fix
Logo
fix
Nalazite se na Politika-POLITIKA_AMERIKA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

politika_amerika- 101055 - 13.08.2017 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

O Trampu, američkoj demokratiji i njegovom uticaju na Srbiju


politika_amerika- 99217 - 21.01.2017 : Vladimir Kovacevic Ljubovija - best (0)

Informacije moga oca


Kako mogu privatno da kontaktiram Željka Tomića zbog informacija moga oca?

RE: Informacije moga oca



Vladane,

možeš da to uradiš na dva načina:
  • Pošalji email na slavicnetŽhotmail.com
  • Upiši poruku na ovaj forum, ali sa naznakom da je to privatna poruka, tj. nije za objavljivanje.

    Najbolje je da to uradiš istovremeno na oba načina, jer email ne čitam tako često.
  • politika_amerika- 99199 - 20.01.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Ipak neko iz Republike Srpske


    Željka Cvijanović i Snježana Dodik na inauguraciji u Vašingtonu

    SARAJEVO/BANjALUKA - Vest da će premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović i supruga predsednika RS Snježana Dodik prisustvovati danasnjoj inauguraciji izabranog predsednika SAD Donalda Trampa na Kapitol Hilu uznemirila je duhove u Federaciji BiH.

    Oglasilo se tim povodom odmah ambasador BiH u SAD Haris Hrle, koji je za sarajevski portal Kliks rekao da Cvijanović nije u službenoj poseti SAD i da neće prisustvovati inauguraciji Trampa. Cvijanovićeva, međutim, to demantuje i poručuje da je reč o zvaničnom pozivu za inauguraciju izabranog predsednika SAD.

  • "Željka Cvijanović se ne nalazi u službenoj poseti Vašingtonu niti će prisustvovati službenim aktivnostima vezanim za inauguraciju predsednika Donalda Trumpa", rekao je Hrle.

    Uz opasku da Cvijanovićeva očito privatno boravi u SAD, Kliks postavlja pitanje opravdanosti njenog boravka i trošenja, kako se navodi, novca građana RS na privatna putovanja.

    Portal konstatuje i da Vlada RS javnosti nije objasnila zbog čega je, kako navode, privatno putovanje Željke Cvijanović od ključnog značaja za Vladu RS-a i Republiku Srpsku u celini.

    Cvijanović je s druge strane poručila da je počastvovana i ponosna što će danas u Vašingtonu prisustvovati inauguraciji novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa i na taj način predstavljati institucije i građane Srpske.

  • "Građani Republike Srpske očekuju i uvek su očekivali da njihove institucije imaju dobru saradnju sa svim zemljama sveta, posebno sa važnim državama kao što su SAD", rekla je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.

    Ona je izrazila očekivanje da će nakon dolaska Trampa na čelo SAD mnoge stvari u svetu biti drugačije i bolje.

    Premijer Srpske je naglasila da je inauguracija američkog predsednika veliki i važan događaj i ujedno prilika za razgovore sa značajnim ljudima koji će biti deo nove američke administracije.

    Cvijanovićeva je navela da je Predstavništvo Republike Srpske u Vašingtonu već imalo razgovore sa visokim zvaničnicima, koji će biti nastavljeni nakon inauguracije na svečanosti kojoj će lično prisustvovati.

  • "Očekujem da ćemo imati bolje razumijevanje za ono što jeste BiH i da ćemo negovati i razvijati kontakte na dobrobit svih nas", istakla je Cvijanovićeva.

    Ona je dodala da bi bilo dobro da ovom događaju prisustvuje i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, što nije bilo moguće zbog javnosti već poznatih okolnosti.

    Cvijanovićeva je demantovala spekulacije koje su objavili pojedini mediji o troškovima njenog boravka u Vašingtonu.

  • "Reč je o zvaničnom pozivu i ovo nije stvar koju treba svoditi na određena finansijska pitanja. Nisu tačne spekulacije da je za ovaj događaj izdvojena određena suma novca. Dolazak ovde u finansijskom smislu za Srpsku je jednak odlasku predsednika vlade ili ministra finansija na razgovor sa MMF-om kada treba da se plati putna karta i smeštaj", pojasnila je Cvijanovićeva.

    Ona je istakla da takve spekulacije neće umanjiti značaj i ponos koji oseća zato što ima priliku da prisustvuje ovakvom događaju, preneo je RTRS pozivajući se na Srnu.
  • politika_amerika- 99195 - 20.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (6)

    Završena ceremonija proglašenja 45. američkog predsjednika


    Upravo ovog trenutnka je završena ceremonija proglašenja novog američkog predsjednika.

    Donald Tramp je izašao na podijum sa drečavom, crvenom kravatom koju mu je vjerovatno poklonio Putin dok je poslednji put boravio u Moskvi.

    U pratnji našeg Tramponje je bila i Melanija, čije lice je bilo vidno zabrinuto. Ne znam da li ima nekih problema, ili se jednostavno ne može nositi sa pritiskom trenutka. Još jednom treba naglasiti da je prva dama Amerike u više navrata izjavila da perfektno govori srpski - ne hrvatski ili bosanski već srpski. To joj piše i u biografiji.

    Tramp je ostao doslijedan svojim predizbornim obećanjima. Najprije se zahvalio prethodnoj administraciji, a onda ih je "ojadio" u svom govoru. Rekao je da je završeno vrijeme kada je administracija upravljala Amerikom zbog radi svojih interesa - vlast se ponovo vraća narodu. On kaže da je došlo vrijeme da se više ne priča u prazno, treba nešto i raditi: zatvoriti granice, otvarati radna mjesta, stvarati nova prijateljstva (valjda misli i na Ruse) i učvršćivati stara.. .

    Ipak, najvažnija poruka je da će da se svim silama boriti protim islamskog fundamentalizma. Nadam se da je pri tome mislio i na Bosnu!
    politika_amerika- 99165 - 17.01.2017 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (5)

    Dodik u sendviču između Obame i Trampa


    Sve je počelo tako što je Mile Dodik, zahvaljujući jednom svom prijatelju iz Trampovog tabora, bio pozvan da prisustvuje svečanoj ceremoniji proglašavanja novog američkog predsjednika, koja će se održati 20. januara 2017. godine.

    Nakon što su za ovo saznali i muslimani, požalili su se američkoj ambasadorki u Bosni, pa ona Dodiku nije odobrila vizu. Dodik je bio dovoljno otresit da joj nakon toga, u razgovoru preko telefona, kaže da su njeni dani u Sarajevu već odbrojani - Tramp će vjerovatno veoma uskoro postaviti drugog ambasadora za BiH. Pored toga, provukao joj je kroz uši da on ima srbijanski pasoš, pa će drugi put vizu tražiti u drugoj državi.

    Za neupućene treba napomenuti da Predsjednik Republike Srpske ima diplomatski pasoš, pa je dobijanje vize za bilo koju zemlju puka formalnost.

    Izgleda da je sve ovo silno razazlilo bosansku ambasadorku. Neosporno je i to da se ona veoma dobro "oparila" za vrijeme svoga boravka u Sarajevu, pa je odlučila da Dodika tuži gospođi Klinton, koja je nakon toga na našeg predsjednika nahuškala svog crnog buldoga. Elem, nakon toga je "Amerika" uvela sankcije Miloradu Dodiku.

    Epilog priče je da Dodik ne može da putuje u Vašington 20. januara čak ni pomoću srbijanskog pasoša. Utješno je i to da je Tramp već nagovjestio da će sve ove Obamine sankcije ukinuti čim se popne na presto, tj. istjera onog crnog čovjeka iz Bijele kuće.

    Stvari u Americi su se dobro zaoštrile. Meni se čini da će u roku od 3 mjeseca na Trampa biti izvršen i atentat, nakon koga će sve obavještajne agencije u Americi dugo vremena tragati za naručiocima tog istog atentata, a da ih pri tome nikada ne pronađu.

    Nedavno mi jedna prijateljica reče da više ništa ne pričam, jer šta god kažem ono se i ostvari. Naravno, nisam protivnik Trampa, želim mu dugovječan život i uspješnu političku karijeru. Upravo zbog toga ovu moju "prognozu" nisam rekao već napisao, tako da se iskreno nadam da se neće i ostvariti.
    politika_amerika- 99143 - 15.01.2017 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    NATO integracije


    Sada su aktuelne priče o NATO savezu i kako se postaviti u odnosu na isti. Ponekad Dodik stidljivo progovori na ovu temu i kao treba raspisati referendum. Pri tome Dodik zaboravlja da je Narodna skupština Republike Srpske još 2005. godine donijela deklaraciju o pristupanju NATO savezu, a na nivou BiH je donesen Zakon o odbrani. Za oba ova dokumenta su glasali poslanici SDS, SNDS i PDP i u skupštini Republike Srpske i u parlamentarnoj skupštini BiH. Umjesto što prodaju maglu srpskom narodu bilo bi bolje da makar nekada počnu govoriti istinu i objasne argumentovano koji je to bio naš nacionalni interes da krenemo u pravcu NATO integracija. Ako neko misli da ja lupam gluposti neka uzme Službene glasnike Republike Srpske iz 2005 godine i provjeri da sve u njema piše.
    politika_amerika- 98865 - 04.01.2017 : Feniks Republika Srpska - best (3)

    Ko je dobio rat u Bosni?


    Evo, prošlo je nešto više od 20 godina od kako je rat u BiH prestao, konkretne zaključke o uzrocima rata, ratnim dešavanjima i o kraju rata svaka strana vidi na svoj odgovarjući način.

    Osnovna pitanja o svakom ratu su najčešće ko je započeo rat, ko je bio na strani pravde i ko je pobjedio!

    Objektivna činjenica je da su raspad Jugoslavije planirali zapadni moćnici iz strateških, a naročito iz ekonomskih razloga. Logično je da su Srbi bili jedini narod zainteresovan za opstanak i odbranu te države i da je pravdednost bila održati datu zakletvu da ćemo braniti sopstvenu državu a ne podržavati interese rušilačkih faktora.

    Kraj rata nije donio pobjedu ni jednom od tri zaraćena naroda u BiH jer rat je dobila upravo četvrta strana koja je i osmislila plan po principu "zavadi pa vladaj" a koji su sproveli u mnogim zemljama: Jugoslavija, Čehoslovačka, Libija, Tunis, Egipat, Irak, Saudijska Arabija, Alžir itd.

    Ako pažljivo protumačimo nametnutu zastavu BiH, koja nema ni jedan heraldistički ni istorijski simbol BiH, ali zato njome dominira plava boja, bijela zvijezda i žuta piramida, jasno nam govori o onima koji su dobili ovaj rat i ko vlada ovim prostorima. Na kovanicama i papirnim novčanicama KM takođe možemo jasno primjetiti simbole te organizacije. Najuočljivija i najčešća je piramida, a nju su kao što znamo imale Maje, Inke, Egipćani... uglavnom oni koji su svoje godpodare smatrali bogovima koji su imali jedan mali broj službenika i vojsku i ogroman broj robova.

    Ako smo imali priliku da pročitamo izjave predstavnika te organizacije koji smatraju da u svijetu treba da bude 5% bogatih, 20% njihovih službenika i 35% radničke snage a ostalih 50% su višak o kojem niko ne treba da vodi brigu i da ih treba prepustiti siromaštini, bolestima i nestanku u cilju očuvanja prirodnih resursa za onih potebnih prvih 50%.
    Ako realno sagledamo stanje u BiH, sigurno je da se taj plan ovde sprovodi, jer već imaju 20% svojih službenika, 35% radi a ostalih 50% je prepušteno samo sebi. Veliki broj stanovništva umire od karcinoma, moždanog ili srčanog udara i leukemije. Nekada je bila velika rijetkost da neko umre od pomenutih bolesti, a danas je rijetkost kada čujemo da je neko umro prirodnom smrću, ili kako bi mi rekli od starosti.

    Da li je sve što se dešava slučajno ili ne, ali trajace sve dok narod vjeruje plasiranim zabludama u medijima koji već odavno nisu narodni (kao što su nekada bili) više nego rođenim očima.
    politika_amerika- 98175 - 16.11.2016 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (4)

    Baka Milka iz Grocke: Čuvala sam decu Trampu! Zbog mene voli Srbiju!


    Donald je dobar i vredan, nije džangrizav, ne zna da mrzi ljude, a mnogo voli Srbiju, posebno srpske žene. Pozivam ga kod mene u Grocku na pravi domaći ručak, kaže Milka Milisavljević (85)

    Donald Tramp je mnogo dobar i vredan, nije džangrizav, to je čovek koji ima dobru i veliku dušu. On svakog voli, ne zna da mrzi ljude. Kod njega nema izveštačenosti, sve je prirodno... Inače, mnogo voli Srbiju, voli srpski narod i srpske žene.

    Ovo ekskluzivno za Kurir priča Milka Milisavljević, Srpkinja koja je krajem sedamdesetih i osamdesetih godina čuvala dvojicu sinova novog predsednika SAD Donalda Trampa.

    Vremešna Beograđanka, koja danas ima, kako sama navodi, "85 godina, sedam meseci i 18 dana", u Trampovoj kući provela je osam godina. On ju je, kaže, gledao skoro kao člana porodice, zbog čega se osećala kao kod svoje kuće.

    Plašio se Ivane

  • Čuvala sam Trampove sinove Donalda Džuniora i Erika. Kao dadilja sam kod Donalda provela osam godina. Dobro je plaćao, bio je darežljiv. I zamislite, za svaki rođendan mi je davao hiljadu dolara. Inače, volela sam mnogo njegovu decu, kao i oni mene. Ma, volela sam ih više nego sebe, volim ih i dan-danas. Mnogo bih volela da se opet sretnem s njima - priča naša sagovornica dok sedimo u njenom domu u Grockoj.

    Dodaje da je Tramp bio posebno pažljiv prema svojim naslednicima, te da se trudio da im posveti što više vremena.

  • Dođe kući, opere ruke, ostavi sako na svoje mesto, jer od žene Ivane nije smeo da ga baci bilo gde, i odmah grli i ljubi decu. Voleo je da ih drži na krilu i tako dugo priča s njima. Imao je običaj da ih ispituje kako su proveli dan, ali ih je ispitivao i kakva sam ja. Nije se baš nešto igrao s njima, više je voleo da razgovaraju - priseća se Milisavljevićeva i dodaje da se Tramp dobro slagao sa svojom tadašnjom ženom Ivanom, te da joj je zato žao što su se kasnije rastali.

    Napraviću mu našu hranu

    Naša sagovornica sada namerava da, ako nađe adresu, napiše pismo svom nekadašnjem poslodavcu:

  • Hoću da mu poželim sreću, kako u poslu, tako i u životu s Melanijom i decom, kao i da doveka bude predsednik Amerike. Hoću i da mu kažem da verujem da će pomoći svom narodu, ali i da će nastojati da ne bude nemira ni u jednoj zemlji. On je uvek za mir, nije za sukobe. Takođe, želela bih da ga pozovem da dođe u Srbiju. Priredila bih mu lep, pravi srpski ručak ovde kod mene.

    Voli sarme i punjene paprike, a špagete jede pravo iz šerpe

    Naša sagovornica otkriva da Tramp nije izbirljiv kada je reč o hrani, ali dodaje da je voleo sarme. - Nije birao hranu kod kuće. Ma, jeo je šta god mu se da. Nađe u kuhinji šerpu sa špagetama i uzme direktno iz nje nekoliko zalogaja. Ako se tu zateknem, kaže mi: "Ovo je odlično!" A mnogo je voleo i sarme, punjene paprike.. . Međutim, nije pio ništa, osim ponekad paradajz-soka i mleka. Jednom je sok od paradajza pio i za rođendan, i to na proslavi na kojoj je bio i Regan.

    U šetnju sam išla samo sa pištoljem u dečjoj torbi

    Milka Milisavljević otkriva da je kod sebe često imala pištolj kada je svojevremeno kao dadilja išla u šetnju s Trampovom decom. On za to nije znao:- Kad sam išla u šetnju s decom po jednom njegovom imanju, gde se ide preko šume i livada, nosila sam pištolj sa sobom. Krila sam ga u dečjoj torbi, da niko ne zna da ga imam. Strah me je bio da mi neko ne kidnapuje decu. A imala sam iskustva s oružjem, jer sam pre odlaska u Ameriku bila u JNA.

    Pobeda je obradovala - Igrala sam od sreće

    Milka Milisavljević kaže da veruje da će Tramp kao predsednik SAD pomoći Srbiji, jer on "mnogo voli našu zemlju". Da je pobedila Hilari, smatra, bila bi to katastrofa za Srbiju. Zato je, kako kaže, skakala od sreće i igrala kad je Tramp u utorak odneo pobedu na izborima.- Tramp je oduvek voleo srpski narod. Govorio je svojevremeno prijateljima da je bebisiterka koja radi kod njega iz Jugoslavije. A čula sam i da je 1999. mislio da je nepravda što je naša zemlja bombardovana. Tada je bio tužan. Govorio je: "To je mnogo dobra zemlja i dobar narod tamo živi. Šteta da taj narod tiranišu, ne zaslužuje to." Nije mogao da podnese rat i da se ljudi ubijaju. On mnogo voli Srbiju. Voli srpski narod i srpske žene. Misli da su naše žene mnogo dobre i lepe - ispričala je ona.

    Melanija, ne ljuti se, ali Tramp je lepši

    Sagovornica Kurira kaže da joj se dopada Trampova sadašnja supruga Melanija.- Melanija mi deluje kao dobra i pametna devojka. Slatka, predobra, predivna... Vidi se da ima dobru narav. Ali meni je Donald lepši od Meli, moram to da kažem, pa nek mi se ona ljuti. Pa to je bio mužina za kakvim bi se svaka žena okrenula.
  • politika_amerika- 97839 - 09.11.2016 : Zeljko Tomic Sokolac - best (5)

    Izbori u Americi


    Otišao nobelovac

    Juče su, nakon velike političke halabuke i nezapamćene podjeljenosti među američkim biračima, završeni su izbori za novog američkog predsjednika. Onaj crni čovjek koji živi u Bijeloj kući je već polako počeo da pakuje kofere, u kojima će ponijeti i Nobelovu nagradu za mir koju je dobio takoreći onoga dana kada se u nju i uselio. Mnogi će se složiti da je to nagrada samo zbog toga što je u istoriju ušao kao prvi potomak američkih robova kome je uspjelo da postao prva faca Amerike. Veliko je pitanje da li bi mu Šveđani tu istu nagradu dali na kraju njegovog osmogodišnjeg mandata, jer se vrlo dobro zna da je upravo taj Crnac započeo više ratova od bilo kog američkog predsjednika u američkoj kratkoj istoriji!

    Srušili se snovi jedne žene

    U životu važi jedno, veoma prosto pravilo: "Nema pobjednika bez gubitnika!" U ovom slučaju, glavni gubitnik je jedna starija gospođa, koja je imala životna želju da postane prva žena-predsjednik Amerike. Dva puta je pokušala da ostvari ovaj cilj, i poslednji put bila veoma blizu da to i učini pa je upravo zbog toga i boli do suza da u tome nije uspjela. Za svoju kampanju je potrošila dvije milijarde dolara, dva puta više od njenog protivnika, ali joj ni to nije bilo dovoljno da pobjedi. Imala je podršku svih američkih medija, sem televizijske kuće Fox Network. Uz nju je bio i onaj crni čovjek sa početka ove priče, ali joj ni to nije bilo dovoljno. Afera sa privatnim email serverom, sobaricom koja je imala pristup njenoj elektronskoj pošti, dobrotvornom fondacijom njenog muža, i na kraju njenom "desnom rukom" Humom Abedin, koja je porjeklom iz Saudijske Arabije i to iz porodice čija majka ima jake veze sa islamskim ekstremistima i mužem koji preko interneta vodi ljubav sa maloljetnicima.

    Gospođa iz Njujorka je izgubila bitku, ali ne i rat. U svom poslednjem govoru, u kome je čestitala Donaldu Trampu, najavila je da ne odlazi iz politike, da će da nastavi svoju borbu, možda čak i pokuša da se i po treći put kandiduje za predsjednika Amerike. Iskreno se nadam da "treća sreća" ne važi za Amerikance, i da će ova odvratna predstavnica Novog svjetskog poretka zauvjek otići u istoriju. Pojeo je rak, da Bog da, jer izgleda da boluje od njega! Dosta mi je bilo nje i njenog muža, koji je bombardovali Bosnu, Srbiju i učinili toliko zla srpskom narodu. Radujem se i što bivši američki predsjednik (1993-2001) neće još jednom da se useli u Bijelu kuću, ovaj put kao "prva dama" Amerike. Neka se gone u onu stvar, ma neka idu u goste Moniki Luinskoj da ih ona tješi!

    Američki Šešelj došao na vlast

    U Americi je na vlast došao totalni "autsajder", čovjek koji se nikada nije bavio politikom. Poznati američki biznismen, milijarder, švalerčina, nacionalista... Ukratko, oličenje svega onoga što američki birači ne vole i ne odobravaju. Prema nekim istraživanjima, 70% Amerikanaca se prije izbora izjasnilo da Tramp nije kvalifikovan da bude 45. američki predsjednik. Međutim, narod ga je ipak izabrao jer je Tramp čovjek iz naroda, pa je shvatio šta obični, bijeli ljudi u Americi traže od svog predsjednika. Shvatio je da je svima muka od islamskog fundamentalizma, južno-američkih imigranata, da je 98 miliona ljudi u Americi nezaposleno i da svi oni hoće bolje sutra za sebe i svoje poridice.

    U toku Trampove dvogodišnje kampanje, palo je mnogo optužbi na njegov račun. Protiv sebe je imao dobro razrađenu demokratsku mašineriju, ali i mnoge Republikance iz partije kojoj i sam pripada. Govorili su mu da je diletant i da je u vođenju kampanje prekršio sva do sada poznata pravila. Mediji su ga pljuvali, rezultati istraživanja glasačkog tijela su bili "naštimani" u korist one žene sa početka ove priče... Donalda Trampa su optuživali za sve i svašta, uključujući i to da je on ruski špijun, pošto je izjavio da je spreman da sarađuje sa Putinom. Vjerujem da ruski predsjednik sa tim nema ništa, ali su možda hakeri iz te zemlje pomogli Viliksu (WikiLeaks) da dođe u posjed nekih dokumenata koji su kompromitovali Trampovu protivnicu.

    Ne znam tačno kakav će svijet biti kada Donald Tramp postane američki predsjednik, ali mi nekako drago što se stvari u Americi odvijaju upravo na ovaj način. Čovjek koji je ostvario nemoguće, pobjedio je čitav jedan sistem i tako donio malo radosti za moju dušu, začinjenu sa malo nade da će svijet bar za "trunku" biti bolji od onoga što je danas.

    Onakav si kakva ti je žena

    Međutim, ono što sigurno znam jeste da je Donald Trump veliki ljubitelj slovenske duše. U prilog tome govori i činjenica da je dva puta bio oženjen, oba puta iz zemalja Istočne Evrope. Njegova prva žena je bila Ivana Tramp, djevojačko prezime Zelničkova. Ivana je rođena Češkoj u gradu Zlin, na granici sa Slovačkom. Sa njom Donald Trump ima kćerku Ivanku. Da uz ovo napomenem da su Česi, poslije Rusa, najveći prijatelji Srba.

    Srećom, ni sadašnja Trampova žena nije Fatima, već se zove Melanija i rođena je u Novom Mestu u Sloveniji. U njenoj biografiji piše da govori pet jezika. Jedan od njih je i SRPSKI - ne bosanski ili hrvatski već srpski. Uz činjenicu da Slovenci, od svih naroda bivše Jugoslavije, imaju najbolje odnose sa Srbima, i iz ovoga se može izvući nekakav zaključak.

    I na kraju, još jednom hoću da naglasim da je Donald Tramp prvi američki predsjednik koji otvoreno kritikuje Islam i islamski fundamentalizam, pa bi ovo moglo da znači da postoje realne šanse da Amerika bar za malo popravi odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom.
    politika_amerika- 94617 - 22.12.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Ubistvo Sadama Huseina i Muamera Gadafija


    Ovaj video traje svega 90 sekundi, ali će vam u mnogim stvarima izmjeniti poglede na svijet i život. Ispod se nalazi i moj prevod sa ruskog jezika.

    Scena prva: Vješanje Sadama Huseina

    Neizvjesno je o čemu su govorili pobunjenici i žrtva u poslednjim minutama života Sadama Huseina. Na kadrovima nema zvuka. Pripreme za vješanje su izvršene cinično i detaljno. Odlično se vidi da je Sadam Husein bio spokojan, čak i u trenutku kada su mu na vrat postavili crnu maramo. Nema sumnje da je znao šta ga čeka. Shvatao je to valjda i zbog toga što je i sam bio krvavim i surovim diktatorom. Isto tako, pokazalo se da se ni sudije nisu mnogo razlikovale od optuženog.

    Scena druga: Samit aprapskih zemalja

    Na Samitu arapskih zemalja održanog 26. marta 2011. godine, Muhamer Gadafi je istupio sa sledećim govorom.

  • "Zašto nije bilo istrage o ubistvu Sadama Huseina? Dok su vješali arapskog vođu, mi smo mirno stajali po strani. Zašto? Neko od vas će biti sledeći."

    Vođe arapskih zemalja su sa podsmjehom ispratile ovaj govor. Smijao se tome i sirijski predsjednik Bašar al-Asad. Ispostavilo se da je sam Gadafi bio sledeći po redu. Zapadni plaćenici su ga te iste te godine, 20. oktobra 2011. ubili na svirep način.

    Scena treća: Kandidat za američkog predsjednika

    Odvratna je scena kada se Hilari Klinton cinično smije i govori sledeće riječi:

  • "Mi smo došli, mi smo vidjeli, on je mrtav!"

  • politika_amerika- 93519 - 22.08.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Da li je na pomolu hladni, islamski rat sa Evropom?


    Već duže vrijeme se u našim medijima govori i piše o velikom broju imigranata iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Egipta i drugih islamskih zemalja. Ogromna većina njih prelazi preko Srbije, na svome putu na Zapad, uglavnom u Austriju i Njemačku. Primjera radi, oko 360. 000 imigranata je u ovoj godini zatražilo politički azil u Njemačkoj, a pretpostavlja se da će se ovaj broj samo u Njemačkoj do kraja godine popeti na 950. 000.

    Među njima ima i onih koji su se na ovaj put odlučili iz ekonomskih razloga, jer mnogi od njih potiču iz zemalja koje nisu zahvaćene ratom. Ipak, većina njih dolazi iz zemalja u koje su Amerikanci donijeli rat.

    Da li su Amerikanci do ovoga doveli svjesno ili nesvjesno doveli, mogla bi da bude interesantna tema za diskusiju i nagađanje, ali se za sada bar može zaključiti da ovo nije prvi put da Evropa gubi zbog nerazumnih odluka onih sa druge strane "Velike bare".

    Ova migracija, za mene lično, izgleda ORGANIZOVANA, tj. ne odbacujem sumnju da su sav ovaj narod na put bez povratka pokrenuli ekstremisti iz Islamske države sa ciljem da PLANSKI islamiziraju Evropu. Izgleda da, sem Amerikanaca, i druge mračne sile rade na uništavanju "Starog kontinenta".
    politika_amerika- 93401 - 02.08.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

    Poboljšanje bilateralnih odnosa između Amerike i Kube


    U zadnjih pedesetak godina, odnosi između SAD-a i Kube su postajali sve gori i gori. Vrhunac takve politike se desio za vrijeme Dorža Buša, koji je američkim građanima u 2001. godini zabranio da putuju na Kubu...

    Međutim, već nekoliko mjeseci se priča o postepenoj normalizaciji bilateralnih odnosa između ove dvije zemlje.

    Zašto je došlo do ovog iznenadnog preokreta? Unutar Kube se nije ništa promjenilo značajno, sem što je kubanski "diktator" Fidel Kastro je predao dirigentsku palicu svome bratu Raulu.

    Ono što je dovelo do "zbližavanja" SAD-a i Kube je pojava Rusije kao snažnog svjetskog političkog faktora, stvaranje BRIKS-a i ekonomskog jačanja članica ove zajednice. Izgleda da su Amerikanci shvatili da, ukoliko ne poprave bilateralne odnose sa Kubom, ova mala, latinska zemlja bi se mogla okrenuti na Istok, pa bi im Rusija opet doćla pod prozor. Drugim riječima, Amerika se boji da u budućnosti ne dođe do još jedne "nuklearne krize", poput one koja se desila upravo u vrijeme kada sam ja rođen.

    Drugim riječima, ništa se nije promjenilo, sem što su se Amerikanci prepali za svoju vlastitu guzu!

    U isto vrijeme, Srbija je takođe "popravila" odnose sa Amerikom. Neki to pripisuju Vučiću, a meni se sve čini da je to malo više zbog političke situacije, koja postaje sve složenija, ali i povoljnija za Rusiju.
    politika_amerika- 93015 - 12.05.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Sukob u Makedoniji - još jedan rat zbog nafte i gasa


    Nedavni sukobi u Makedoniji su u nekim ruskim medijima okarakterisani kao pokušaj da se zaustavi izgradnja Turskog gasovoda, koji bi trebalo da prolazi kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku i Austriju, a zatim bi se na njega priključile i druge evropske zemlje.

    Izgleda da su ovaj put Amerikanci dali "zeleno svjetlo" separatistima iz Makedonije, da započnu sukobe u cilju destabilizacije ove zemlje. Da napomenem i to da su višemjesečni sukobi iz 2001. godine obustavljeni u Makedoniju odmah nakon što su Amerikanci izjavili da ne podržavaju albanske separatiste.

    U isto vrijeme, sukob u Siriji je takođe zbog naftovoda i gasovoda koji treba da prođu kroz ovu zemlju. Sirija nema nafte, ali se našla na putu ovog ogromnog projekta koji je američka verzija ruskog gasovoda i koja arapske zemlje treba da poveže sa Evropom. Očigledno je da se radi o projektima koji su konkurentni jedan drugom, pa Amerikanci koriste sva raspoloživa sredstva da ne ispadnu gubitnici.
    politika_amerika- 92797 - 16.04.2015 : Goran Milosevic Zajecar - best (0)

    Pariz: Iznajmljivao 15 godina stan od 1,56 m2



    IZVOR: TANJUG
    Pariz -- Apelacioni sud iz Pariza kaznio je sa preko 10.000 evra vlasnika stana od 1,56 metara kvadratnih, koji je 15 godina iznajmljivao taj prostor na mansardi.

    Stan je iznajmljivan po ceni od 330 evra mesećno, a kažnjena je i agenciju koja je izdala taj prostor kao stambeni.

    Ovo je do sada prvi slućaj u kome večina, odnosno dve trečine troškova odštete i sudskih trožkova pada na teret agencije koja je protivzakonito izdala ovaj prostor kao stambeni.

    Tu¿bu protiv vlasnika mikro stana, u kome je jedva stao dušek, ćesma i sudopera, podnela je humanitarna fondacija "Abe Pjer" pre godinu i po dana zbog izdavanja stambenog prostora sa nehumanim uslovima za život, bez toaleta i kupatila, prenosi AFP.

    U tom "stanu" živeo je 15 godina sada 50-godišnji samac, plaćajući mesećnu kiruju od 330 evra.

    Ovo je do sada nezabeleženo mali prostor koji je izdavan kao stambena jedinica u Parizu, posle niza zabeleženih sličnih slučajeva.

    Vlasnik stana mora po odluci suda da plati stanaru 10.000 evra zbog nanošenje materijalne štete, 1.000 evra zbog nanošenja duševne boli i 815 evra za troškove selidbe.

    Fondacija je tražila da vlasnik plati odštetu njenom štićeniku, koji joj se obratio za savet po nagovoru komšija, u visini 19.000 evra kao nadoknadu za stanarinu koju je platio u poslednjih pet godina, kao i 5.000 evra za nanošenje duševne boli.

    Fondacija trenutno istražuje preko 35 slućajeva izdavanja stanova ispod devet kvadratnih metara.

    Poslednji slučaj o kome se pisalo bio je stan u centru Pariza od četiri kvadratna metra, u kome je živela samohrana majka plaćajući mesečno 200 evra.

    Dekretom franucuske vlade od 30. januara 2002. zabranjuje se iznajmljivanje stana površine manje od devet kvadratnih metara i visine ispod 2,20 metara.
    politika_amerika- 92169 - 18.01.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

    Koliko je opasna radijacija u Srbiji?


    Ubrzo nakon bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, ustanovljeno je da je NATO u svom zločinačkom poduhvatu na ovu suverenu evropsku zemlju koristio i osiromašeni uranijum. Mada se neki vojni analitičari tvrde da je glavni razlog za upotrebu osiromašenog uranijuma povećana probojna moć raketa koje pogađaju i naprosto tope svoj cilj (naprimjer tenk) razlozi za ovakvu nehumanu odluku su uglavnom ekonomske prirode: dugoročno čuvanje osiromašenog uranijuma je izuzetno skupo i opasno, pa je zbog toga daleko bolje "baciti đubre u tuđu avliju".

    Nakon rata iz 1999. godine, vlada SR Jugoslavije je pokrenula jednu studiju da se identifikuju lokacije na kojima su bačene ove bombe. Pokazalo se da je 90% od onih 350 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Albance, američke saveznike na Kosovu, a onih 10% na Južnu Srbiju, uglavnom područja južno od Leskovca, Pirota i Vranja.

    Par godina kasnije, Vlada Srbije je pokrenula akciju čišćenja lokacija na kojima su "milosrdni anđeli" bacali bombe sa osiromašenim uranijumom. Međutim, Vlada Srbije ovaj posao nije završila pa je na području ove države ostalo dosta lokacija sa visokom dozom radijacije. Neki od ovih lokaliteta su u urbanism sredinama!

    U junu 2014, godine dok sam boravio u Rusiji, gledao sam jednu televizijsku emisiju, na kojoj su objavljene sve ove informacije koje sam vam ovdje prepričao. Prikazana je čak i karta sa označenim lokacijama koje su zagađene sa osiromašenim uranijumom, ali ja nisam mogao sve da zapamtim za onih nekoliko sekundi koliko je ona bila prikazana na TV ekranu.

    U toku ove emisije voditelj je naglasio i to da NATO nije bacao osiromašeni uranijum na Vojvodinu i Centralnu Srbiju, valjda zbog toga što Zapad sa ovim područjima ima nekakve više ciljeve, koje mi obični smrtnici još uvijek ne razumjemo ili nećemo da prihvatimo kao činjenicu.

    Nakon toga sam u Americi za nekoliko stotina dolara kupio jedan od najboljih detektora radijacije, tkz. Gajger-Milerov brojač. Ovaj moj detector mjeri alfa, beta i gama zrake. Drugim riječima, najnovija riječ tehnike. Preko USB porta može da se priključi na kompjuter, pa tako dobiješ i grafički prikaz izvršenog mjerenja. Jako moćna i praktična igračka za dokone ljude poput mene!

    Pošto biljke, a posebno zelena salata, naprosto apsorbuju radioaktivni materijal, svoj prvi test sam napravio na proizvodima sa zelene pijace. Međutim, na moje veliko iznenađenje, ustanovio sam da ni jedan od poljoprivrednih proizvoda (a testiranje sam vrišio tri mjeseca) nema povišenu radijaciju.

    Nakon toga sam krenuo po Srbiji, uvijek držeći Gajger-Milerov brojač na suvozačkom sjedištu. Obišao sam tako Suboticu, Novi Sad, Zrenjanin, Beograd, Zaječar, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Užice, Obrenovac, Pančevo, Šabac, Loznicu, Zvornik i još mnogo drugih mjesta a da radijacija nikada nije izašla iz normale. Čak i na granici sa Bugarskoj, nekih 30-tak kilometara od Zaječara, na mjestu gdje postoje potencijalna nalazišta uranijumove rude, ona nije prelazila zabrinjavajući nivo.

    Oni koji se profesionalno razumiju u radijaciju i statistiku, vjerovatno će reći da ovim ništa nisam dokazao jer radijacija je stvar lokalnog karaktera pa moj detector može da ne reaguje čak i ako se nalazim na tri kilometra od izvora radijacije. Međutim, ja sam se ipak malo uspokojio jer sam shvatio da stvari nisu baš onakve kako sam ja to zamišljao.

    Inače, sa one koji to ne znaju, treba napomenuti da se radijacija mjeri na osnovu broja čestica koje "ulete" u Gajger-Milerovu cijev, srce detektora radijacije. Normalan nivo radijacije je od 13 do 15 čestica u minuti. Stepen radijacije se značajno mijenja u određenim periodima dana. Izvor radijacije su Svemir, Zemlja, a može biti stvorena i ljudskom rukom. I priroda takođe stvara radioaktivne zrake, poput onih koji dolaze od potasijuma koji se nalazi u plodovima banane!

    Teško je definisati šta je povišena radijacija, ali se može reći da na područjima gdje radiaktivno zračenje dostiže 100 čestica u minuti od raka umire jedna od hiljadu osoba.

    Najnižu radijaciju od 13 čestica u minuti sam zabilježio u Beogradu. U toku neprestanog trodnevnog mjerenja prosjek je bio 15.6 jedinica. Najveću radijaciju, od nekih 22 čestice u minuti, zabilježio sam u Timočkoj Krajini, negdje na bugarskoj granici. Povećana radijacija u ovom kraju može biti posledica Černobila iz 1985. godine, ili prirodna nalazišta rude uranijuma u ovom području. Ipak, meni se čini da Bugari imaju veće probleme nego mi.

    Treba da napomenem da u Nišu, i u gradovima na jugu Srbije nisam mjerio radijaciju.

    Na ovoj ruskoj televiziji sam saznao još nekoliko interesantnih detalja. Tako na primjer, njihovi stručnjaci tvrde ja je primarna opasnost od radioaktivnog materijala bačenog na područje Balkana u 1999. godini bila hrana, a posebno zelena salata. Međutim, nakon 5 do 10 godina, kišnica spere osiromašeni uranijum u podzemne rezervoare, pa glavna opasnost za stanovništvo dolazi od pitke vode.

    Da je ovo tačno uvjerio sam se i sam. Prošlog ljeta sam, prolazeći kroz Banju Vrujci, zapitao jednu od dobro upućenih osoba kako prolazi Vlado Divac sa fabrikom vode u koju je uložio ogromnu količinu bogastva stečenog igrajući košarku u Americi. Na moje veliko iznenađenje, ona mi reče da je on napustio ovaj posao, uglavnom zbog toga što njegova kompanija nije mogla da dobije dozvolu za izvoz vode u zemlje Evropske Unije. Kaže da je to za Srbiju nemoguća misija jer su je stavili na nekakvu "Crnu listu". Na vama je da zaključite o čemu se ustvari radi!

    U istoj emisiji se govorilo i o tome koliko je osiromašeni uranijum štetan i za stanovništvo drugih država regiona. Na ovom mjestu neću da govorim o Hadžićima, na koje je bačeno najviše uranijuma izvan Kosova, kao i još nekoliko lokacija koje su ostale u Federaciji BiH. Navešću jedan primjer iz te emisije. U Hrvatskoj je prije nekoliko godina ubijen jedan jelen koji je imao sedam puta veću radijaciju od normalne. Ostaje otvoreno pitanje da li je ova životinja u Slavoniju migrirala iz Srbije ili Ukrajine i koliko se još takvih jelena pojede u Hrvatskoj a da pri tome niko ne izmjeri stepen radijacije. Sigurno je samo jedno: životinje ne znaju za državne granice. Treba napomenuti i to da u Ukrajini, u okolini napuštene nuklearne elektrane, žive vukovi koji u svojim kostima imaju pedeset puta veću radijaciju od normalne.

    Mnogi se danas pitaju zašto se o ovome u Srbiji ćuti! Objašnjenje je vrlo jednostavno. Srbiji, kao agrarnoj zemlji, nije u interesu da na velika zvona priča o ovom velikom zlu koje su joj nanijeli Amerikanci. Zbog toga i ja mislim da Vladi treba da zataška ovu tragediju, ali je strašno što ne preduzimaju nikakve mjere na saniranju lokacija koje su još uvijek kontaminirane i predstavljaju veliki rizik za lokalno stanovništvo koje tamo živi.

    Utješno je samo jedno: kosovski albanci umiru desetak puta više od nas Srba. Ironično je što pri tome oni još uvijek slave Amerikance kao njihove oslobodioce, a da pri tome i nisu svjesni da je NATO agresija na Srbiju najviše štete nanijela upravo njima.
    politika_amerika- 90927 - 22.07.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Мајкl Parenti -- Laži američke demokratije


    politika_amerika- 90683 - 05.07.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Genijalni Žirinovski: Irak za početnike


    Ovih dana sam na ruskoj televiziji gledao jednu jako zanimljivu emisiju, u kojoj Žirinovski - ruski Šešelj, genijalno tumači situaciju u Iraku. Prilikom jedne rasprave rekao je nekoliko veoma pametnih stvari, koje ćemo za par godina moćI I da provjerimo, zbog toga mislim da njegove riječi treba da budu zapisane na ovom zidu istine:

    Prema njegovim riječima, situacija u Iraku se može nazvati stanje "kontrolisanog haosa" koje je sledeća faza. Da podsjetimo, Amerikanci su najprije okupirali Irak, ubili Sadama Huseina i razrušili poredak koji je vladao u tom region. Nakon što su NATO trupe napustile Irak u decembru 2011. godine, u zemlji je ostala marionetska vlada sa obučenim iračkim policajcima koja nije bila u stanju da održi poredak u zemlji.

    Do eskalacije sukoba je došlo 2014. godine kada su sunitski fundamentalisti iz grupe Islamska država u Iraku i Levantu (ISIL) zauzeli 11. juna irački grad Tikrit i tako bukvalno podjelili zemlju na dva dijela: sjeverni koji pripada Šitima i južni koji je naseljen većinskim stanovnicima -Šiti.

    Prema riječima Žirinovskog, ovaj "planirani haos" ima za cilj da dovede do raspada Iraka na tri države: sjeverni Irak u kome dominiraju Suniti, južnog Iraka u kome dominiraju Šiti i Kurdistana koji se nalazi na sjeveroistoku zemlje. Po njegovim riječima, jedan od glavnih ciljeva je stvaranje Kurdistana, jednog od rijetkih naroda u svijetu koji nemaju svoju državu jer su rasparčani na tri zemlje. Novostvoreni Kurdistan bi brojao preko 40 miliona stanovnika a obuhvatao bi stanovnike koji danas žive u Iraku, Turskoj i Iranu.

    Naravno, ovaj plan ima i izvjesnu političku i ekonomsku pozadinu. Što se tiče politike, glavni cilj imaju Amerikanci koji hoće da raspadom Iraka zauvijek unište glavnog neprijatelja njihovog najvećeg saveznika u regionu, a to je Izrael. Pored toga, Kurdistan - novostvorena država bi postala jedan od glavnih američkih saveznika jer bi imala pretenzije na tursku i iračku teritoriju.

    Prva faza ovog plana već se počela da ostvaruje: sinoć je kurdski vođa objavio da će tražiti nezavisnost Kurdistana od Iraka!
    politika_amerika- 90348 - 30.05.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Zašto SAD i druge zapadne sile kada napadaju, više ne objavljuju rat? (2)


    IZGOVORI SU ODUVEK BILI LAŽNI

    Da vidimo kakvi su bili izgovori za rat. Pominjan je Račak. Isto je tako Sadam Husein, odnosno Irak, drugi put napadnut pod izgovorom da postoji hemijsko oružje za masovno uništavanje. Kasnije se ispostavilo da toga uopšte nije bilo. Onda Amerikanci kažu da to nije važno: jesmo mi zbog toga napali Irak, ali smo tamo uspostavili demokratiju. Pazite, jednu relativno pristojnu državu, kao što je bila Libija, potpuno su razorili. U Iraku su sad verski sukobi, koji su strašni, malo malo pa čujete kako je neki bombaš ubio ne znam koliko ljudi. Slično je u Libiji, Avganistanu i tako redom, a sve pod ovim izgovorima.

    Izgovori su oduvek bili lažni. Znate li kako je nacistička Nemačka napala Poljsku? Tako što je inscenirala navodni napad Poljske na jednu graničnu karaulu Nemačke, pa su čak i neke mrtve iz nekog logora doneli tamo da se vidi kako su pobijeni, a bili su u nemačkim graničarskim uniformama. To je bio izgovor. Kasnije se utvrdilo da to nije bilo tačno, ali je, nažalost, tako. Konačno, da nešto kažem i o tim obimnijim izgovorima. Ne znam da li je iko od vas čitao Sesila Delajla Bernsa, koji je objavio na srpskom jeziku između dva rata (1937) Političke ideale. Jedan od tih ideala je kolonijalizam. A zašto je to ideal? Zato što su evropske zemlje civilizovale Afrikance i privodili ih tim najvišim vrednostima. Šta je to stvarno bilo, znamo. Ali, pazite, bilo je ozbiljnih ljudi koji su to bili kadri da napišu i objave, a mnogi su verovatno i povrovali. Isto to je i danas, pa će za pedeset godina neko to ismevati kao što ja to sad činim.

    Konačno, da nešto kažem i o tim obimnijim izgovorima. Ne znam da li je iko od vas čitao Sesila Delajla Bernsa, koji je objavio na srpskom jeziku između dva rata (1937) Političke ideale. Jedan od tih ideala je kolonijalizam. A zašto je to ideal? Zato što su evropske zemlje civilizovale Afrikance i privodili ih tim najvišim vrednostima. Šta je to stvarno bilo, znamo. Ali, pazite, bilo je ozbiljnih ljudi koji su to bili kadri da napišu i objave, a mnogi su verovatno i povrovali. Isto to je i danas, pa će za pedeset godina neko to ismevati kao što ja to sad činim.

    Konačno, da kažem i nešto o pravu na samoopredeljenje, time sam se malo bavio iako se bavim međunarodnim javnim pravom. Moram da kažem da sam zaključio da, kada u Povelji UN stoji da narodi imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, tvorci Povelje su isključivo imali na umu kolonijalne narode i njihovo pravo da se oslobode tutorstva velikih sila, koje drže kolonije. Odnosilo se na njihovo pravo da uspostave svoju nacionalnu suverenost i nezavisnost, i samo na to.

    Čak ni U Tant, nekadašnji generalni sekretar UN (1961-1971) ¿ ja sam to u jednom radu citirao ¿ nije mogao da pomisli da se pravo na samoopredeljenje može zloupotrebiti tako što bi se razbijale članice Ujedinjenih nacija.

    To je počelo 1991. godinom i početkom 1992, kada su narodima bivše Jugoslavije ¿ Slovencima i Hrvatima ¿ priznali suverenost i nezavisnost. Dakle, oni su mogli da se otcepe i konstruišu nezavisne države pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.

    A onda se otišlo korak dalje, pa ne samo da su to mogli narodi ¿ jer Hrvati i Slovenci jesu narodi ¿ nego su to mogle i nacionalne manjine, kao što su kosmetski Arbanaci. Dakle, nisu oni većinski narod u državi i da u toj državi žive, i imaju i svoju državu Albaniju, nego su to dobili kao nacionalna manjina.

    Pre njih, naravno, i muslimani, koji uopšte nisu bili većinski narod u Bosni i Hercegovini, nego su imali relativnu većinu, ali ne apsolutnu, pa je zbog njih konstituisana Bosna i Hercegovina iako bi Hrvatima i Srbima odgovarala podela, odnosno prisajedinjenje susednim državama srpskog i Hrvatskog dela.

    OPASAN NAČIN

    A sada se pojavilo pitanje Krima. Očigledno u Ukrajini su Rusi etnička manjina, ali većina u tom delu, na Krimu. I, kao, sada tu ne može, kao što neće moći ni u Pridnjestrovlju. Stvar je postala izuzetno opasna.

    I sad da kažem - i time da završim - šta znači presedan. To je u pravu veoma opasno. Međunarodno pravo ipak postoji u nekim ugovorima, odnosno konvencijama, i počiva na principu pacta sunt servanda da ono što se ugovori mora da se izvršava. Ako se ne izvršava, onda to više nije pravo. Povelja UN je multilateralni ugovor, koji se mora potpisati i ratifikovati da biste ušli u Ujedinjene nacije.

    Vi znate da je krađa krivično delo. Međutim, činjenica je da možda ima i veći broj onih koji kradu, a ne uhvate ih zato što je policija nesposobna, ili što je to vešto urađeno, ili je možda reč o malim krađama pa se ne isplati. Da li to što je napravljeno toliko presedana krađe, da to nije inkriminisano, stvara novo pravilo da je krađa dozvoljena? Bože sačuvaj. Tako je i sa agresijom i sa samoopredeljeljem. Moram da kažem da je to veoma opasan način presuđivanja, ne samo u međunarodnom pravu nego u bilo kojoj grani prava. Hvala.

    (Izlaganje na okruglom stolu "15 godina NATO bombardovanja: 1999-2014", koji je Pokret Dveri organizovao u Pres-centru UNS).
    politika_amerika- 90347 - 30.05.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Zašto SAD i druge zapadne sile kada napadaju, više ne objavljuju rat?


    29. maj 2014

    Zašto je u međunarodnom pravu presedan toliko opasan

    Uvaženi kolege sagovornici, poštovani novinari, kako sam ja po struci pravnik, nešto bih rekao o pravnom aspektu agresije Atlantskog pakta na ondašnju SRJ. Oni koji znaju istoriju sigurno se sećaju da, kada je Austrougarska carevina, koja je bila ozbiljna i civilizovana država, htela da napadne ondašnju Srbiju, ona je telegramom obavestila Srbiju da će je napasti.

    Dakle, to je bila objava rata. Sad se pitamo kako to da Amerikanci i druge zapadne sile, kada napadaju, više uopšte više ne objavljuju rat. Zbog čega?

    Pa zbog toga što je od Brijan-Kelogovog pakta (1928) do povelje UN (1945) oružani napad na bilo koju državu zabranjen, predstavlja tzv. zločin pritv mira, zbog koga su odgovarale nacističke glavešine u Nirnbergu, i kao takav je protivpravan.

    Da bi se to izbeglo, oni uopšte ne objavljuju rat, jer bi bio to dokaz da napadaju, nego kasnije to kvalifikuju kao nekakvu humanitarnu intevrenciju. Eto, to je razlog zašto nema objave rata. Na isti način se postupilo i kasnije, kada su napadnuti Avganistan, Irak, Libija. Drugim rečima, oružani napad je zabranjen, a nikakva humanitarna intervencija nije dozvoljena.

    Kako je to regiulisano pprema Povelji UN, država je vlasna da upotrebi oružani silu protiv druge države samo u samoodbrani, a jedne države mogu napadati druge oružjem samo sa ovlašćenjem ili sa autorizacijom Saveta bezbednosti UN, odnosno uz saglasnost svih pet velikih sila stalnih članica, i to pozivom na glavu 7 Povelje UN zbog narušavanja mira i bezbednosti.

    To su jedini razlozi zbog kojih se može oružano napasti, sve ostalo nije dopušteno. Tako je po međunarodnom pravu, koje je prestalo da bude delotvorno, a videćemo zbog čega je došlo do toga.

    PRAVILO DA JAČI TLAČI

    Da bih to objasnio, podsetiću na jedan događaj iz Peloponeskog rata. Sredinom Peloponeskog rata, koji se vodio između dva velika saveza - kopnenog peloponeskog, koji je predvodila Sparta, i pomorskog, na čelu sa Atinom. U blizini Atike, gde se nalazi Atina, bilo je ostrvo Melos. Ono je bilo kost u grlu Atinjanima zbog toga što su tu bili naseljeni kolonisti poreklom iz Sparte, koji nisu imali demokratski politički poredak.

    Otuda su Atinjani iz strategijskih razloga podigli veliku flotu, iskrcali se na ostrvo Melos i opkolili grad. Kako su to bile civilizovane državice, a ne kao sada, bio je običaj da se pre oružanog napada vode pregovori. Mesenjani otvore gradske kapije i jedna delegacija Atinjana predvođena Eufemom uđe u grad, ode na gradski trg i pred svim građanima Mesenjana se vodio ovakav dijalog.

    Kažu Mesenjani Atinjanima: "Nismo mi vas napali, nego ste vi nas napali, pravda je na našoj strani". A Eufem ovako odgovora: "Oduvek je bilo da jači slabijega tlači. Nismo mi taj zakon izmislili. Taj zakon postoji odvajkada, i vi biste se na njega pozvali da ste jači od nas. " Time su se ti pregovori završili.

    Posle toga Atinjani su izašli sa silnom vojskom, nagrnuli na bedeme i osvojili Mesenjane. Sve muškarce su pobili, kako je to tada bilo po ratnim zakonima, a žene i decu su prodali u roblje. Kao što vidite, to vreme se vratilo jer više nema međunarodnog prava, koje zabranjuje agresiju.

    Sve su to razlozi koji nas navode na zaključak da je ta agresija bila protivpravna, ali da, nažalost, nije bilo sile koja je te agresore mogla da kazni, kao što ni Atinjane tada niko nije kaznio.

    Konačno da kažem nešto o uzrocima tog napada. Svi se pitate, ako je to navodno humanitarna intervencija, zašto se uvek ne interveniše kad navodno postoje nekakvi humanitarni razlozi. U vreme kada su Grčkom vladali pukovnici (1967-1974), naprave oni jedan nesmotren potez, pa sa svojim ljudima - a grčki oficiri su bili komandanti kiparske vojske - izvrše državni udar protiv tadašnjeg kiparskog predsednika Makariosa (1974). To su Turci iskoristili i sa flotom iskrcaju svoju vojsku i zauzmu ne samo severni deo Kipra nego proteraju Grke iz svih gradova i sela na tom području, naročito iz Famaguste, koja je bila grčki grad. Dakle, to je bilo etničko čišćenje.

    Da li su tada Amerikanci smatrali da iz humanitarnih razloga - a imali su tada silnu flotu i nosače aviona u Sredozemlju - treba da interveniše? Nije im palo na pamet prosto uato što im je Turska bila vrlo važna zbog blizine ondašnjeg Sovjetskog Saveza. Dakle, tada humanitarni razlozi nisu uzimani u razmatranje, a u našem slučaju jesu.

    Koji su to zapravo jedini razlozi zbog kojih su Amerikanci napali SRJ? Jedan je očuvanje NATO, da se pokaže da on može da dejstvuje i izvan tzv. samoodbrane članica Pakta, dakle izvan granica država koje čine Atlantski savez. Drugi razlog je da se nešto učini za muslimane, za kosmetske Arbanase, koji su jedini, pored bosanskohercegovačkih muslimana, koji vole Amerikance. Niko ih drugi od muslimana ne voli.

    Da bi pokazali da nemaju ništa protiv muslimana, čak nekima hoće i nešto da učine, izvršili su agresiju na našu zemlju. Onda su, naravno, kosmetski Arbanasi njima uzvratili tako što su u sred Prištine, na glavnom trgu, podigli blistavi spomenik Bilu Klintonu, gde je ispisan datum 24. marta 1999. godine.

    ZAŠTO VAŽNO DA JE 1999. BILA AGRESIJA

    Dakle, postavlja se pitanje da li imamo pravo na naknadu štete? Imamo, samo pod uslovom da se utvrdi da su oni krivci na rat, da je to bila agresija i da u okviru ratne štete to tražimo. Kako toga neće biti, ne možemo tražiti naknadu za ekonomsku štetu.

    Kao što vidite, mi jesmo bili poraženi, ali se postavlja pitanje da li treba da izgubimo i dostojanstvo tako što ćemo priznati da su oni koji su nas napali bili u pravu. Vidim da među nama ima mnogo onih koji su na to spremni. Ja na to nisam spreman, i to se pre svega vidi u pogledu upotrebe reči. Pokazaću kako to izgleda.

    Jednom prilikom dovedu Aleksandru Makedonskom, koji je plovio morima, jednog gusara, pljačkaša brodova. Aleksandar ga pita: "A odakle tebi pravo da to činiš?". A on kaže: "Imam isto pravo kao i ti, samo što to radim sa malim brodom, a ti sa čitavom flotom". Dakle, kad imaš flotu, onda to može, a, kada imaš mali brod, onda možeš i da stradaš.

    Pitanje je šta je to bilo 1999. godine, 24. marta. Ja kažem da je to agresija, i pokazujem zašto. Neki kažu da treba da se kaže "natovska intervencija". To je ogromna razlika. Kada krenem nožem da nekoga ubijem i rasporim ga, to je teško krivično delo ubistva. Kada, međutim, hirurg na hirurškom stolu otvori skalpelom stomak da bi izvršio operaciju na debelom crevu, onda je to medicinska intervencija.

    Pa čak i ako bolesnik, ne daj Bože, umre, onda se to smatra profesionalnim neuspehom, a ne krivi se delo ukoliko je operacija vršena po svim pravilima medicine i protokolima koji su za to predviđeni. Pazite koja je to razlika. Dakle, jedan moj mlađi kolega, koji mi je bio asistent, a sad piše o Kosovu, koristi izraz "NATO intervention in Kosovo".

    Dakle, to je samo bila intervencija, a nije bila ni na teritoriji cele Jugoslavije, nego samo na Kosovu, i to je dosta uobičajeno tumačenje. Naši ljudi koji objavljuju članke u inostrantstvu, i za to primaju novac ili ne znam šta još, koriste taj izraz. Ja ništa ne primam, pa mogu da govorim ono što mislim.

    Postoji i drugi izraz koji je takođe prisutan, a koji bi trebalo izbaciti. Kaže se "međunarodna zajednica". Da li u tu međunarodnu zajednicu ulaze, na primer, Mongolija, Vijetnam, Kina, Kuvajt ili Kolumbija? Ne, tu su samo Brisel i Vašington, to je međunarodna zajednica. Pazite koliko se to odomaćilo: te treba se "obratiti međunarodnoj zajednici na Kosovu i Metohiji da zaštiti nas Srbe"; pa "ne bi to dala međuanrodna zajednica" itd.

    Pazite koliko je to opasno. Ali, eto, ne može čovek ni da se odbrani jer to je ušlo u jezik i tako se to kaže. Tek će za 10-15 godina, kad to prođe - ja to neću dočekati - i kad se ponovo uspostavi bipolarnost u svetu, pre svega zahvaljujući Kini, tek tada će to biti malo drugačije.

    nastaviće se
    politika_amerika- 90257 - 21.05.2014 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Uključen HAARP centar i u Srbiji


    Da li su skorašnje poplave uzrok elementarnih nepogoda ili meterološkog rata koji se vodi u Svijetu?

    Elektronski akcelerator elektromagnetnih talasa (HAARP) od 3. maja uključen je i nad Srbijom u selu Beljina kod Barajeva, a njegovo delovanje osetilo se toga dana već u prepodnevnim časovima, kao nagli pad atmosferskog pritiska i omorina, što je kod mnogih rezultiralo otežanim disanjem i glavoboljom.

    Brane li nas i ovu državu ovi ljudi ili nas zajedno sa SAD kontrolišu i uništavaju - ministar odbrane Dragan Šutanovac i Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Ljubiša Diković

    BEOGRAD - Prema rečima očevidaca iz okoline Barajeva gde je sistem HAARP instaliran, u popodnevnim časovima trećeg maja, od 17. 30 do 18. 30 časova po "oblacima" se moglo zaključiti da sistem radi punom snagom. "Talasaste" strukture su se veoma brzo formirale, a onda za nekoliko minuta razlivale, kako su išli talasi uključivanja. Na taj način se i Srbija upisala na listu zemalja čije je stanovništvo izloženo dejstvu HAARP sistema. A šta je zapravo HAARP? Ono što je kod HAARP sistema i najopasnije, a o čemu se u Srbiji malo zna i drži pod velom tajne, jeste i činjenica da ovaj sistem talasima niske frekvencije utiče i na rad ljudskog mozga.

    Program Aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije (skraćeno HAARP) projekat je istraživanja sa ciljem razumevanja, stimulisanja i kontrole procesa u jonosferi. Jonosfera je deo zemljine atmosfere na visini od 50 do 80 kilometara koji sadrži veliku količinu jona (naelektrisanih čestica) nastalih delovanjem sunčevog vetra i ima veliki uticaj na prostiranje elektromagnetnih talasa.

    Oprema je smeštena na površini od 13 hektara u blizini mesta Gakona na Aljasci. Sastoji se od velikog broja uređaja za prijem i slanje ogromnih količina energije, koju čini 180 antena i šest generatora ukupne snage od preko tri miliona vati. Iako su osnovni ciljevi izučavanje polarne svetlosti i satelitskih radio-komunikacija, komuniciranje sa podmornicama u domenu ekstremno niskih frekvencija, ovaj sistem omogućuje ispitivanje šupljina ispod površine zemlje (pretraživanje skrivenih tunela i podzemnih skrovišta), ometanje radio-komunikacija na određenim područjima pa čak i uništavanje neprijateljskih aviona, projektila ili satelita.

    Ipak, ono što je najvažnije je mogućnost sistema da se promenom hemijske strukture, temperature i vlažnosti viših slojeva atmosfere deluje na klimu i sve prateće klimatske efekte na željenoj teritoriji. Jedna od mogućnosti ovog sistema koja se ne pominje na listi zvaničnih ciljeva, ali ipak postoji, jeste da se talasima niske frekvencije utiče na rad ljudskog mozga. HAARP stanica trenutno ima 150 u svetu, a jedna od lokacija je i selo Beljina kod Barajeva, pedesetak kilometara udaljenog od Beograda.

    Iako osmišljen kao sistem odbrane i preventive, u SAD je objavljen veliki broj knjiga najcenjenijih vojnih stručnjaka koji sumnjaju u pravu svrhu HAARP-a, posebno što je u njega najveća svetska vojna sila uložila neverovatno veliki kapital. Veliki broj protivnika HAARP-a u SAD je otvoreno upozoravao javnost da se zracima ovog sistema može direktno uticati na ljudski um, odnosno mentalni sastav svakoga od nas.

    Predsednica Internacionalnog instituta za brigu o ljudskom zdravlju, Rozali Bertel za HAARP smatra da je mamutski grejač sposoban da u jonosferi napravi velike promene. HAARP može da svojim dejstvom bukvalno zaseca atmosferski sloj koji nas čuva od veoma štetnih kosmičkih zračenja, što može izazvati globalne posledice po klimu, biljni i životinjski svet i naravno čoveka.

    Odlazeća Vlada Srbije kao ni resorna ministarstva za odbranu i zaštitu životne sredine nijednog trenutka nisu našle za shodno da srpskoj javnosti saopšte nijednu reč o HAARP antenskom sistemu, koji se nalazi na svega 50 kilometara od Beograda, kao ni o razlozima za njegovo postojanje i početku rada trećeg maja.

    Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić kaže za "Pravdu" da građani Srbije nisu svesni kakva se tempirana bomba po ljudsku psihu i klimatske promene nalazi kod Barajeva, a bivša vlast koje je dozvolila da se HAARP sistem instalira u srcu Srbije, sve vreme je ćutala o tome.

  • HAARP je ništa drugo do elektromagnetna kontrola ljudske psihe i to su činjenice a nikakva naučna fantastika ili teorija zavere. To elektromagnetno zračenje ljude može da učini bezvoljnim, zatim mrzovoljnim i na kraju vrlo agresivnim. Pravi je kriminal što je dozvoljeno da se HAARP postavi u Srbiji i što je dozvoljeno da se on aktivira, a odgovorno tvrdim da bi SAD putem te stanice smeštene u Barajevu mogle da unište Srbiju za jedan dan, samo kada bi to želele. Odlazeća Vlada je takođe po nalogu SAD spremila zakon o GMO hrani, koja će učiniti to da izgubimo treću generaciju stanovništva Srbije. GMO i HAARP su trenutno najveće opasnosti po Srbiju i naš narod, i sramno je što vlast i vojska koji su dozvolili instaliranje HAARP antena kod Beograda, besramno ćute - upozorava Aleksić.

    Izvor: srpskapolitika.com
  • politika_amerika- 90117 - 10.05.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Proizvođači ratova!


    Aleksandar Pavić - Cinkaroš u Varšavi

    Dan uoči Dana pobede, Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen poručio je iz Varšave da svojom agresijom na Ukrajinu Rusija "podriva mir i bezbednost u Evropi", i da će NATO prilagoditi toj tobožnjoj "novoj realnosti" svoje "odbrambene" planove, kao i planove o razmeštanju trupa na svojoj istočnoj granici.

    "Ruska agresija na Ukrajinu podriva mir i bezbednost na starom kontinentu. Rusija tvrdi da su naše aktivnosti neprijateljske. To nije istina. To je apsurdno. Naš odgovor je solidarnost saveznika", izjavio je Rasmusen 8. maja posle susreta sa predsednikom Poljske Bronjislavom Komorovskim.

    Pošteniji pristup cinkaroša koji je tajno snimao svoj razgovor sa Vladimirom Putinom i nije se mogao, niti se može očekivati. Jer NATO, koji je legitimno u očima mnogih nekad predstavljao simbol "slobode i demokratije", pa i "odbrane od totalitarizma", pretvorio se, padom Berlinskog zida, u suštu suprotnost te simbolike.

    Za većinu Srba i onih koji su istinski bili privrženi Jugoslaviji, laži i zamene teza koje izgovara danski potrčko nisu ništa novo: taj zanat su NATO činovnici koji danas obasipaju svet lažima o Ukrajini i svojoj nečasnoj, podrivačkoj, terorističkoj ulozi u ukrajinskom krvoproliću ¿ iskovali na prostoru bivše SFJR tokom 1990-ih godina, ostavivši iza sebe smrt, razaranje, pustoš, bedu i dužničko ropstvo.

    Kao što je prljava igra podrivanja i krvavog razbijanja SFRJ bila potrebna NATO lešinarima kao opravdanje za očuvanje te alijanse, koja je trebalo da se rasformira na isti način kao i Varšavski pakt, tako im je sada istomerno prljava igra potrebna u Ukrajini, da bi opravdali svoje dalje agresivno, militarističko i predatorsko širenje na istok, ka glavnoj meti ¿ Rusiji, pa onda i Kini.

    NATO je glavna današnja opasnost po svetski mir. Srbi na prostoru bivše SFRJ su to prvi na svojoj koži osetili, i dužnost nam je da tu istinu svedočimo, u svako vreme i na svakom mestu. Jer, niti je ta hladnoratovska tvorevina prestala da vodi rat protiv nas do dan-danas, niti je prestala da predstavlja opasnost za ostatak sveta. Naprotiv.

    I nedostojno bi bilo biranim rečima kvalifikovati glasnogovornike agresije kao što je odlazeći Rasmusen, jer su im ruke već uveliko ogrezle u krvi Ukrajine, kao što su ogrezle i u krvi bivše Jugoslavije. Nema razloga birati reči za ratne zločince samo zato što nose skupocena odela, izlaze iz skupocenih limuzina i miljenici su orvelovskih zapadnih medija.

    To je uvreda za sve njihove žrtve, koje i danas padaju u Ukrajini i Siriji, kao što su juče u Jugoslaviji i Libiji, kao što će sutra, nažalost, na nekom drugom mestu, dok god NATO u sadašnjem obliku postoji. Rasmusen je u Varšavi, uoči Dana pobede, progovorio gebelskovskim rečnikom. Tek kada to više ne bude bilo prihvatljivo i moguće, pobeda će biti naša.
    politika_amerika- 89979 - 01.05.2014 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Govor Naomi Comski




    PHILIP SCHNEIDER



    Rat klimom: Noam Chomsky

    Ako nas ne pogode nuklearnim ratom , promenom klime hoće. Čitavi štabovi NASA rade na EXPERIMENTIMA kojom planiraju da unište RUSIJU KINU, INDIJU PAKISTAN strašnim udarima klimatskih poremećaja, kiše, oluje, zemljotresa, cunamija koji su sve faktor delvanja čoveka preko razvijene mreže "Haap sistema".

    FOKUS JE NA UNIŠTAVANJU REZERVOARA VODE ZA PIĆE

    Ne treba da vas zavara što je Amerika najviše ugrožena ovim poremećajima koje gledamo i dok ovo čitate. To je samo poligon gde se rade experimenti jer to smo već elaborirli : Postoje ONI ( ILUMINATI - SATANISTI ) i svi ostali i Amerikanci imaju isti status kao Šveđani, Francuzi, Nemci, Srbi, Korejanci.

    Ovo mi je rekao za vreme jednočasovnog susreta Phill Chneider geolog i inžinjer, čovek koji je radio na najtajnijim projektma bušenja 128 podzemnih baza. On je takođe pravio zemljotrese. I imao je imao najve ći Security Clarence Rojalty 37. Bio je samo godinu dana patriota (poput Snowdena) koji je želeo da svima kaže šta nam se sprema svestan toga da neće da preživi.

    Hteo sam da napravim dokumentrni film o njegovom životu ali je ubijen januara 1996. godine, posle povatka iz Japana je na najsuroviji način. Pogledajte obavezno PHILL SCHNEIDER NAJVECI INSAJDER SVIH VREMENA:

    politika_amerika- 87863 - 28.12.2013 : Stari Blizo - best (2)

    Pismo mladog Sarajlije: Sarajevu ne treba spomenik Francu Ferdinandu!


    U redakciju portala www. buka. ba stiglo je otvoreno pismo mladog istoričara upućeno ministru privrede Kantona Sarajevu Emiru Hrenovici i načelniku sarajevske Opšine Stari Grad Ibrahimu Hadžibajriću, povodom najave dizanja spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu u Sarajevu.

    Poštovani ministre Hrenovica, poštovani načelniče Hadžibajrić,

    Obraćam Vam se ovim putem povodom šokantne vijesti, a to je da ste dogovorili izdvajanje 30000 KM za izgradnju spomenika austrougarskom prestolonasljedniku Francu Ferdinandu.

    Vijest je šokantna iz više razloga, pa ću Vam kao mladi politolog i historičar, ali prvenstveno kao građanin grada Sarajeva, obrazložiti zašto je to šokantno, te zašto Franc Ferdinand ne zaslužuje spomenik u Sarajevu NIKAKO, a naročito ne sada u vrijeme ekonomske, socijalne i političke krize, kojoj ćete ovim činom samo pridonijeti.

    Prvenstveno je bitno razjasniti ko je bio Franc Ferdinand. Franc Ferdinand je bio habsburški nadvojvoda i prestolonasljednik. Ferdinand je bio reakcionar i njemački rasista, a svrha njegove posjete Sarajevu je bila vojna vježba radi zastrašivanja Srbije i priprema za imperijalistički rat, kao jedini izlaz iz tadašnje svjetske krize kapitalizma. Njegova nacionalistička shvatanja se očituju u njegovim pisanjima: "Ja sam potpuno siguran, čak bih se mogao i kladiti, da će onog trenutka kad se učini kraj tim sramnim mađarskim intrigama (što se sasvim lako može učiniti, jer je Mađar pravi Hun i Azijat koji se uvek hvali, ali se predaje čim se protiv njega preduzme energična akcija) i Sloveni prestati sa svojim žestokim jurišima i ponovo se mirno i poslušno pokoriti kulturno superiornim Germanima".

    Ovdje se nazire promocija takozvanog "naučnog rasizma", prema kojem se kolonijalizovani narod na tim područjima stavlja u položaj inferiorne rase, te se tako opravdava kolonizacija i imperijalni pohodi, kako bi se ti inferiorni narodi "civilizovali".

    To je prvi razlog zbog kojeg Vi ne bi trebali dizati spomenik u Sarajevu, tj. razlog zbog kojeg Sarajevo ne treba spomenik okupatoru. Ko je još čuo da jedna zemlja diže okupatoru spomenik?!

    Drugi razlog je historijski revizionizam kojem bi ovim činom doprinijeli.

    Ovim činom bi nastavili praksu u postratnoj Bosni i Hercegovini, prema kojoj je Franc Ferdinand progresivni prestolonasljednik i nevina žrtva, zaboravljajući pri tome na njegov nacionalizam, rasizam i okupatorski karakter Austrougarske monarhije, a Gavrilo Princip jedan obični velikosrbin, terorista koji je ubio nevinog Franca Ferdinanda i njegovu ženu, zaboravljajući i/ili smanjujući pri tome ideje i progresivna razmišljanja samog Principa i organizacije Mlada Bosna.

    Budući da Vi radite kao službenici Ministarstva, i kao načelnik jedne Općine, imajući na umu da plate primate iz državnog budžeta, koji se puni novcem poreskih obaveznika, koristim svoje pravo da tražim da se navedeni spomenik NE IZGRADI, jer nemate pravo propagirati stavove Franca Ferdinanda i veličati okupatora.

    Ovakvo ponašanje je nedostojno službenika, jer ne pridonosi objektivnoj naučnoj analizi, pridonosi samo historijskom revizionizmu, pokazuje neznanje i služi ličnim interesima i prikupljanju političkih poena.
    sreda 27. 11. 2013.

    Minel Abaz
    politika_amerika- 87121 - 27.10.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Izdaja srpstva


    Trenutno se vrši izdaja srpstva od skoro svih stranaka u Srbiji i Republici Srpskoj

    26. oktobar 2013

    U ovom času srpstvo propada u svakom smislu, teritorijalno, duhovno i moralno. I u Srbiji i Republici Srpskoj se trenutno vrši izdaja srpstva od skoro svih političkih stranaka i snaga, i ako se ovako nastavi srpstva vrlo brzo više neće biti - kaže Emil Vlajki, napomenuvši da u Srpskoj sve ide ka unifikaciji BiH, dok je Srbija u fazi rasparčavanja.

    Na Sajmu knjiga u Beogradu danas je održana promocija knjiga Emila Vlajkija "Demonizacija Srba" (dopunjeno izdanje), "Američki teror" i "Bednici moderniteta" u izdanju izdavačke kuće "Filip Višnjić" iz Beograda i "Srpskog kulturnog društva" iz Gacka, na kojoj su govorili sociolog Milimir Mučibabić, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, kao i sam autor.

    Milimir Mučibabić je rekao da je autor pokušao da shvati ciljeve tzv. "amerikanizacije" sveta. U tom kontekstu, naslov knjige "Demonizacija Srba" lako može čitaoca da navede na stranputicu, jer sama demonizacija srpskog naroda nije njena ključna tema, već više svojevrsni metod da se pokaže način delovanja neo-liberalnog globalizma.

  • Autor polazi od pretpostavke da mi danas živimo u surovosti totalitarne države čije je drugo ime globalizam. Ta totalitarna država, koja represijom i surovošću stvara stanje u kojem se čak i racionalnost podređuje dobitku koji se naziva profitom, za cilj ima da osvoji planetu, pri čemu se tom osvajanju daje neka druga dimenzija - naglasio je Mučibabić, dodavši da se ta totalitarna država krije iza raznih formi poput borbe za humanizam, demokratiju ili ljudska prava.

    Narodi, a bogami i pojedinci, koji se usude da bilo šta o tome govore bivaju naprosto demonizovani. Zbog toga su Srbi u te male stripove ušli kao vandali, do te mere da su Srbe predstavljali kao jedinu prepreku koju je potrebno prevladati kako bi univerzalno dobro pobedilo - dodao je Mučibabić, istakavši da se autor u svojoj knjizi upravo služi empirijskim podacima (od pojedinačnih primera ka opštem stanju) kako bi uspeo da dopre do istine.

    Primetivši da mnogi autori sa Zapada pokušavaju da stave znak jednakosti između delovanja nemačke nacističke partije i nacionalnog delovanja Srba, prof. Mučibabić je konstatovao da bi to značilo da su Srbi svojom željom da odbrane svoju zemlju, ideologijom "krvi i tla", sami po sebi genocidni u istom smislu kao što su bili pripadnici nacističke partije u Nemačkoj polovinom 20. veka.

  • U tom smislu amerikanizacija, ideologija koja želi da se predstavi kao globalizacija (dakle sistem koji je sinonim za slobodu i jednakost) jeste imala svoju deceniju uspeha u kom smo učestvovali svi mi, dok nismo imali snage da prepoznamo sve to. Ove knjige su stoga, ujedno i govor protiv univerzalnog terora i totalitarne države, koji je za sve nas obavezujući - istakao je Mučibabić, zaključivši da taj sistem ide dotle da namerno menja značenje nekih humanističkih pojmova, poput slobode, demokratije, ljudskih prava i sličnih.

    Đorđe Vukadinović je, nakon konstatacije da je Vlajki retka pojava na ovdašnjoj javnoj i političkoj sceni, budući da poseduje jedan širok pristup obrade društvenih pitanja, rekao da je u današnje vreme teško imati takav pristup jer je javnost preplavljena gomilom informacija, poluinformacija i dezinformacija što uzrokuje u krajnjem rezultatu da većina nije u stanju da, narodski rečeno, "od drveta vidi šumu".

    Baš zato Vlajki u samim uvodima knjiga "Američki teror" i "Demonizacija Srba" daje kvalitetne filozofsko-teorijske uvide i na taj način definiše svoju poziciju. Čitalac zbog toga zaista može da se razočara, ukoliko u ovim knjigama očekuje samo neku vrstu kataloga američkih zločina koji su počinjeni u određenom periodu, odnosno evidencije medijskih primera demonizacije srpskog naroda u prethodnim decenijama - rekao je Vukadinović, primetivši da ta simbioza empirijskog i teorijskog pristupa ima svoju namenu jer daje dodatnu ozbiljnost autorovoj analizi, kakvih često nedostaje na domaćoj javnoj sceni.

    Podsetivši da ove Vlajkijeve knjige poseduju nešto što se može nazvati trajnim delovanjem, jer su prva izdanja nastala pre više od deset godina, Vukadinović je primetio da je neobično što se demonizacijom Srba bavi autor koji je, po sopstvenom priznanju, "Hrvat jugoslovenske provinijencije", koji je, pored toga, (preko majke) Jevrejin.

  • To samo pokazuje da intelektualna odgovornost, hrabrost i poštenje nemaju domovinu, ali ujedno predstavlja i svojevrsnu opomenu ovdašnjim autorima, kojima u ličnim kartama piše da su srpske nacionalnosti, da (osim njih nekoliko koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke) nisu pokušali makar nešto slično kao g. Vlajki - istakao je Vukadinović, napomenuvši da se autor u svojim knjigama ograđuje od površnog anti-amerikanizma, i da zapravo tvrdi da ta ideologija neoliberalizma i socijal-darvinizma u velikoj meri potčinjava i same Amerikance.

    Srbija nije izuzetak, već samo prva žrtva ovog globalističkog imperijalizma. Vi kada čitate ovu knjigu jasno vidite da politička rukovodstva koja su vodila Srbiju, i Srbe s obe strane Drine devedesetih godina prethodnog veka, nisu mogla da urade nešto mnogo više za nacionalni interes od onoga što jesu učinila. Posebno naivno zvuče sve one teze koje slušam već 20 godina koje imaju otprilike dva kraka: s jedne strane se svaljuje sva krivica na Slobodana Miloševića i ostale koji su vodili politiku srpskog naroda do 2000. godine jer su otprilike odbijali saradnju s tim novim snagama globalizma, a ona rukovodstva koja su došla posle 2000 godine su navodno kriva jer nisu uložili dovoljno truda i novca za lobiranja u stranim centrima odlučivanja i slično - rekao je Vukadinović, naglasivši da se iz Vlajkijevih knjiga može jasno videti koliko su te teze netačne i opasne, jer obe prebacuju odgovornost za ono što se dešavalo isključivo na našu stranu.

  • To je ta naivnost i glupost, a često i zlonamernost s kojom se mi suočavamo, a koja postaje bespredmetna kada je suočimo sa Vlajkijevom analizom - rekao je Vukadinović, zaključivši svoje izlaganje rečima da možda ipak nije sve izgubljeno jer taj socijal-darvinistički sistem drastično gubi svoju moć onda kada se demaskira njegova lepa "ljudsko-pravaška" fasada i kada se jasno pokaže šta stoji iza i ispod te "humanističke" i humanitarne retorike.

    Autor knjiga Emil Vlajki je u svom kratkom obraćanju rekao da se otišlo predaleko kada je demonizacija Srba u pitanju, jer je jedna stvar kada se neko demonizuje spolja, a potpuno drugačije kada taj neko sam sebe počne da demonizuje iznutra.

    To je onda jedna teška patologija. U ovom času srpstvo propada u svakom smislu, teritorijalno, duhovno i moralno. I u Srbiji i Republici Srpskoj se trenutno vrši izdaja srpstva od skoro svih političkih stranaka i snaga, i ako se ovako nastavi srpstva vrlo brzo više neće biti - primetio je Vlajki, napomenuvši da u Srpskoj sve ide ka unifikaciji BiH, dok je Srbija u fazi rasparčavanja.

    Rekavši da u ovom trenutku u Republici Srpskoj ne vidi način kako da dopre do javnosti, Vlajki je primetio da ni situacija u Srbiji nije mnogo bolja.

  • Ne mogu praktično ništa više kritički reći, iako me naizgled puno objavljuju. Stvar je u tome što objavljuju samo ono što odgovara vladajućem sistemu i medijima, pa tako ispada da ja svaki put nešto drugo kažem od onoga što sam praktično rekao i napisao, jer u Srpskoj vi više nemate slobodnih medija, kao što ih nema ni u Srbiji. Pored Nove srpske političke misli i Pečata ja praktično i ne vidim neki drugi medij koji bi zanimala sudbina srpskog naroda - istakao je Vlajki, zaključivši da je najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, otcepljenje Vojvodine od Srbije, nakon što se situacija oko Kosova smiri.

    (Marko Radovanović-NSPM
  • politika_amerika- 86539 - 27.08.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Najbolji srpski ambasador svih vremena


    Novak u Njujorku: Srbija ovo ne zaslužuje

    Autor: MONDO/Tanjug

  • "Ne kažem da je Srbija najbolja država na svetu, ali sigurno ne zaslužuje takav tretman svetske štampe", rekao je najbolji teniser sveta Novak Đoković u intervjuu "Njujorkeru" na devet stranica.
    27. 08. 2013.

    Najbolji teniser sveta Novak Đoković rekao je u intervjuu američkom časopisu "Njujorker" da je veliki patriota i istakao da Srbija ne zaslužuje tretman kakav ima u svetskim medijima.

  • "Ne kažem da je Srbija najbolja država na svetu, ali sigurno ne zaslužuje takav tretman svetske štampe. Ja, koji sam odrastao u Srbiji, znam istoriju svog naroda. Znam koliko je nepravde naneto našim ljudima", kazao je, između ostalog, Đoković.

    On je dodao da se čak trudi da "ne sudi tim ljudima" naglašavajući kako je siguran da nisu dobro informisani.

  • "Sve je to posledica medijskog ocrnjavanja Srbije u poslednjih 20 godina", konstatovao je svetski teniski broj jedan.

    Njujorker je na devet strana objavio priču o Đokovićevom životu i karijeri, a sažeto ga opisuje kao "sportistu, zabavljača, humanitarca, patriotu i porodičnog čoveka, najpozantijeg Srbina na svetu - čoveka koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim" i veruje 100 odsto u životnu filozofiju:

  • "Privlačiš stvari onako kako razmišljaš, ti si onakav kakve su ti misli".

    Autorka teksta podseća da je Đoković najbolji teniser sveta već 85 nedelja, osim Vimbldona osvojio je još 36 ATP titula, uključujući tri Australijan Opena zaredom i jedan US Open.

    U 2011. godini postigao je nešto što mnogi smatraju najboljom sezonom u istoriji tenisa - dobio je 70 od 76 mečeva, zabeležio 41 pobedu u nizu, a nije poražen pre polufinala na gren slemovima u poslednje tri godine.
  • politika_amerika- 86528 - 25.08.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    NATO po scenariu Sarajevkih Markala i u Siriji


    Karla del Ponte, nakon što je srpski duhovi iz Haških kazamta tjeraju da kaže istinu o ratu u bivšoj Jugoslaviji, promjenila je tim za koji je igrala. Karla je ustanovila i objavila da teroristi koje naoružava i pomaže Obama u Siriji koriste hemisko oružje. Što bi rekao naš narod, Obamu sjebala Karlica!

    25. avgust 2013

    Dmitrij Sedov - Barak Obama se spotakao o crvenu liniju

    Možda ćete mi se smejati, ali ja volim da slušam američkog predsednika Baraka Obamu. Kad njega čujem, više mi nije žao što sam bio loš đak u školi, već naprotiv, ponosan sam što moje dvojke vrede koliko i njegove petice.

    Naravno, nije stvar u tome što on istopolne brakove smatra demokratskim dostignućem. Jer, ako za takvu demokratiju treba platiti padom rektuma ili svirepim hemoroidima, onda joj tako i treba. Mene više interesuje kako na američkim univerzitetima uče prostu logiku.

    Eto, na primer, gospodin Obama je u maju mesecu izjavio da je u Siriji korišćeno hemijsko oružje, što znači da je Bašar Asad "prešao crvenu liniju". Međutim, postoji jedna logička nedoumica.

    "Pouzdanu informaciju" da Damask koristi "sarin", prenela su mu dva patentirana podlaca - obaveštajne službe Francuske i Velike Britanije. Oni isti koji su raspirili nemire u Libiji i okončali sa Moamerom Gadafijem. Po logici, verovati takvim obaveštajnim službama se može samo ako baš hoćeš da zaglibiš u izmetu.

    Kao na primer general Pauel, koji je u UN protresao epruvete sa prahom od krede, tvrdeći da je to hemijsko oružje Sadama Huseina. Potom se javno izvinjavao celom svetu i brišući bale, rekao kako je verovao u SIS i CIA.

    Obama je takođe poverovao tim podlacima i momentalno objavio kako je prekoračena "crvena linija". Molim lepo, Asad se malo preračunao, mi ćemo sada njegovim pobunjenicima doturiti savremeno naoružanje.

    A onda se tu našla i blažena Karla del Ponte, koja je celom svetu postala poznata kao glavni tužilac MTBJ, i podmetnula predsedniku nogu.

    Ona se nekako obrela u Siriji, na čelu inspekcije UN i utvrdila da su "sarin" primenili banditi.

    Treba reći da su se sa Karlom, od onog vremena desile velike promene. Obavljajući svoju dužnost u Hagu, ona je u početku mnogo patila od stečenih znanja na univerzitetu, koja su se svodila na to da Srbi nikako ne mogu biti dobri, a dobri mogu biti samo Hrvati ili u najgorem slučaju muslimani.

    Ovaj umni teret doveo je do toga da je veliki broj Srba dugo vremena držan iza rešetaka, pa je čak i skončao životom u zatvorskim ćelijama. Kada se Karla oslobodila od mantije tužioca i otišla iz Haga, pratili su je duhovi robijaša koje je izmučila.

    Oni su počeli noću dolaziti devojci i tražiti od nje pravilno svedočenje. Stvar se završila tako da je devojka napisala knjigu "Lov. Ja i ratni zločinci", u kome je opisano vađenje i prodaja organa od živih Srba koje su zarobili kosmetski Albanci i saopštila je da su se u posao Haškog tribunala stalno uplitala gospoda iz CIA i svakojakih NATO kancelarija.

    Nalazeći se u tom pomračenom stanju svesti, Karla nije mogla kako treba oceniti nalaze svoje komisije i izložila je kompletnu istinu o autorima trovanja "sarinom".

    U principu, podmetnula je Obami po punoj šemi.

    Obama neprekidno ponavlja o "crvenoj liniji", a Karla - o banditima. Različiti načini logičkih konstrukcija.

    Istina, Bela kuća nije ostala dužna.

  • Šta da se radi sa ovom damom koja se nikada nije bavila hemijskim oružjem - reagovao je na njenu reportažu zvanični predstavnik administracije - ona je glupača i ništa više.

    A šta mu je drugo preostalo da kaže. Da se SIS već odavno bavi hemijskim oružjem i da je već prerasla u specijalistu za pravljenje falsifikata?

    Drugim rečima, ako je Obama govorio o "crvenoj liniji", onda neka bude tako.

    A da bi na adekvatan način odgovorili na novu eru u američkoj administraciji, sirijske ubice su nedavno organizovale grandioznu provokaciju, u kojoj je, po njihovim izjavama, poginulo skoro dve hiljade ljudi. Eto kakvi gadovi sede u vladi Sirije, hajte momci iz Vašingtona, Londona i drugih prestonica skupljajte se za združeni rat, kako bi bombardovanjem pokrili štabove onih zlikovaca, kao što su nekada pokrili u Beogradu.

    A onda su se inspektori UN našli pri ruci, neka dođu. Ili ne, ipak neka ne dolaze.

    U ovom pasusu želim da zamislim iznenada preobraćenu Karlu del Ponte, koja železnim glasom tužioca ispituje bandite:

  • A zbog čega se vi protivite dolasku inspekcije na to užasno mesto zločina? Odgovorite dok nije kasno!

    No, banditi ne mogu da priznaju da je cela ta priča delo njihovih ruku. Zato što će to inspektori odmah shvatiti. Oni će videti da "sarin" nije uleteo u rakete sa bojevim glavama, nego da je raspršen sprejom i da su od njega poginuli oni koji su se skrivali u podrumima.

    Oni će videti da nema nikakvih 2 000 poginulih, već nešto više od nekoliko desetina, zato što banditi nemaju velike količine ukradenog hemijskog naoružanja. Može biti da je i primenjeni "sarin" bio pripremljen u improvizovanim uslovima od strane nekakvog alhemičara-ubice.

    I sva ta pometnja oko 2 000 poginulih pokrenuta je samo sa jednim ciljem - da se slomi balans u SB UN u korist vojnog mešanja u Sirijske poslove.

    Međutim, to su odradili nespretno. Sada se moraju petljati sa inspektorima sve dok im ne organizuju granatiranje, kako bi se oni povratili iz Sirije.

    To je sve jasno. Nije jasno nešto drugo - kako će biti predsedniku Obami sa njegovom "crvenom linijom". On je jadnik poverovao da "sarin" koristi Asadova vojska i počeo je pobunjenicima da šalje oružje, a sad se ispostavilo da ga primenjuju pobunjenici i po toj logici, sada oružje treba poslati Asadovoj vojsci.

    Vi ćete se sigurno smejati, ali ja mislim da Barak Obama neće usvojiti ovaj jednostavni logički model. Na američkim univerzitetima to se ne uči.

    (Fondsk)
  • politika_amerika- 86139 - 28.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Kada se iznad Bele kuće vijorila srpska zastava


    Očito da je Amerika promjenila dres i postal agresorska država uz Tursku Austro-Ugarsku, Njemačku... , zbog čega joj istina o napaćenom srpskom narod koji se uvjek odupirao agresoru, više ne odgovara. Srbi su narod kojem tuđe ne treba a svoje ne daju ni po koju cijenu. Istorija je pokazala, agresor će jednog dana pasti, a okupirane teritorije će se kad tad osloboditi. Ničija nije do zore gorila!

    Tomas Vudro Vilson (1856. - 1924. ) 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, od 1913. do 1921. godine: Spasimo Srbiju našeg saveznika

    Jedan od plakata kao apel za pomoć srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata.

    28. jula 1918, Predsednik Vudro Vilson izdao je sledeće saopštenje američkom narodu. Pročitano je u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. Srpska zastava je podignuta iznad Bele Kuće kao i u svim zgradama javnih institucija u glavnom gradu SAD. Poruka je glasila:

    Narodu Sjedinjenih Država:

    U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

    Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom. U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase ¿ Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

    Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.

    I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao I za cilj kojem su se posvetili.

    Vudro Vilson, predsednik
    Bela kuća, jul 1918.
    politika_amerika- 86119 - 27.07.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (9)

    Za sirijsku braću, sa ili bez ljubavi?


    Subota popodne, negdje oko tri sata. Vozim se magistralnim putem koji nosi ime Karađorđa. Ustvari, samo ga ja tako zovem jer on je ustvari nazvan po britanskom kralju Džordž. Ne znam po kojem, ali to i nije važno jer su svi engleski kraljevi bili pomalo ludi i mnogo nastrani...

    Danas me uhvatila nekakva potreba da trošim pare. Gdje god dođem, ugledam poneku dobru stvar za kojom godinama tragam. Nisam veliki "spender" jer imam skromne zahtjeve, ali danas ne mogu da prepoznam sebe.

    Na lijevoj strani, odmah uz stanicu metroa, nekakav mol. Ugledah tablu mog omiljenog kafića, pa odlučih da svratim na jednu. Da malo zastanem, da se osvježim, a možda i nešto pojedem. Dan ljetnji, u stanu mi još toplo, a i niko me ne čeka da sa mnom podjeli večeru. Zbog toga, poput ptice, lovim hranu gdje god stignem. Veoma često jedem u letu.

    Na ulasku u mol, odmah uz jednu fontanu, sakupili se nekakvi ljudi. To je u ovoj zemlji znak da se nešto važno dešava. Ili još bolje, možda se nešto dijeli besplatno? U svakom slučaju, obje varijante su mi dobro došle! Bilo bi super da danas bar nešto dobijem "na lijepe oči". Bilo bi korisno i da potrošim malo slobodnog vremena pa da mi se kreditna kartica malo ohladiti u novčaniku.

    U gomili, na stepenicama fontane, sakupila se grupa od četrdesetak osoba, uglavnom žene i djeca. Domaćice sa umotanim glavama, ali otkrivenim licom. Dječaci svi u crnim majicama i pantalonama. Lica su im nekakao tamna, vidim odmah da su Arapi.

    Na plakatama prepoznah samo jedno slovo: "Sirija". Znači, demonstracije! Uh što volim proteste, uvukli su mi se nekako u krv jos od 1999. godine pa od tada idem na njih čak I kada ovaj ludi narod traži pravo za humaniji tretman prema svinjama, mojoj omiljenoj hrani.

    Novine ne čitam. Jednom u mjesecu pogledam BBC News, vidim koga u nekom sukobu pomažu Amerika i Engleska i odmah mi sve postane jasno! Zapad uvijek lovi u mutnom, teži da ostvari svoju globalnu politiku. Eto, došla na red i Sirija pa oni sada nekakve pobunjenike snabdjevaju sa oružjem. Hoće da svog čovjeka dovedu na vlast. Međutim, narod Sirije ne popušta! Nisu oni poput Srbije poklekli za 73 dana! Evo već treću godinu bije ljutu bitku protiv domaćih i stranih neprijatelja. Bravo, braćo po oružju, bravo nesvrstani prijatelji iz Sirije. Ja sam uz vas!

    Razmišljam da li da svratim? Da stanem među one obojene, da budem jedini bijelac među njima. Uvjek sam borac za pravdu, pravo svih ljudi ovoga svijeta na sreću i samoopredeljenje. Trebalo bi da svako uređuje svoj život kako hoće, naravno ne na štetu drugih naroda bez obzira koliko oni bili mali i nejaki.

    Mrzim Amerikance i Novi svjetski poredak. Znam da su udarili na još jednu nevinu žrtvu, čija je jedina krivica da se našla na putu velikih, moćnih i pohlepnih. Znam da su Sirijci u pravu, ali oni su ipak Arapi! Kada smo mi ginuli oni su bili rame uz rame onih sa druge strane nišana. Zbog toga ću da produžim, svratim na kafu, izvadim kompjuter iz torbe i napišem ovaj tekst. Pustiću ih da se bez mene bore za pravdu, ne zbog toga što nemam volju i petlju da im pomognem već zbog toga što ni oni nisu krvarili u našoj pravednoj borbi za Republiku Srpsku.

    Ipak, u meni pobjeđuje ljudskost, pa sasvim tiho, da niko ne čuje, rekoh u sebi: "Ne dajte se ljudi! Ne dozvolite krvniku da vas pokori jer ćete tek onda znati kako je nama!".
    politika_amerika- 85364 - 06.06.2013 : Dragan B. Sokolac - best (0)

    Nato raketni štit u RS - na Jahorini


    Objavaljeno na Vaseljenskoj TV

    Sarajevo - Verovatno vrlo malo ili nikako, stanovništvo u RS nije upoznato da će se na Jahorini polako ali sigurno pojaviti NATO radar i prateća infrastruktura koja bi bila u sklopu NATO-vog raketnog štita na Balkanu.

    Program NATO-a, BRAAD (Balkan Regional Approach to Air Defence) je program koji uključuje postavljanje 4 i više NATO radara u Crnoj Gori, Albaniji, BJR Makedoniji te i Bosni i Hercegovini, odnosno jedan od njih bi bio na Jahorini u Republici Srpskoj. 2011. godine u Nemačkoj su ministri odbrane ove 4 zemlje usvojili zaključke da se ovi radari postave na date lokacije u cilju nadzora vazdušnog prostora, kao i da će se putem NATO-a nabvljati sva potrebna oprema. O kompletnom programu BRAAD i lokacijama možete pogledati na zvaničnoj internet stranici NATO saveza.

    Lokacija planiranog NATO radara na Jahorini je mesto nekadašnjeg radara JNA, odnosno VRS. U ratu 1995. NATO kao neprijateljska strana je bombardovao položaje VRS i uništio neke od objekata, tako da bi danas u mirnodopskim uslovima bez ikakvog otpora te lokacije i zvanično preuzeo uz nedobijenu saglasnost stanovništva Republike Srpske.

    O namerama NATO-a prema Republici Srpskoj govori vojno-politički analitičar Gostimir Popović:

  • Kada se govori o vojno-političkoj alijansi, NATO savezu, interesantno je da ona uporno pokušava da stavi pod svoju kontrolu sve elemente u kojima srpski narod živi na jugoistoku Evrope, a posebno je udar na Republiku Srpsku, jer pokušava se preko nečega što se zove zajednički organi, da se RS uvuče ili utera u NATO savez kako bi se kasnije disipplinovala, a onda i nestala.

    Instaliranjem ovih postrojenja, Republika Srpska koja je ratovala protiv NATO-a se automatski stavlja na stranu NATO alijanse, i tako dobija status suparnika kako Rusiji, tako i Srbiji koja je takođe ratovala sa NATO-om i zauzela stav da će ostati vojno neutralna, a koja je nedavno potpisala sa Rusijom sporazum o vojno-tehničkoj saradnji.

    Kakve su namere NATO saveza?

    Republika Srpska odnosno područje gde živi srpski narod treba da budu stopa NATO-a za ofanzivu prema Istoku, a ako bi "uterali" onda bi imali i na neki način određenu grupaciju ljudi koje bi oni angažovali kao svoje topovsko meso u narednom periodu. Prema tome opredeljenje naroda u RS je veoma jasno i u tom smislu samo treba izdržati i na neki način ne dozvoliti da se bilo kakve instalacije NATO saveza stavljaju, a o ulasku u NATO savez ne bi treblo biti nikakvog govora ako se želi opstati u budućnosti.

    Kakvo je mišljenje u RS po pitanju ulaska u NATO?:
    Čitav taj projekat i proces ulaska i uterivanja u NATO savez je jednostavno nedobronameran prema Republici Srpskoj i srpskom narodu, a isto tako činjenica je da u Repblici Srpskoj postoji jedinstveno mišljenje da ne treba ići u NATO savez, pogotovu zbog toga jer postoje alternative i mnogi drugi načini da bi se obezbedila stabilnost u regionu jugoistočne Evrope, a samim tim i u RS.

    Kako god to zvučalo, realnost je u činjenicama, NATO ulazi sa svojim postrojenjeima i naoružanjem u RS bez ikakvih problema i uz prećutnu ili datu saglasnost svih institucija. Kada se NATO smesti sa svojom infrastrukturom, da li će biti kasno odlučivati o tome da li je stanovništvo RS za NATO, a već ulazimo, a puta nazad nema. Takođe, bez ikakve odluke na nivou RS ona ide u NATO, a uporište za ovakve postupke je i član 84. Zakona o odbrani BiH koji kaže da će se sprovoditi sve aktivnosti za prijem BiH u NATO!

    Koji su mehanizmi suprostavljanja Republike Srpske po pitanju instaliranja NATO radara na Jahorini i uopšte o ulasku u NATO?
    Prvo kada govorimo o Republici Srpskoj i njenim institucijama oni jasno mogu da ne dozvole takvu jednu instalaciju, a drugo je da predstavnici RS u zajedničkim organima isto tako mogu jednostavno da ne dozvole jednu takvu instalaciju. Međutim tu će biti problema sa Federacijom BiH i drugim delovima zajedničkih institucija.

    U svemu tome postoje tri pravca na kojima treba raditi. Prvi je institucionalni, a to je da se jednostavno ne dozvoli tako nešto ni po koju cenu. Drugi je da se sve to stavi u javnost i treći pristup je da se u krajnjoj liniji organizuju javni protesti protiv toga. Ova tri pravca mogu jednostavno da obezbede da se tako nešto ne instališe na teritoriji RS.

    Na javnosti, a naročito vlastima u Republici Srpskoj je da ovom ozbiljnom geopolitičkom pitanju sudbine Republike Srpske posvete ogromnu pažnju i iskoriste sve moguće mehanizme za održavanje referenduma na nivou Republike Srpske da bi se narod izjasnio o ovom pitanju.

    Da li će biti kasno?
  • politika_amerika- 81851 - 23.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    U Americi kreće mikročipovanje ljudi i novorođenčadi


    Nevjerovatna vijest pojavila se u medijima diljem svijeta. Obama Health Care Bill zahtjeva da se svi građani i novorođenčad SAD-a čipiraju do ožujka 2013 godine. Hoće li se to ostvariti u tako kratkom vremenu ostaje da vidimo.

  • "Mikročip u kojem će biti ugrađena radio-frenkvencija (RFID) biti će umetnut u "svrhu kvalitetnije medicinske skrbi". Neke države poput Virginije već su u nastojanju da se takva ideja zaustavi prije nego se ozakoni. Kako je ovakav potez SAD-a svakim danom sve izvjesniji, Senatori Arezone Charles Schumer i Lindsey Graham donose zakone pomoću kojih bi svim građanima omogućili posebnu biometrijsku karticu (National Biometric ID Card) kako bi se mogla dobiti dozvola za rad. Pomoću te kartice i ugrađenog mikročipa te pomoću Big Brother elektroničke baze podataka za praćenje, moći ćete biti identificirani u svakom trenutku, gdje god se nalazili. Ta će kartica biti zamjena za osobnu iskaznicu kakvom ju danas poznajemo. Ovo je samo vrh ledenog brijega, od onoga što nas sve čeka u budućnosti", tvrdi Paul McGuire.

  • "Bilderberg grupa dala je naredbu ugradnje mikročipa prvo u Americi pa kasnije i u cijelom svijetu. Mnogi zbog ovoga napadaju Obamu, no budimo realni, tko god da je na vlasti ovo je ideja još od Georga Busha", rekao je Paul McGuire, koji je o ovome pisao u svojim knjigama. "Nova tehnologija toliko je napredna da zvuči kao znanstvena fantastika. Sveti Pavao pisao je kako će Lažni Prorok vladati svijetom i natjerati će nas da primimo pečat zvijeri. Mikročip ne mora nu¿no biti taj pečat, već početak odbacivanja Isusa Krista i prihvaćanje Antikrista za našeg Boga. To su opasnosti i izazovi koji stoje pred nama", dodaje McGuire.

    Primjer ugradnje mikročipa pogledajte u sljedećem video prilogu:

  • politika_amerika- 81623 - 14.01.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Da li će se ikada saznati istina o agresijama NATA?


    BERLUSKONI: "U LIBIJI NIJE BILO REVOLUCIJE, NAROD JE VOLEO GADAFIJA"

    14. januar 2013. godine
    Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni je u sklopu predizborne kampanje gostovao kod popularnog TV voditelja Majla Santora, gde mu je pitanja postavljao Marko Travaljo, poznati italijanski novinar.

    Berluskoni je u svom stilu, praveći cirkus od svog obraćanja javnosti, odgovarao na neugodna pitanja o povezanosti s mafijom, katastrofalnoj reformi zdravstva, ulozi Marija Dragija u italijanskoj krizi i drugim temama.

    Marko Travaljo je svo vreme pokušavao ga da isprovocira, što mu je na trenutak i pošlo za rukom. U direktnom TV prenosu, kojeg je prema proceni gledanosti, pratilo rekordnih 9 miliona gledalaca, Silvio Berluskoni je za napad na Libiju i ubistvo pukovnika Gadafija direktno optužio bivšeg francuskog predsednika, Nikolasa Sarkozija.

    O Berluskoniju možemo da mislimo šta god hoćemo, i većina od toga će biti istina, ali da nije bio upućen u tajne u samom vrhu Europske unije i NATO saveza, prosto nije moguće.

    Njegove teške optužbe treba shvatiti više nego ozbiljno, budući da je bivši premijer Italije veliki prijatelj ruskog predsednika Putina, a bio je i u izuzetno dobrim odnosima sa svrgnutim i ubijenim libijskim liderom. U samom početku se oštro suprotstavljao intervenciji u Libiji, ali kako je Italija već tada bila u teškoj ekonomskoj krizi, nije bila uticajna u krugovima koji su donosili odluke.

    Voditelj emisije je od bivšeg premijera zatražio da obrazloži ulogu Italije u intervenciji u Libiji, budući da se "radilo o agresiji na jednu suverenu zemlju u kojoj je učestvovala Italija".

    Berluskoni je šokirao italijansku, ali i međunarodnu javnost svojim odgovorom. Do sada su o tom scenariju uglavnom pisali portali na internetu i nezavisni mediji. Ovo je prvi put da se ovakvo nešto čuje iz usta bivšeg premijera jedne od najuticajnijih zemalja Europske unije (barem do izbijanja krize 2008. godine)

  • "U Libiji se nije dogodilo nikakvo proleće, Sarkozi je prevario međunarodnu zajednicu i dobio dozvolu za agresiju", tvrdi Berluskoni.

    Berluskoni je izjavio: žU Libiji se nije dogodilo nikakvo proleće, nije bilo revolucije, ljudi u toj zemlji su voleli Gadafija. Možda i nije bilo slobode u onom smislu kako slobodu zamišljamo u Evropi, ali su u Libiji hleb i krov nad glavom bili besplatni. Odluku o vojnoj intervenciji je donela francuska vlada. Francuzi su prikazali događaje u Bengaziju kao revoluciju da bi imali opravdanje za intervenciju. Sarkozi je bio ljut na mene kada sam otišao u Tripoli u posetu Gadafiju. Video je mnoštvo plakata, dimenzija 30×15 metara na kojima smo Gadafi i ja prikazani zajedno. Sarkozi je tada rekao svojim saradnicima da smo mu Italija i ja oteli libijski gas i naftu".

  • "Sarkozi (Berluskoni ga tokom emisije nije oslovljavao titulom bivšega predsednika Francuske, nego samo prezimenom) je izdao naredbu francuskom ratnom zrakoplovstvu da se bombarduje Libija, pre nego što je donesena zajednička odluka u sedištu NATO saveza. Bengazi su Francuzi takođe bombardovali na svoju ruku. Francuska vlada je prevarila međunarodnu zajednicu i iznudila dozvolu za agresiju na Libiju", dodao je bivši italijanski premijer.

    Berluskoni je na opasku novinara Travalja "da je Italija i pored njegove izjave da Italija neće ispaliti jedan metak na Libiju, ipak učestvovala u agresiji na Libiju", odgovorio "da nije bilo moguće da se to izbegne, ali da je Italija ipak učestvovala samo u akcijama s ciljanim napadima".

    Izjave bivšeg italijanskog premijera potvrđuju izveštaje bezbedonosnih službi, objavljenih proteklih meseci. U jednom od njih se kaže da su upravo francuske bezbedonosne službe ubile predsednika Gadafija.
  • politika_amerika- 81513 - 11.01.2013 : Malislatki - best (6)

    Operacija Mojsije


    "Srbi su narod koji brzo zaboravlja a još kraće pamti".
    "Jevreji dugo pamte a teško zaboravljaju".

    Čitajući tekst OPERACIJA MOJSIJE koja je u sferi visoke globalne politike, sjetio sam se priče moga ujaka iz Sarajeva koju je doživio 1993. godinu.

    Kada se uspostavio Vazdušni most za izlazak Jevreja iz Sarajeva pokušao je da izađe iz grada sa njima. Nudio je u više navrata 5. 000 DM da ga stave na spisak Jevreja da sa njima izađe iz grada, nije uspio ni vazdušnim mostom ni kopnenim putem.

    Kada smo se vidjeli 1995 godine ispričao mi je sledeče:

    Došao sam u Jevrejsku opštinu, ponudio novac za izlazak ali sam odbijen sa obrazloženjem da Srbe neće da stavi na spisak zbog Arapsko- jevrejskog rata.

  • "Vi Srbi ste u Egipat slali tenkove sa borbenim kompletom i punim goriva, samo su Arapi skidali sa brodova i napadali na nas.

    Moje ubjedjivanje da to nisu radili Srbi već Tito spremno je odbacio konstatacijom:
  • "Vi Srbi ste imali najviše generala i trebali ste da utićete na Titu" - okrenu se i ode, i tako ja ostadoh u Sarajevu.

    Ja začudjen ostadoh bez riječi.

    Ujak mi je poslije otišao za Kanadu gde je nedavno i preminuo.

    Znao sam da kod Srba nije razvijen antisemitizam pa sam se iznenadio kada je Ifraim Zurof, direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental, odbio je titulu počasnog građanina Novog Sada, koje mu je ovaj grad dodelio kao priznanje za dugogodišnje zalaganje da se Šandor Kepiro (jedan od ljudi odgovornih za Novosadsku raciju januara 1942. godine) izvede pred lice pravde. Kao razlog za svoju odluku Zurof je naveo činjenicu da se u centru Novog Sada nalazi spomenik Jaši Tomiću, "poznatom antisemiti, uz to još i osuđenom ubici". Ova tvrdnja o Jaši Tomiću odnosila se, pre svega, na njegovo delo Jevrejsko pitanje (1884) ali i na činjenicu da je Tomić 1890. osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo novosadskog novinara Miše Dimitrijevića.

    Jaše Tomića je čitav svoj život posvetio prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.

    Kod većine Srba se niko ne sjeća šta je bilo 1991/1992, a Jevreji se sjećaju šta je bilo 1968, 1884... pa sve do Svetog pisma. Oni dobro pamte ko im se zamjerio, a ko dobra djelo učinio.
  • Idi na stranu - |1|2|