabljenjem srpskog naroda, RS i Srbije, iščezavaju i mogućnosti za ozbiljniju strategiju Moskve u ovom delu sveta.

    Tokom 2011. godine Dodik se sastao sa tadašnjim premijerom Rusije Vladimirom Putinom koji je pružio punu podršku Republici Srpskoj i očuvanju Dejtonskog sporazuma. Dvojica lidera su kritikovala rad Kancelarije visokog predstavnika u BiH preko koje Zapad nameće svoja rešenja.

    Dodik je izjavio da se protivi članstvu BiH u NATO i da će se to pitanje u krajnjem slučaju izneti na referendum u RS, koji ne bi uspeo jer su Srbi protiv NATO pakta. (15) Ovu izjavu Zapad neće oprostiti Dodiku. Pored toga, Vlada RS je strateškom megaprojektu Južni tok, pre vlasti u Beogradu dodelila status nacionalnog projekta i za razliku od Vučićevog i Dačićevog kabineta pruža mu potpunu podršku. (16) Ni ovaj potez SAD i EU nisu oprostili Dodiku.

    Pored toga predsednik RS je izjavio da KiM ne mogu biti slučaj za sebe i da bi i RS mogla da krene tim putem. (17) Nakon ove izjave Dodika, nežniji ministri sa Zapada, bliski sa Vučićem, poput Hejga i Vestervelea pali su u nesvest.

    Za razliku od poslušnih političara u Beogradu, Milorad Dodik se usudio da napadne šefa britanske diplomatije Vilijama Hejga, upozorivši ga da se stranci previše mešaju u poslove BiH i istakavši da Englez glumi siledžiju. (18)

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je svojevremeno izražavajući svoju ljubav prema Srbiji, javno izjavio da bira Beograd, a ne Sarajevo. (19) Međutim u zvaničnom Beogradu vladaju oni koji su izabrali EU, SAD i NATO umesto Srbije - političari koji pomažu Zapadu da izbriše srpske tragove na KiM i u RS. U ovakvoj situaciji dodatno angažovanje Moskve daje nadu za opstanak Srpske, ali i celog srpskog naroda.

    (1) pravoslavlje
    (2) novosti
    (3) nspm
    (4) srb. fondsk. ru
    (5) Kurir
    (6) Ambasada SAD u Beogradu, "Kurir, one of the largest-circulation newspapers in Serbia, recognized the contributions the U. S. government has made to Serbia", 26. 01. 2013. godine.

    (7) Slobodna Bosna
    (8) Kurir
    (9) Blic
    (10) Isto.

    (11) Alo
    (12) Blogs
    (13) Isto.

    (14) b92
    (15) blic
    (16) pressonline
    (17) nspm
    (18) blic
    (19) b92
    Boris Aleksić - srbin.info
    politika_srbija- 84937 - 10.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Srbi u Bosni


    Mogao bih da se složim sa Aleksandrovim mišljenjem dok je postojala Jugoslavija. Upravo to što on navodi govore i istinski priželjkuju i muslimani u Bosni. Međutim, kada ti nepirijatelj želi nešto, onda treba staviti prst na čelo i razmisliti šta je tome pozadina.

    Raspadom Jugoslavije stvorene su nove države i u njima je stvorena i Republika Srpska. To je danas ponos i dika za svakog Srbina. Ako pogledaš realnost na terenu, onda se može vidjeti da Srbi ne žele više da budu Bosanci pa onda pojedinačna mišljenja nisu realnost. Moglo bi se reći da su Bosanci samo oni Srbi koji žive u FBiH, što je takođe zanemariv broj. Pošto danas imamo Republiku Srpsku, znači da smo mi po tvojoj teoriji Srpskanci, a ne Bosanci.

    Prema tome, Bosna je za Srbe neprihvativa, pa otuda je nemoguće reći da su Srbi u Bosni, Bosanci, jer su prisiljeni biti u njoj. Po tome su Srbi u Hrvatskoj su Hrvati, u Albaniji Albanci, u Rumuniji Rumuni, itd.

    Srbi se odriču Bosne jer je to jedini način da na toj teritoriji opstanu. U slučaju da Srbi prihvate Bosnu kao svoju državu svi bi oni za kratko vrijeme stali pod jednu krušku i to bez da se guraju!

    Već odavno je svima jasno da muslimani u Bosni već više od 20 godina vode politiku da Srbi imaju Srbiju, Hrvati imaju Hrvatsku a Bosna je njihova! Na nama je samo da se pravimo da to ne primjećujemo ili da se pravimo kako to i nije važno!

    Ja ne mogu da se pomirim sa time jer sam izgubio Bosnu koju sam volio, ali sada mi ostaje Republika Srpska za koju sam se izborio!
    politika_srbija- 84917 - 10.05.2013 : Aleksandar Randjelovic - best (1)

    RE: Srbi u Bosni


    Ne mogu a da ne iznesem svoje mišljenje povodom komentara sa naslovom "Srbi u Bosni", pošto smatram da je istina neprikosnovena i nije roba sa kojom se može trgovati svidjalo se to nekome ili ne.

    Dakle, poštovani učesnici na ovoj stranici, narod je jedno, a to znači svi koji govore istim jezikom su jedan narod. Pošto se ovdje radi o "štokavskom" jeziku koji je srpski, govorimo o srbskom narodu koji pripada različitim religijama, udružzenjima, pripada različitim političkim partijama, i naravno i različitim "GEOGRAFSKIM ETNICITETIMA" kao što su: Sremac, Bačvanin, Banaćanin, Šumadinac, Baranjac, Slavonac, Zagorac, Ličanin, Banijac, Kordunaš, Crnogorac, Dalmatinac, Hercegovac pa naravno i "Bosanac".

    Svi prethodno nabrojani geografski etniciteti sami za sebe nisu narod već pripadaju onom narodu čiji jezik govore, a u ovom slučaju to su svi pripadnici "srbskog" naroda.

    Politička istina i želje razno-raznih vođa su sasvim nešto drugo. Prihvatajući tu igru mi samo pomažemo onima koji izmišljaju nove narode pri tome kradući sve što im padne pod ruke: jezik, običaje, jelovnik, spomenike itd... Mi se tako odričemo "GEOGRAFSKOG ETNICITETA" u ovom slučaju "Bosanac". Mi iz neznanja ili bez razmišljanja pomažemo "tvorcima" veštačkih naroda, u ovom slučaju "Bošnjaka".

    Termini "Bošnjak" i "Bosanac" imaju u imenu samo prva dva slova ista dok su ostala različita. Zašto? Po meni odrednica Bosanac se odnosi na jedan mali geografski prostor, a ambicija političkih, verskih pa i kvazi-naučnih struktura je mnogo veća, a to je da svi muslimani sa prostora bivše Jugoslavije budu jedan novi narod bez ikakvog stabilno ukorenjenog razloga, pa vi sada pogledajte možda bi se i moglo nekako progurati da pripadnici tog novog naroda "Bošnjaka" budu samo muslimani sa prostora Bosne, ali to bi bilo teritorijalno i brojčano premalo, kao što narod kaže samo fasada jer jezik, običaji i ostale krarakteristike sve to ruše kao kulu od karata. Međutim, to je mala teritorija i mala skupina, a njihove ambicije su mnogo veće, pa tako žele da u ime Bošnjak uguraju i muslimane iz Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Metohije, Makedonije, Raške oblasti (Raškog ili Novopazarskog sandžaka), Hrvatske i da ne nabrajam dalje.

    Odričući se svog geografskog etniciteta mi nesvesno pomažemo ideolozima i tvorcima "NOVOG" naroda iako taj pokušaj nema utemeljenja ni u čemu pa čak ni u pripadnosti religiji. Postavlja se pitanje kako može neko iz Makedonije ili sa Gore na Kosovu i Metohiji, Crne Gore pa i Hercegovine da bude Bošnjak po osnovu religije, a Albanci - muslimani sa KiM nisu Bošnjaci ili u nekim drugim državama sveta muslimani, katolici, pravoslavci, protestanti, ateisti itd su pripadnici naroda po maternjem jeziku koji govore što je i glavna odrednica pripadnosti narodu.

    Nacija ili državljanstvo je sasvim nešto drugo npr. pojam Amerikanac je odrednica za državljanstvo, a ne za narod. Zato vas sve molim da pre nego što komentarišete prvo razmislite hladne glave, postavljajte pitanja i tražite odgovore, uključite levu polovinu mozga za logiku, a ne samo desnu polovinu za emocije jer se upravo sa korištenjem desne polovine mozga veoma uspešno upravlja narodom i postupci se kanališu željenim tokom. Zato se ne odričite se svog geografskog etniciteta i na taj način ne pomažite kvazi tvorcima novog naroda, novog jezika itd. Budimo ponosni Hercegovci, Dalmatinci, Šumadinci, Makedonci, Goranci (slave Đurđevdan iako su muslimani), Sremci, Šokci, Ličani, Bunjevci, Banijci i svi ostali geografski etniciteti jer svi pripadamo jednom jeziku, a samim tim smo i jedan srbski narod i ne dozvolimo da nas dele, usitnjavaju i uništavaju, a sa kukoljem u našem žitu treba da se sami pozabavimo.

    I za kraj: "Kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati to su teška vremena."

    I još jedna: "Kao čovek je nula, ali je odličan ateista, protestant, pravoslavac, katolik, komunista..."

    Ne dozvolite da vas lažu!
    politika_srbija- 84885 - 09.05.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Srbi u Bosni


    Tomislav Nikolić očito nije presednik svih srba, pa mu to ne daje za pravo da daje ovakve izjave.

    Vezano za njegove izjave o Bosni i Hercegovini i komentare što je Srbe iz Bosne nazvao Bosancima rekao je da se izvinjava ako je nekog s tim uvrijedio, da on i dalje svoje prijatelje iz Bosne naziva Bosancima i da to ne znači da oni zbog toga nisu Srbi. Dodao je da je to izjavio pošto on smatra da je greška što su se Srbi odrekli Bosne i Hercegovine, jer Bosna i Hercegovina je kroz istoriju bila i srpska.

    Tačno je da smo mi Srbi bili ponosni na Bosnu i Hercegovinu, ali u periodu dok je ona bila srpska. Međutim od jednog dijela srpskog naroda postala je neka nova nacija koja sebe ne smatra Srbima pa je nastao konflikt čija je zapravo Bosna. Pošto je ta nova nacija osjetila da bi mogla okupirati cijelu Bosnu, ušla je u rat protiv Srba koji su bili protiv njihove okupacije u pokušaju da etnički očisti Bosnu i Hercegovinu. Nakon stvaranja Republike Srpske, nas Srbe, Bosna kao država ne interesuje, jer politika te nove nacije je i dalje takva da mi Srbi nemamo šta u toj državi raditi.

    Ako ste se odrekli Kosova koje je u vašoj državi, ne daje vam se za pravo da to radite i sa Republikom Srpskom, koja je izvan vaših granica. Zato gospodine Nikoliću kada dajete izjavu, dajite je u svoje ime a ne u ime države koje ste vi presednik!
    politika_srbija- 84705 - 30.04.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

    Nije svačije po putu pjevati gospodine Nikoliću


    30 Apr 2013. godine
    Otvoreno pismo predsjedniku Srbije od jednog Srbina iz BiH


    Otvoreno pismo predsedniku Nikoliću - bosanskog Srbina, srpskog državljanstva.

    Poštovani Gospodine predsjedniče, uvertiram ovo pismo starom dobrom srpskom poslovicom: "Vuk dlaku mijenja a ćud nikako".

    Čitajući i gledajući Vaš aktuelni intervju bosanskoj televiziji, sjetih se nešto sa jezom gospodine predsjeniče kad ste svojevremeno smrtno bledoliko i uzdignutih pesnica ležali u nekakvom beogradskom rasklimanom bolničkom krevetu, gladni kao taj navedeni vuk, iz nekakvog Vašeg protestnog gesta gladovanjem prema tadašnjim sakloni me Bože Vlastima.

    Pomislio sam tada gospodine predsjedniče na momenat kao i na stotine hiljada Srba širom svijeta, kako nam se eto možda konačno stvori herojski lider koji Srbiju iz kanđi razjarenih zvjeri čupa - pomislih.

    Odjednom najede i napi se izgladnjeli vuk, zbacivši sa sebe navučenu "pidžamu bolničku, " glasova iz mučenicke korpe srpske, - potom dobro sit otisnu se negdje u zagrljaj gorama alpskim.

    Zagledam i snažno sa ponosom stežem u njedrima ovaj srpski pasoš moj gospodine predsjedniče, pasoš kojeg kao bosanski Srbin (teritorijalni naziv Srba iz Bosne) sa ponosom uzeh, - a šta da uzmem drugo nakon ratnog rascjepa, nego pasoš roda vjekovnog svog.

    Vašim stavom gospodine predsjedniče da smo mi bosanski Srbi za Vas Bosanci, nanijeli ste osim žestoke uvrede i ogromne potencijalne probleme srpskom narodu, na svim područjima izvan Srbije gdje od pamtivjeka žive, probleme koje neprijatelji srpskog naroda vrlo dobro iskoristiti i zloupotrebiti mogu.

    Po Vašem stavu ispade da bi trebalo onda da svi bosanski Srbi koji sada žive u Srbiji i dijaspori sa srpskim državljanstvom, a nije ih mali broj, budu proglašeni kao "bosanska nacionalna manjina" - da li Vam je to možda bio cilj gospodine predsjedniče?

    Nadam se da nije, nadam se još da je Vaša izjava bila samo plod pomanjkanje obrazovanja.

    Ili splet nesretnog i brzopletog izraza, a ne iskrenog stava i mišljenja, tendiram iz želje i predspostavke na ovo poslednje.

    Dozvoliću sebi ipak gospodine predsjedniče da Vam naznačim jednu veoma važnu istorijsku činjenicu , koju ste očigledno previdjeli - a to je da je Srbin bio i ostao uvjek Srbin, svih ovih minulih vjekova, boreći se ogorčeno sa svim nedaćama i nevoljama za opstanak svoje nacinalne svijesti, na svim geografskim područjima na kojim je živio.

    Dakle nije Srbin samo u Srbiji Srbin gospodine predsjedniče.

    Želim Vam mnogo sreće i uspjeha u Vašem daljnjem predsjedničkom radu.

    S velikim poštovanjem

    Dragan Đogović - Dizeldorf
    politika_srbija- 84680 - 29.04.2013 : Filip Lazarov Sarajevo - best (5)

    Klanjati se žrtvama?


    Na koljenima! Evo i Nikolić se pokloni žrtvama, ne samo u Srebrenici nego i kleči predsjednik Srbije i moli za oproštaj za sve žrtve što su počinili Srbi iz Srbije u Bosni...

    Eto, moli za oproštaj svima dobrovoljcima iz Rusije, i iz Grčke i iz Bugarske i drugih zemalja koji su došli da odbrane srbski narod od istrebljenja... Pa jebo te, zar je stvarno došlo dotle da golo preživljavanje srbskog naroda mora da se ozvaniči kao zločin?

    Ovdje su sve okrenuli naglavačke, ko onda za vreme Drugog svetskog rata, samo što ovaj put srbski narod nije bio glup da čeka ustašku kamu za vrat nego se organizavao i dao otpor ne samo hrvatskom ustaštvu nego i muslimanskom ekstremizmu koji je za Srbe značio isto - propast i pokolj.

    Mogu oni sada da kažu šta hoće, vidjelo se kako su u prvome odnosili prema vojsci JNA, Dobrovoljačka, Maršalka, Tuzla dovoljno govore o nezapamćenom zločinu prema mladim vojnicima uglavom iz Srbije, koji su iz kolone nenaoružani, zasljepljeni eksplozijama bauljali po ulicama Tuzle i molili za pomoć... Nikada ih istorija neće moći oprati! Dočekani su sa rafalima mitraljeza muslimanskih ekstremista i neka...hvala im za to... A neki su dobili i metak u potiljak!

    I onda šta ste očekivali u Srebrenici? Svi su dobro znali šta ih čeka i zato su krenuli putem za Tuzlu. Oni što se nisu nadali ubili su se... A gdje vam je otišao "heroj" Orić?

    A što da ne, šta ste radili, više od 90% srpskih žrtava ubijeno je hladnim ne oružjem nego alatima, lopatama, krampama, sjekirama, mačevima... Ni glave nismo mogli da nađemo masakriranim srpskim civilima u okolini Srebrenice. Kako ih nije sramota, slali su glave Izetbegoviću i u Iran da dobiju pare za borbu protiv "nevjernika"...

    E Bogami moga, moraće Srbi sahraniti mnogo tijela bez glava da bi se iranskim vođama dalo do volje da pošalju pomoć mulimanima...

    Evo jos jedne zagonetke. Prnjavorska brigada koja je bila na Ozrenu još uvijek ne zna za svojih 500-600 vojnika koje su opkolile mudžahedini i zarobili. Od dana kad su zarobljeni gubi im se svaki trag? Gdje su nestali borci VRS sa Ozrena nestali? Da li su pali kao osveta za Srebrenicu, i pometeni ko zna gdje? Zna se samo da su nekih 50-60 dovedeni u baze mudžahedina gdje su pretpjeli (ne i preživjeli) sve moguće torture koje su ovi islamski učenici peimjenjivali na Rusima u Avganistanu a sada i nad Srbima u Bosni. Vidio sam neke slike: preživjeli borci VRS svezani za ruke i noge na zemlji, i kako ih mudžahedini tuku nogama! Nećemo mi nikada biti sa njima sve dok nam ovako vraćaju naće borce, mrtve i iskomadane...

    Eto neka kaže i Vogošćanin Pravi i Tomić, i svi koji su bili tu na prvoj liniji, koliko su nam vratili živih a koliko mrtvih Srba?

    I ja sam jedno vreme bio predmet zamjene ali sam reko mom badži da me ostavi na mir jer bi mi u protivnom danas tražio kosti po Sokoliović koloniji. Nakon toga je prestao da me traži u razmjenu! Hvala Bogu!
    politika_srbija- 84675 - 29.04.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Proces pomirenja


    Nije mi jasno čemu vodi ovakav zahtjev, kad je i pticama na grani jasno da Nikolić žali za svim srpskim žrtvama na prostoru bivše Jugoslavije. Njegovo poklanjanje srpskim žrtvama ne vodi ničemi jer je to pritisak koji treba uputiti onim koji su te zločine činili ili prikrivali dok su se sprovodili i dan danas ih prikrivaju. Da li će se Nikolić pokloniti ili ne uopšte nije bitno ali je jako bitno da Izetbegović, Tihić, Ganić, Delić, Divijak, Lagumđija, Komšić i njihova klika ode u Bratunac i poklone se srpskim žrtvama. Oni su jedni od najodgovornijih za te zločine pa bi bilo za očekivati da se izvinu i poklone srpskim žrtvama. Nikolić treba da se pokloni žrtvama u Srebrenici ali da insistira sa gore nabrojanim da odu zajedno u Srebrenicu ali i u Bratunac pokloniti se srpskim žrtvama.

    To je ono što srpski narod treba da traži od svojih političkih predstavnika, poštovanje svih žrtava zločina na tim prostorima!

    29 Apr 2013. godine

    Zahtjev predsjedniku Srbije: Nikolić da se pokloni srpskim žrtvama u Sijekovcu

    Predsjednik Udruženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda Marko Grabovac pozvao je predsjednika Srbije Tomislava Nikolića da dođe u Sijekovac i pokloni se Srbima ubijenim 1992. godine, jer je ovaj zločin bio uvod u sve ostale na prostoru BiH.

    Komentarišući Nikolićevo izvinjenje za zločin u Srebrenici i najavu da će posjetiti Memorijalni centar u Potočarima i "klečati pred žrtvama", Grabovac je podsjetio da je predsjednik Hrvatske Ivo Josipović prije dvije godine posjetio Sijekovac i poklonio se srpskim žrtvama.

    Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je za BHT da mu je žao zbog svih zločina počinjenih nad Bošnjacima, uključujući i Srebrenicu.

    Nikolić se izvinio za ubistvo muslimana u Srebrenici 1995. godine, kao i za sve zločine koje su počinili Srbi u BiH i rekao da "na koljenima moli da se oprosti Srbiji za zločine koji su počinjeni u Srebrenici".

    SRNA
    politika_srbija- 84325 - 13.04.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (3)

    Alesandro di Meo: Srbi se nikada nisu savili


    Italijanski intelektualac i humanista o našem narodu i sudbinama ljudi sa KiM, bezosećajnosti evropskih naroda: Evropa je kao ostarela majka koja je pod dominacijom svog degenerika sina - SAD

    Alesandro di Meo

    SRBI će se vremenom, da ne bude zabune, ponovo uzdići. Sa snagom koja ih razdvaja, sa tim jakim osećajem pripadnosti sopstvenoj kulturi. Koja ne znači netrpeljivost već ponos na svoje korene - kaže Italijan Alesandro di Meo, autor knjige "Urlik sa Kosova", u izdanju kuće "Pešić i sinovi", zbirke istinitih i potresnih priča o sudbinama Srba sa Kosova i Metohije.

    Od NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine, Di Meo je krenuo u borbu za istinu i pravdu za srpski narod. Napisao je četiri knjige i napravio nekoliko dokumentarnih filmova o Srbima koji žive u izolovanim selima Kosova i Metohije, kao i o izbeglicama, i već četrnaest godina neumorno pokušava da dopre do ušiju gluve javnosti Zapada i istera pravdu na videlo.

    Osvedočeni humanista na delu, Srpkinju izbeglu sa Kosova i njenog sina, ugostio je pune tri godine u svojoj kući u Rimu, i učinio sve da se detetu uradi transplantacija koštane srži u Italiji.

  • Ona mi je kao sestra, moja sestra - kaže nam Di Meo na srpskom.

    Gost iz Rima u četvrtak je svečano primljen u Udruženje književnika Srbije, kao počasni član.

  • Šta ste naučili o Srbima?

  • Pokušavao sam pre svega da produbim znanje o srpskom narodu, kroz istoriju. Za razliku od onoga što je jaka medijska propaganda plasirala i što smo mogli da čitamo o Srbima kao o divljim ljudima, genocidnom narodu, zločincima, uverio sam se u potpunu suprotnost: da su Srbi divan narod, vrlo gostoljubiv, otvoren za strance. Ono što sam naučio i što stalno ponavljam jeste da su Srbi kroz istoriju mnogo puta morali da se pokoravaju, ali da se nikada nisu savili pred neprijateljem i osvajačem. To je najveća odlika srspkog naroda: možda su poraženi, u vreme Turaka, svetskih ratova, ali ponavljam - nikada se nisu savili. To je metafora srpskog naroda, koju najviše volim. Ta sposobnost Srba da odole nevolji i zlu.

    POMOĆ DESETINAMA PORODICA

    Arhitekta po profesiji, zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Rimu "Tor Vergata", Alesandro di Meo radi na doktorskoj studiji "Kultura i teritorija", paralelno sa studijom crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Istinski humanista, član je udruženja "Most za", organizacije koja se bavi posledicama koje moderni ratovi imaju na civilno stanovništvo. Inicirao je prikupljanje sredstava za nabavku opreme za pedijatrijska odeljenja bolnice "Majka i dete" u Beogradu, lekove i robu za Crveni krst Srbije u Kraljevu, za lečenje srpske dece obolele od teških bolesti u Italiji. Organizovao je izlete i gostoprimstvo deci iz izbegličkih porodica u Italiji i finansijsku pomoć desetinama porodica.

  • To ste uvideli i među ljudima sa Kosova?

  • Za 14 godina boravio sam mnogo puta na Kosovu i u Kraljevu gde se nalazi najveći broj izbegličkih kampova. Najjači utisak mi je kako taj narod koji nema takoreći ništa, uspeva da preživi sa sto evra mesečno, uspeva da se podigne i ide dalje. Neverovatna je upornost i snaga u srpskom narodu da ni od čega i ni iz čega ponovo nastavlja sa životom. To me je uvek fasciniralo, mogao bih tri dana da vam pričam o tome.

  • Među brojnim pričama sa Kosova koje prenosite svetu, koja je utisnula poseban pečat?

  • Dečani su mi ostali u srcu. Taj manastir me je potpuno impresionirao. Ima na Kosovu i Metohiji hiljade pejzaža i ljudi o kojima bih mogao da pričam. Kako zaboraviti sva ta lica i sudbine... U italijanskoj verziji knjige "Urlik sa Kosova" postoji i DVD sa dokumentarnim filmom koji sam snimao. Film počinje snimkom gde se žena, koja je pobegla sa Kosova, vraća posle deset godina u rodno mesto, zatiče svoju kuću koja je potpuno u ruševini, i otkriva drvo iz kolevke deteta... Ima mnogo takvih događaja. A to su bile osobe koje su jedino želele da žive normalan život. I stalno se pitam kakva je bila krivica tih ljudi da tako postradaju, da budu prognani iz domova, da im se kuće zapale, a pritom su preživeli pakao.

  • Koje želje su vam poveravali ti ljudi?

  • U početku, kada sam sretao te ljude, izbeglice, mnogi su želeli da se vrate na Kosovo, a onda se dogodio mart 2004. kada su se desila nova nasilja. U međuvremenu, deca su porasla u potpuno drugom okruženju od Kosova, i teško je vratiti ih ponovo... Najviše se divim onima koji su ostali na Kosovu. Oni su uspeli da iškoluju decu bez obzira na to što su ona morala da putuju i život im je stalno bio ugrožen. Oni zaslužuju najveće naše divljenje jer su ostali na poslednjem braniku.

  • Ubijanje osiromašenim uranijumom nastavlja se, a vi predano istražujete posledice. Zašto je naša zemlja zasuta uranijumom?

  • Zašto, zašto... Evropa je kao ostarela majka koja je pod dominacijom svog degenerika sina, a to su Sjedinjene Američke Države. Taj sin u svom ludilu izmišlja koješta, a Evropa kao majka koja ne može da odbije ludila i budalaštine deteta, dopušta to, ne uspeva da se odbrani. Tu je i ogromna propaganda koja je pratila sve. Isti je slučaj bio i u Iraku i poslednjim ratovima koje je Amerika sprovela. Na kraju, napravila je i najveću vojnu bazu na Kosovu - Bondstil.

    SRBIJA ŽRTVA

  • Napisali ste da je Srbija napuštena od svih...

  • Jugoslavija je bila kao brod koji tone, a svi miševi - bivši susedi, druge republike - beže. Srbija jedina nije pobegla nigde i ostala je natovarena tim bremenom. Oni koji su otišli imali su samo dobrobit i olakšice, a Srbija koja je ostala, imala je samo probleme i ima ih i dan-danas. Ne želim da demonizujem nijedan narod, ni Hrvate ni Albance, međutim činjenice govore da su svi oni na neki način profitirali, a jedino je Srbija stradala. To su sankcije, izbeglice, bolesti zbog osiromašenog uranijuma kojima je zasuta.

  • Niste blagonakloni prema Evropskoj uniji?

  • Evrope u političkom smislu nema, postoji samo u geografskom smislu. Dovoljno je da odemo na obalu Dunava i da vidimo tu moćnu reku koja teče kroz Evropu i apsolutno se ne može reći da Srbija nije u srcu Evrope. Stvara se lažna slika, a Evropska unija se ne brine o članicama zato što je taj savez zasnovan na ekonomskim interesima, ne podrazumeva ništa drugo.

  • Evropa ostaje gluva na "urlike" istine i pravde?

  • U to se uveravamo svakog dana. Evropa je gluva i slepa na istinu. Svedoci smo da Evropa to ne želi da vidi. Primer je i "Slučaj Račak" koji je falsifikovan i izmontiran. Španija i Italija razmišljaju vrlo ozbiljno o izlasku iz Evrope, iz tog bankarskog lanca, jer sve je ekonomsko pitanje, možda Grčka još ne. Ali potpuno je suludo da Srbija neprestano ima tu intenciju da uđe u nešto što je sklono raspadu.

  • Kako doživljavate Kosovo?

  • Jedno je Kosovo i Metohija. Upravo sama reč Metohija je simbolična i označava drevnost i vezanost za teritoriju i nastanak srednjovekovne države i manastira, i to je veoma važno. Tome hoću da posvetim doktorsku disertaciju koju spremam.

  • Pišete da je u narko-državi Kosova mafija ušla u sve pore društva.

  • Sada vidim da varvarstvo pobeđuje kulturu. Nažalost, današnji varvari na Kosovu ne samo što uništavaju srpsko kulturno dobro, manastire, kuće, prave od ljudi taoce u malim enklavama, nego zapravo rade nešto mnogo perfidnije - pokušavaju da izbrišu memoriju, sećanje na srpske korene na Kosovu i Metohiji. Nije čudno što je NATO uspostavio savez sa kriminalcima umesto sa drugom stranom, prvo sa Rugovom, pa sa ovima dalje...

    ŽIVOTNI IZBOR

    U Knjizi "Jedan osmeh za svaku suzu", Di Meo opisuje kako je 1999. godine, umesto na fudbalsku utakmicu otišao na proteste zbog NATO bombardovanja.
    - Bio je to izbor svakog normalnog čoveka. To je bilo životno opredeljenje, morate da izaberete pravu stranu u pravom trenutku. Ta priča završava se tako što je moj tim izgubio utakmicu jer je igra bila nameštena, od mnogo jačih timova i uprava. Bilo je u tome simbolike: kako moćnici odrede tako će biti, neko će izgubiti utakmicu, neko rat. Odatle je počela priča koja traje do danas, kada sam se priključio da kao volonter pomažem Srbima na Kosovu - kaže Di Meo.

  • Zašto?

  • Pa zato što kriminalci bolje kontrolišu teritoriju. Rugova je iskorišćen u propagandne svrhe, bio je predstavljen kao neko ko je pacifista, a onda su dalje prešli na novije - Tačija i ostale. Veliki novinar sa "Rai tre" Rikardo Jakona napravio je paralelu izemeđu Kosova danas i Avganstana, i tog narko-biznisa koji se odvija, o putu droge.

  • Da li ste u Italiji usamljeni u ovakvom mišljenju?

  • Naprotiv, ima puno ljudi koji misle kao i ja, i znaju istinu. Ali javne ličnosti, pogotovo novinari koji žele da naprave karijeru u Italiji, ne mogu uvek da kažu istinu zato što je to demokratija koja to ne dozvoljava. Ista stvar kao i svuda: ako imaš za vratom onoga za koga radiš, koji te plaća, koji je jak i traži od tebe da budeš politički korektan, onda ne možeš da pričaš o istini. Istinu plasira i objavljuje poneki časopis sa malim tiražom. Neki stariji italijanski političari, mnogo iskusniji, vezani za NATO, imaju dobru parolu i dobro indoktriniraju mlađe kolege.

    Kažu: "Možeš da pričaš jednu glupost i da je stalno ponavljaš, i onda će ona na kraju da postane istina i ljudi će da počnu da veruju u nju". Kad je počelo bombardovanje mala partija levice pozvala je na proteste, ali umesto da bude dva miliona ljudi na ulicama, bilo je dve hiljade. Niko nije imun na NATO, svi su pod kontrolom Velikog Brata.

  • U tom maniru čujemo i priče o albanskom svojatanju srpskih manastira?

  • Upravo je to poenta, taj varvarizam, namera da se prisvoji tuđa istorija. Svoj doktorski rad upravo počinjem istraživanjem o tome. Pre tri godine, na fakultetu gde radim, jedan albanski student počeo je svoj doktorat upravo suprotnom tezom, pokušavajući da pokaže kako su svi srpski pravoslavni manastiri u stvari albanski. Na svu sreću, univerzitet je tezu Albanca zaustavio, jer istoriju moraš da dokažeš, ne možeš da pričaš fantazije.

  • Kada će konačno da se promeni slika da su Srbi varvari?

  • Prošlo je četrnaest godina kako dolazimo ovde i pokušavamo da prenesemo istinu o Srbima i tačne informacije o Srbiji. Bila je dovoljna jedna utakmica u Đenovi, Italija-Srbija, fudbalsko veče da se slika koju gradiš godinama sruši preko noći. Kada su Italijani videli šta rade srpski navijači, odmah su mi rekli: "Eto vidiš, to su srpski varvari." Jednom sam u provincijskom gradu u Italiji promovisao knjigu i prikazao jednočasovni dokumentarni film o Srbima sa Kosova. Ustao je posetilac i rekao: "Pa dobro, ali šta je bilo u Srebrenici?" Pitao sam ga: "Pa dobro, šta ti znaš o tome?" - "Kako šta znam, svi kažu da su Srbi tamo počinili genocid." Hoću da kažem da je veoma teško odbraniti istinu, potrebno je da provedeš godine i godine učenja, rada, iznošenja podataka, ali zato kada propagiraš neistinu i hoćeš da je nametneš kao opšteprihvaćeno mišljenje, to je vrlo lako, pogotovo kad imaš čitav aparat iza sebe.
  • politika_srbija- 84269 - 11.04.2013 : Sasa Kraljevo - best (0)

    Bivša supruga Borisa Tadića


    Borisova bivša supruga je sada monahinja u Pećkoj Patrijaršiji. Kada je bio tamo nije htela ni da se vidi sa njim.
    politika_srbija- 84261 - 11.04.2013 : Specijalac Momčilo RS - best (4)

    Biografija Borisa Tadića


    Mada sam stavio takav naslov, ali i nije iznenadjujuće jer sam znao dosta toga ali ne i sve.

    Ovo sam nasao na jednom sajtu i prenosim i Vama da pročitate.

    Boris Tadić je rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu (BiH) od oca Ljube Tadića i majke Nevenke Francetić. Kasnije je ovaj detalj, da mu je majka iz ustaške porodice Francetića, promenjen od strane bezbednosnih službi, za koje je Boris radi(o) u Kićanović, čijih je 5 braće ubijeno u četnicima, da bi Boris bio prihvatljiviji za inače naivan srpski narod. Ima i rođenu sestru Vijeru.

    Otac Borisa Tadića je iz rata izašao sa činom kapetana OZNe, a kao provereni izdajnik srpskog naroda (od početka se deklarisao kao Crnogorac), koji je sejao smrt među Srbima Pivljanskog kraja, nosilac "partizanske spomenice" uskoro dobija i čin pukovnika OZNe! Kao dokazani mrzitelj svega srpskog, Ljuba se ženi sa Nevenkom Francetic, što je u to vreme bilo ne samo poželjno, nego i vrlo korisno, jer se na taj način širilo "bratstvo - jedinstvo" i ljudima iz mešovitih brakova u to vreme (kao u ostalom i danas u Srbiji, kojom vlada Boris Tadić) su se spuštale stepenice koje vode ka vrhu. Drug Ljuba se povlači iz Sarajeva u Beograd, gde ga šalju da učestvuje u pisanju novog programa partije (KPJ). Po uspešnom završetku pisanja novog programa, a na preporuku drugova Edvarda Kardelja i Veljka Vlahovića, Ljuba postaje redovan profesor filozofije, politike i prava (kasnije preinačeno u sociologija) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Žena mu Nevenka se zapošljava kao neuropsihijatar u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Mladog Borisa upisuju u školu Pero Popović - Aga (sadašnja Mika Alas) u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu.

    Boris je zbog svoje inteligencije (IQ mu je samo 89) od početka imao problema sa školom. Zbog problema sa fizičkim zdravljem, on taj svoj urođeni problem sa inteligencijom (nasledni?) nažalost nikada nije uspeo da kompenzuje na polju sporta. Kao dete veoma uticajnih roditelja, mladi Boris se upisuje u Prvu mušku gimnaziju "Moše Pijade" i tu se dešava nešto, što će imati dalekosežne posledice ne samo za Borisa, vec i za celi srpski narod. U njegov razred dolazi mladi i zgodni Nebojsa Krstić u koga se dotični Boris Tadić zaljubljuje. U početku je to bilo normalno druženje, ali zbog svojih biseksualnih sklonosti, Boris se zaljubljuje u svog najboljeg druga, koji sa svoje strane ne ostaje ravnodušan i njih dvojica stupaju u homoseksualnu vezu. U trećem razredu gimnazije, tetkica zatiče Borisa kako radi felacio Nebojši i šokirana, to javlja direktoru Prve muške gimnazije "Moša Pijade". Direktor, inače saradnik vojne obaveštajne službe KOS zabranjuje tetkici da o tome bilo šta priča zbog uticaja Borisovih roditelja, dok istovremeno to prijavljuje svojim nadređenima u KOSu. Oni su odmah prepoznali potencijal i sa kompromitujućim informacijama po Borisa sa lakoćom ga vrbuju da radi za njih. Jedan od prvih zadataka saradnika (tako su se u to vreme zvali žbirovi) je bio da špijunira svoje roditelje, u prvom redu oca Ljubu, koji se u to vreme intenzivno viđao sa "disidentima" Zagorkom Golubović, Dragoljubom Mićunovićem, Nebojšom Popovim itd. , jednom rečju sa poznatim komunjarskim i anti-srpskim šljamom.

    Agenti KOSa savetuju Borisu da pro forme nađe neku devojku, jer će se priče o njegovim sklonostima proširiti i na taj način upropastiti planove, koje je za njega imala služba. Pošto je on bio potpuno nezainteresovan za suprotni pol, oni mu nabacuju ćerku poznatog Politikonog sportskog novinara Olgicu S. , kasnije diplomiranu pravnicu. Oni se kao "zabavljaju" i to je kedna jedina devojka, koju je BBT imao do svoje ženidbe sa Veselinkom. "Veselom" Zastavniković, revolucionarkom iz Osjeka. Do ženidbe sa Veselom dolazi iz dva razloga. Prvi je što je voljeni N. Krstić postao zvezda SFRJ kao pevač obskurne grupe "Idoli". Nebojša je imao mnogo manje želje za vezom sa istim polom od BBTa i pokušao je da se distancira od dotičnog pesmom "Retko te viđam sa devojkama" koja je napisana baš o Borisu. Razocaranog Borisa agenti KOSa upoznaju sa Veselom. Pravi cilj im je međutim da ga preko Vesele ubace u "revolucionarnu grupu" na Crvenom univerzitetu. Vesela je Izabrana kao potpuno aseksualna osoba i u tom pogledu idealna žena biseksualnom Borisu. Iako 3 godine starija od Borisa, ova najradikalnija Pripadnica "Crvenog univerziteta Karl Marks", Vesela je bila nevina do svog "slučajnog" upoznavanja sa Borisom.

    Vesela je oduševljena sa svojim dečkom i upoznaje ga sa Vladom "Revolucijom" Mijanovićem, Pavluškom Imsirovićem i ostalim komuncima. Oni ni ne sanjaju da je među njima informator KOSa koji je do tada uspešno "bezbednosno obradio" i sopstvene roditelje, do mere da su mu oca Ljubu suspendovali sa Filozofskog fakulteta. Na nagovor KOSovog oficira, Boris radikalizuje svoj položaj napuštajuci stan svojih roditelja, i sa svojom novopečenom ženom iznajmljuje stan u ulici Koče Kapetana broj 47 koji mu "nalazi" KOS, napunjen naravno mikrofonima! Naravno da novopečeni par nije imao novca, jer je glupi i lenji Boris bio nesposoban da zaradi isti, pa su na sumu, koju je Boris dobijao od KOSa morali da se dovijaju. Tako dolaze na ideju da započnu svoj biznis i to sa pravljenjem i prodajom lutkica. Naravno da je taj prvi buznis budućeg predsednika Srbije propao, jer je lutkice, koje je pravila Vesela morao da prodaje on sam. Zahvaljujući njegovim informacijama, dostavljenim svojim šefovima, cela grupa, uključujući tu i sopstvenu suprugu Veselu, biva uhapšena. Za vreme hapšenja, Boris je bio sa svojim "prijateljom" Nebojšom Krstićem na krstarenju plavim Jadranom, međutim da ne bi došlo do provale, šefovi zovu Borisa da hitno dođe nazad u Beograd, gde onda biva uhapšen i osuđen na 45 dana Padinjaka zbog njegovog "protestvovanja" zbog hapšenja njegove žene i njenih revolucionarnih kompanjona.

    Boris Tadić ubrzo posle ovoga (1985) odlazi na odsluženje vojnog roka u Sarajevo, gde po prvi put doživljava nervni slom i time otpočinje javna manifestacija njegovog poremećenog mentalnog zdravlja. Šefovi KOSa ovo veste prikivaju, a mama Nevenka preuzima na sebe lečenje jakim lekovima svoga mezimca.

    Videvši da od para koje je kao doušnik KOSa dobijao, nije moguće da živi, u situaciji kada se komunizam počeo da urusava širom sveta, Boris se obraća svom tati, koji je u međuvremenu postao važna figura nove politicke stvarnosti u Srbiji. Kao suosnivac DS i lični prijatelj zemljaka i "jahača popova" D. Mićunovića, tata Ljuba bez problema ubacuje svoga sina u novoosnovanu stranku. Boris nema problema ni sa svojim staresinama iz KOSa, koji su i sami želeli da ubace svog čoveka u jednu od najvećih opozicionih stranaka.

    Boris postaje sekretar glavnog odbora, a potom i Podpredsednik Izvrsnog odbora DSa. Privatni život Borisa je takođe počeo da se menja. Zbog poznatih događaja 90tih, sa ostrva se vraća u Beograd i njegov "prijatelj" N. Krstić, gde je kao doktor, lečio ustaše. Sa druge strane i porodica (koja nikada nije volela Veselu) i novi predsednik stranke Z. Đinđić vrše pritisak na Borisa da se ratosilja Veselinke. Boris je naravno morao da pita i gazde iz KOSa koji su shvatili da im Veselinka više ne treba i da će njihov štićenik napraviti mnogo bolju karijeru sa nekom zgodnijom i manje kompromitovanom ženom. Osim toga i sama Vesela više nije imala iluzija o svom braku. Mentalni problemi njenog supruga sve više su dolazili do izražaja. Njen muž je sve više ispoljavao svoj psihopatski karakter kroz premlaćivanje svoje supruge. Osim toga, sve manje je krio pred ženom prirodu svoje veze sa N. Krstićem. Shvativši da je svoje najbolje godine provela uz psihopatu, koji je održavao protivprirodne odnose sa svojim 'najboljim" drugom i na sve to saradnika KOSa, koji je ne samo otkucavao svoju ženu i njene prijetelje, već i doveo do njihovog hapšenja, ova žena biva potpuno zgađena svime i odlazi u manastir gde nalazi svoj duševni mir i postaje kaluđerica. Sada su konačno otvoreni svi putevi meteorskom usponu Borisa Tadića!"

    Šta reći na sve, za monahinju znam jer od jedne prijateljice tetka je sa dotičnom u istom manastiru.
    politika_srbija- 84230 - 09.04.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Srbija danas


    SRBIN. INFO - Srpske brze internet novine

    Objavljeno: 7. april 2013. godine

    Drugosrbijanska panika zbog ruske podrške Srbiji

    Vanredno stanje u redovima drugosrbijanskog kartela.

    Upravo ovako bi moglo da se opiše stanje među briselskim pionirima posle otvorene i konkretne podrške Rusije, koja je srpskom narodu jasno pokazala da bi ultimatume oko Kosmeta trebalo odbaciti i napraviti potpuni zaokret u spoljnoj politici.

    Partije, NVO organizacije i mediji po ukusu Vašingtona ovih dana su dobili novu agendu ponašanja koja se svodi na jedno: povesti opšti rat u javnim nastupima protiv Rusije i srpskih nacionalnih interesa.

    Da vidimo šta je sve bilo na propagandnom repertoaru. Prvo se povampirio Vuk Drašković sa izjavom kako je "Kosovo nezavisna država i to niko ne može da promeni".

    Na red je došao Čankov LSV sa zahtevom da se protera ruski ambasador. Zatim je list Danas uz asistenciju B92 lansirao besmislen i loše osmišljen tekst o tome da je Rusija 1991. godine prodala nekakvo naoružanje Sloveniji.

    Hajci se pridružio i Insajder, koji priprema serijal u kojem će "otkriti sve detalje o posledicama Energetskog sporazuma Srbije i Rusije, ulaganju u Južni tok koji predstavnici vlasti nazivaju projektom veka".

    Na kraju, novo žarište u Srbiji najavio je i visoki lider DS Bojan Pajtić, koji polako pokreće temu "vojvođanskog pitanja".

    Na mig sa Zapada, dobro uigrana ekipa je krnula u očajnički napad, jer su svesni da bi definitivnim raskidom sa briselskim zabludama i izgradnjom Južnog toka, Srbija nepovratno krenula u zagrljaj svog prirodnog i krvnog saveznika.

    Ono što drugosrbijanskom kartelu još jedino ide na ruku je aktuelna Vlada Srbije, koja još ne sme da raskrsti sa Briselom. Postoji i opasnost da čak i ako u utorak zvanični Beograd odbije ultimatume, ipak nastavi pregovore kako bi potpisao Ahtisarijev plan jer je on "bolji od onoga što nam je pre nekoliko dana ponuđeno". Naravno, i potpisivanje Ahtisarijevog plana bi bila klasična izdaja zemlje.

    U nastavku prenosimo tekst vojnog analitičara Aleksandra Jugovića, koji objašnjava zbog čega je priča o ruskoj prodaji oružja Sloveniji izmišljena priča:

    Nekadašnja Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) je poslednja respektivna vojna sila na prostoru Balkana u evropskim razmerama i po savremenim svetskim merilima. Sve oružane formacije država koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije su po kapacitetima, kadrovima, obuci, naoružanju i vojnoj opremi daleko ispod nekadašnje JNA.

    O snazi JNA govori i podatak da je najveći deo naoružanja i vojne opreme kojim se Vojska Srbije suprotstavila NATO agresiji i vodila odbrambeni rat protiv oko 600 puta nadmoćnojeg neprijatelja upravo samo deo nekadašnjeg arsenala JNA.

    Pisanja u pojedinim novinskim člancima i falsifikovanje istorijskih događaja i činjenica koje se "sasvim slučajno" pojavljuje upravo u vreme kada Zapadne zemlje i Albanija nastoje da konačno finalizuju i diplomatskim pritiscima i ucenama legalizuju otimanje Kosova i Metohije od Republike Srbije imaju dvojaku nameru:

    1) pokušaj da se Republika Srbija predstavi kao zemlja koja nema iskrenog i odanog saveznika u današnjem svetu, što svakako nije tačno. Pored Rusije, koja je naš tradicionalni saveznik tu je i niz drugih zemalja koje su nam mnogo puta pružale bezrezervnu podršku. Tu su i pojedinci u drugim zemljama, čiji je najsvetliji primer nekadašnji major oružanih snaga Francuske Bimel, su pokazivali da narodi ovih zemalja nisu "poslušno stado" koje su Amerika i večiti neprijatelj Srbije Nemačka poveli u rat za naše uništenje.

    2) Diskreditaciju Rusije koja je u lancu odbrane Kosova i Metohije koji su činile Srbija-Rusija-Kina bila i još uvek je najjača karika.

    Da je tvrdnja samozvanih novinara, čija smo imena već zaboravili, netačna nema razloga da dokazujemo i pružamo argumentaciju sa aspekta tadašnjeg istorijskog vremena i trenutka, ali ćemo izneti samo par činjenica koje oni svakako znaju ali ih vešto skrivaju želeći da sakriju svoju istorijsku ulogu izdajnika:

    - Bivša JNA je situaciju u Sloveniji mogla da reši u vojničkom smislu za najduže dve nedelje,

    - JNA se spremala za opštenarodni odbrambeni rat a ne za građanski gde će biti izdana od ljudi za čiju se odbranu predano spremala,

    - Da je JNA bila okupatorska zar Slovenija 45 godina (od 1945. do 1990. godine) ne bi dala makar jednog junaka koji bi se latio oružja da je brani,

    - Kakav su tretman i u vreme sukoba imali vojnici slovenačke nacionalnosti u jedinicama JNA, gde ni jedan nije bio maltretiran niti omalovažavan, nasuprot nastupa koji su "slovenački teritorijalci" imali prema vojnicima JNA, gde su mnogi pogođeni s leđa i često stradali jer su i po nekoliko časova bili bez ukazane prve pomoći.

    Nije isključeno da je najnovija knjiga unapred naručeni i verovatno dobro plaćeni istorijski falsifikat od strane Nemačke, večitog i najvećeg evropskog neprijatelja Srbije, koja je usmerena kako protiv nas tako i protiv Rusije. Ono što Nemačka dobro zna, a nastoji da prikrije, je njena sadašnja i buduća zavisnost od energenata iz Rusije, pre svega nafte i gasa koji će umnogome kontrolisati njenu nadmoć nad evropskim zemljama u godinama koje su pred nama.
    politika_srbija- 83929 - 25.03.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Političke igre protiv Srba se nastavljaju


    SRBIN. INFO
    Srpske brze internet novine
    ponedeljak - 25. mart 2013


    Objavljeno: 25. mart 2013.
    Antić: Srbi nisu odgovorni za Prvi svetski rat

    Zloupotreba istorije je nastojanje pojedinih predstavnika vlasti u BiH i međunarodne zajednice da 100-godišnjicu ubistva austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda predstave kao prvi teroristički akt na prostoru Balkana, a Srbina Gavrila Principa kao prvog teroristu - ocenio je istoričar Čedomir Antić.

    Čedomir Antić - istoričar

    Reč je o pokušaju da se evropsko jedinstvo zasnuje na netačnoj tvrdnji da su Srbi i Srbija gurnuli Evropu i svet u Prvi svetski rat, kaže Antić.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, izjavio da pojedini predstavnici vlasti BiH, u saradnji sa nekoliko stranih ambasada, pripremaju obeležavanje 100-godišnjice Sarajevskog atentata, na kojoj se želi prikazati da je Princip prvi terorista sa prostora Balkana i to Srbin.

    "Nedopustivo je da se svetu ponovo pošalje poruka da su Srbi glavni remetilački faktor Balkana, a ne glavni narod na Balkanu", rekao je Dodik, ocenjujući da je to još jedan u nizu stalnih pokušaja da se Srbi stave na negativnu stranu.

    Otkrio je da ambasade Francuske i Austrije u Sarajevu daju logistiku za takvu satanizaciju.

    Antić je istim povodom rekao Tanjugu: "Zloupotreba istorije u političke svrhe je česta. Uostalom, politika je, između ostalog, i nastojanje da istorijska iskustva, udružena sa sadašnjim težnjama, postanu budućnost. U ovom slučaju jasno je ko zloupotrebljava istoriju".

    Ocenio je da iza takvih pokušaja stoje nekadašnje evropske sile, koje su posle čitavog veka ratovanja morale da se pomire i ujedine kako bi sačuvale globalni značaj.

    "Vekovi međusobnih sukoba i rivalstava, kolonijalne imeprije i ideološke svetovne religije su odneli nebrojane živote, nanele veliku štetu i odnele basnoslovan novac, sada je najlakše evropsko jedinstvo iskovati na netačnoj tvrdnji da do ratova ne bi došlo da Srbi i Srbija nisu gurnuli Evropu i svet u rat", istakao je Antić.



    Milorad-Dodik

    Nauka je, dodao je, odavno dokazala da je Sarajevski atentat bio povod, a ne uzrok svetskog rata, podsetivši da je nemački istoričar Fric Fišer još pre 50 godina jasno dokazao da su elite nemačkog Drugog rajha želele i izazvale rat.

    Antić je podsetio i da u vreme Sarajevskog atenata u svetu nije postojao savremeni terorizam i da Franc Ferdinand nije bio ustavni monarh ubijen u parlamentu u Beču, već da je bio ubijen u zemlji koju je Austro-ugarska okupirala protiv volje većine njenog naroda i kasnije anektirala protivno međunarodnim ugovorima.

    "Na Vidovdan je došao u većinski srpski grad i prisustvovao manevrima vojske koja je u dva navrata za četiri godine izašla na granice Srbije i Crne Gore, preteći da ih okupira", ukazao je Antić.

    Niko razuman ne može da odobrava akt nasilja kakav je atentat, ali, dodao je, to vreme je bilo drugačije od današnjeg.

    "Sramotna su tumačenja pojedinih bošnjačko-muslimanskih političara i intelektualaca o Prvom svetskom ratu i kontinuitetu srpske krivce za terorizam i progon drugih naroda", kaže Antić.

    Iako su Austro-ugarskoj odani pripadnici muslimanske milicije (šuckori) progonili i ubijali Srbe u BiH posle rata, ne samo da nije došlo do organizovane odmazde, već su muslimani po prvi put, makar i na kratko, postali deo moderne demokratske evropske države, istakao je Antić.

    On je ukazao da su njihovi predstavnici gotovo neprekidno bili u vlasti jugoslovenske monarhije i omogućili donošenje Vidovdanskog ustava".

    Bečka filharmonija je potvrdila učešće na obeležavanju 100-godišnjice u Sarajevu, a Antić smatra da bi ustanove Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda Crne Gore treblo da udruže snage i najpre održe veliki zajednički međunarodni skup pod okriljem dve vlade i dve akademije nauka u Beogradu, a potom i niz manjih skupova.

    "Potrebno je izdvojiti određena sredstva da radovi naučnika od svetskog ugleda iz inostranstva i naših krajeva budu dobro honorisani i sakupljeni ranije, prevedeni na engleski, objavljeni i distribuirani širom sveta. Treba da produciramo kvalitetne dokumentarne filmove na srpskom i stranim jezicima", smatra Antić.
    politika_srbija- 83627 - 14.03.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Ružica Đinđić - bogata udovica


    Da li je Ružica Đinđić najbogatija žena u Evropi?

    Još se istražuje šta je sve, koliko i kod koga ostalo iza pokojnog Zorana Đinđića, ali će tek prava istraga pokazati kako je to što je ostalo u rukama njegove udovice preko noći preraslo u pravo, veliko, neobjašnjivo bogatstvo

    Piše: Milovan Brkić

    Nemačka kancelarka Angela Merkel je prilikom zvanične posete Beogradu, posetila i udovicu bivšeg premijera Zorana Đinđića. Sadržina razgovora između gospođa, državne kancelarke Merkel i udovice Đinđić, nije saopštena javnosti. Zvanično, između dve gospođe vođen je razgovor o Fondu za unapređenje talenata koji nosi ime ubijenog premijera. Upućena javnost špekuliše o tome u kom pravcu je vođen razgovor između trenutno najmoćnije žene u Evropi, možda i u svetu, nemačke kancelarke, i verovatno jedne od najbogatijih žena na kontinentu, gospođe Đinđić!

    Kada je streljan 12. marta 2003. godine, pokojni premijer je u radnoj knjižici imao samo dve godine i šet meseci radnog staža! Njegova supruga Ružica ima ga još manje. Njeno bogatstvo je još uvek tajna za srpsku javnost, a naročito količina novca u kešu, kojom raspolaže ova vesela i bogata udovica.

    Kada je u januaru 2001. godine postao premijer Srbije, Zoran Đinđić je već najtešnje bio povezan sa "surčinskim mafijaškim klanom". Na to je ukazao i bivši pripadnik SDB Momir Gavrilović, ali je ubrzo posle posete kabinetu tada saveznog predsednika bio likvidiran. Gavrilović je tada rekao da su određeni ljudi sumnjivih biografija iz Surčina uvezli građevinske mašine bez plaćanja carine. Radi se o mašinama za asfaltiranje, koje su na kredit kupljene u Nemačkoj, i bile su angažovane na poslovima u Srbiji (pre svega, na popravci kolovoza na Ibarskoj magistrali i autoputu Beograd-Niš).

    Taj posao, koji se finansirao sredstvima od strane pomoći, a realizovan je preko Ministarstva saobraćaja, na čijem čelu je bila članica DS Marija Vukosavljević Rašeta, Đinđiću i njegovim kompanjonima trebalo je da donese čistu zaradu od oko dve stotine miliona maraka.

    Svi ovi poslovi odvijali su se i preko Dragana Markovića, Đinđićevog kuma i vlasnika firme Krmivo-produkt iz Surčina.

    Požnjeo gde god nije posejao

    Kada se početkom devedesetih godina vratio iz Nemačke u Srbiju, Zoran Đinđić je imao reputaciju uglednog agenta nemačke obaveštajne službe BND. On je imao tačno definisane zadatke delovanja, ali agenti, uglavnom, za svoj rad dobijaju mnogo manje novca nego što javnost pretpostavlja.

    Po dolasku u Srbiju, njega je godinama finansirao Miodrag Kostić Kole, biznismen iz Novog Sada, vlasnik preduzeća "MK" i direktor Demokratske stranke. Prema sopstvenom priznanju, Kostić je Demokratskoj stranci svakoga meseca davao pedeset hiljada maraka! Koliko je od tog novca završilo u Đinđićevom džepu?

    Kostić je u proleće 2001. bio glavni protagonista afere sa utajom milionskog iznosa poreza, na šta je ukazao Narodni pokret otpora. Kostić, koji je bio i vlasnik fudbalskog kluba Vojvodina, sredinom oktobra je pretio i Miroslavu Vislavskom, bivšem predsedniku novosadskog fudbalskog prvoligaša, da će ga proterati iz Novog Sada, da će mu polomiti sve kosti, da će ga strpati u zatvor i ubiti! "Demokratski", nema šta.

    Zoran Đinđić je postao vlasnik stana od 150 kvadrata na Studentskom trgu broj 8 u Beogradu. Taj stan je, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera Demokratske stranke, kupio za 150 hiljada dolara, novcem koji je prisvojio od američke pomoći za Demokratsku stranku 1990. godine. Đindić je došao i u posed vile na Senjaku, u Driničkoj broj 1, i u Novim Banovcima, ulica Beogradska 50.

    Treba se podsetiti da je Đinđićeva vila na Senjaku izgrađena za samo dva meseca, da je odlikuje holivudski glamur i da u potpunosti baca u zasenak eksterijer elitnog beogradskog naselja. Samo ograda oko kuće na Senjaku, izrađena od najboljeg švedskog čelika, visine oko tri metra, sa brojnim ukrasima, koštala je nekoliko stotina hiljada maraka. Troškove podizanja platila je Vlada Srbije. U to vreme Đinđić je i sam prizna(va)o da poseduje akcije u firmi Koka-kola, a prema pouzdanom izvoru iz Vlade Srbije iz tog perioda, vlasnik je i jednog preduzeća u mađarskom gradu Kečkemetu.

    Nemački dnevni list Junge Welt objavio je 2002. godine da je čovek koji je korumpirao bivšeg vojnog ministra Rudolfa Šarpinga (kancelar Šreder zbog ovog skandala izbacio ga je iz vlade!) takođe "sponzorisao" i premijera Srbije Zorana Đinđića.

    Poslednjeg dana decembra 2000. godine, tada kandidat za premijera Zoran Đinđić dočekao je na surčinskom aerodromu Nikola Tesla srpskog biznismena iz Švajcarske Stanka Subotića Caneta. Kola u kojima se nalazio gospodin Đinđić prišla su Canetovom avionu na samoj pisti. Canetu je dobrodošlicu poželeo gospodin Đinđić, preuzimajući poveću kesu sa novcem, u kojoj je bilo 50 miliona nemačkih maraka! U kešu!

    Sa dozvolom svojih poslodavaca i švajcarskih vlasti, gospodin Subotić je doneo novac budućem premijeru da osigura tržište za kompaniju Britiš ameriken tabako (BAT) i tako dobije tržište i za sebe.

    Nije lako s parama!

    Očigledno je da je pokojni Đinđić umeo da sakrije trag ogromnim količinama novca u kešu. U tome je imao pomoć i nemačkih obaveštajaca, ali je istovremeno bio u velikom strahu od američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji ga je, zvanično, podržavao u vođenju politike, ali je Zoran bio uveren da mu baš ambasador Montgomeri pakuje duvansku aferu preko zagrebačkog lista Nacional.

    Velike količine novca u kešu premijer Đinđić je, u prvoj godini svoje vlasti, iznosio i diplomatskom poštom, a gospodin Subotić je, kao čovek od iskustva, umeo da mu otvori firme u inostranstvu. Kada je premijer optužen da je u inostranstvo putovao Subotićevim avionom, mnogi su znali da je, ustvari, vlasnik tog aviona - Zoran Đinđić!

    Dok nije streljan, Zoran Đinđić je umeo da napravi novac. Jednostavno, zvao je na razgovor biznismene, počev od Bogoljuba Karića, pa redom, zahtevajući da mu na račune u inostranstvu prebace novac. Račune je otvarao u bankama na egzotičnim ostrvima, kojima se teže ulazilo u trag. Deo novca Điniđić je ulagao i u kompanije u Nemačkoj.

    Kada je premijer streljan, a nakon okončanja vanrednog stanja, počelo se raspravljati i o njegovoj zaostavštini. Vila u kojoj je do streljanja živeo premijer, odlukom Koštuničine vlade poklonjena je njegovoj udovici Ružici i njenoj deci, radi njihove bezbednosti.

    Prvi opštinski sud u Beogradu, u ostavinskom postupku, budući da premijer nije ostavio testament, kao jedine naslednike njegove imovine oglasio je Ružicu Đinđić i njeno dvoje dece. Rešenje o ostavini, koje je potpisao tadašnji predsednik ovog suda, a danas pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić, načelno je i njime se utvrđuje pravo na nasleđe celokupne imovine. Posebnim, dopunskim rešenjima, kucanim u samo jednom primerku, sud je gospođu Ružicu oglašavao naslednikom imovine, računa u bankama, aviona i akcija koje je imao pokojni Zoran. Na ovaj način, isto kao i u slučaju pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, javnost je izigrana i nije imala uvid u to šta ostaje iza pokojnika.

    Crnilo na vidiku

    Imovinu streljanog premijera upućena javnost procenila je na preko milijardu maraka! Pokojni Đinđić je, tvrde izvori Tabloida, velike svote novca držao i na računima svojih prijatelja. Neki su to prećutali, pa je udovica morala da ih podseća. Prvi koji se javio bio je Stanko Cane Subotić, obaveštavajući udovicu o Zoranovom stanju računa u njegovom vlasništvu.

    Nedavno se gospodin Subotić oglasio saopštenjem na konferenciji za štampu, tvrdeći da je udovici Zorana Đinđića predao više od milion evra, koji su bili na nekom inostranom računu, te da mu je bilo potrebno vremena da ih podigne i u kešu preda Ružici. To je razbesnelo Borisa Tadića, koji je Canetu, preko Dragana Šutanovca, poručio da je "ljut na njega zbog lošeg držanja".

    Bogata udovica Zorana Đinđića, koja je u mladosti bila saradnica Službe državne bezbedosti i služila za podvođenje značajnim ličnostima (zvali su je Ruška-puška), počela je da se bogati još više. Čovek koji oponaša njenog muža, Dušan Petrović, omogućio je Ružici da postane suvlasnik Viktorija grupe, koja ima monopole na poljoprivredne proizvode i na sve dotacije Vlade po tom osnovu. Srpski malinari su dobili batine od žandarmerije, jer Ružica ima monopol na izvoz malina i želi da plaća nisku otkupnu cenu malinarima.

    Da li je gospođa Angela Merkel, možda, ovoj pohlepnoj i bestidnoj ženi nudila azil u Nemačkoj, ili neko važno mesto u budućoj Vladi Srbije?Ako je tako, onda se Srbiji crno piše.

    Ekipa snova

    Među imenima onih koji su zadržali Đinđićev novac su, tvrde upućeni, i Čedomir Jovanović, Vladimir Beba Popović i Zoran Janjušević. Ova trojica su, osnovano se sumnja, i učestvovala u Đinđićevom streljanju. Na dan premijerovog streljanja, Čedin tast Mijat Savić bio je ispitivan pred istražnom sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu, povodom zahteva tužilaštva.

    Gospodin Savić je zamolio sudiju da mu odobri da ne isključuje mobilni telefon, jer očekuje jednu veoma važnu vest. Sudija je dozvolila Saviću da ne isključuje telefon, a kada je telefon zazvonio, Zoran Janjušević je obavestio Savića da je - "onaj gotov"! Čedomir Jovanović se istog dana vratio sa skijanja, a Vladimir Popović, koga je Zoran oterao iz svog okruženja zbog potvrđene vesti da Beba održava seksualne odnose sa Ružicom, dobio je svojih pet minuta.

    Engleska obaveštajna služba organizovala je Đinđićevo ubistvo, u kojem Ružicina uloga još nije rasvetljena.
    politika_srbija- 81993 - 28.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Odgovor Vatikancima


    Članak objavljen u "Tabloidu" broj 272 na stranicama 36 i 37, pod naslovom "Sive eminencije i njihove šarene laže", iznenadio je sve čitaoce ovog lista. U tom članku su popljuvani svi srbski istoričari i naučnici na najvulgarniji i najnedostojniji način. Pa da objasnimo šta je to i o čemu se radi.

    U 17. veku Vatikan je prišao nametanju svoje supremacije evropskim narodima krojeći njihovu istoriju prema svojim ciljevima. Naravno, mi Srbi kao jedan od stubova Pravoslavlja smo najgore ocrnjeni. Mi smo jednim potezom pera preimenovani od jednog starog kulturnog naroda, koji je dao Evropi temelje kulture i civilizacije i iznad svega pismenost, u neodređenu grupu varvara koji su se iz nekih močvara pojavili u sedmom veku. Kao takvi mi smo predstavljeni kao uljezi na tuđu teritoriju, otimači i razbojnici. Glavni cilj te priče jeste oduzimanje Srbima tapije istorijskog prava na zemlje u kojima žive. Time je izvršen kulturno istorijski genocid nad Srbima i postavljeni temelji svih kasnijeh genocida koji su usledili i koji su još u toku. Otuda proizlazi savremeno shvatanje na Zapadu da nije greh ubiti Srbina, greh je biti Srbin.

    Ova genocidna istorijska postavka nametnuta je Srbima na Berlinskom kongresu 1878. godine i ona je zastupljena još i danas u našoj prosveti i crkvi. Obnovljena srbska istorijska škola razbila je potpuno te genocidne istorijske laži i uspostavila istinsku istoriju zasnovanu na nauci. U pitanju je opšta reforma istorije koja dobiva sve širu podršku u Rusiji, Americi, Britaniji i još u nizu drugih zemalja. Vatikanci su ostali bez i jednog argumenta, poraženi i pregaženi. I evo njihove reakcije, pljuvanje po ljudima. Na čelu vatikanskih stražara u Srbiji nalazi se profesor Radivoje Radić, vizantolog, naravno. Mi smo prepoznali njegov rečnik i stil i zaključili da je on pisac ovih mizernih budalaština. Potpisnik je, ili su ga potpisali, njegov katolički brat Stanislav Živkov, Hrvat, koji se izjašnjava da je "Hrvat". U toj kriminalnoj antisrbskoj raboti saučesnik je vlasnik i urednik "Tabloida" Milovan Brkić. Da li je to objavio zbog para ili nečeg drugog, videćemo na sudu.

    Akademik dr Jovan I. Deretić

    Prema zakonu o štampi dužni ste da objavite ovaj odgovor.
    politika_srbija- 81047 - 31.12.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Neki ne zaslužuju da žive tamo gdje su rođeni


    Ćosićev pljuvač nikada nije pročitao ni jednu Ćosićevu knjigu

    31. decembar 2012. godine

    I za glupost treba imati talenat: Ispljuvao jednog od najvećih srpskih pisaca iako nije pročitao ni jednu njegovu knjigu.


    Miloš Ćirić iz Beograda u životu je pročitao mnogo knjiga, ali ni jednu Dobrice Ćosića. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a sada je na masteru na Univerzitetu umetnosti.

    Nije član ni jedne stranke. Ali, on je student koji je odgovorio na apel Dobrice Ćosića studentima iz sveta da se vrate u Srbiju.

    Ćirić za "Blic" ne želi dodatno da objašnjava šta zamera poznatom piscu, šta ga je nateralo da mu odgovori i zašto i on želi da ode iz zemlje.

  • Sve što bih rekao za medije, skrenulo bi pažnju sa suštine stvari, a to je politika Dobrice Ćosića i njemu sličnih koja uništava ovu zemlju i zbog koje mladi ljudi sve više odlaze iz Srbije.

    Sve što sam imao da kažem, rekao sam u pismu. Poenta nije u meni, već u onome što pismom poručujem - kaže Ćirić.

    Dobrica Ćosić je u pismu kao najveći poraz Srbije ocenio upravo odliv pameti i pozvao srpske studente da se organizuju u bratstvo za širenje istorijske istine o svom narodu "koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj". Ćirić, pak, u odgovoru akademiku, koji počinje sa "Nepoštovani Dobrice Ćosiću", navodi da planira da ode iz Srbije kako bi pobegao od Ćosića i sličnih čija je politika "učinila život u ovoj državi nepodnošljivim".

    Ćirić ima 27 godina, a prema podacima o njemu sa društvenih mreža, levičar je i antifašista. Javno je podržao održavanje gej parade u Beogradu, osudio nasilje sveštenika SPC Branislava Peranovića i pedofiliju vladike Pahomija.

    Na majskim izborima podržao je "bele listiće" i smatra da je za takav način glasanja u velikoj meri krivo "samouništavanje LDP".

    Odmah posle izbora, na njegovom Fejsbuk profilu osvanuli su išarani glasački listići na kojima je pisalo "dečko Leye Keller" (Tviter presudonim Biljane Srbljanović), "Teofil forever (kolumunista "Vremena" Teofil Pančić)" i "Miljenko" (hrvatski književnik Miljenko Jergović).
  • Idi na stranu - |1|2|