fix
Logo
fix
Nalazite se na Sokolac-MALA_PRIVREDA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

mala_privreda- 95491 - 14.03.2016 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

Olovo: Sreto Pantić - ekološki pčelar


mala_privreda- 91851 - 17.12.2014 : Nedeljko Zugic Pale - best (0)

Olovo: Pantići dobro žive od dara prirode


mala_privreda- 17820 - 06.05.2008 : Ostin Melbourne - best (0)

Kako napraviti kazan za pečenje rakije


Pratim ovaj sajt i pročitao sam tvoje tekstove o pravljenju rakije. Ja već 10 godina živim u Australiji, a inače sam iz Vogošće. Ovdje ima jedna grupa ljudi koji pokušava da svojim djelovanjem očuva drevne srpske običaje. Za slave i velike praznike pripremamo tradicionalnu hranu, kako to rade domaćinske kuće u starom kraju. Pošto sam po struci metalac napravio sam već nekoliko ražanjeva i sačeva.

U zadnje vrijeme je pokrenuta inicijativa pravljenja kazana za pečenje rakije. Ja se sijećam kako je on izgledao kod moje pokojne bake, gdje sam kao dijete provodio dane i noći sa ujacima. Radi se o starom bakrenom kazanu, čija je bakrena kupola lijepljena brašnom na rubu iznad ložišta. Ja bih volio napraviti jedan takav, pošto bi nabavka i transport od vas bila vijerovatno preskupa.

U Australiji je zakonom strogo zabranjena proizvodnja alkohola u domaćinstvima pa bi bio i problem da ga uvezem. Zato vas molim da ako neko ima neki nacrt, ili neku knigu o pravljenju rakije sa nacrtima kazana da mi to pošalje preko Željka. Do tada iskren pozdrav svima vama u starom kraju, a ako vami treba kakva informacija iz moga kraja, javite mi.

Pozdrav,
Ostin
mala_privreda- 17815 - 04.05.2008 : Mijat Šuka - best (0)

Reduše


Poljska pečurka, endemska vrsta, latinski naziv (Agoricus arvensis) raste na području centralnog Balkana. Sestra iste vrste poznata u narodu kao Đurđevka, takođe endemska vrsta, poznatija kao Reduša, raste i na Glasinačkom polju i okolini, tj na tromeđi: Srbije, Crne gore i Republike Srpske. Latinski naziv (Tricholoma georgic).

Jako kvalitetna i hranjljiva pečurka, vrlo lijep zalogaj nađen u prtirodi!

Ovih dana opšta je "pomama" za tim istim zalogaje, ne bi li se našlo šta takvo kvalitetno u prirodi. Cijena "Redša" na "tržištu" je 10 KM. A u prirodi možete naći samo haos, redušnjaci opustošeni, obrani i oni izdanci, ili uništeni, od nekoliko milimetara?

Nekako me put nanese na moju Romaniju, obiđoh za 7 dana mnoge livade i terene. Uspio sam naći i ovjekovječiti to "čudo" prirode za sve one koji nisu mogli da uživaju u njenom branju, tj u šetnji našom ROMANIJOM.

Pozdrav svima od brata Mijata!

P. S. Ja, ono malo što sam ubrao nisam probao, dao sam mojim sinovima, da zapamte miris Romanije u proljeće. Oduševili su se!
mala_privreda- 14799 - 22.09.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (1)


Lozovača

Za pravljenje Lozovače najbolje je koristiti muskatne sorte grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina. Od sorti "muskant hamburg", župljanka, "muskat otonel" mogu se dobiti lozove rakije prefinjenog ukusa i mirisa. Prava lozovača proizvodi se od celokupnog, necjeđenog kljuka grožđa. Proizvodnja lozovače sastoji se iz sledecih operacija:
  • berba muljanje vrenje kljuka destilacija prevrelog kljuka redestilacija sirove meke lozovace
  • sazrevanju lozovace u hrastovim buradima ili u staklenim sudovima.

    Nakon berbe grožđe se odmah mulja pomoću muljača sa valjcima. Peteljke je poželjno odstraniti. U protivnom lozovača dobija tzv. zeljast ukus "komovičasta lozovača". Sudovi za vrenje pune se kljukom oko 70% zapremine. Dužina vrenja zavisi od temperature vrenja kao i od sadržaja šećera u grožđu. Kao i u prethodnim slučajevima kraj vrenja određuje se uz pomoć Ekslovog grada ili ručnog refaktometra.

    Komovača

    Komova rakija proizvodi se destilacijom prevrele komine grožđa. Preostala komina prilikom proizvodnje vina može sadržati izvesnu količinu neprevelog šećera. Zato je treba ostaviti nekoliko dana da prevri u sudovima za vrenje a zatim je destilisati.

    Da bismo sprečili razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni prilikom vrenja kominu moramo zaštititi od prisustva vazduha (uz pomoć poklopca ili najlonom preko koje se stavlja tanji sloj zemlje ili peska). Slatku kominu treba dobro sabiti u sudovima za vrenje kako bi se istisnuo vazduh. Komina se sabija drvenim maljevima ili gaženjem. Preporučljivo je mesanje delimično ili potpuno prevrele komine dobijene pri spravljanju ružičastih i crvenih vina sa slatkom kominom koja ostaje pri spravljanju belih vina. Na taj način posle dve nedelje prevrela komina se može destilirati na već dobro poznat način.

    Dunjevača

    Za proizvodnju dobre Dunjevače najbolja je sorta Leskovačka. Manje kvalitetna sorta je Vranjanska dunja koja ima više nepoželjnih kamenih ćelija i pektinskih materija. Plodovi se beru zdravi tehnoloski zreli i čisti. Nezreli plodovi osim nedostatka šećera imaju i slabiju aromu. Zato je najbolje da dunja sazri na stablu. Odmah posle berbe zrele plodove treba dobro usitniti pazeći da se ne oštete semenke koje bi rakiji dale gorak ukus zbog prisustva cijanovodonične kiseline. Radi bržeg vrenja dobijenu voćnu masu obavezno treba naliti vrućom vodom. Zagrevanjem kljuka do temperature 70 C sprečava se rad štetnih mikroorganizama i omogućava bolje iskorišćavanje aromatičnog potencijala dunje. Posle hlađenja do 25 C kljuku se dodaje selekcionisani kvasac a zatim se u sud za vrenje lako poklopi da bi ugljen-dioksid nesmetano izlazio. Na početku alkoholnog vrenja na površini kljuka stvara se pogača od čvrstih sastojaka dunje. Zato je potrebno jednom do dva puta dnevno mešati kljuk kako bi se sprečio rad aerobnih mikroorganizama i ubrzalo izdvajanje poželjnih sastojaka iz voćne mase. Po završenom vrenju pristupa se destilaciji prevrele komine. Ukoliko se prevreli kljuk odmah ne destiluje postoji opasnost od kvarenja. Dobijeni destilat dunje treba da odležava, sazreva u hrastovom buretu jer dobija u kvalitetu. Optimalna jačina za konzumiranje dunjevače jeste oko 45% vol.
  • mala_privreda- 14798 - 22.09.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (1)

    Kruškova rakija


    "Viljamovka" i "Boškova bočica" najpogodnije su sorte za proizvodnju rakije kruškovače. Za preradu rakiju plodove Viljamovke treba brati kad dostignu optimalnu veličinu i zelenkasto-žutu boju. Plodovi "Boškove bočice" dostižu punu zrelost sredinom septembra. U ovoj fazi osnovna boja pokožice menja se od zelenožute u slamastožutu. Plodovi kruške dostižu maksimalan sadržaj šećera 10-15 dana nakon berbe. Zato se oni obavezno skladište u pogodne prostorije na dozrevanje (10-15) dana kako bi se poslednje količine skroba pretvorile u šećer a ***** aroma dosla do izražaja. U ovom periodu kruške potpuno omekšaju tako da ih nije potrebno mulati. Ukoliko se to ipak učini potrebnim treba pripaziti da se ne ošteti seme koje sadrži nepozeljnu cijavodoničnu kiselinu koja menja i ukus i miris rakiji. Kruška ima 7-12% šećera, 3-6% kiselina i 0. 25-0. 50% pektina.

    Plodovi krušaka imaju nizak sadržaj i zato je neophodno dodati 50-60 ml koncetrovane sumporne kiseline na 100 litara kluka. Ona se dodaje tokom muljanja ili punjenja vreonog suda. Iz istog razloga kljuku se dodaje i 20 grama selekcisanog kvasca kao i 20 amonijum-sulfata ili fosfata na 100 litara kljuka kao hranivo za kvasac. Alkoholno vrenje kljuka od kruške naročite Viljamovke koja poseduje prefinjenu aromu treba da bude što sporije na temperaturi 17-18 stepeni. U suprotnom gubi se priatan miris i dobija rakija znatno slabije arome.

    Procenjivanje da li je kljuk prevreo do kraja obavlja se na isti način ka i kod jabuke. Prerada ploda kruške imala bi sledeći tok:
    1. pranje plodova,
    2. dezintegracija ili mlevenje na mlinu za jabučasto voće
    3. pasiranje i izvođenje fermentacije
    4. destilacija.
    Prefinjena aroma koju poseduje Viljamovka može se očuvati jedino brzom preradom. Pre otpočinjanja vrenja poželjno je dodati neki selekcionisani kvasac (5%) u aktivnom stanju odmah posle pasiranja. Optimalna temperatura tokom vrenja je 16-18 stepeni. Pošto kruška ima malo kiselina 3-6 kg/l dozvoljena je korekcija pH do 3. 0 da bi vrenje bilo ravnomernije prelazi u destilat. Sazrevanjem u drvenim sudovima rakija dobija na kvalitetu. Zato se ona lageruje u staklenim ili inox posudama.
    mala_privreda- 14797 - 22.09.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (0)


    Liječenje mana šljivovice

    Najčešće mane šljivove rakije su mutnoća, mrka boja, kisela rakija, miris i okus na koščicu, miris na plijesan, na zagorjelo (dimna rakija) te miris i okus na patoku i prvenac (bašicu). Kao što se vidi, podugačak je popis mana rakije i odmah treba reći da se one teško, često samo djelomično uklanjaju. Ipak, odlučan podrumar, koji čim opazi i utvrdi manu svoje rakije, i ne čekajući dugo, pristupi njenom "liječenju" može postići vrlo dobre rezultate.

    Miris rakije na plijesan

    Miris rakije na plijesan javlja se, ako se ukomljava jako natrulo voće ili se šljiva ukomljava u pljesnivim kacama. Ovaj vrlo neugodan miris uklanja se dodavanjem od 2-5 grama aktivnog ugljena (pa do 10-15 grama) na 100 litara (ovisno o jačini mirisa pljesnivosti). Određena količina aktivnog ugljena (tipa dezodorans) koji se može nabaviti u poljoprivrednim apotekama ili vinarijama) razmuti se u malo rakije i doda uz dobro miješanje, cijeloj količini i za dva dana rakija se nekoliko puta promiješa. Kad se ugljen istaloži, rakija se pretoči. Treba napomenuti da enološki ugljen oduzima rakiji i dobar dio njene fine arome i zato s količinom ugljena ne treba pretjerivati. No to se djelomično može popraviti i spajanjem liječene i zdrave rakije s jače izraženim mirisom. Miris i okus zagorjele (dimne) rakije Miris i okus zagorele rakije, ako nije izražen u jakoj mjeri, liječi se na već opisan način aktivnim ugljenom. Najbolje je zagorelu rakiju liječiti odmah u toku pečenja tako da se izmiješaju s deseterostrukom količinom prevrele komine i nakon stajanja od 2-3 dana ponovo destilira.

    Miris i okus na patoku

    Ovaj miris nastaje u rakiji onda kad se ne odvaja dovoljno prvenca (bašice) i patoke, ali i onda (na žalost najčešće) kad se bašica i patoka dodaju u slijedeći kotao umjesto da se odvojeno do kraja čuvaju i onda na kraju posebno destiliraju u rakiju druge, lošije kvalitete. Jedini lijek za takovu rakiju je predestiliranje (razblaživanjem na oko 25%) uz pojačano odvajanje bašice i patoke. Pravilno i dobro izliječena rakija obično više ili manje zadovoljava kvalitetom, no bilo bi nerealno očekivati da će svatko u svakom slučaju ukloniti sve tragove mana svoje rakije. Zato je najbolje tako brati, ukomljavati i peći šljivu (iskustveno i stručno) da do njih nikad ne dođe i da iz kotla poteče zdrava šljivovica, finog mirisa i zanosnog bukea.

    Liječenje mana šljivovice Najčešće mane šljivove rakije su mutnoća, mrka boja, kisela rakija, miris i okus na koščicu, miris na plijesan, na zagorjelo (dimna rakija) te miris i okus na patoku i prvenac (bašicu). Kao što se vidi, podugačak je popis mana rakije i odmah treba reći da se one teško, često samo djelomično uklanjaju. Ipak, odlučan podrumar, koji čim opazi i utvrdi manu svoje rakije, i ne čekajući dugo, pristupi njenom "liječenju" može postići vrlo dobre rezultate.

    Mutna rakija

    Toj pojavi uzrok je pojava sastojaka željeza (rakija je žuta), bakra (rakija je smeđo-crvena) ili spojeva kalcija i magnezija (rakija je mutno bijele boje). Jedini lijek toj pojavi je razblaživanje rakije, običnom vodom na 20-25 vol % i ponovo destiliranje.

    Mrka boja rakije

    Mrka boja rakije nastaje od nove bačve (ili loše ovinjene), iz čijih je duga izišla veća količina tanina. Čim se to opazi, treba dodati pola litre obranog mlijeka na 100 litara rakije u tankom mlazu uz jako miješanje. Nakon dva dana rakija se pretoči i filtrira (najjednostavnije preko lijevka u koji se stavlja ispran filtar, papir, vata ili nekoliko slojeva gaze). Tako tretirana rakija dobije zlatno-žutu boju.

    Kisela rakija

    Kisela (octikava) rakija je bez sumnje najčešća i najveća mana rakije, koja nastaje kao posljedica nepravilnog ukomljavanja šljive i pečenja šljivovice. Krovina komine, obično jako ukiseljena, mora se potpuno odstraniti do zdravog sadržaja i baciti. U protivnom sva octena kiselina prilikom, pečenja prelazi u rakiju. Višak kiseline može se donekle ublažiti dodavanjem takvoj rakiji prepečenoga kalcijevog karbonata, koji se prodaje u apotekama u obliku praha bijele boje. Kako gram kalcijeva karbonata veže 1, 2 grama octene kiseline, obično je dovoljno dodati 20 grama karbonata na deset litara kisele rakije. Točnu količinu može svatko sam utvrditi pokusima u nekoliko boca s različitim količinama karbonata po litri rakije (početi sa dva pa nastati po četiri grama).

    Odmjerena količina karbonata se razmuti u kašu u maloj količini rakije i uz dobro miješanje dodaje cijeloj količini rakije. Nakon desetak dana rakiju treba pretakanjem izdvojiti od bijelog taloga. Ako je rakija jako octikava, najbolje je ponovo destilirati uz pojačano odvajanje bašice (prvenca) oko 1-1, 5 litre na 100 litara tropa te patoke (plaviša) čim alkohol pri izlasku iz hladionika padne na oko 15% jačine.

    Miris i okus na koščicu

    Miris i okus na koščicu je neugodna mana rakije, jer potpuno pokriva pravi okus i miris šljivovice, a nastaje nepravilnim ukomljavanjem šljive uz drobljenjem koščice. Liječi se dodavanjem deset grama srebrnog nitrata (AgNO) na 100 litara rakije, koji se može nabaviti u većim poljoprivrednim ljekarnama. Nakon nekoliko dana rakija se odvaja od taloga filtriranjem i potom predestilira.
    mala_privreda- 14786 - 21.09.2007 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Zanimljivosti o pečenju rakije


    Gajenje šljiva i pečenje rakije na Romaniji ima izuzetno bogatu tradiciju. Međutim, evo i par zanimljivih detalja o koji mogu da vam daju predstavu koliko su naši stari bili posvećeni tom poslu.

  • U mnogim domaćinstvima šljive su ljubomorno čuvane za rakiju. Naši pradjedovi nisu djeci dozvoljavali da uberu ni jednu jedinu šljivu. Svaka šljiva je bila dragocjena i čuvana je za rakiju.

  • U davna vremena neko je mogao biti "pravi domaćin" samo ako je imao dobru rakiju. Domaćin kuće se cijenio po tome koliko je imao "čeljadi" tj. članova porodice, "mala" tj. stoke i, naravno, dobre rakije za slavu i goste.

  • U toku Drugog svjetskog rata (negdje u jesen 1941. godine) moja porodica je protjerana iz Podromanije (sa mjesta gdje su Čolovići napravili hotel). Nakon dvije godine provedene u Tonicama, ponovo su se vratili u Podromaniju, gdje su, pored spaljene kuće, našli jednu veliku kacu punu šljiva. Kaca je bila u hladu, dobro pokrivena, pa se na vrhu uhvatila "kora", tj. površinski sloj šljiva se stvrdnuo i prirodnim putem konzervirao čitavu smjesu. Kako se u tim godinama ništa nije bacalo, odlučili su da ispeku rakiju. I nisu se pokajali! Moj tata mi je pričao da je moj pradjed Stevan govorio da nikada nisu imali bolju šljivovu rakiju nego te godine.
  • mala_privreda- 14783 - 21.09.2007 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Rubrika o maloj privredi


    Zahvaljujem se Gromovniku za izuzetno kvalitetan članak o pečenju rakije. Ovo će ujedno biti i prvi članak u rubrici "Mala privreda" u kojoj ću da izložim neke svoje ideje o tome čime bi se Sokočani, kojima su lopovi pokrali fabrike, mogli baviti.

    Teme koje imam u planu su: voćarstvo, ljekovite trave, gajenje egzotičnih životinja itd.

    Vjerujem da i među posjetiocima ovog foruma ima dosta onih koji su, rasuti po svijetu, vidjeli mnogo interesantnih stvari, a i stekli znanja u mnogim oblastima privrede, pa bi i oni svojim prilozima mogli nekom Sokočaninu dati ideju kako da preživi u ovim teškim uslovima.

    Jedna kineska poslovica kaže: "Ako nekom čovjeku daš ribu, on će čitav dan imati šta da jede. Ako ga naučiš da peca on će cijeli život imati šta da jede. ".

    "Give a man a fish and he will eat for a day. Teach him how to fish and he will eat for a lifetime. " - Chinese Proverb.
    mala_privreda- 14773 - 21.09.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (2)

    Pečenje rakije


    ŠLJIVOVICA

    Šljivovica se proizvodi od različitih sorti ali je najkvalitetnija od sorte "Požegača" i "Crvena ranka". Dobar kvalitet daju sorte "Čačanska rodna" i "Valjevka" posebno ako se pomešaju sa "Požegačom".

    Šljive treba brati u njihovoj tehnološkoj zrelosti odnosno kada imaju maksimalnu količinu šećera i aromatičnih materija i kada se postigne skladan odnos arome šećera i kiselina. To je momenat kada delovi oko koštice postaju tamni a plodovi oko peteljke počinju da se smežuravaju. U ovoj fazi zrelosti veza između peteljke i ploda počinje da slabi pa je tako i branje olakšano. Šljiva se skuplja sa zemlje, a one zaostale na krošnjama se lagano potresu motkom.

    Posle berbe u sudove za vrenje stavljaju se izmuljani plodovi. Alkoholna fermentacija cijelih plodova je nepotpuna i usporena naročito ukoliko su plodovi čvrsti. U ovakvim slučajevima vrenje može da potraje i nekoliko mjeseci.

    Bolje je da šljive budu izmuljane, a ako postoje uslovi koštice treba odvojiti. U protivnom treba paziti da polomljenih koštica ne bude više od 2. 5% jer će u tom slučaju rakija imati više cijavodonične kiseline koja koštici daju miris. Muljanje se obavlja muljačom, a može i račvastom motkom ili u industrijskim uslovima pasivkama i rotative. U optimalnim uslovima vrenje traje oko tri nedelje ili 21 dan.

    Sudove sa šljivama treba puniti oko 80% zapremine. Zajedno sa šljivama u sudove za vrenje dospeva i spontana miklofora koja se brzo razmnožava na sobnoj temperatri. Tokom vrenja izdvaja se ugljen-dioksid koji podiže čvrste delove šljive na površinu usled čega se formira klobuk. Da bismo sprečili formiranje klobuka na vrhu kace ukiseli i uplesnivi sudovi se prekrivaju najlonom, plastičnom folijom ili poklopcem.

    Kada se šljiva bere posle kiše ili se prerađuju natruli plodovi treba dodati kvasac u kolicini 25g po litru. Kvasac treba ravnomjerno raspodjeliti po cijeloj vrionoj masi. Momenat završetka alkoholne fermentacije se moze odrediti vizuelno na osnovu izgleda kljuka. Kada se vrenje završi prestaje izdvajanje ugljen-dioksida nema više mehurića a uzdignuti klobuk od čvrstih djelova polako počinje da pada. Ne čuje se šuštanje, niti se stvara pjena a tečni deo kljuka je kiselastog ukusa. Kraj vrenja se odredjuje mjerenjem gustine profiltrirane tečnosti pomoću Ekslovog širomera. Ako se gustina ne smanji za nekoliko dana znači da nema više vrenja a ukoliko Ekslov širomer pokazuje vrijednosti od 6-10 znači da je vrenje završeno.

    ЖИВЈЕЛИ
    Pecenje rakije

    Idi na stranu - |1|2|