fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija-KOSOVSKI_BOJ
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

kosovski_boj- 94489 - 05.12.2015 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

Istina o Kosovskom boju


kosovski_boj- 91825 - 15.12.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

Istina o Kosovskom boju


Istina o Kosovskom boju: Ako su Turci zaista pobedili, zašto su svi do jednog napustili Srbiju posle bitke?

Vekovima posle Kosovskog boja, istorija je modelovana i podešavana kako je velikim silama odgovaralo. U srpsko biće je utiskivana potpuna neistina da je na Kosovu srpska vojska poražena.

Jedna sasvim prosta činjenica daje potpuni kredibilitet istini da je na Kosovu pobedila srpska vojska a to je istorijska istina da su Turci u Srbiju došli tek decenijama posle bitke.

Da je turska vojska pobedila ostala bi u Srbiji i ne bi se povukla u Tursku. U ovom videu naići ćete na neoboriv zaključak: Nikada se u istoriji nije desilo da pobednik na ratištu napusti dobijenu teritoriju odmah posle bitke.

Nije se to dogodilo ni tada jer su Turci sa Kosova otišli kao poraženi. Pogledajte video koji veliku istinu iznosi neskrivenu.

kosovski_boj- 90353 - 31.05.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

Ko je pobjednik u Kosovskom boju


kosovski_boj- 79155 - 07.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

Turski tefter ruši šiptarske laži o prekrajanju istorije


"TURSKI TEFTER" iz 1455, u kojem su uglavnom srpska ili slovenska prezimena i imena, nazivi naših manastira, crkava i sela na Kosovu i Metohiji, objavljen je u srpskom prevodu i izdalo ga je sarajevsko izdavačko preduzeće "Veselin Masleša", negde 1972. ili 1973. godine, pod naslovom "Oblast Brankovića".

Približno, istih godina, taj isti "TURSKI TEFTER" iz 1455. godine, u Tirani objavila je na albanskom jeziku Albanska akademija nauka. U svoje vreme, pre 30 i više godina, imao sam u rukama, i tu, uistinu naučnu knjigu, koja je danas, kada Šiptari prekrajaju i filuju "svoju istoriju", po meni veoma vredan i važan dokumenat, pogotovu za naše srpsko Kosovo i Metohiju, gde se oni šepure uz pomoć međunarodne zajednice i ostalih velikih sila i "moćnih faktora iz senke".

Tim dvema knjigama, na srpskom i albanskom, bio sam tada fasciniran, i vrlo prijatno iznenađen, jer imena prezimena srpska-slovenska, nazivi naših crkava, manastira i grobalja, sela i varoši, srednjovekovnih gradova, se u stvari ne prevode; ona su uvek ista na svim jezicima sveta.

Istovremeno, kad je taj "TURSKI TEFTER" iz 1455. objavljen u Tirani (Albanija), otuda su slali sve moguće i nemoguće udžbenike u Prištinu na Kosovo i Metohiju, da bi se siptarska omladima indoktrinirala I zadojila tim duhom "Prve" i "Druge" PRIZRENSKE LIGE I svega ostaloga, da bi kasnije postigli sve ovo što danas rade, traže, na silu otimaju, ruše, ubijaju,"prekrajaju", "filuju" i cakčnesvesno, puno puta rade protiv samih sebe. Bog im je pomutio razum i pamćenje, pa eto - izdali su u Tirani te TURSKE TEFTERE, koji im sada dosta smetaju, koji su im "kost u grlu", ali oni, kao često što je bivalo kroz istoriju, ne stide se niti libe da lažu ceo svet, i usmeno i pismeno. Lažu u Evropi, u Prištini, Americi, Australiji, rečju svugde, dakle interkontinentalno.

Njihovi "kvazi-naučnici" ne samo u Prištini, već i po čitavom svetu, lažu li lažu...

A naši naši srpski naučnici, književnici, pesnici i drugi naobrazovani ljudi - odoše listom u političare, dok ih naučna istorijska istina, nažalost, mnogo ne interesuje, niti im zbog toga "crveni obraz". (Kao npr. danas od Srba pominje i navodi nešto iz dela pokojnog Dimitrija Bogdanovica "KNJIGA O KOSOVU", ili Muhameda Kesetovića "Kontra-revolucija na Kosovu", a kapitalno delo "ZADUŽBINE KOSOVA" da i ne spominjemo?! Nažalost, skoro niko...

Odlaze na Kosovo da tamo drže svoje "književne večeri", ili već kako ta druženja nazivaju, zamajavaju i sebe i druge, dok srpski političari - "brane" Kosovo svojim jadnim "diplomatskim sredstvima", uljuškali se u svoje fotelje, lagodan život na visokoj nozi, i misle da će to večito da traje. Izgubili su kompas, i državni, i verski, i nacionalni, pa tumaraju kao guske po magli, putuju i gde treba i gde ne treba. Stoga, sv. Nikolaj Velimirović, na jednom mestu lepo kaže:

  • Bože, i crkve kad zidaju i podižu, ne podižu ih Tebi, Bože, nego sebi" (Pesma "Nebeska Liturgija").

    Srpska Akademija nauka iz Beograda, ako brine sa svojim članovima-akademicima i istoričarima o tome da Kosovo i Metohija jesu i da će uvek i ostati u i sa Srbijom - treba zvanično da potraži (u slučaju da je još nema, a u šta sumnjam) tu vaznu knjigu iz Tirane, i svima odreda - kao značajna srpska naučna ustanova - ukaže na tu istorijsku istinu i te nepobitne istorijske podatke, na osnovu gore spomenutih "TEFTER-a iz 1455. godine.

    Pozdravljam sve naše rodoljubive Srbe na Kosovu i Metohiji, u Srbiji i vekovnim srpskim zemljama, kao i sve čitaoce ovih članaka i ozbiljnih i korisnih komentara. Kosovo je od vajkada bilo i, ako Bog da, biće i u budućnosti - SRBIJA. Amin, Bože daj!

    Autor: Milos Obilić, prof. u penziji, grad Kruševac, Srbija, po 620. Vidovdanu, 28/15.juna 2009. godine.
  • kosovski_boj- 79154 - 07.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Knjiga: Oblast Brankovića


    Knjigu "Oblast Brankovića: Opširni katastarski popis iz 1455. godine" možete skinuti sa ovog servera ukoliko kliknete ovdje.

    Ovu knjigu toplo preporučujem! Na prvi pogled, ona je jako dosadna jer sadrži isključivo spisak stanovnika po selima i obavezama koje su isti dužni plaćati Turcima. Međutim, ona je ujedno i pregled srpskih imena koja su se najčešće davala u tom vremenu. Neka od njih, poput "Radihna" su jako stara i više se ne upotrebljavaju. Konačno, možete i da vidite kako je tekao proces poturčavanja pa možete naći tekst poput ovoga: "Osman sin Miloša"...
    kosovski_boj- 78833 - 05.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

    Jovan I. Deretić: Kosovski boj


    kosovski_boj- 69540 - 18.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (0)

    Kosovska bitka - tok


    Ko doš'o, ko ne do'šo, osvanuo je i taj utorak vidovdanski.

    Iz Bosne stiže oko 4000 boraca, većinom konjica, 1000 plaćenih ratnika Španaca, Nemaca, Holanđana, Francuza i ni jedan sa ostrva. Beše tu i 500 Hrvata, 1000 Mađara, svi pod komandom Vlatka Vukovića, levo krilo...

    Našim centrom ide Lazar sa najboljim i najjacim srpskim vitezovima tog vremena i jadnim brojem vitezova reda "Zmaja", polutajnom organizacijom internacionalnog karaktera.

    Na krilu i gospodar Kosova, Vuk Branković.

    Na turskim krilima su bili Jakub i Bajazit, paša centar i komanda.

    Jedino što je izdalo na Kosovu su bili kuriri i oni koji su zaduženi za vezu.

    Srpski centar sa Lazarom vrlo brzo gazi Turke. Strašno i silovito! Vuk odrađuje svoje i vraća se na početnii položaj. Isto tako, i Vuković potiskuje Bajazita i vraća se na početne pozicije.

    Lazarev centar u strašnim naletima rastura i Muratov čador. Turci beže u panici. I Bajazit se povlači. Vuković vidi da su srpski barjaci i iza Muratovog čadora, Bajazit se povukao i Vlatko smatra brzu pobedu gotovom i pravi zaokret, tj. napušta bojište i odlazi majci u Bosnu. Da javi radosnu vest! Vuk se vraća na početnu liniju.

    Videvši da je nastao haos u turskoj vojsci, Bajazit odlazi i preuzima komandu. Lazar, opijen brzom pobedom ne staje već juriša. Bajazit u bitku uvodi vojnu rezervu i udara na Lazara, preseca njegovu vojsku i nastaje klanica neviđenih razmera.

    Vuk pokušava da priđe, ali su i na njega poslate znatne snage iz rezerve. Vlatka nema!

    Bajazit ubija Lazara, kupi Murata i žuri na proglašenje za sultana, a njegova prevratnička ekipa po nove i veće privilegije.

    Vuk ostade zadnji...

    Sve dalje je politika, netrpeljivost, Milica priznade sultana, postadoše vazali, dade mu kćerku...

    Vuk Brankovića nabediše na pravdi boga! Mi izgubismo svo plemstvo. Tu je bio naš kasniji poraz. Na Kosovu poraz nikako, nerešeno u najmanju ruku. Nisu na Zapadu džabe zvona zvonila!

    Ipak, naša se sijalica ugasila, gotovo 500 godina provedosmo u potpunom mraku.
    kosovski_boj- 69536 - 18.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (2)

    Kosovska bitka, strategija rata


    Turci su na Kosovo krenuli sa nešto manjom silom od 100.000 vojnika, što je za njih bio minimalan broj za neka veća osvajanja.

    I Sulejman Veličanstveni je u pohodu na Beč imao približno toliki broj vojnika. U tom pohodu on je naletio na utvrđenje Keseg u Mađarskoj. Tu je Sulju dočekao jedan Hrvat po imenu Nikola Jurisić, koji je sa posadom od 450 boraca zanavek osramotio Sulju Veličanstvenog i Turke. Naime, on se žrtvovao da bi Beč dobio na vremenu, i tako napravio pravi podvig, veći od Termopila i Spartanaca. Osramoćeni Suljo odustaje od Beča i u besu pravi neviđen pokolj po Sloveniji, Štajerskoj i Slavoniji, odakle je u Stambol odveo 60000 robova.

    Inače Jurisić je rođen u Sinju, a u austrijskom državnom arhivu i danas se čuva pismo (autograf) Nikole Jurisića od 21. marta 1528. godine, pečatirano njegovim pečatom sa njegovim grbom i potpisano ćirilicom:

    "Mikula Jurisić moje rike pismo"

    Inače, Mikulaš je Nikola na mađarskom i sa njim je živio ceo život. Pitam se koliko Hrvata danas zna da se potpiše ćirilicom?

    Ima još dokaza da su Jurisići Hrvati! Na primer, vojvoda Vratko Jurisić komandant kopljanika Jug Bogdana i otac knjeginje Milice udate Hrebeljannovic - čist Hrvat.

    U Zagrebu su početkom 20. stoljeća na Zrinjevcu podigli spomenik Nikoli Jurisiću. Zašto tek tada, nakon Štrosmajera i barabe iz Đakova Starčevića? Odgovor je jednostavan: tada su se setili da ga ukradu, jer je dotle je bio - Srbin!

    Da se vratimo na Kosovo, na koje Murat dolazi sa sa 100 000 vojnika. Sa druge strane, Lazar je računajući i sebre sa drvenim vilama imao 32000 ljudi.

    Lazar zbog neprijateljstava sa Altomanovićima gubi podršku 60.000 konjanika i solidan broj pešadije. Opet zbog Srebrenice, prokleta bila zauvek!

    Od Altomanovića vojske na Kosovo dolazi samo jedan, ali najjaći vitez Evrope, tkz. Crni Vitez po imenu Gavrilo. Njegovo prezime ostaje neutvrđeno. Na Kosovu je bio zamaskiran, inače poznali su ga kasnije mrtvog. Inače na ondašnjim evropskim turnirima taj vitez je sve duele dobio, a bacao je na leđa Engleze, Tevtonce...

    U ta vremena, strategija rata je bila sledeća: Prvo je udarala oklopna konjica, i to u talasima. Oni su bili tenkovi tog vremena. Jedan bi talas kidao 10-15 minuta, onda iza njih naleće drugi talas i radi to isto dok prvi sjaše sa konja, zabada mač u zemlju i odmara, Nakon toga se menjaju. Kopljanici nisu služili da bace koplja i ubiju Turčina, vec da u liniji blokiraju neprijateljsku konjicu, štiti ih i pešadija i konjica. Strelci su uvek morali da imaju konjicu u odbrani jer protivnička konjica forsira da ih uništi. Najbolji evropski strelci tog vremena su bili Đenovljani i Velšani.

    Na taktickom planu ps. borbe je vraćanje na početni položaj i pregrupisavanje, koliko god da si protivnika odvalio, a potom ponovo udar do konačne pobede ili poraza, svejedno.

    Da li je nekome smetao šlem na plus 25 stepeni? E sad zamislite oklopljenog konja, a na njemu oklopljen vojnik, a još moraš da mašeš mačem. Nije uopšte bilo prijatno!

    Dvadesetak godina prije boja na Kosovu desila se revolucija u strategiji ratovanja. Bogata vlastela u Engleskoj je do tada mogla da ima treniranog ratnog konja, teški oklop za konja i viteza. U današnje vreme to bi bilo oko 100 000. Vitezovi su u borbama mogli da ginu samo od sebi ravnih, tj. vlastele. Da napomenem i to da se u rat vodio i rezervni ratni konj, zatim tovarni konj i par sluga.

    Međutim, upravo u to vreme je zavladala panika među vitezovima jer su po prvi put mogli da budu ubijeni od gologuzog seljaka, strelca. Naime, Velšani su patentirali samostrel koji je prosečan čovek jedva mogao da napuni ali je ta strela mogla da probije svaki oklop! Strelci su uvek bili najamnici, ali su od tada Velšani bili jako skupi najamnici.

    Eto, to je bila ta velika revolucija u ratovanju, mnogo veća i od mitraljeza u američkom građanskom ratu koji je doveo do sloma snaga konfederacije koja je bila brojčano mnogo jača. Od tada tehnika postaje dominantni faktor ratovanja.

    Onakvog šibanja na kotama, braćo, nikada više neće biti!
    kosovski_boj- 69533 - 18.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    O Milošu Obiliću i Bosni


    Veoma je česta pojava da se Miloš Bilić pokušava prikazati kao neistorijska ličnost, a naš narod je sklon da proguta lažnu istoriju.

    Miloš Obilić, a ja kažem Bilić je bio Srbin iz Bosne. Otac mu je ubijen od strane vojske Nikole Altomanovića, a bio je na strani Tvtka. U to vreme najčešći sukobi su bili zbog rudnika Srebrenice. Kako je ovaj trebao i Tvrtku i Lazaru, a naravno Altomanović nije imao nameru da ga ustupi pogotovu i zbog toga što je imao najjaču vojsku na Balkanu.

    Nakon očeve smrti, Miloš je kao dete prebegao Lazaru sa majkom. Nije bilo veliko čudo što je postao vojnik i vitez jer imanja nije imao. Neposredno pred Kosovski boj uspeva da osveti oca. U borbi sa Tvrtkom i Lazarom od teških rana podleže Nikola Altomanović. Vlast preuzima Тomislav Altomanović, stariji ali i manje sposoban brat. Altomanovići su nakon smrti Cara Dušana držali Hercegovinu, deo Crne Gore, skoro pola Bosne, a u Srbiji Užice, Kopaonik i Rudnik.

    U to vreme Dubrovnik je Nikoli plaćao danak, znači ne kralju Tvrtku. Altomanović je imao preko 50.000 konjanika! Možete onda zamisliti sa koliko je pešadije raspolagao!
    kosovski_boj- 68347 - 07.04.2012 : Dušan Internet - best (0)

    Ko je pobijedio u Kosovskom boju?


    Neko veče sam sjedio u veselom internacionalnom društvu, uglavnom nacije koje se mogu pronaći kod nas po BiH, a da se previše ne traži . A veselo je bilo, naravno, jer se pilo. Gdje se pije uvijek bude veselja, ali samo kada se pije do jedne tačke. Kada se pređe ta tačka, onda i ne bude više tako veselo. Isplivaju iz mozgovih dubina potisnute svakojake frustracije i kompleksi.

    Moj kum, inače veseljak po prirodi, je niotkud izazvan postavio jedno jako glupo pitanje (ko kaže da ne postoje glupa pitanja?) i shvatio sam da nam se ta ključna granična tačka neizbježno približava. Da bi ispao faca pred rajom, sa smješkom me ukori:

  • "Kakav ste vi to Srbi narod kada slavite poraz na Kosovu?".

    Gdje ću kumu muslimanu, iako i nije baš neki vjernik, reći:

  • "Kume, pa vi ste živi dokaz da smo u stvari izgubili kosovski boj".

    Nema smisla! A htio sam u stvari reći, da bi nastavili u veselom raspoloženju: "JBG, kume nije važan povod, važno je da se slavi.", ali mi sveti Perun ne dade mira pa izustih:

    "Naravno, ako se uči iz neprijateljskih knjiga, da će se naučiti kako su Srbi izgubili, ali svako ko ima imalo mozga sam će moći zaključiti ko je u stvari pobijedio, jer je odavno poznato da pobjednička vojska uvijek ostane na bojnom polju, a poraženi pobjegnu što su otomanski napadači i uradili. Osim toga mi smo njihovog sultana ubili, a oni do našeg kralja Tvrtka nisu ni u mislima stigli. Kome je promaklo na časovima istorije da spomenem da je Tvrtko bio zvanični srpski vladar u vrijeme Kosovskog boja i koji se na sva zvona hvalio po Evropi pobjedom!"


    Ja rekoh pa vi vidite... Šta ćete... sa ovim... sada.

    U zdravlje, i ne zamjerite.
  • kosovski_boj- 17326 - 20.02.2008 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Zasto Srbi slave bitku na Kosovu?


    Idi na stranu - |1|2|