fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-LIPA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

lipa- 102607 - 25.08.2018 : Sorkov vojnik Lipa - best (0)

Lipa: Žena sa mužem u rovu


Interesantno je da sam u rovu radne obaveze, koji je prije našeg dolaska odbranio dalji pad linije na Lipi, kada sam sa Paunom donio sanduke municije za PM, zatekao ženu koja je punila redenike. Rekli su da nije htjela pustiti muža samog u smjenu jer je bila ofanziva. Nisu imali djece. Žao mi je što joj nisam saznao njeno ime.
lipa- 102605 - 25.08.2018 : Sorkov vojnik Lipa - best (0)

Šišino ranjavanje


Za Milutina: Šuću nije pogodio dum-dum metak, već metak koji je razvalio košuljicu metka pri prolasku kroz pancir sa strane gdje nije bilo ploče. Tako da mu je otkinuo dobar komad mesa i zakačio dio pluća.
lipa- 102603 - 25.08.2018 : Sorkov vojnik Lipa - best (0)

Lipa


Ne znam na kojeg Šućura, misliš ali jedan je zbrisao i našli smo ga izjutra na putu Srednje - Semizovac, kada smo krenuli da vraćamo rovove. Mislim da je taj imao tri kćerke.

U toku dana su se vratili još neki što su napustili rovove, ali neću da ih imenujem.
lipa- 102601 - 25.08.2018 : Sorkov vojnik Lipa - best (0)

Dešavanja na Lipi juna 1995. godine


Početkom juna 1995. smo hitno prebačeni u Srednje jer se dobila dojava od Hrvata o potencijalnoj ofanzivi. Sjećam se da smo postrojeni u Srednjem i da je "Vrbas" rekao da nas narednih dana sleduje muzika-sport-muzika. Tek smo kasnije saznali da se radi o upoznavanju linije Jasen-Mali Jasen-Lipa.

15. juna, rano ujutru nas bude i javljaju da je pukla linija. Krenuli smo u dva kamiona preko Čevljanovića.

Našem kamionu, u kojem je bila Šorkova jedinica, pukla je guma. Došao je Tamić koji nas je prebacio prema Solakovićima i uz brdo smo istrčali. Duša mi je na nos iscurila. Uz put smo sreli neke naše iz Blagovačkog bataljona koji su napustili rovove i rekli da je sve palo.

Popeli smo se na Lipu sa dijela koji su držali Semizovčani kojima smo prišli iza leđa. Drugi dio jurišnog je nastavio preko Čevljanovića.

Kad smo došli tamo, otkrili smo da je palo 5 rovova sve do rova koji je držala radna obaveza, tj. ekipa iz puškarnice pretisa. Odmah smo vratili rov br. 1. i rasporedili desno od njega. Povremeno smo bili izloženi artiljerijskoj vatri i razmjenjivali puškaranje. U neko doba smo skontali da se radi najvjerovatnije o Crnim labudovima, njihovoj specijalnoj jedinici. Čitav dan smo pozivani na megafon da se predamo. Mi smo čekali da artiljerija odradi pripremu da vratimo preostale rovove. To se nije desilo taj dan već smo čitavu noć proveli tu.

Ujutru je ispaljeno nekolimo granata i Šorak je rekao da krenemo u napad. Izašli smo iznad dvojke i krenuli uzbrdo. U tom trenutku dolazi do njihovog kontranapada i vraćamo se na početne položaje. Trpimo žestok napad sitnom municijom i tromblonima. Imamo dvojicu ranjenih. Već smo bili na izmaku snaga kada nam u pomoć stižu drugi dio jedinice, koji su činili prekaljeni borci. Ja sam dejstvovao iza jednog oborenog stabla kada sam vidio Gorana, iz starije ekipe jurišnika, kako sa PM-mom juriša na kišu metaka. Nikada neću zaboraviti ti scenu. Tada sam shvatio da nije sav svoj.

Ubrzo nam gine jedan jurišnika i imamo još nekoliko ranjenih. Među njima i junačina Goran.

Mi od Šorka dobijamo naredbu da napravimo odstupnicu drugom dijelu jurišnog. Paun i ja smo bili posljednji koji su krenuli jer smo bili najdalji.

U tom trenutku smo naišli na dvojicu iz radne obaveze koji su bacili dva sanduka za PM browing 7. 9 koji je bio u rovu radne obaveze. Paun i ja smo ih uzeli i odnijeli do rova. Šorak, sa kojim nisam pričao jer smo se u pjanskoj posvađali par dana prije, me rasporedi ka rovovima koji su držali Semizovčani jer su i odozdo navirali. Njihovo napredovanje smo uskoro zaustavili a ja sam potom ranjen nakon što sam neoprezno izašao na tranšeu.

Dok su me stavljali na nosila, prišao mi je Šorak, zagrlio i rekao:

  • "Idi i pričaj u Vogošći kakvi smo junaci danas bili".

    Tad smo se i pomirili. Zadnji put sam ga vidio 29. avgusta 1995. godine, kada je slavio rođenje kćerke. Tada je ustao, nazdravio i rekao:

  • "Ti si jedini koji me je poslao u PM a da ga nisam istukao".

    Prošli smo zajedno mnoga ratišta pod njegovom komandom. Kada sam se vratio sa bolovanja prešao sam u drugu jedinicu, a drugovi su mi pričali da je poginuo tako što su mu na motorolu javili da je pala granata i da su ranjeni neki iz jedinice kojom je komandovao. U povratku je navodno pogrešno skrenuo i zalutao između mitraljeskih gnijezda.
  • lipa- 89761 - 15.04.2014 : Milutin Sucur Novi Sad - best (5)

    Napad na Lipu


    Ne znam tačno šta se dešavalo na Lipi jer sam bio još mali, ali mi je otac pričao u više navrata o toj bici i poslije o vraćanju linije na Lipi.

    Budući da mi je mnogo puta prepričavao ta dešavanja, a da mi je otac i da mu beskrajno vjerujem, slušao sam ga pažljivo pa mi se sada čini kao da sam ja bio gore.

    Pričao, je da je linija pukla zbog rupa i manjka ljudstva. Više puta su ljudi koji su bili gore rekli da je to sve prodato, da će muslimani upasti i doći do Vogošće gdje će nastati pokolj. Tačno. Ali hvala Bogu nisu, i nije bilo pokolja, mada nas je zadesila nesreća poslije, u egzodusu. Slušali smo bitke noću na Nabožiću i Lipi, svaki tren se očekivalo nešto.

    Otac mi je otišao na Lipu jedno veče, gore je trebao da ostane sedam dana, takve su im smjene bile. Napad je uslijedio rano ujutro. Otac mi se probudio u rovu broj jedan, probudile su ga detonacije i pucnjava. Dok je navlačio čizme njegov rov je gadjan 84-kom iz rova br. 2, koji je već pao u ruke muslimana. Stari je brzo shvatio šta se dešava, istresao je sve iz planinarskog ranca koji je imao i napunio ga sandukom municije 7.62. Veze su bile pokidane. Pričao mi je da je pucalo kao ludo, i da je od straha dizao sve četiri u vis ne bi li bio ranjen.

    Ne bih mnogo o bici, jer tih detalja ne bih mogao se sjetiti, ali znam da su Srbi pobjegli sa linije, naravno budući da je njih bilo suviše malo da je brane.

    Starog sam vidio kako ide ulicom prema kući, ušao je u dvorište i samo pao na zemlju, dok je govorio drhtavim glasom primjetio sam koliko je smrdio. Pričao nam je da je kilometrima na koljenima išao, jer su mu noge otkazivale. U ambulanti Vogosca je primao neke injekcije u koljena. Tu ga je sreo neko komandir linije kod energetike, htio je da ga strijelja zbog napuštanja linije. Spasio ga je Josipović koji je pukim slučajem naišao, inače ranjen. Ne sjećam se tačno, ali linija je vraćena brzo, za dan ili dva, možda griješim, ali brzo.

    Što se tiče Pene, ja ga ne bih spominjao da već nisam vidio njegovo ime ovde. O njemu sam čuo sve najbolje, da je junak bio, i da se pošteno borio. Rat je bio prljav, čudi me da je taj čovjek preživio, uglavnom su takvi bili sklanjani od strane onih sa Pala. Mislim da je zato i morao da ima ekipu kakvu je imao...

    Volio bih da Vogošćanin Pravi pogleda moj post. Liniju jeste vraćao Ćorak, mada mislim da je on kasnije poginuo negdje. Ne znam je li u njegovoj ekipi bio ili skim, ali kad se vracala Lipa ranjen je moj rođak Miroslav Šućur, s njim je bio i moj stari, na rukama ga je nosio kad ga je pogodio dum-dum.

    Mnogo može o ovom da se priča ali nije još vrijeme. Samo ću reč još da je moj stari imao priliku da razgovara sa muslimanom koji je učestvovao u napadu na Lipu, koji je tvrdio da je muslimana bilo 3500 na liniji koju je pokrivalo 25 ljudi. Ne ponovilo se.
    lipa- 69694 - 22.05.2012 : Caco - best (0)

    Pitanje u vezi Mića Vlahovića


    Da li je ovaj Mićo Vlahović učestvovao u bitkama na Nišićkoj visoravni, konkretno me interesuje novembar i decembar a mjesto je Kundakov grob i Ravni Kozlovci??
    lipa- 29522 - 13.05.2011 : Luna - best (1)

    Lipa '95


    Evo, ukratko ću opisati kako je vraćen dio rovova na takozvanoj Lipi koji je bio pao u ruke neprijatelja, pa su oni mogli odatle da dejstvuje po dijelu puta Semizovac - Srednje.

    Sjećam se da smo dan ranije bili na izviđanju terena lijevo od dijela linije koju smo trebali da povratimo. Toga dana je pala minobacačka granata i pogodila drvo iznad nas, i od nje je teško ranjen Dragan Lukač. Isti je u teškom stanju prebačen do "Žice", gdje mu je život spasao doktor Lazić a potom je zahvaljujući Dr. Karadžiću, helikopterom prebačen na VMA. Mi smo nastavili sa izviđanjem i dogovorili da se krene u akciju sledećeg jutra.

    U vraćanju Lipe je učestvovala jedinica kojom sam ja tada komandovao i dio Šorkove jedinice, tačnije Šorak i njih desetak uz njega. Dogovorili smo se da Šorak sa svojim ljudima ide odozdo uzbrdo direktno od puta a mi smo išli linijom rovova krenuvši od krajnjeg desnog rova koji je bio u našim rukama. Artiljerijska priprema je dobro izuzetno dobro odrađena, prije svega zahvaljujući generalu Josipoviću koji je još uvijek u zavojima i ranjen bio kod našeg tenka i gađao tačno po našem zahtjevu.

    Mi smo krenuli od rova do rova i iskreno, nismo osjetili poseban otpor neprijatelja, ali smo našli nekoliko pušaka koje su ostavili u rovovima i na obližnjim livadicama. U toku akcije mi je Tomo Kovač, ministar MUP-a Republike Srpske, putem veze javio da sam dobio sina i čestitao mi. U toj akciji toga dana ni moja, a ni Šorkova jedinica, nisu imale ni ranjenih ni poginulih.

    U to vrijeme sam živio u Banjaluci, gdje se moja supruga i porodila, a ja sam zbog ofanzive na Srpsko Sarajevo morao da idem na ratište. Sina sam vidio tek desetaki dana kasnije, jer sam uspio da dobijem jedan dan da bih otišap do Banjaluke i vidim njega i suprugu.

    Tih dana je pala i linija i na Ačkerovom grobu, a u izgubljenim rovovima je ostalo i nekoliko poginulih iz Ilijaša. Tih desetak rovova smo povratili za nekih pola sata.

    Nekoliko dana kasnije, nakon jakog napada, muslimanske snage su uspjele da siđu na put Semizovac - Srednje i malo je nedostajalo da izvrše proboj do Pretisa i spoje se sa gradom. Međutim, i oni sami su bili iznenađeni svojim uspjehom, tako da nisu iskoristili svoju pobjedu tako što bi ubacili jake snage u tu zonu. Zahvaljujući tome, mi smo sledećeg dana uz sadejstvo svih raspoloživih jedinica uspjeli da ih potisnemo i vratimo izgubljene linije.

    Šorka sam i upoznao tokom ovih akcija i mislim da je bio izuzetno hrabar borac, a što je u ratu najvažnije, i pouzdan saborac. Sve ono što sa njim dogovoriš, on bi i odradio.

    Toliko se sada mogu sjetiti tih akcija. Pozdrav za sve one koji čitaju ovaj forum. I zlonamjerne i dobronamjerne!
    lipa- 29162 - 08.05.2011 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Lipa


    Ovom prilikom ću dopuniti tekst sa detaljima koje sam čuo u ta vremena, a nisam ih do sada spominjao da ne bih nekoga uvrijedio.


    Kada sam ranije pisao o borbama na Lipi, spominjao sam Penu i njegovu jedinicu, da su se samoinicijativno povukli sa Lipe i da su otišli da vrate izgubljeni rov na koti 830. Vjerovatno si ti Gorane čitao samo zadnji tekst i tako došao do zaključka da nisam spomenuo Peninu jedinicu u borbi za kotu 830.

    Mojim tekstom nisam želio da umanjim hrabrost Pene, ali moram da kažem da je on povukao svoju jedinicu bez naredbe komande, što je moglo više ugroziti Vogošću, nego samo jedan rov izgubljen na koti 830. Moja jedinica nije bila toliko jaka da bi mogla da zaustavi napad muslimanskih jedinica u polupraznoj liniji. Na našu sreću, njihov napad nije uslijedio, tako da se nije desilo krvoproliće koje bi bilo neminovno da je kojim slučajem uslijedio napad.

    Pena kao i ja, znao je da su muslimani krenuli u odlučujući napad za otvaranje Sarajeva i da se ne možemo odbraniti na kućnom pragu nego treba da budemo svi zajedno. Svaka probijena linija je mogla dovesti do pada Srpskog Sarajeva, tako da je akt samoinicijativno povlačenje ljudi dovodilo u pitanje odbrane cjelokupne naše teritorije. Moje lično mišljenje je da je Pena je bio pomalo svojeglav i nije priznavao ni jednu komandu, pogotovu onu koja se njemu lično nije sviđala. To neznači da on nije bio hrabar, nego samo neposlušan i samoinicijativan.

    Druga loša stvar vezana za tu jedinicu je da je Pena je oko sebe okupio svoju bližnju rodbinu i pristalice "Radikala" koje su u to vrijeme izbjegavali ratne dužnosti pod izgovorom da to nije njihov rat. To je uveliko rušilo moral svih boraca u Vogošći i okolini.

    Dobijao sam mnoge izviđačke zadatke od načelnika bezbjednosti Maje, samo zato što Pena nije prihvatao naredbe više komande.

    Meni je kasnije rečeno da su toga dana, kada je Pena povukao ljude sa Lipe, Nenad Radovan i Teša već vratili izgubljeni rov na koti 830 dok je Pena uspio da stigne sa Lipe na Žuč.

    Još jednom napominjem da su ovo detalji koje sam čuo od drugih i one ne moraju da budu tačni. Ako neko zna nešto više o vraćanju tog rova na koti 830, bilo bi mi jako drago da to i opiše.
    lipa- 27369 - 26.03.2011 : Goran Djokovic Rs - best (0)

    Lipa


    Moj komentar je u vezi teksta o Lipi, autor Vogošćanin Pravi, u kome je on napisao da je Pena sledećeg jutra samoinicijativno napustio Lipu. Da istina je, on je u Vogošći mogao da uradi sve samoinicijativno. Tamo se jedino slušao general Josipović, koji trenutno nije bio tu, a i da jeste čak bi i on poštovao bi tu Peninu odluku jer se desilo upravo ovako:

    Poslije prospavane noći ispod rovova na Lipi, Penina jedinica i momci Specijalne policije su trebali vratiti Lipu, ali ne lezi vraže, Tešini vukovi i Žuti Mravi su uspjeli da za 5 minuta izgube kotu 830 na Žuči i spustili su se prema dalekovodu. Tada su Svračani dobili što nisu trebali, jer se ispod njih pocijepalo jer je dosta Mrava spavalo, kao što je kasnije ustanovljeno.

    Pena je tu vjest dobio preko motorole i postupio je logično i povukao svoju jedinicu odmah na Žuč, opsovavši sve po redu da on čuva švercerske Nišiće dok mu djecu kolju u Vogošći. Vogošćanin Pravi i njegovi specijalci su ostali, a mislim da je još neko ostao iz Penine jedinice s njima mada mi nije poznat razlog za to.

    Teša kao Teša se jako hrabro ponio i ima jako velike zasluge što se nisu spustili viš. Za Vukove sam davno napisao da ih ne znam, specijalci su nas docekali sa sretno momci ležeći ispod nagiba na Žuči. Nas 8-9 je vratilo te rovove gore i to je istina koju Pravi ne pomenu. Znam i to da je Lipa vraćena poslije i situacija se konsolidovala.

    Nadam se da će se ovo objaviti pa da napišem svoju istinu u par tomova, naravno time ne ponižavajući nikoga. Ovim putem pozdravljam Pravog i njegovog buraza. Pozdrav i za sve ostale!
    lipa- 20645 - 14.02.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Ratno sjećanje - Lipa


    Ja se sad ne mogu sjetiti imena svih mojih saboraca, pa neka mi oproste na tome, ali činimi se da je onog dana kad smo zaustavili dalje napredovanje na Lipi bilo i ranjenih.

    Mislim da se zvao Miroslav, na žalost zboravio sam mu prezime pa neka mi oprosti zbog toga. Bio je teže ranjen i nije mogao da se kreće. Dobio je raspored u Vojnu policiju poslije odsluženog vojnog roka. Imao je nešto više od dvadeset godina i na njegov zahtjev raspoređen je u borbeni vod Vojne policije. Visok je oko 190 cm, kosa mu je tamno smeđa i uvijena. Bio je dobar i hrabar borac.

    U to vrijeme naš komandir nije raspoređivao u borbeni vod vojnike mlađe od dvadeset jedne godine. Ovom prilikom mu se zahvaljujem i čestitam na hrabrosti koju je ispoljio.

    Idi na stranu - |1|2|