fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-ILIJAS_COA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

ilijas_coa- 103507 - 29.06.2019 : Oklop Visegrad - best (0)

RE: Lažni filmovi, lažni raporti, lažne pobede i lažni heroji tkz. Armije BiH


Pozdravljam brata Aleksandra, i samo da na ovaj njegov članak dadnem kratak komentar.

Potpuno se slažem sa njim, ali za širenje njihove propaganda smo i mi Srbi krivi. Lažni Srbin, Emir Muratov Kusturica, koji za dva Vidovdana zaredom podiže poturici i zulumčaru Mehmedu Paši dva spomenika, nikad nije napravio ni jedan film da afirmiše Srbe i odbranu Pravoslavlja, nego nas je Srbe prikazivao kao Cigane koji prodaju svoju djecu lopovima, da bi ih ovi sakatili i od njih pravili prosjake i obijače domova građanima "civilizirane eUrope". A sve to sto eUropa ima, ima od pljačke Carigrada, Carske Rusije, Srbije...

Šta je falilo lažnom Srbinu Emiru Kusturici da napravi prvo dokumentarni film o svome duhovnome uzoru Svetom Simeonu Mirotočivom, koji je ćirilicu pisao i zlatnom kašikom jeo, kad je "cvilizirani" Fridrih Barbarosa, bio nepismen i hranu uzimao prstima. Za escajg nije ni znao.

Šta je falilo lažnom Srbinu Emiru Kusturici da napravi ili dokumentarni ili igrani film, da afirmiše prošli građanski rat i pokaže ostatku Svijeta ko je koga napadao?

Nas zovu "agresorima", a do izbijanja građanskog rata imali smo preko 74% grunovno srbske zemlje?

Šta je falilo da napravi film, da pokaže da muslimani nisu bili nenaoružani? Ako je nama Srbima JNA davala oružje, davala je i muslimanima. I sami muslimani iz Sokolja kažu da su iz Rajlovac dobili oko 400 pušaka, kao i oružje iz kasarni iz Švrakinog sela, Marin dvora, Nedžarića, Druge vojne oblasti, Fabrika "Igman", Bratstvo, Slavko Rodić, Kasarnja Ljuta... i da se ne nabraja više, kao i granate iz Pretisa koje je komanda Vogošćanske brigade prodavla, kao I oružje dopremljeno u avionima i kamionima "humanitarne pomoći", pa oružje koje su nabavili još 1990. godine.

Mogao je lažni Srbin Emir Muratov Kusturica da napravi dokumentarac i da jednim potezom skina ljagu sa Srba i otme od zaborava naše junake, ili bilo ko od novinara RTRS-a, ali na RTRS-u nema mjesta za srbske junake, jer Anta Pavelića i Mila Budaka prikazuju kao "vrsne pjesnike".

Muslimani čak i sramnu izdaju Vogošće i Ilijaša nazivaju "oslobodjenjem", Ratni zločinac iz ovog rata, i sin ratnog zločinca iz prošlog rata, Avdo Hebib, ulazak muslimanske policije zove "oslobođenjem". A onda srbski izrod Jovan Divjak, iako je šljam od čovjeka, ne moze da trpi laži, pa kaže "Vogosca, Ilijas..." nisu "oslobođeni, nego su im poklonjeni".

Zato još jednom veliko hvala Željku na ovom sajtu da se koliko toliko otmu od zaborava podvizi naše braće i očeva u prošlom ratu, i da se u svijet pošalje prava slika o muslimanskom pravom licu. Muderis je pozivao muslimane na "Đihad", davao im neke papiriće da muslimane "štite" od srbskog oružja, pozivao je na klanje Srba i Iživljavanje nad nejači, ali je junački pobjego sa Igmana kad su ga poćerali srbski sokolovi.

Da nije Željka i par sličnih portala, o nama se ništa ne bi znalo. Teško nama sa nama!
ilijas_coa- 103497 - 26.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (7)

Lažni filmovi, lažni raporti, lažne pobede i lažni heroji tkz.Armije BiH


Istorija će biti svedok najgnusnijeg stepena laži i obmana, koje prevazilaze i najveće istorijske protagoniste stvaranja lažnih slika o sebi i svom društvu, svojim porazima koji postaju pobede, svojim zločinima koji postaju milosrđe. Najveći majstori takvih predstava su muslimanski lažni heroji, medijski manipulatori, verski fanatici i politički predstavnici. Toliki stepen laži, je ubedio bošnjački nacionalni korpus u laž koja postaje istina, gde se čak i jedan eklatantni srbomrzac general Divjak ogradio od njih, što ga je momentalno isključilo iz njihovih herojskih bajki, da im ne bi pokvario njihovu sliku velikih pobedničkih dela.

Sredinom juna meseca na početku operacije Tekbir, gde je na glavnom pravcu napada Nabožić - Ravni Nabožič slomljena kičma 7. muslimanske brigade, njihov komadant Pukovnik Šerif Petković od svog komandanta IDČ-a Avda Tutmića - Bazuke, dobija raport sledeće sadržine:

"...Obavještavamo Vas da je naš bliži zadatak- ovladavanje platoom Nabožić - Ravni Nabožić - u potpunosti izvršen uz djelimične gubitke u ljudstvu i bogat ratni plijen..."

Ovakav izveštaj je prosleđen generalštabu tkz. Armije BiH, što bi u vojnom smislu značilo da je 7. muslimanska brigada, slomila srpsku odbranu i preko Semizovca i tvornice Pretis se povezala sa jedinicama 1. korpusa u gradu, što je bio glavni cilj Operacije T. Ovakav stepen bezočnih obmana i laži moderna istorija rata ne pamti, a ovim poraženim vojnicima na Sarajevskom spoljnem prstenu, je ostalo jedino da se "iživljavaju" nad srpskim civilima i zarobljenim vojnicima u Vozućkom džepu. Alija Izedbegović je svoju poraženu brigadu morao nagraditi zbog velikih zločina u Vozući i pod Ozrenskim selima nazivom Oslobodilačka, uz opasku da je to najsvesniji i najodgovorniji skup ljudi na jednom mestu, u celom muslimanskom nacionalnom korpusu! Bilo kakav komentar za zdravo razumnog čoveka je suvišan!

Drugi čin muslimanske tragikomedije se odigrava sa njihovom specijalnom jedinicom Crni Labudovi, koja je bila pod direktnom komandom tkz. Predsedništva BiH, i njihovim velikim uspesima na Špicastoj stijeni u Sarajevu 1994. godine, i posebno "velikim borbenim podvizima" u Operaciji Tekbir. Kao što znamo Crni Labudovi su poraženi na Lipi, juna 1995. godine i ni jedan borbeni zadatak nisu uspeli izvršiti. Naravno komanda tkz. Armije BiH ih je morala priključiti ofanzivi na nejaku Vozuću, jer su i oni morali bar negde, ako ne mogu vojnički, onda nad zarobljenim vojnicima i civilima, osetiti, šta znači vojni uspeh! Pošto ih realna vojna istorija ne može pamtiti po uspehu, oni će svake godine, kao i ove, svoj veliki poraz na Špicastoj stijeni slaviti kao pobedu!

Crni Labudovi nisu ostali sami u svojim veličanjima poraza, pridružili su im se u lažnoj maskaradi, tkz. Zamovi lavovi sa Hrasnog brda, koji su poraženi do nogu, na koti Polom, sa svojim komadantom Zamom Dučićem koga su zvali Gorski lav. Slavi se njihova gorda pobeda, kao putokaz budućim generacijama, kako su muslimanski vojnici svaku bitku pretvorili u trijumf!

Ne bih da izgledam pretenciozno, ali moramo pomenuti sve velike pobede u i oko Sarajeva tog leta 1995. godine. Kota Gunčar, setimo se Hadžićkih Munja, Zlatišta i Belih Vukova, Betonjare i naše slavne urbane gerile, nepobedive Iližanske brigade VRS, Golog brda, kote 830 i Josipovićevih jurišnika, Specijalne brigade MUP RS, svugde je bila od Nabožića do Bijambarskih pećina, Čekrčića do Nabožića i Ilijaških junaka.

Svaka lažna tragikomedija ima svoju ekstazu. Taj čin je multimedijalno predstavljen u najnovijem filmu Sarajevski Vitezovi, koji se slavno završava sa periodom leta 1993. godine. Do tog perioda opisuje vojničku pobedničku bajku njihovih heroja sa Žući. Da podsetimo tog leta gospodnjeg, nakon pada Igmana počela je Operacija Prsten, koja je munjevito završena osvajanjem Glavice, Šabanove kuće, platoa Golog Brda i kote 830, gde su združene jurišne jedinice 3. sarajevske i Ilijaške brigade porazile 1. i 2. brigadu 1. sarajevskog muslimanskog korpusa. Tada je muslimanska vojska u Sarajevu bila pred kapitulacijim. Od tog poraza udarne jedinice 1. muslimanskog korpusa se nisu nikada oporavile, što se moglo videti da na tom području, nije više bilo ofanzivnih dejstava pomenutih jedinica do kraja rata.
ilijas_coa- 103464 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

Smotra nesalomivih Ilijaških Nemanjića



ilijas_coa- 103463 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

Komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade Milenko Zupur- Cico



ilijas_coa- 103461 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (5)

Operacija Tekbir, glavni pravac napada Nabožić - Ravni Nabožić


Britanski renomirani vojni magazin British Military Opserver, u svojoj iscrpnoj analizi krajem 1995 godine, piše o sudaru najjelitnijih vojnih formacija tkz. Armije BiH i Vojske Republike Srpske, na glavnom pravcu napada Operacije T, koji je počeo 15. 06. 1995 na pravcu Nabožić - Ravni Nabožić, gde je po njihovom mišljenju rešeno pitanje ishoda kompletnog rata u bivšoj BiH.

Dugotrajna vojna i obaveštajna priprema tkz. Armije BiH, uz kompletnu logističku i vojnu podršku NATO snaga, kao i izbor najelitnije svoje jedinice, 7. muslimanske viteške brigade, na glavnom pravcu napada, sama po sebi govori da su očekivanja bila velika. Ta brigada je do početka Operacije T, pokazala jako veliki borbeni moral i verski fanatizam, a najveći njen kvalitet jeste komandni kadar u okviru jurišnih i diverzantsko - izviđačkih jedinica koji je do polovine 1995. godine preživeo jako ozbiljna borbena dejstva, što samo po sebi dovodi do visokog stepena kvaliteta i obučenosti njihovih najelitnijih delova brigade.

Sa druge strane, na pravcu odbrane pomenutog glavnog pravca napada, nalazila se Ilijaška brigada, najjelitnija vojna formacija Vojske Republike Srpske, koja je krajem 1992. godine izvojevala jednu briljantnu vojnu pobedu nad 7. muslimanskom brigadom i Mudžahedinskim odredom El Mudžahid, koji je su zajedno dejstvovali u okviru vojne operacije pod nazivom Koverat 2.

Ilijaška brigada, osim svoje zone odgovornosti u dužini od preko 145 kilometara, prema Centralnoj Bosni (2. i 3. korpus tkz. Armije BiH ), učestvovala je sa svojim jurišnim jedinicama u svim ofanzivnim dejstvima Vojske Republike Srpske, u unutrašnjem i spoljnem sarajevskom prstenu, kao udarna pesnica SRK VRS.

Vitalna putna komunikacija Semizovac - Srednje

Početak deblokade vitalne putne komunikacije Semizovac - Srednje, žile kucavice Srpskog Sarajeva, lijaške jurišne jedinice započele su 15. 02. 1993. u pravcu Ravnog Nabožića, gde su sedam puta bez ičije podrške pomerale liniju u dubini neprijatelja, da bi 27. 04. 1993. godine ovladali kompletnim rejonom Nabožić - Ravni Nabožić gde je uspostavljena šira odbranbena linija koja je bila do 15. 06. 1995. i početka operacije Tekbir.

Brezovaš ( kota 1091 ) - Vlašić - Bor - trigonometrija 1007 (Hasanovača) - Kota 830 - Bijele Vode - kota 744

Ovaj pravac je bio glavni pravac napada 7 muslimanske brigade, 15. juna 1995 u okviru operacije T, sa glavnim strateškim ciljem presecanjem komunikacije Semizovac - Srednje, koji bi doveo u mat poziciju kompletan SRK VRS, spajanjem 2. tuzlanskog i 3. zeničkog sa 1. sarajevskim muslimanskim korpusom, koji bi kompletnu regiju Srpskog Sarajeva doveo u neodrživ položaj, sa nesagledivim posledicama za opstanak Republike Srpske. Zbog svih ovih nabrojanih činjenica, ozbiljni inostrani vojni analitičari smatraju da se ishod rata rešavao na glavnom pravcu napada u rejonu Nabožića.

Kuriorzitet jeste da niko u komandi SRK VRS, kao ni u komandi Ilijaške brigade nije očekivao da glavni pravac napada ide na pomenutom pravcu, što govori da se koncentracija elitnih jedinica brigade nije toga dana nalazila na Nabožiću. Ovo ističem, jer je uvek potrebno začepiti određene porozne delove linije velikom brzinom, a vreme je potrebno dok se ne stabilizuje linija i uvedu elitne interventne jedinice na pravilan način u borbu. To pokazuje veliko iskustvo i kvalitet komandnog kadra brigade u kritičnim situacijama, što je podiglo borbeni moral samih boraca i njihovu veru u pobedu.

Početak operacije Tekbir 15. 06. 1995. godine

Prvi pravac napada u zoru 15. 06. 1995., 7. mulimanske brigade je krenuo iz Dubrava ka Brezovašu, a drugi pravac napada ka Gudenovači, tkz. Serpentinama gde su njihove jedinice uspele da ovladaju strateškom trigonometrijom 1007 (Hasanovača), koju je kako je komadant Mladen Savić istakao branila združena četa Ilijaške brigade, koja je bila najslabija jedinica zbog svog starosnog i mešovitog sastava. Naša jedinica nije uspela da pruži značajniji otpor neprijatelju takve snage, tako da je on nakon svojih početnih uspeha, prelazi u gonjenje naših snaga u pravcu strateške trigonometrije 1021 i "Okrugle njive", kao pomoćneg pravca napada, a sa ciljem obezbeđenja uslova za izbijanje svojih jedinica u mesto Semizovac, i presecanje putne komunokacije Semizovac - Srednje.

Jedinice koje su prve kranule da pomognu našim jedinicama na ugroženom pravcu upadaju u neku vrstu neprijateljske zasede, jer se ne uvode u borbu na propisan način (idu kamionom na prvu liniju), tako da grupa od 15 naših vojnika, mahom pripadnika radnog voda na čelu sa Mladenom Savićem, izlazi na trigonometriju 1021, samo 5 minuta pre neprijateljskih snaga, ovladava pomenitim prostorom, i u klasičnoj zasedi, bez podrške bilo koga, osuđeni na sigurnu smrt, uspevaju da zaustave dalji prodor neprijatelja i nanose mu teške gubitke. Samo da pojasnimo, zašto sigurnu smrt? Levo 2 kilometra i desno isto toliko, nije bilo ni jednog vojnika VRS, a ispred sebe imaju oko 200 dobro obučenih i kvalitetnih jurišnika. Takođe, u trenutku kada Savićeva grupa izlazi na trigonometriju 1021, manja neprijateljska diverzantska jedinica jačine voda, je bila iza leđa našim snagama nekih 500 m, u rejonu Okrugla njiva. Nakon 15-ak minuta večnosti, dolazi im u u pomoć jedinice Specijalne brigade policije MUP-a RS, gde zajedničkim snagama odbijaju još jedan veliki napad neprijatelja i potiskuju ga, što dovodi do stabilizacije situacije na glavnom pravcu napada 7. muslimanske brigade i uvođenje elitnih grupa u dalji tok operacije.

Izostanak munjevitog vojnog uspeha i ostvarenja zacrtanog cilja, izlaska na putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, uz velike ljudske gubitke, na glavnom pravcu napada, je poljuljao borbeni moral i verski fanatizam koji je pred početak operacije imala 7. muslimanska brigada. Moramo istaći takođe da su gubici njihovog komandnog kadra, to je odnosi na komandire njihovih udarnih ID jedinica i njihovih najiskusnijih diverzanata, Rifeta Koprdže, Kobilice, Adila Kovačevića, Mujića, Topića, Selimovića, Karića, Halabe, Čamdžića i Mensura Bliznovića - Ramosa (većina su odlikovani Zlatnim Ljiljanom) dodatno poljuljala njihov ionako narušeni moral. Videvši da je nemoguće ispuniti borbeni zadatak, bez obzira na početni uspeh, oni se okreću ka Ilijašu, kao novom pravcu napada, gde se više od mesec dana vode ogorčene borbe sa Ilijaškim elitnim jedinicama, što se može zaključiti po datumu Ramosove smrti 14. 07. 1995 godine.

Pomoćni pravac glavnog napada 7. muslimanske brigade, iz pravca Taračin dola, komanda tkz. Armije BiH dodelila je 126. ilijaškoj brigadi zbog dobrog poznavanja terena i borbenog iskustva na tom području. Pravac je išao linijom Taračin do - Kunovik - Zavrača , sve do puta Semizovac - Srednje. Uvidevši da glavni pravac napada na platou Nabožića nije dao željene rezultate, muslimanska komanda iz rezerve ubacuje 372. brigadu iz Tešnja i 309. brdsku brigadu iz Kaknja, koje su sadejstvu sa 126. brigadom uspele da preseku putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, kod groblja ispod Kožlja. Brzim i pravovremenim sadejstvom interventnih jedinica 3. sarajevske brigade i Specialne brigade MUP-a Republike Srpske, pod komandom Dragana Josipovića brzo je neutralisan neprijatelj, koji se uz velike gubitke povukao duboko u svoju teritoriju.

Borbeni uspesi Ilijaških elitnih jedinica u okviru operacije Tekbir, posebno u njenim prvim danima, podigao je dodatno borbeni moral svim interventnim jedinicama SRK, koji će se videti u daljem toku ofanzive tkz. Armije BiH, čiji je cilj bio zatiranje srpskog postojanja u Sarajevskoj regiji. One su u daljem toku slamanja ofanzive sedam muslimanskih korpusa u Sarajevskoj regiji odigrale presudnu ulogu, zauzevši posebno mesto u srpskoj istoriji.

Ni jedan grad nije podneo tolike žrtve za stvaranje Republike Srpske, procentualno u odnosu na broj stanovnika, kao Ilijaš. Ova opština je imala najveći broj poginulih boraca i civila u proteklom Odbranbeno- otadžbinskom ratu. To se nikada ne sme zaboraviti. Mi moramo da budemo ponosni što smo živeli i živimo u vremenu živih Ilijaških heroja. Svaku reč koju o slavnom putu Ilijaških Nemanjića izuste heroji kao što su: Dragan Josipović, Božo Savić, Mladen Savić, Dobroslav Šurbat, Milenko Zupur - Cico, Dragoslav Macanović, Bogdan Bode Krajišnik, Dejan Milovanović... i svi oni drugi koje ovde ne pomenusmo, treba zapisati, kao zavet našim budućim generacijama, da njihova velika herojska dela nikada ne padnu u zaborav.

U decenijama pred nama, istoričari i vojni analitičari će se baviti fenomenologijom Ilijaških Nemanjića, njihovim opstankom u potpuno nepovoljnoj geo-strateškoj poziciji, snazi i umeću komandnog kadra, hrabrosti boraca i nepokolebljivoj veri u pobedu. Priča o Ilijaškoj brigadi je postala mitska.

Što je Milenko Zupur- Cico, komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade rekao: " Nisam siguran da smo bili najjača brigada Vojske RS, ali sam siguran da jačih od nas nije bilo"...

Idi na stranu - |1|2|