fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-ILIDZA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

ilidza- 102179 - 11.04.2018 : Druga ceta Dobrinja - best (0)

RE: Francuski dokumentarac


Na francuskom dokumentarcu su pripadnici 4. bataljona Vojne policije - Korpusna.
ilidza- 101783 - 23.01.2018 : Zoran Elez Ilidza - best (0)

Božidar Kovač: legende ne umiru


Božidar Kovač, 06. 01. 1973 - 18. 06. 1992. Heroj Nedžarića.
ilidza- 100287 - 23.04.2017 : DraganVetrovic Han Pijesak - best (0)

Milenko Lale, Nedžarići


Interesuje me da li neko ima informaciju kako je i pod kojim okolnostima u Nedžarićima poginuo moj predratni drug Milenko Lale, septembra 92?
ilidza- 96177 - 10.06.2016 : Veronika Novi Sad - best (0)

Pitanje za doktora: Nebojša Stanišić


"Pisao sam o Bori Stanišiću, a samo petnaest dana od njegove pogibije u bolnicu je donet njegov brat od strica. Pogođen granatom na Ilidži. Operisao sam ga. Tanka creva, debela creva, grudni koš, jetra. Umro je dva sata nakon operacije. Glava nije izdržala. Težak i jak vazdušni udar ili, kako mi kažemo, blast oštetio je mozak i mladić je umro. Sedamnaest godina. "

Da li je taj mladić možda Nebojša Stanišić iz Kiseljaka?
ilidza- 96165 - 09.06.2016 : Veronika Novi Sad - best (0)

Nebojša (Žarko) Stanišić


Molim bilo koga ako zna da napiše kako je poginuo Nebojša Stanišić iz Kiseljaka.
ilidza- 95773 - 18.04.2016 : - best (1)

Džoni


Ko je ubio Džonija na Ilidži 1991. godine?
ilidza- 95585 - 24.03.2016 : Dejo Sokolac - best (2)

Video iz rata


Znate li ko su ovi ljudi i jesu li među živima?



Pogotovo ovi golobradi sa kraja videa!
ilidza- 95353 - 03.03.2016 : Alija Salahovic Sarajevo - best (0)

Gušića hala


Samo da dam mali osvrt oko dešavanja u vezi Gušića hale i Betonare. Slažem se da je to bilo teško ratište za obje strane. Betonara je pala jer su je tada čuvali 18-godisnji momak, vjerovatno zaspao na straži, i čim je puklo po njoj on je pobjegao sa lica mjesta. Ja sam ranjen od rb i sva sreća da je granata pogodila vrh tranšea koji je većinom pokupio gelere pa sam zadobio samo lakšu povredu. Naš borac je bio cjelu noć u mašini za hemijsko čišćenje i od silnih bombi koju su mu ubacivali u prostoriju nije ni ogreban. Sutradan je uspio izaći i preći na stranu Armije BiH. Tačno je da ste zarobili Smječanina koji je kasnije razmijenjen. Pozdrav.
ilidza- 93152 - 07.06.2015 : Miodrag Miletic Foca - best (0)

Ilidža, borbe u Veloj na Božić 1993. godine


Postoji li neko ko može da mi kaže nešto više o borbama na Veloj za Božić '93. godine. Naime, brat mi je poginuo tamo a toliko malo znam. Bio bih zahvalan za bilo kakvu informaciju.
ilidza- 92998 - 08.05.2015 : Milica Beograd - best (0)

Zoran Kapetina - Šale


Može li mi ko reći nešto o Zoranu Kapetini Šaletu? Hvala
ilidza- 92188 - 20.01.2015 : Cika T Bratunac - best (0)

Ilidžanskim herojima


Svaka vam čast ilidžanski heroji,tek sada se vidi koliko ste hrabri! bili
ilidza- 88465 - 02.02.2014 : Razvigor Srbija - best (0)

Prvi napad na Ilidžu 1992. godine


Ovo su strani snimci o prvom napadu na Ilidžu 1992. godine.

ilidza- 86796 - 27.09.2013 : Zeljko Podgorica - best (0)

Slobodan Bulatović - Vuk


Pozdrav svima! Da li neko zna nešto o Slobodanu Bulatoviću - Vuku? Poginuo je 1994. godine na Ilidži? Pričali su mi da su muslimani za njega govorili:

  • ZA VUKOVU GLAVU PARE SE NE BROJE!
  • ilidza- 86093 - 26.07.2013 : Momce Nedjarici Nedjarici - best (0)

    Linija prema Nedžarićima


    Ispravio bih voditelja emisije sa Šehom koji kaže da su Neđarići bili "kažnjnička varijanta". Ovo tvrdim zbog toga što su se u njima borili uglavnom ljudi koji su tu i živjeli a bio je i nešto onih koji su u tamo izbjegli iz grada i drugih područja.

    Istine radi, treba naglasiti da su neke ljude sa lakših linija slali po kazni u Nedžariće, tj. ako bi nešto zabrljali. Međutim, taj broj je bio zanemarljiv, i uglavnom se dešavalo da neko dobije sedam dana kazne pa je morao da ide na liniju u Nedžariće.

    Međutim, čuo sam od ljudi koji su u toku rata uspjeli da izađu iz grada, da su i muslimani svoje vojnike, kada nešto zgriješe, po kazni slali na liniju prema Nedžarićima.
    ilidza- 84389 - 16.04.2013 : Razvigor Srbija - best (2)

    Komentar snimaka prvog napada na lidžu - 22.04.1992


    ilidza- 83754 - 18.03.2013 : Razvigor Srbija - best (2)

    Početak rata u Nedžarićima


    Ovo je dio intervijua koji govori o ratu u Nedžarićima



    Evo i videa za kompletan intervju:

    ilidza- 83533 - 11.03.2013 : Razvigor Srbija - best (3)

    Srbi logoraši u borbama za Betonaru 1995. godine


    Tačno je to da su u borbama za Betonaru korišćeni i zarobljeni Srbi iz logora u Tarčinu. Za taj gnusni zločin niko nije odgovarao.

    Betonara je, kao što rekoh, jako široka tema. Dosta se o tim borbama raspravljalo i u Hagu, pogotovo na suđenju Miloševiću.

    Evo izjave svedoka - logoraša na njegovom suđenju koji su bili naterani da ginu u tim strašnim borbama.


    "Na dan 3. jula 1995. godine odveden sam iz logora na prinudni rad kod Gušića hale u Sarajevu, gde smo kopali tranšeje i bunkere za muslimansku vojsku. Tom prilikom bili smo vezani za jedno uže. Ja sam tom prilikom bio teško ranjen. Pogođen sam u obe noge, ruke, kao i telo. Od posledica ranjavanja izgubio sam desnu nogu, a leva mi je teško oštećena. Odatle sam prebačen u Vojnu bolnicu u Sarajevu gde sam ostao 100 dana, da bi posle toga bio ponovo vraćen u Silos, a zatim prebačen u bolnicu, da bi 29. oktobra 1995. godine bio razmenjen.. .

    Nas 30 smo iz Tarčina 3. jula 1995. godine odvedeni u Sarajevo vezanih očiju da kopamo neki tunel. Na kopanju tunela smo radili 9 dana i 9 noći, gotovo bez prekida, odmora i spavanja.

    Istog dana su izdvojili nas desetoricu i odvezli na Stup, oko kojeg su se vodile žestoke borbe. Tokom borbe muslimani su bili izbačeni iz Betonjare.

    Muslimani su nas doveli do zida Betonjare koji je bio naspram srpskih bunkera udaljenih oko 20 metara. Naredili su nam da kod tog zida sa unutrašnje strane hale napravimo dva bunkera. Tokom ovih radova naše ruke su bile vezane lisicama za metalno uže, tako da su lisice koje smo imali na rukama mogle da šetaju po tom užetu.

    L. V. iz naše grupe je bio primoran da priđe srpskom bunkeru i da sa njega skine vreću sa peskom, iako je pri tome bio izložen najdirektnijoj smrtnoj opasnosti. Kako je bio vezan nije mogao da pobegne. Isto je morao da uradi i V. D. koji je bio primoran da do srpskog bunkera donese eksploziv.

    Tu smo radili tri dana i tri noći neprekidno.

    Na dan 12. jula bio sam sa ostalima doveden na Stup. Svi smo bili vezani na gore opisan način. U međuvremenu muslimani su uspeli da razruše jedan srpski bunker. Tada su meni, B. B. i V. R. naredili da vezani za sajlu priđemo bunkeru i napravimo novi bunker od vreća sa peskom.

    Dok smo radili nastala je borba između muslimanskih i srpskih vojnika, pri čemu su muslimani stalno provocirali, tako da smo mi bili izloženi dejstvu vatre sa srpske strane. Tom prilikom bio sam pogođen sa 12 puščanih metaka iz automatske puške u predelu obe noge i ruke, leve strane tela i u pluća. B. B. , koji se nalazio neposredno do mene, bio je pogođen sa 17 metaka.

    Muslimani su nas izvukli sa sajlom za koju smo bili vezani.

    Posle našeg ranjavanja prebačeni smo u bolnicu u Sarajevu. Rane su bile veoma teške i inficirale su se. Iako nismo bili zalečeni, sa otvorenim ranama, ja i B. B. smo 20. oktobra 1995. godine vraćeni u logor u Silosu."
    ilidza- 83277 - 05.03.2013 : Djordjo Australia - best (1)

    Živi štit logoraša 'Silosa' u nastojanju da se zauzme Betonara


    Pred kraj rata su, nažalost, ginuli i Srbi koji su bili logoraši koncentracionog logora "Silos" u Tarčinu. Naime, njih dvadeset je u julu 1995. godine je odvedeno u nepoznatom pravcu. Mi koji smo ostali u "Silosu" nismo znali gdje su otišli. Tek kasnije smo saznali da su ih muslimani koristili kao živi štit u nastojanju Alijinih bojovnika da zauzmu Betonaru.

    Bio je to stravičan prizor! Najprije su ih vezali, a zatim su ih tako vezane tjerali da kopaju tranše prema bunkerima VRS. Neki od njih su na sebi nosili i eksploziv.

    Dane Čičić je poginuo na tri metra od srpskog bunkera. Bio je vezan lisicama, kroz koje je bila provučena čelicna sajla, čiji je kraj bio kontrolisan od strane policije Armija muslimanske BiH. Raznio ga je RB. Nakon razmjene, njegova familija je sahranila samo donji dio trupa.

    Ostali logoraši su se vratili u "Silos" sa težim i lakšim povredama...
    ilidza- 83243 - 03.03.2013 : Razvigor Srbija - best (0)

    Borbe za Betonaru 1995.


    Akcija na Betonaru stvarno nije krenula spontano. Bila je dobro osmišljena i pažljivo isplanirana. Cilj akcije je bio mnogo širi od zauzimanje Betonare i objekta poznatog kao "Hemijska čistionica" gde je i zarobljen taj Sarajkić o kome govorimo.

    Pošto ti to izgleda nije poznato, mogu da ti to opisati ako te interesuje.

    Što se akcije oko "čistionice" tiče, ona mi je poznata u detalje, a imam i informacije sa obe strane.
    ilidza- 83215 - 02.03.2013 : Razvigor Srbija - best (0)

    Nedžarići


    "Рокање" у Неђарићима, лето 1992.

    ilidza- 83186 - 01.03.2013 : Razvigor Srbija - best (3)

    Borbe za Betonaru 1995. godine


    Najžešće urbane borbe u čitavom ratu!

    Da bi se saznala prava istina o ratu u Sarajevu, potrebno je pogledati u ratna dokumenta obe strane. Svi znaju i slažu se u tome da su u Sarajevu vođene najžešće urbane borbe u toku čitavog prethodnog rata. Oni koji su upućeniji, odmah će pomisliti da su najšežće urbane borbe u Sarajevu vođene za Otes. Bar tako deluje! Međutim, ratna dokumenta pokazuju drugačije.

    Najžešće urbane borbe u Sarajevu, pa samim tim i u čitavom ratu, su vođene za objekat Betonaru ili Gušića halu na Stupu od Vidovdana, 28. juna, pa skoro sve do kraja avgusta 1995. godine.

    Napad na ovaj objekat je bio srpski kontraudar tokom velike ofanzive Armije BiH koja je otpočela 15. juna. Betonara je bila hala dužine nekih 60 metara, dobro utvđena bunkerima. Srbi su je zauzeli prepadom, na Vidovdan, oko 8:15 ujutru, bez sopstvenih žrtava. U hali je zarobljen jedan oficir Armije BiH, Smječanin. Nedaleko odatle zarobljen je i jedan diverzant Sarajkić. U čitavom napadu poginulo je nekoliko muslimanskih vojnika.

    Međutim, tada kreće kontranapad manevarskih jedinica 1. korpusa i Vikićevih specijalaca, što je značilo početak jedne ogorčene borbe koja će potrajati skoro dva meseca.

    U bilizini hale, na prostoru od nekih 500 krvadratnih metara, svakodnevno su trajale žestoke borbe. Artiljerija 1. korpusa je iz sve snage tukla po hali, a pešadiske jedinice su pokušavale da je preotmu. U pomoć su im dolazile i jedinice iz Tuzle i Zenice. Sa srpske strane borili su se vojnici Ilidžanske brigade, naravno najviše lokalni vojnici iz Neđariđa i Kasindolske ulice.

    U samoj hali je neprekidno dežuralo desetak srpskih vojnika koji su se gušili u prašini i dimu eksplozija, često noseći gas maske zbog ubacivanja bojnih otrova.

    Borbe su po odlučnosti i žestini podsećale na one iz Staljingrada, pa se može reći da je to bila staljingradska sekvenca u ratnom Sarajevu.

    Srpska odbrana je bila odlučna, a muslimani su neprestano napadali. Tako je potrajalo sve do 31. jula kada su srpske snage minirale halu i povukle se, nakon čega je ista dignuta u vazduh. Međutim, borbe su se nastavile i oko ruševina još skoro mesec dana.

    Danas se retko ko seća tih borbi, naravno osim onih koji su u njima učestvovali, ali postoji niz razloga da se može reći da su to bile najžešće borbe u Sarajevu.

    Borba za Otes je trajala samo nekoliko dana, dok su borbe za Betonaru trajale skoro dva meseca. Pored toga, na tom izuzetno malom prostoru je utrošeno nemerljivo više municije nego na Otesu. Dalje, muslimanske snage su u to vreme bile mnogo bolje opremljenije i naoružane, i sa dobrim snabdevanjem municije. I na kraju, gubici su bili skoro isti kao na Otesu, što je za Sarajevsko ratište bilo jako puno.

    Samo u avgustu, u borbama oko ruševina Betonare poginulo je 35 vojnika 1. korpusa a verovatno i nekoliko policajaca. Sa muslimanske strane je poginulo oko 100 vojnika i policajaca sa muslimanske strane, dok je na srpskoj strani bilo mnogo manje poginulih, možda njih desetak ali je bilo preko 100 ranjenih, što su za malobrojnu Ilidžansku brigadu bili izuzetno teški gubici, koji su pretili da je potpuno parališu. Iz stroja je bila izbačena skoro čitava jedna četa. Ovo su ujedno bili i najveći srpski gubici tokom čitavog trajanja ove ofanzive.

    Što se ratnih dokumenata iz perioda trajanja ove ofanzive tiče, na unutrašnjem frontu oko Sarajeva, kod Srba dominiraju izveštaji vezani za Betonaru. Tamo se šalje najviše municije i sa tim uspesima, pogotovo onim početnim, hvalio se čitav SRK, čije su jedinice u specijalnim izveštajima bile upoznate sa postignutim rezultatima kod Betonare i da su tamo zarobljeni muslimanski vojnici.
    ilidza- 81473 - 10.01.2013 : Hamza Lavic Ilidza - best (0)

    Butmir


    Interesuje me zašto nikada nije bilo napada iz pravca Ilidže na Butmir, s obzirom da je Butmir bio prepreka zbog koje se moralo kružiti čitav dan da bi se došlo iz Vojkovica do Ilidže.

    Kao što ti je već poznato, Srbi su aerodrom dobrovoljno predali UNPROFORU, a ovi su ga kasnije (suprotno postignutom dogovoru) ustupili muslimanima za korišćenje - kako za prolazak preko piste, tako i ispod piste.

    Srbi nikada nisu napali na Butmir jer im to Zapad nikada ne bi oprostio. Kao što ti je već poznato, i nakon pada Igmana isti je morao biti vraćen UNPROFORU jer Srbi su Sarajevu morali ostaviti kakvu-takvu komunikaciju sa ostatkom Bosne i Hercegovine. Samim time što je Sarajevo imalo komunikaciju sa Centalnom Bosnom, nikada se nisu mogli žaliti da tamo narod gladuje i nema šta da jede.

    Inače, rat u Bosni bi imao sasvim drugi ishod da Međunarodna zajednica nije stalno postavljala i neke svoje uslove. Jedan od njih je bio da Sarajevo ne bude grad u okruženju. Zbog toga vi iz Butmira ne treba da mislite da ste svojom hrabrošću ostali na tim prostorima jer bi vas iz tog naselja "pomeo" jedan bataljon Ilidžanske brigade.

    P.S. Komentar sa ovakvim tonom je moja reakcija na tvoje prethodne postove koje nisam objavio.
    ilidza- 81383 - 09.01.2013 : Zoran Radoicic Beograd - best (0)

    Zoran Domazet


    Za borce sa Ilidže: da li se sećate Zorana Domazeta? Poginuo je sa celom porodicom u saobraćajnoj nesreci između Novog Sada i Subotice. Ja sam ga upoznao na Ilidži (bio sam sa Legijom) a posle smo se družili u Trebinju i Beogradu. Iz moje kancelarije u Beogradu je otišao da odveze ženu i decu u Suboticu i da se vrati u Sarajevo na doček Srpske nove godine kod Davorina Popovića. Nažalost desila se nesreća. Mislim, koliko se sećam, da je bio dobar borac i da su ga ljudi na Ilidži voleli.
    ilidza- 80645 - 17.12.2012 : Marko Sarajevo - best (1)

    Srpska garda Ilidža


    ilidza- 79399 - 11.11.2012 : Sarajlija Grand forks - best (2)

    Šta se jelo u ratu, Pijaca na Ilidži...


    Na ovom sajtu stvarno može da se pročita mnogo lijepih članaka. Svaka čast uredniku i ekipi koja mu pomaže. Neki tekstovi bude sjećanja kad se čovjek najmanje nada. Eto jutros ustadoh, i onako uz doručak, uzeh kompjuter da se malo i odmorim. Kaže naš narod "valja se". Na to će moja supruga:

  • "E, sad si baš našao da se time baviš! Malo ti je bilo rata! Hajde ostavi to, bar dok se jede!"

    I eto, prisjeti me našeg ratnog jelovnika koji smo vjerovatno svi u ono vrijeme imali u kući. Sjećate li se one humanitarne pomoći, ona riba u konzervi pa je naše žene ocijede i kasnije nekako pohuju. Eh, dobra bila, samo takva!

    Pa onda oni naresci: žene ih samelju a kiselog kupusa uvjek bilo pa se smota sarma od narezaka, a onda kada dođeš sav nikakav sa linije pa zamiriše sarma i odmah ti nekako lakše. Jeste da je bila od narezaka, ali je bila dobra.

    Pa onda pita od riže, pa ono mlijeko u prahu... Eh, ala su se naše domaćice snalazile, pa jedna od druge uzimale kvas da naprave kiselo mlijeko od mlijeka u prahu uz koje dobro ide pita sa rižom.

    Pa onda onaj kolač što ga naše domaćice nazvase "Zebra kolač", mlijeko u prahu i čokolada u prahu pa da vidiš desert za medalju.

    Eto, neka se malo i naše žene, sestre i majke malo uključe pa možda ispadne i kakav dobar recept. Da se malo prisjetimo onih vremena!

    U 1993. godini sam dobrovoljno sa Pala prešao na Ilidžansko ratište. Bješe to u februaru mjesecu i tu sam ostao do kraja rata. Doduše, u maju 1993. sam teško ranjen, ali je živa glava...

    No, da se vratim na temu! Kada sam došao dole bila je sasvim druga priča. Na Palama je bilo i mesa ali dole bogami zajebano da ne povjeruješ da je to bila jedna država. I gore i dolje smo se borili za istu se stvar, ali na Palama se ide i u školu dok dole na Ilidži ništa. Nadvila se neka čamotinja i tuga poput nekog sivog neba iznad grada. Svaki dan dovezu po jednog mrtvog ili iz Nedžarića ili iz Aerodromskog naselja. Dok sam kao ranjen boravio u bolnici "Žica", bio je opšti haos. Stalno dovoze ljude, žene pa čak i djecu. Bilo je dolje krvi do koljena, samo sam Boga molio da normalan izađem iz te bolnice. Kako li je bilo onim našim doktorima to samo oni znaju.

    Ilidžanska pijaca je ponekad radila, pa se na njoj mogle kupiti razno-razne kućne potrepštine. Prodavci su dobro znali šta se traži: svijeće, baterije, gaće, čarape, a bilo je i duvana.

    Stariji ljudi su u ono vrijeme zezali prodavce da im je čaj kao duvan ali eto duvanilo se. Bilo ga je i skupog i dobrog ali i onog kila pet maraka, a on ko trina.

    Sjećam se jednom dođe jedan iz Specijalne policije na pijacu i reče jednom od prodavaca:

  • "Šta si mi bona ono prodala? Žena mi dva puta otkuvala one gaće što kupih od tebe prošle sedmice i sada ne mogu da ih navučem na ruku a kamo li na noge!"

    I doista, uvjek je bilo zafrkancija oko te robe.

    U ono vrijeme izaći na ilidžansku pijacu je bila kao nekada izlazak u grad. Naravno, kada je radila. A onda je i Brne otvori nakav mali kafić u onoj staroj zgradi preko puta restorana "Erato". Međutim, on je samo kratko radio, što bi reko Đoja "radilo".

    Pozdrav svima svako dobro!!!
  • ilidza- 78580 - 29.10.2012 : Stojan Bera London - best (0)

    Molba


    Molio bih Frandjeliku i Dejeu iz Detroita da me kontatkiraju vezano za Crnog. Željko ima moju e-mail adresu koju vam može proslijediti ako ga kontaktirate na slavicnetŽhotmail.com.

    Hvala
    Stole
    ilidza- 78322 - 21.10.2012 : Frandjelika - best (0)

    Crni sa Ilidže


    Da, znam Crnog. On nije u Irskoj, on je u UK.
    ilidza- 77656 - 30.09.2012 : Stari Blizo Blizo - best (0)

    Garda sa Ilidže


    Zar je moguće da niko, ama baš niko, ne napisa ovih dana ni jednu-jedinu riječ o čuvenoj Gardi sa Ilidže. Pa ni danas kada se daje pomen poginulim borcima te jedinice? Sramota je to naša, a posebno onih koji su bili njihovi saborci.
    Stari.
    ilidza- 77556 - 27.09.2012 : Podigmanac Vojkovici - best (1)

    Ulice heroja


    I pored 217 poginulih boraca Druge sarajevske brigade (Vojkovićke), među kojima ima i dosta heroja, Vojkovići imaju samo jednu ulicu koja nosi ime jednog od njih: "Ulica Riste Andžića."

    Neko mi reče da postoji kriterijum: taj neko mora da bude oficir pa da dobije svoju ulicu!

    Međutim, imamo i Ulicu Srđana Kneževića, koja se nalazi na nekih stotinjak metara iza crkve kada kreneš Ulicom 2. sarajevske brigade lijevo prema Šešlijama.

    Vojkovići sa ponosom!
    ilidza- 73016 - 21.08.2012 : Dejo Detroit - best (0)

    Crni sa Ilidže


    Znam ja Crnog on je u Irskoj ili tamo negdje. Mick Crni Mičić nađi ga Facebooku.
    ilidza- 72460 - 08.08.2012 : Elmir Hadžibajrić Sarajevo - best (0)

    Kome je trebao ovaj rat?


    Kome je trebao ovaj rat? Šta smo dobili sa njima? U Federaciji svi hapaju, a ista stvar je i u Republici Srpskoj. Narod je gladan i bos. Trebala je ostati Juga!

    Jedno pitanje za sve iz Vogošće! Da li neko nešto znao u vezi porodice Gagić, tačnije o Svjetlani Gagić? Da li je ona otišla u Srbiju ili u inostranstvo tj. Ameriku, Kanadu, EU ili tako nešto!

    Hvala!

    ilidza- 71758 - 17.07.2012 : Jovan Vlasenica - best (2)

    Ilidža, Betanija, srpski dobrovoljci


    Nadam se da mi stalni učesnici portala koji su bili sudionici na najvrelijem sarajevskom ratištu neće uzeti na zlo što uzimam za pravo da istražujem dešavanja na tom ratištu.

    Pričalo se da je u samim počecima, od kraja maja bilo mnogo anarhije u srpskom vojnom rukovođenju i bilo je mnogo "samostalnih komandanata". Naročito je isticana Ilidža i onaj Kovač koji danas daje intervjue federalnim medijima i pljuje po Ilidžancima da bi oprao sebe.

    Ilidža je ipak bila srpski beton i uprkos anarhiji u samim počecima bilo je sasvim dovoljno ludih mladih momaka koji su znali kao treba zaustaviti Juku i njegove kriminalce prilikom juriša na Ilidžu 1992. godine.

    Hvala uredniku portala na objavi imena poginulih prilikom juriša sa 2 vozila. Koliko sam ja uspio da povežem to je bilo oko 17. 06. 1992. godine

    E sad u tim samim počecima bilo je raznih avanturista i domaćih "ekscentrika". Primjera radi, čuo sam za Mongu sa Ilidže, mislim da se zvao Siniša, a za onaj poduhvat s vozilima poželjan je bio svako pa makar bio i nestaško. Ipak, mora im se priznati da su bili heroji.

    Ovo nagađam jer po odgovoru urednika Tomića prilikom objave njihovih imena kontam da je bilo i ekscentrika u toj akciji.

    Za akciju kod 11 plavih na Grbavici znam da su učestvovali specijalci 1. romanijske brigade a muslimani su, poput decembarske akcije iz 1992. godine na Betaniju, na televiziji brujali da se radi o 63. padobranskoj. I sam sam mislio, na osnovu muslimanske propagande da je bilo barem 500 specijalaca iz Srbije u akciji na Betaniju, a ustvari radilo se o jednom uobraženom, narcisoidnom karijeristi pod imenom Stupar koji je doveo 50-tak specijalaca. Uprkos tome, muslimani su udarili propagandu da je došla 63. niška i ja sam doskora mislio da je tom prilikom na Betaniji bilo na stotine specijalaca iz Srbije.

    Eto to je ta "agresija" Srbije na BiH sa šačicom specijalaca koji dođu na 20 dana a zatim odu. Koliko se puta ova ista slika ponovila na sarajevskom ratištu i u kojem broju?

    Sa druge strane, Tuđman je slao bojne tj. bataljone i sedam gardijskih brigada koji su mjesecima boravili na bosanskim ratištima...

    Vječna slava svim srpskim dobrovoljcima koji izginuše u ratu. Moram priznati da ih je bilo premalo, ali ipak dovoljno da o njima ostane zapis.
    ilidza- 62823 - 08.02.2012 : Danijela Lontos Malta - best (0)

    Srpska garda Ilidža


    Jako mi je žao da sam tek sada saznala za ovaj sajt. Da li neko posjeduje video spot naših momaka, našeg ponasa Ilidže, Srpske garde Ilidža. Ja sam jako davno, još za vrijeme rata vidjela taj spot, ali na youtube nije dostupan.

    Unaprijed zahvalna. Pozdrav svim Ilidžancima, bilo gdje da ste!
    ilidza- 60422 - 19.01.2012 : Rada Stjepic I. Ilidza, R.S. - best (0)

    Borci Nedžarića


    Nadam se iskreno da će neko napisati nešto i o borcima Neđarića. Heroji su bili i ostali. Moj brat NENAD /BOGDAN/ STJEPIĆ rođen 1956. godine u Sarajevu, nakon ranjavanja u ulici N. Kolumbića podlegao isti dan 23. 10. 1993. godine. Sahranjen na porodičnom groblju Crkvice u I. Ilidži.

    Neka svi junaci počivaju u miru!
    ilidza- 43522 - 27.09.2011 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    RE:Tomići


    Filipe,

    učinilo mi se da je poruka koju si mi poslao privatne prirode, pa istu nisam objavio. Nadam se da se ne ljutiš, a ukoliko poželiš ja i to mogu uraditi jer ništa ne brišem.

    O mojim Tomićima sam dosta pisao na ovoj stranici. Oni potiču iz Drobnjaka, mada sam nedavno došao do saznanja da smo se nekada prezivali Danilovići, koji su takođe iz istog kraja.

    Moji Tomići su postali od Tome Danilovića, koji se oko 1832. godine doselio u Podromaniju. Većina Tomića i sada živi na raskrsnici puteva Rogatica-Sokolac-Sarajevo. Nekako u vrijeme kada sam se ja rodio moj otac se doselio u Sokolac, gdje imamo porodičnu kuću. Naša krsna slava je Jovanjdan.

    Inače, porodica Tomić je jako velika. Neki od njih su se naselili na Konavle, ali su postepeno promjenili vjeru - od pravoslavaca su postali katolici. Ipak, svoju originalnu vjeru dugo vremena nisu zaboravili - iako Hrvati, sve do Drugog svjetskog rata su slavili Šurđevdan, krsnu slavu Tomića. Međutim, zahvaljujući Anti Paveliću i genocidnoj ustaškoj tvorevini, ovaj običaj se ugasio.


    Tvoj najbolji prijatelj mi nije ništa u rodu. Međutim, moj bliski rođak je Aleksandar Aco Tomić, koji je živio u Lužanima, i jedan je od četvorice srpskih boraca koji su poginuli u toku onog drugog muslimanskog napada na Ilidžu (kojeg ti pominješ u jednom tvom tekstu) a koji se dogodio 14. maja 1992. godine. Oni su poginuli u Luna Parku. Sem Aca, znam da je tu poginuo i jedan njegov dobar drug, misllim da se prezivao Janjić. Inače, taj dan je proglašen za dan odbrane Ilidže, a to je i zvaničan datum formiranja Ilidžanske brigade... Aleksandar i, trenutno još 1000 boraca SRK, imaju i svoje lične stranice na ovom portalu. Radi se o tkz. Virtualnom groblju na koje možeš otići ako klikneš ovdje . Uskoro će ovaj broj biti i mnogo veći.

    Inače, od sredine osamdesetih godina sam i ja radio u Hrasnici, tačnije bio sam šef u Službi informatike pri Fabrici motora. Poznajem mnogo ljudi koje ti i Momčilo pominjete, uključujući i Milku matematičarku koja se udala za jednog od (nekada) mojih najboljih drugova, koji je inače uz Nedeljka Prstojevića i Radoslava Unkovića, bio jedna od glavnih čivija za SDS Ilidža.

    U Famos me je zaposlio moj stric, Milan Tomić, inače otac od poginulog Aleksandra, inače je bio mašinski inžinjer iz "Specijalnih vozila". Interesantno je napomenuti da su kompletan rukovodeći kadar u Motoru ( a i u cijelom Famosu) sačinjavali Srbi: generalni direktor Rajko Njego, direktor Proizvodnje je bio Mile Popoviš, planiranja Zdravko Gutović iz Grlice, razvoja Momir Ćivša koji je takođe bio moj stric... Vjeruj mi, nije ovdje bio nacionalizam u pitanju, nego činjenica da su muslimani muslimani oduvjek imali problema da stvore stručan kadar.

    Neko vrijeme sam stanovao i u Famosovom Samačkom hotelu u Hrasnici, izlazio na sva ona mjesta koja i pominješ, družio se sa ljudima o kojima pišeš... I u ratu sam veoma često dolazio na Ilidžu, koju sam tako još više upoznao i zavolio onakvu kakva je nekada bila.

    Inače, moja email adresa je slavicnetŽhotmail.com i ona se nalazi na svakoj stranici. Trenutno na ovim stranicama ono "ludo A" izlazi kao veliko slovo Ž, pa nemoj da te to zbuni. Ovo sam namjerno uradio.

    Bilo bi mi drago da se javiš, možda se i znamo. Možda i popričamo na Skype, Google Talk, ili MSN. Imam ih sve, ne znam šta koristiš.
    ilidza- 42522 - 22.09.2011 : Vlado Podlugovi Republika Srpska - best (0)

    Ratne priče


    Poštovani Željko,

    Kako ste? Da li je počela zima na Romaniji?

    Nedavno sam našao zanimljivu stranicu gdje je objavljeno mnogo odličnih ratnih priča sa Ilidže i Sarajevskog ratišta. Možda možete da dio toga objavite na ovom našem portalu koji prati mnogo naših boraca.

    Adresa tog portala je:
    http://forum. srpskinacionalisti.com/viewtopic. php? f=6&t=19354&sid=47ecdf07958014d386dd0c458edfcc0a

    Drugarski pozdrav

    Vlado,

    puno ti hvala na informacijama jer treba da i drugi saznaju za ovaj odlični portal, čiji sam i ja posjetilac. Neki tekstovi su već ranije postavljeni na ovaj portal.
    ilidza- 36002 - 25.07.2011 : Vaske Vasiljevic Beograd - best (0)

    Borci Srpske Ilidže


    Svoj braći sa junačke srpske ilidže, koji hrabro izginuše kod Goražda, večna slava i hvala.



    ilidza- 24137 - 18.03.2010 : Marko Srpsko Sarajevo - best (0)


    Spomen obilježje "Veljine"

    Centralno spomen obilježje "Veljine", locirano u okviru memorijalnog kompleksa "Veljine", Dobrinja 4, u opštini Istočna Ilidža. Lokacijski je u neposrednoj blizini crkve Sv. Vasilija Ostroškog, u direktnom kontaktu sa zonom crkvene porte. Objekat je spomeničkog karaktera sa funkcijom memorijalnog obilježja borcima izginulim u minulom otadžbinskom ratu, orijentisan u duhu tradicionalne orijentacije pravoslavnih hramova. Na fasadama spomen obilježja će biti ispisana imena svih poginulih boraca i civilnih žrtava rata, stradalih na sarajeskom ratištu.

    Preuzeto sa zvanične stranice opštine Istočna Ilidža.
    ilidza- 24044 - 11.03.2010 : Pitar Sarajevo Bih - best (0)

    Re: HVO i VRS


    "Prijatelj mog prijatelja je i moj prijatelj" - kaže stara poslovica. Na to se nadovezuje ona kako je neprijatelj mog prijatelja i moj neprijatelj. Ali šta mu dođe neprijatelj mog neprijatelja?

    Mislim da je i zadnjem "patrioti" jasno da je ovaj zadnji rat vođen radi bogaćenja stotinjak porodica a ne radi ugroženosti ili očuvanja nacionalnih interesa. Kakve agresije i odbrambeno oslobodilački folovi!

    Kiseljački ratni vladar, kapetan JNA Rajić, usput osumnjičeni ratni zločinac, u Hagu je bio dobrovoljni svjedok optužbe u procesu protiv generala VRS, Galića i Miloševića, i tamo je pokazao cjenovnik i tarifu po kojoj su srpski tenkovi i artiljerija bili na posudbi HVO-u. Nakon završetka sukoba HVO i Armije, artiljerija HVO-a iz Daštanskog je pružala artiljerijsku podršku Armiji BiH, a oficiri Armije su donosili koordinate srpskih položaja. Treba upitati pripadnike kiseljačkog i vareškog HVO-a jesu li vratili Srbima uslugu spašavanja tako što su opustošili srpska sela oko Glamoča, Šipova i Mrkonjić grada, kad su ih tamo prebacili jeseni 1995 u akciji pod kodnim imenom Maestral? U ratu, spremnost na saradnju sa slabijim je obrnuto proporcionalno sili kojom raspolažete.

    Šta je nego šverc i ratno profiterstvo činjenica da je IV korpus Armija muslimanske BiH u Mostaru plaćao VRS da sa Veleža gađaju zapadni dio Mostara. 500 DM po jednoj ispaljenoj haubičkoj granati (u početku) a kasnije je cijena pala na 100 DM, kako se sukob zahuktavao. Komanda Nevesinjske brigade dobro je omastila brke, s jedne strane obezbjeđuje konvoje s naftom za HVO a sa druge ispaljuje granate po koordinatama koju im dostavi komanda IV korpusa.

    General Milovanović je u svom intervjuu izjavio kako se, u jeku najveće ofanzive na Bihać, preko sredstava veze čuo sa Dudakovićem i da mu je Atif tada rekao, na pitanje odakle mu granate - "Prodali mi tvoji Srbi".

    U Goraždu je javna tajna da pad helikoptera Mi8 Armije BiH 1995 nedaleko od Bara, nije djelo srpske PVO nego "slučajnog kvara" koji je života koštao posadu i nekoliko dobrih oficira. U helikopteru su prenošene pare i oružje za goraždansku enklavu, a priča se da iznos koji je bio predviđen za utovar i iznos koji je pronađen nakon pada helikoptera-nije isti. Par miliončića fali a pojedini komadanti su nakon toga kupovali imanja, kuće, stanove i poslovne prostore po Sarajevu i Goraždu.

    Nije džaba nobelovac napisao :"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati! "

    VBR "Orkan" 262 mm Armije BiH, koji je zaista transportovan preko Kiseljaka na Igman, nikad nije imao niti jednu raketu niti je ispalio ijednu. Uzet je u fabrici Bratstvo u Novom Travniku. Služio je više za prepadanje HVO-a jer su znali da će to prenjeti obavještajcima VRS. Da je bilo raketa, sa Igmana se komotno mogao gađati Han Pijesak. I pored novca i volje logističara, nijedna raketa u čitavoj BiH nije pronađena, čak ni u Pretisu gdje se pravila raketa jer je zadnja serija bila isporučena još prije rata za Kuvajt ili Irak.
    ilidza- 24025 - 10.03.2010 : Specijalac Momcilo Republika Srpska - best (0)

    HVO i VRS


    Postovani g. Željko, kako pročitah vaš post želim da napišem i nešto o tim odnosima HVO i VRS na potezu Kiseljak-Ilidža.

    Na rubnom području oko Kiseljaka sa srpskim življem, nije bilo nikakvih problema osim što su Srbi sami sebi stvarali probleme. Ti problemi su bili u tome da su se u HVO-u govorili da su angažovani u VRS a u VRS govorili da su angazovani u HVO-u i tako izbjegavali angažovanost u ratnim zbivanjima.

    Međutim, to nije dugo potrajalo, kako kažu "dok se vlasi ne dosjete" i onda se moralo dokumentovati sa papirima gdje si angažovan.

    Komunikacije su bile slobodne, išlo se u Kiseljak bez ikakvih problema a iz Kiseljaka se takođe dolazilo na prostore Republike Srpske bez ikakvih peripetija.

    Benzin je u Kiseljaku u to vrijeme bio 1 DM, a na Ilidži 7 DM, pa su mnogi išli u Kiseljak da napune rezervoar i bez sipanja u kanistere.

    Nakon pada Vareša, svi Hrvati su pušteni bez ikakvih problema da preko teritorije Republike Srpske odu u pravcu Kiseljaka, a i vojnici su sa svim svojim ličnim naoružanjem prešli taj dio puta.

    Saradnja HVO - VRS na tom dijelu je bila izuzetno dobra i korektna. Linije prema muslimanskoj strani držali su zajedno Srbi i Hrvati, a kada je krenula muslimanska ofanziva na Kiseljak, Srbi su priskočili u pomoć i sačuvali postojeće linije.

    Ne znam da li se neko sjeća snimka na "Srni" kada Ivica Rajić rekao " ako padne još jedna granata na Kiseljak sravnit ćemo Sarajevo do Baščaršije". Oko njega su bili borci sa HVO oznakama, ali su se mogli prepoznati pojedinci koji su bili u Vojsci Republike Srpske, a koje sam ja lično poznavao. Ne želim da ovdje navodim jedinicu kojoj su pripadali.

    Kako su Hrvati bili u dobrim odnosima sa nama čak su kod nas donosili svoje radio stanice na programiranje, tako da smo mi imali sve njihove ratne frekvencije.

    Saradnja je išla do te mjere da sam dobio informacije o muslimanskoj akciji koja je trebala da se zove "Vjenčanica" ali je potpisano primirje i od toga se odustalo. Tada mi je rečeno da su pripremili i "Oganj" na Igmanu. Tom prilikom je MUP RS obavijestio GS VRS o navedenoj akciji, ali su se ovi u GS ovu informaciju ignorisali jer nisu vjerovali u njenu vjerodostojnost. Međutim, kada je muslimanska TV prikazala "Oganj" na Igmanu, onda su "gospoda" doletjela do nas da pitaju odakle nam ta informacija.

    Ljudi koji su isli u Tarčin i okolinu da prodaju poljoprivredne proizvode detaljno su pratili šta se dešava i tada sam dobio informaciju o broju muslimanskih vojnika (priblizno 10. 000) koji se nalaze na južnoj padini Bjelašnice, o helikopteru i druge informacije važnim za srpske snage.

    Ovom priliko mogu da se zahvalim Ivici Rajiću iako je u Hagu, i da mu poželim sve najbolje. Takođe bih želio da se zahvalim Čiča Jozi, Marku Budimiru, Mariju, Orliću i mnogim drugima koji su uvijek bili spremni da pomognu srpskom narodu.

    Prilikom pokušaja deblokade Sarajeva od strane muslimanskih snaga, mudžahedina i SFOR-a, Hrvati su došli i rekli nam da "ako padnu ove linije prema nama mi moramo udariti na vas. Vi ne dajte da padnu, nisu domaći u napadu nego Hrvati sa strane iz Splita i drugih njesta u Hrvatskoj".

    Kada je potpisan Dejtonski sporazum, Hrvati iz Kiseljaka su došli na našu teritoriju i molili ljude da ostanu na tim prostorima, sa čvrstim obećanjem da će ih uzeti u zaštitu. Međutim, Srbi su otišli.

    Ovo je jedan mali doprinos istini o odnosima HVO i VRS. Ja bih ovo proširio na sve srpske snage, jer nije samo VRS učestvovao u odbrani Republike srpske nego i MUP i dobrovoljačke jedinice.
    ilidza- 23993 - 08.03.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    HVO na strani VRS


    Danas mi se putem elektronske pošte javio i jedan Hrvat. Ništa neobično, reklo bi se, ali ovaj dasa je jako kulturan i obrazovan čovjek koji ima sasvim normalne poglede na prošlost. On je "blago oduševljen stranicom" ali nije htio "pisati hvalospjeve, kojih ovdje ne manjka".

    Ono što njega interesuje, a vrlo malo o tome zna su odnosi VRS sa HVO Kiseljak i Vareš. On misli da je ovo interesantna tema i zamolio me je da ja "isprovociram" posjetioce ove stranice da napišu nešto i o "ovom dijelu zajedničke povijesti".

    On takođe kaže da su "okolnosti takve u Federaciji, da bivši vojnici HVO s nelagodom pričaju o ratu i gotovo da nema osobe koja je spremna pisati o tome na način kako to čine posjetitelji sokolačkog foruma. Iz tog razloga, volio bih da se o ovom segmentu rata napiše nešto više. "

    Hrvatsko-muslimanski sukob je, poput mnogih drugih događaja iz naše bliske prošlosti zataškan u interesu bosanske politike, i ja mislim da je to jako nepravedno. Istina je jedna prava verzija istorije, bez obzira koliko ona gorka bila! Zbog toga događaje treba opisivati onako kako su se i desili.

    Na ovoj stranici su već ranije pominjane izbjeglice iz Vareša, borbe na Zvijezdi, povlačenje HVO jedinica nakon "primirja sa muslimanima", i mnogo drugih stvari. Međutim, bilo bi lijepo da neko sve ovo objedini u jedan članak, a možda opiše sve ovo sa malo više detalja.
    ilidza- 22541 - 14.09.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Posjeta porodici Galinac


    Moj godišnji odmor je ličio više na umor. Moji prijatelji i rodbina su biseri rasuti po cijelom svijetu. Da bi ih sve obišao imao sam malo vremena, a pređenih kilometara i previše, tako da sam proveo više vremena u autu nego u krevetu. U tome svemu mi je bilo najteže zbog moga brata koji radi noćnu smjenu. Da bi izdržao svu tu vožnju pio je čajeve koji su ga držali da ne zaspi. Kaže ne zna ni sam kolko je kilometara vozio spavajući.

    Jedan vikend sam bio u posjeti Mićinom grobu, a za drugi sam išao na svadbu Gargamelovoj kćerci. Zbog toga je moj plan da posjetim groblje u Vojkovićima gdje počiva moj prijatelj i srpski heroj Radenko Galinac-Gali, morao da budu radnim danima. Pošto sam se iz Subotice vratio nedelju uveče, odlučio sam da ponedeljak odmorim od vožnje.

    U utorak 11. 08 u jutro, pošli smo za Vojkoviće, jaka kiša nas je neprekidno pratila sve do Olova, zbog čega sam imao strah da se grobu od mog prijatelja i njegog brata i setre neće moći prići. Vrijeme se naglo promjenilo, sunce se pojavilo kao da ga je sami Bog poslao da nam obezbjedi obilazak grobova od žrtava NATO agresije.

    Stižemo u Vojkoviće, u cvjećari kupujemo cvijeće i svijeće, odlazimo kući od pokojnika u kojoj i danas žive njihovi roditelji. Stižemo na vrata zvonimo, vrata se otvaraju, a na vratima s pojavi majka Mirjana, još uvjek u crnini. Uzviknu: "Kole jesi li to ti? ". Poče dozivati Marka da dođe. Ubrzo se iza ćoška kuće iz bašte, pojavi i Marko, izljubismo se, pozvaše me u kuću, a ja im predložih da prvo pođemo na groblje pa ćemo se vratiti.

    Marko se spremi i krenu sa nama govoreći da su oni juče bili na groblju jer je Radenku i Radovanu bio rođendan. Od tih njegovih riječi, ja se naježih, obuze me tuga što ne dođoh samo dan ranije.

    Krenu smo sa autom, za par minuta stigli smo do groblja. Uzimamo svijeće i cvijeće iz auta i polako krenu smo, kroz mene prolaze trnci kako se približavamo grobovima, suze mi udariše na oči kad ugledah tri groba od tri mlada rano ugašena života, a oni kao da gledaju u nas i osmjehuju se, što smo došli da ih obiđemo.

    Prekrstismo se, položismo cvijeće, upalismo svijeće i okadismo njihove grobove. Marko mi kaže: "Hvala ti Kole što si došo jer kad tebe vidim isto ko da vidim i moju djecu da su mi došli". Proveli smo neko vrijeme na groblju i odatle se uputismo Makovoj kući. Dođosmo u kuću, a Mirjana već postavlja sto da se jede. Sjeli smo, evocirali upomene na pokojnike, uz to priča Marko, da mu nije onih unučadi ne zna ni sam šta bi sa njim bilo.

    Pomenu Stefana da je bio kod njih na raspustu, Nikola je u nekoj bolnici za duševne bolesnike. Zbog posledica rata i pogibije njegovog oca, Nikola je zapao u tešku psihičku krizu zbog čega je morao ostati u duševnoj bolnici pod stalnim nadzorom doktora. Marko i Mirjana se ne predaju nego i dalje traže mogućnosti i način da pomognu i podignu svoju unučad. Njihovi životi su usmjereni samo u tom pravcu, i ako je njihovo zdravlje uveliko istrošeno, od teškog rada, tuge i bola, koji im donese prokleti rat.

    Vrijeme je neumorno teklo i morali smo da pođemo nazad prema Brčkom kako bi moj brat stigao na vrijeme na posao. Pozdravio sam se sa Markom i Mirjanom, krenuli smo, njih dvoje su stajali pred kapijom, gledajući dugo za našim autom, neprekidno mašući rukom kao da ispraćaju sopstvenu djecu.
    ilidza- 22119 - 09.07.2009 : Ponosna Srpkinja Podgorica - best (0)

    Ponosna srpkinja


    Veliki pozdrav za sve moje Ilidžnce i Ilidžanke. Samo mi koji smo bili čitavo vrijeme rata na Ilidži znamo kakav je ko bio.
    ilidza- 21628 - 09.05.2009 : Oko Bijeljina - best (1)

    Napad na Silos


    Par dana pred Mratindan, tj. 24 novembar 1992. godine, stigla je naredba da se pripremimo za pokret jer se ide na Silos u Tarčinu. Pošto u to vrijeme nisu postojale jedinice za specijalna dejstva, iz svih bataljona Vogošćanske brigade je uzeto je po nekoliko ljudi i napravljena formacija koja će ići u Hadžiće, a zatim na Silos.

    Jedinica je bila kombinacija dobrovoljaca, ali i onih koje je odredila Komanda. Među dobrovoljcima se nalazio i pokojni Predrag Beatović. Jedinicom je komandovao Miladin, koji nas je vodio samo do Hadžića, a zatim je komandu prepustio svome bratu Zoranu. Dobili smo i vodiča koji za koga su nam rekli da poznaje teren, što se kasnije pokazalo netačno.

    Akcija je započela prije svitanja. Bio je mrak kada smo prošli pored nekog kamenoloma. Rekli su nam da budemo tihi, jer bi neprijatelj mogao da nas čuje. Zatim smo se popeli na neko uzvišenje sa kojeg je pucao vidik na sve strane. Spustili smo se među neke mlade boriće i rasporedili za udar. Rečeno nam je da se neprijateljska linija nalazi sa druge strane tih borića. Kad je stigla komanda za napad, krnuli smo žestoko. Desno krilo se odmah sudarilo sa neprijateljem, koji se odmah uspaničio i povukao. Mi smo krenuli u frontalni napad, ali su nas onda počeli gađati naši trocjevci i prage, što je omogućilo neprijatelju da se pregrupiše i napadne nas silovito. Dovukli i jedan trocjevac na nekom traktoru, tako da smo se našli između dvije vatre - naše i njihove.

    Predrag Beatović je poginuo od njihove vatre, dok su Vito T. , Zoran (Miladinov brat), Vukota i još par naših boraca, kojima sam zaboravio imena, pogođeni od naših trocjevaca. Zoran je ostao teški invalid. U toj opštoj pometnji, uspjeli smo se povući i ponijeti poginule i ranjene. Problem je bio što nismo znali kojim putem da se vratimo, jer nam se vodič izgubio u vidu magle.

    Tumarajući po šumi koju nismo poznavali, naletjeli smo na taj kamenolom koji su držali muslimani. Zapucali su na nas, ali niko nije bio pogođen. Nastavili smo dalje, i dalje se krećući po šumi.

    Nakon izvjesnog vremena ugledali smo nekoliko vojnika sa oružjem. Nismo ih poznavali pa smo potegli puške jedni na druge. Srećom, na vrijeme smo prepoznali oznake naših boraca iz Hadžićke brigade, koji su nas proveli do nekog ribnjaka, gdje su kamioni došli po nas.

    Možda će se neko od Hadžićana i sjetiti ove akcije i malo pobliže moći da objasni kako je došlo do toga da nas gađaju naši sa trocjevcima. poklope, moje misljenje je da nije bilo nikakve uvezanosto a ni Očigledno je da nije bilo nikakve uvezanosti između ljudi koji su komandovali akcijom.
    ilidza- 21584 - 03.05.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Ratna porodilišta


    Jedino porodilište na tim prostorima za vrijeme rata se nalazilo na Ilidži, a načelnik je bio Vlado Mehmedbašić. Njegov otac Muhamed je bio jedan od preživjelih atentatora na Franju Fedinada. Kada je stvorio porodicu imena djece su dobijala po njegovim drugovima koji su bili žrtva Austrougarskog okuptora.

    Doktorica Vujisić koja se nije proslavila doktorskom diplomom u ratu, pokušala je smijeniti tog izvrsnog doktora sa mjesta načelnika i postaviti svoju prijateljicu na njegovo mjesto. Kada su to čuli građani Ilidže, svi su se podigli u znak protesta. Tako je Vlado ostao da obavlja taj posao do kraja rata.

    Krajem 1994. godine, proradilo je i porodilište u Vogošći sa jednim malim odjeljenjem. Dr Jondić, koji uspio izbječi iz Zenice i Pejka, predratna akušerka porodilišta na Koševu, su uspješno obavljali porod pod teškim uslovima rada. Prva beba koja tih ratnih godina rođena u vogošćanskom porodilištu je bio Darko, sin Nebojše Bogdanovića.

    Darko Bogdanoviću, neka ti je dug i sretan život!
    ilidza- 21506 - 27.04.2009 : Ilidzanac Ilidza - best (0)

    Odbrana srpske Ilidže - 22.04.92.




    ilidza- 21369 - 15.04.2009 : Rammstein RS - best (3)

    Odgovor za Čiču


    Čiča Jovo,

    Ne znam šta ti znači, to da me "provališ"? Da ti nisi kakav haški istražilac, pa te nešto kopka! ?

    Iako si, nema veze, mene rat srećom nije vodio u krivom smjeru, ono što sam mislio 91-92" mislim i sad, samo sad sa mnogo više životnog iskustva!

    Ja ću ti reći, da se ne mogu sa sigurnosti vezati fiksno za taj datum, a da sam upoznat sa tim stanjem jesam, jer sam bio dole u tom periodu, a samo taj događaj iz juna vezujem za Vogošću, jer ono na Svetog Savu, kod Depoa, Sokolja, tad i u martu, zatim oko Simes hladnjače, Briješća, to vezujem za Rajlovački teren!

    Znači, nisam "informisan" već sam bio tu, ako je taj datum 17, nek bude, a ne znam na koji događaj misliš, ali evo mog viđenja pa ti prosudi uklapa li ti se ili ne!

    Dakle tog drugog dana, sve što se na brzinu skupilo dijelova jedinica u pješadijskoj formaciji, krenulo je u povrat linije, i na brzaka smo se u jutarnjim satim, na terenu dogovorili o pravcu kretanja, šiframa, lozinkama, kanalima na motoroli, i vidljivim znacima raspoznavanja na paletama.

    Ja sam bio u grupi sa "batom" i "crnim" ( tad se nisam zvao Rammstein, već "Bagi"), i još sedam-osam momaka, mi smo krenuli od našeg rubnog sačuvanog rova, u kojima su bili osiječeni, pa prema pravcu Visa, sa ciljem da prođemo između nekadašnje linije naših i turskih rovova, pošto izgleda ni Turci nisu imali vremena prerađivati tek zauzete rovove, da ih okreću prema Reljevu, već su uspostavili neku novu liniju ispred tih zauzetih rovova, dakle naš zadatak je bio, "mučki s leđa" udariti na njih, a drugi dio sa Specijalom da ide direkt na njih kako bi ih pomjerili sa tih linija!

    Međutim, odmah nekoliko stotina metara nakon šumskog terena, izbija čistina i travnata ledina, na kojoj su bila tranšeom povezana naša četiri bivša rova, mi nismo mogli pouzdano procjeniti, da li su Turci trenutno u njima ili nisu, artiljerija je počinjala pripremu, momci iz Specijale, su preko čistine uletjeli prvo u jedan pa zatim u drugi rov, oba su bila prazna, kad su pošli prema trećem, iz njega ih je pokosio rafal, popadali su po zemlji, i počeli puzeći da se vraćaju do onog poslednjeg rova u kom su bili, a jedan je ostao nepomičan na prevoju te livade, a nismo mu mogli prići ni mi iza njega, ni ovi njegovi ispred njega, Turci su jezivo vrištali, "Ćetnici evo živa mesa". Moj bijes je bio potpun, kad sam motorolom saznao da je to moj prijatelj sa Dolac Malte, dobar momak i dobar Srbin!

    U tom momentu, je naša artiljerija poklopila teren, mi smo potražili kakvo takvo sklonište, jer mi se činilo da artiljerci, ne vjeruju ni nama više, gdje smo, već ošinuli i po jedim i po drugima, da nas sve satru, pa da budu sigurni da su nešto odradili!

    Kad bi naša artiljerija malo ućutala, onda turci opletu sa svojom, granate, trombloni, RB-ovi, šta im se nađe, uz neizbježni "alahekber" i "fataj žive ćetnike", tako sebi dižu samopouzdanje, naročito kad je guravo za njih, i u svom tom metežu, "Bato", jedna prava momčina sa Ilidže, prokuži da balije hoće da se izvuku, dogorilo im, jer se tuklo sa svih strana, on je u jednom momentu skočio, i nekom doviknuo:

  • "Ajde "vamo, ajde ba, brzo sklanjajte se",

    Kada sam pogledao u njegovom pravcu, vidio sam pet-šest vojnika sa puškama, kako pognuto trče ka nama, drzno sam se ko oparen, "balije! " "Bato" pokaza prstom "pssst", "pustite ih još bliže", srce mi je odskakalo od zemlje, ali čekam ludog "Batu", da nam da znak!

    Odjednom udri, osjetiš olakšanje k'o kada svršavaš, balije se povaljaše, neki zavrištaše, neki se samo stropoštaše u travuljinu, neki bježe, iako se više gotovo od dima ne vidi ništa, neko od naših ispali zolju jednu za drugom na njih, za nas tad nastade pakao, pošto su otkrili našu do tada tajnovitu poziciju, sasulo se na nas sve, dvostruka, trostruka, unakrsna, stokrsna paljba iz svega i svačega, i u tim momentima mi je kroz glavu išla molitva, "Gospode, ako je ovo taj dan, daj da to bude u čelo, i da sklopim oči, i da se probudim u krilu tvome, ne uvedi me u iskušenje i spasi me od zla! "

    U tom grotlu, "Bato", zove "kamenog", "kameni, bato je u kurcu smo", odgovor je bio kratak "znam. ",
  • "Imaš li 57? " - pita Kameni
  • "Ne, još srećom"
  • "Držite se, stižu vam bebe"
    "Bebe" su bile granate sa Poljina, 120-ka, haubica! Nastaje pravi pakao. Tek tad, silne detonacije, a naš zaklon samo visoka trava, oko nas znam da su sigurno minska polja, stavim neki kamen, ispred glave, a u stvari više i ne znam odakle te ko gađa, udolica neka vlažna, sad za sad nas nekako skriva, ali mi ponestaje vazduha, i odnekud u svoj toj grmljavi i grotlu, mene hvata luđački san, spava mi se, nišanim i držim oko silom budnim!

    I na ostalim pravcima grmi, ključa od detonacija, sva linija ja mislim od Sokolja pa do vrha Žuči gori!

    "Kameni" je zvjerka sa vezama, upada im u linije, i nama kaže "spremite se, stižu im 'mravi' "

    Artiljerijska vatra se preseli malo u tursku dubinu, a luđak "Bato" kaže, "E, ove naše im ne damo, odnijeti", na njegov trzaj glavom skočismo nas četvorica, a ostali nas pokrivaju puškama i "sijačem smrti", zaletjetli smo se u nekoliko izginulih balija, i na brzinu sčepasmo dvojicu, jedan za noge drugi za ruke, i pognuti u trku, nazad, kroz kišu puščanih tanadi, svi smo bili pod pancirom i opremom, (koju sam ranije tačno izvagao, 27 kila), falila mi je samo zolja, jezik mi je bio do koljena, ali nekako smo uspjeli se ufurati nazad, vidio sam neku vozačku dozvolu ovog jednog mršavušnog nesretnika, bio je po rođenju iz Kramer sela između Sokoca i Rogatice. put do "šume spasa" izgledao je kao "via doloresa", a i taj šumarak mi se činio dalek kilometrima, na brzinu smo se složili, da ostajemo tu gdje jesmo do sumraka, zauzećemo neku kružnu odbranu i šta Bog i lijepa sreća da, jer naš klinč, je odradio ono što mu je bilo zamišljena namjera, mada nije do kraja, jer raniju liniju nismo mogli vratiti po čistini ni mi iza rovova, ni ovi ispred rovova, niti su turci mogli više držati tu novo stvorenu liniju, niti napredovati, a bili su razasuti po šumi oko nas, tako da je tu nastala nekakva pat pozicija!

    Naša artiljerija je neumorno odrađivala dobar posao, za nas na terenu, i onda smo mic-po mic, nekako konsolidovali i utvrdili novu liniju, uvezujući se sa ostalim grupama, koja je išla djelimično po starim vraćenim rovovima, osim na toj čistini, gdje se linija korigovala za nekoliko stotina metara, uglavnom balije su tu zaustavljene i vraćene na početne položaje, a s obzirom kojom silom su taj dan krenuli u akciju, da se nismo svi trefili tu gdje smo bili, ko zna, koliko bi prošli oni dublje u našu teriotoriju! ?

    Izgleda da smo se i jedni i drugi spremali u isti dan za odlučni boj, ali eto mi smo u svojoj namjeri vrćanja linija, gotovo potpuno uspjeli, a oni u svojoj namjeri presjecanja komunikacije Ilidža-Vogošća, kod Reljeva nisu ni u dalekim mislima, naprotiv doživjeli su potpuni fijasko!

    Eto toliko, o tome, o ostalim ratnim pričama Srpskog Sarajeva, ima i drugih linkova, pa da se ne ponavljamo, na svakom od sličnih!
  • ilidza- 21362 - 14.04.2009 : Rammstein RS - best (0)

    Za Vogošćanina Pravog


    Odpozdrav Pravi,

    Sve pohvale za tvoje pisanje, neke stvari djelimično poznajem, a one druge što nisam ranije znao, čitajući tvoje pisanje, dobijaju realističnu dimenziju, za svakog ko je proveo rat na takvim mjestima.

    Nažalost nisam ja bio na "Betonari", a to je bio najbolji primjer takozvane urbane borbe, jer se radilo o podzemnim rovovima, katakombama i tunelima od muslimanske linije prema kasarni, mali prostor za komplikovana borbena dejstva, akcija ograničenog karaktera, a za već čuvenu "Betonaru" su me pitali i neki ljudi iz izdavačkog preduzeća "Novi Pogledi" iz Kragujevca, jer se tamo priprema za izdanje knjiga koja opisuje sve važnije bitke za Srpsko Sarajevo!

    Ja sam tada bio na "spoljnjem" u reonu Treskavice i Trnova pa sve do Presjenice, pred našu "srpsku oluju", tako da bih volio da se neko pojavi sa "betonare" kao svjedok istorije, ja sam poznavao jednog tenkistu, sa Ilidže, koji je bio u toj akciji, ali nemam pojma gdje je on sad!

    Kako su mi tad pričali, glavnu stvar su odradila upravo ta dva tenka iz različitih pravaca paljbom su srokali taj objekat u koji su se popeli muslimani!

    Biće prilike da i ja napišem nešto ratnih priča, i ne samo sa sarajevskog ratišta, ja sam od 1991 do 1995, prošao pravi lavirint ratišta od Han-Pijeska, od Trebinja do Popovog polja, Goražda, Rogatice, Srebrenice, Višegrada, Žepe, Trnova - Treskavice, Zvornika, Olova i naravno Ilidže i Rajlovca!

    Pročitao sam da je neko pomenuo i "zaštitni puk", ja sam bio i sa njima, nama je komandovao pukovnik Savčić operativac, a za tog Jevđu nisam čuo, osim za "Jevđu" Duleta iz specijale!

    Međutim, teško je pisati sad o tome, kad se odvija drugi podmukliji i bizarniji rat, bez oružja, rat zbog koga ljudi bježe u depresiju i suicid, ili nekim teškim drogama liječe svakodnevnicu, koja je užasna, zato što gledam svoje ratne drugove kako kod novopečenih biznismena cijepaju drva, a ti biznismeni nisu postali bogati, zato što su bogatstvo stekli u americi i donijeli ga ovdje, već su ga stekli i stiču ovdje, to su bre, bednici, što bi rekli naši Srbijanci, jer su ovu RS pretvorili u pravi El-dorado za gangstere i tajkune, zato ti i svi tvoje sudbine godinama ne možete da se vratite u zemlju koja vam pripada po Božijem i ljudskom sudu, jer ste je i vi branili i stvarali, a oni su vas protjerali, da bi nas ukupno bilo manjina, manjina vani, manjina unutra, kao da nas i nema, precrtani smo!

    Teško mi pada, zato što ovom sirotom RS haraju oni što ih nigdje nije bilo u ratu, a djeca od nekih mojih izginulih saboraca, sad pitaju mene, "moj je tata bio u SDS-u, kad je poginuo na ratištu, da li je i on išao u rat radi kriminala, kao što sad ovi pričaju ili da nam stvori državu u kojoj smo mi samo porodice poginulih? "

    Teške su to stvari za shvatiti i prihvatiti, kad se svaki dan pitaš da li je normalna država u kojoj kriminalci vode legalne poslove, a političari se bave kriminalom? Integrejšen, prezentejšen, globalizejšen, transparejšen, eu-nijejšen, tranzitejšen, manekejšen, pederejšen,.. bombarduju te svakog dana, a ovamo fiskalizacija, privatizacija, pljačka, pljačka,.. iz dana u dan,... šta zna traktorista iz laktaša, šta je bio Šipad, Unis, Famos, Pretis, Energoinvest, Orao, TAT,... baš njega briga koji je ljudski potencijal bilo Srpsko Sarajevo! ?



    Ja poštujem, to da ljudi iz Lijevče polja, znaju bolje saditi repu ili kupus od nas, znam da su bolji ratari, ali nama naše, a njima njihovo i tačka, nema tu trulog kompromisa!

    Ovdje se sve svjesno zatire, i to je onaj tihi nastavak rata, bez oružja, ali mnogo sofisticiraniji, psihološki rat!

    Tzv. međunarodnoj zajednici, ne odgovara nikakav srpski centar na istoku RS, i oni ga svim silama satiru, a oni koji im u tu svrhu služe, nek se stide sebe samih.
    ilidza- 21324 - 11.04.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Pitanje za Rammsteina


    Vidim da si bio u borbama na našem dijelu ratišta. Ti si u pravu za artiljeriju koja je bila postavljena na našim brdima. Jedino što je djelimično tačno je Rječica. Možda je to samo igra riječi, pošto smo imali nešto artiljerije ali je bila iznad Riječice u brdima. Do njih se dolazilo kroz Rječicu. Možda je to što te navalo da kažeš da su u Rječici. Sve u svemu ti si u pravu. Teško se sjetiti svih detalja imena i datuma poslije toliko vremena.

    Neću da polemišem o politici. Zbog nje su ratovi počinjali. Svako ima svoje mišljenje o tome. Ja bi te zamolio ako možeš da nam pišeš o borbama na ilidžanskom ratištu pošto o tome niko ne piše. Velike borbe su bile u tom dijelu ratišta. Možeš li nam opisati borbe na Stupu? Naši su za Vidovdan '95 godine osvojili Betonaru.

    Vidim da ti pisanje lijepo ide pa bi takav jedan tekst razbio raspravu o političkoj septičkoj! Sviđaju mi se detalji kojih se danas sjećaš. To bi uljepšalo ovaj naš sajt. Bilo bi dobro ako bi mogao uključiti još neke sa tih prostora ili Grbavice? Ta strana rata nam nedostaje na ovom forumu.

    Unaprijed zahvalan!
    ilidza- 21270 - 04.04.2009 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (2)

    Spomen ploča braniocima Srpske


    ilidza- 20949 - 08.03.2009 : Savke NS - best (2)

    Vojna Policija iz Nisa u Sarajevu


    Krajem aprila 1992. godine, kasarna u Nišu dobi uzbunu. Poređali nas 30-tak vojnika Vojne Policije i biraju ko će na zadatak. Pričalo se da se ide u Bosnu, ali nije bilo sigurno.

    Kad su izabrali nas nekolicinu, rekoše ko neće ne mora, možda se ide u Bosnu ali nije sigurno? I još rekoše da bi bio red da oni koji su rođeni u Bosni obavezno idu.

    Ja se nisam ni najmanje dvoumio hoću li ići ili neću, jer sam rodom iz Bosne tačnije sa Manjače, i bilo mi je veliko zadovoljstvo da odem u Sarajevo.

    Beograđani odbiše da idu i nas desetak ode za Ljuboviju, a nakon par dana u Han Pijesak, pa konačno u Sarajevo, tj. Lukavicu. Išlo se kroz neke gudure i sumetine, u onom policijskom transporteru.

    Lično nas je "Veliki General" dočekao u Sarajevu, tačnije Lukavici, mi smo inače pratili kolonu kamiona koja je valjda išla da nešto izvlači iz Sarajeva ili tako nešto.

    Bili smo tamo nekih mesec i po dana, pucalo je sa svih strana, mi nismo mogli da se dokažemo nešto posebno. Pucali smo i mi u par navrata tamo negde preko aerodroma, valjda je Ilidža, i još jednom kod Dobrinje kad sam ja malo ranjen od granate. Čije granate ko zna.

    Nije mi nikad bilo jasno zašto Srbi nisu uzeli Sarajevo, a mogli su za 24 sata da ga uzmu... Čak su i Aliju poganog bili uhvatili pa ga pustiše, bio sam tad tamo... Kao i onda kad je bio onaj masakr u Vase Miskina, gde su Balije same sebe izrokale, to je tačno i istina.

    Ja sam čak planirao da ostanem tamo na ratištu i da se ne vraćam u Srbiju, ali kad sam video tolike uzaludne pogibije a Sarajevo ispred nosa a ne uzima se odlučio sam da se vratim, a i komandir mi je pretio da ću biti dezerter ako tamo ostanem???

    Žao mi je što je Sarajevo danas muslimajmunsko, žao mi je srpskih boraca posebno mojih vršnjaka koji su poginuli ili ostali invalidi na sarajevskom ratištu.... Kako boraca, tako i civila...
    ilidza- 20285 - 25.01.2009 : Marko Srpsko Sarajevo - best (0)

    Srpsko Sarajeva


    Rječnik i sadržaj foruma su fantastični. Šteta što forum nije u klasičnoj verziji, pa većina ljudi odustane od pretrage jer je forum prilično komplikovan. Mislim da su Ilidža, Hadžici i Grbavica kao i ostali dijelovi Srpskog Sarajeva zaslužizili svoje sekcije na forumu kao Vogošća, Ilijaš, Pale...

    Pretpostavljam da je stranica prilično posjećena. Čudno mi je da još uvijek niko nije pisao o velikom naseljavanju u protekle dvije godine sarajevskih Srba u Lukavicu, Dobrinju i ostala naselja koja su pripala Republici Srpskoj. Samo u ovom trenutku na području Lukavice se gradi više od 1500 stanova čiju su kupci mnogi Vogošćani, Ilidžanci i drugi koji su protjerani iz Sarajeva za vrijeme otadžbinskog rata. Pošto vidim da ne dozvoljavaš objavljivanje linkova koji promovišu druge sajtove nadam se da će se na ovoj stranici uskoro naći slike koje će pokazati veliku ekspanziju stambene izgradnje na Dobrinji I i IV, Lukavici i na Kuli i pokazati želju sarajevskih Srba da budemo na svojoj zemlji.

    Puno sreće Željko!

    Marko,
    hvala na pohvalama, ali i kritikama. Mogu da se složim sa tobom da je forum "donekle komplikovan" jer još uvijek nisam riješio opciju za pretraživanje, koja se nalazi u gornjem desnom uglu. To je i meni jasno, pa ja npr. ako tražim neki članak sada koristim GOOGLE ili opciju za pretraživanje ove stranice koja se za sada može naći samo na glavnoj strani ove stranice na koju možete otići i ako kliknete ovdje.

    Što se sarajevskog ratišta tiče, ja sam najbolji poznavalac Grbavice i o tome imam mnogo toga da pišem, pogotovo o Razmjeni na Grbavici. Jedini je problem je što nemam vremena za sve pa ne stignem da počnem. Uostalom, možeš i ti da budeš prvi, tj. da "probiješ led" a ja ću odmah otvoriti novu stranicu o Lukavici, Grbavici, pa ako hoćeš i o Banjaluci.

    Što se preglednosti tiče, samo bi se djelimično složio sa tobom da ona baš i nije najbolja. Ovo je na početku trebao da bude sokolački forum (i mnogi se Sokočani bune što više nije baš tako), ali se desilo da smo počeli i da pišemo i o istoriji, politici i drugim stvarima. Moja najdraža oblast foruma su priče, kako porodične tako i istorijske (Građanski rat, Drugi svjetski rat, Prvi svjetski rat, Tursko doba, legende... ). U istorijskom odeljku foruma zadržavam samo komentare koji imaju neku istorijsku vrijednost, ostale komentare prebacujem u Region. Pozdravi i ostale svakidašnje stvari se nalaze u odeljku "Popularno".

    Posjetilaca imam mnogo, mislim čak i previše. Mnogi od postova ne prođu "cenzuru" jer ne želim da se ovaj forum ponovo pretvori u forum za prepucavanje Srba i muslimana, kao što je to nekada bio. Izvinjavam se dobronamjernima, a pogotovu umjerenima!

    Na stranici "Najnoviji" nalazi se zadnjih trideset objavljenih postova, što je jako praktično za one koji svakodnevno posjećuju ove stranice. One neobjavljene brišemo, a njih ima mnogo. Možda si primjetio koliko brojeva nedostaje između dva susjedna posta na istoj stranici!

    Još jednom ti hvala na sugestijama. Iskreno se nadam da ćeš ovdje uskoro naći i nešto za tvoj ukus!
    ilidza- 18808 - 03.09.2008 : Dragana - best (0)

    Ilidža: Ratni dnevnik


    Željko,

    Bas zato što nismo svi kao vi vodili ratni dnevnik - sram nas bilo :-) - došla sam na ideju da se neka događaji sa Ilidže i okoline prepričaju. Neka imena i neke događaje počela sam da zaboravljam. Znam da neka imena ne trebaju da se spominju kao što si naveo gore, ali pojedine, a pogotovu one što su živote dole ostavili ne smijemo da zaboravimo. Čula sam da su izdate neke knjige ali do njih je uglavnom teško doći. Bas nedavno mi je drug poslao, preko kompjutera, nekoliko skeniranih stranica is knjige doktora Miodraga Lazica "Dnevnik Ratnog Hirurga". Bože svašta se taj čovjek nagledao, ali knjiga je lijepo napisana.

    Da li imate namjeru da neke slike ili stranice iz dnevnika objavite?

    Dragana,
    Ideja ti je super, i to je osnovna suština ove stranice. Svako od nas je ponešto upamtio, pa kada bi svi objavili samo po jednu priču - ko zna gdje bi nam bio kraj.

    Što se mog dnevnika tiče, za sada samo prepisujem pojedine isječke, ili ga koristim kao materijal prilikom pisanja. Ima tu dosta nebitnih, ali i privatnih stvari koje nisu za interneta. Pored toga, nisam baš svo vrijeme vodio dnevnik, imam dosta praznina.

    Ni ja još nisam došao u posjed knjige "Dnevnik ratnog hirurga", koju sam ovog ljeta uzaludno tražio po Srbiji. Ako neko može da mi kaže gdje živi pisac, i njegov broj telefona, bio bih vam veoma zahvalan. Informaciju možete poslati na slavicnetŽhotmail.com.

    Konačno, ako bi neko mogao da se raspita u predstavništvu SRNE u Beogradu ( Telefon: 011-324-2671, ulica Moše Pijade broj 8 ) o tome da li imaju ovu predivnu knjigu i da li imaju namjeru da je ponovo štampaju. Ja sam zainteresovan za bar nekoliko primjeraka.

    Pozdrav,
    Željko
    ilidza- 18804 - 02.09.2008 : Dragana Krstic Dallas - best (0)

    Ilidža


    Vidim ovdje mnogo price o Vogošćanima i Okolini (zasluzeno) ali kako se samo ponekad spomene Ilidža? Mislim da Ilidža zaslužuje svoju rubriku na ovom sajtu. Vidjela sam rubriku o Zoranu Borovini i jako me obradovalo da ga pominjete. Bilo bi lijepo kad bi se nešto napisalo o Ćenti i njegovim momcima, kao i o Gardistima sa Ilidže.

    Pozdrav svim Sarajlijama.

    Dragana,
    kao prvo, moram da kažem da mi čitaš misli. Baš jutros čitam svoj ratni dnevnik, pa razmišljam kako je Ilidža veoma malo zastupljena na ovom forumu. Evo jednog isječka iz mog dnevnika, nasumice odabranog:

    "23. juni 1992. godine. Probudio sam se na Ilidži, hotel Srbija, Soba 1231. Dan kao i svaki drugi, hrana u hotelu prava vojnička. Hodam sa Miroslavom Radovanovićem sa sastanka na sastanak, a u pauzama slušam njegove pomalo dosadne priče. "

    Danas smo dobar dio dana proveli u zgradi Opšine Ilidža. Meni na sastancima dosadno pa dosta vremena provodim sa sekretaricama. Prije podne radi Ljilja, a popodne Vesna Cvjetković. U par navrata ja sam njoj sekretarica - donosim joj kafu iz kafeterije.

    Jedan detalj moram zapisati. U kancelariju ulazi jedan stariji čovjek koji šepa. Ima i štap u ruci. Objašnjava Vesni, pomalo molećivim glasom, da se zove Branko Lalović i da je rođen u Kalinoviku. Invalid je pa ne može da se bori. Međutim, donio je 5000 dinara, kao prilog za vojsku.

    Danas sam prvi put bio na Žuči. Idemo sa dva auta. U prvom autu su bili Boro Radić (vozač), Nikola Poplašen, Dragan Jovanović, Nedeljko Ćetković i Vlado Marin, a u drugom autu osobe koje nikako ne smijem da pomenem na ovoj stranici. Nosio sam fotoaparat da napravim i koji snimak za uspomenu...
    "

    Ljetos sam bio u Lazarevu, na grobu moga rođaka, Aleksandra - Ace Tomića, koji je poginuo u Luna parku, na samom početku rata. Napravio sam neke slike, pa ću i njih uskoro objaviti.

    Neka ovaj članak bude začetak jedne stranice, na kojoj će se okupljati bivši Ilidžanci, mnogi od njih moji poznanici i prijatelji. A tebe proglašavam za kumu prve strane o Ilidži.

    Srdačan pozdrav, Željko Tomić
    ilidza- 11584 - 14.02.2007 : Sarajlija Zapadna Evropa - best (0)

    O Brnetu, za bivseg MUP-ovca


    Proveo sam citav rat manje vise na Ilidzi kao srpski borac. Cjenim sve casne borce na bilo kojoj strani bili. I u ratu se moze i treba biti castan i drzati se nekih civilizovanih kodeksa.

    Ja se ponosim sto sam bio castan borac. Ne ulazeci u uzroke i povode za ovaj prljavi rat, postujem svakog ko se casno borio za svoj narod. Sto se tice tvog komse Brneta nije bio taj dan u borbama na Grbavici. On je skoro citav rat proveo u svojoj bazi u "Vocnjaku" iza Blazuja. Rijetko kad je prisustvovao nekoj akciji, i ako jeste kao npr. u Aerodromskom naselju onda je to bilo u stabu na liniji fronta.

    On se uglavnom brinuo da mu se prijavi sve sto se "zapljeni". Bio je komandant Cetnickog odreda "Tomo Veljancic" (poginuo u Nedžarićima na pocetku rata pod navodno sumnjivim okolnostima) u sklopu puka "Savo Derikonja".

    On je na terenu sve prepustao svojim zamjenicima "Zutom" i B. P. Jedinica je brojala izmedju 40 do 70 ljudi. On licno bio je paranoik da ce ga neko od nasih roknuti. Bio je tesko ranjen u nogu kada ga je iz magnuma u Vogošći ranio izvjesni Pena. U Srbiji ga je pokusao ubiti Dragisa Kujacic pucajuci mu u stomak dok su se vozili u autu. Iako tesko ranjen uspio je da se sam odveze do bolnice i prezivi.

    Bilo je u ovom ratu i misterioznih pogibji kao smrt Mongina na Ilidzi ili pogibja Bore Radica.

    Postovani,
    vidim da si dobro poznavao situaciju oko Sarajeva, ali u nekim stvarima nisi u pravu. Da te podsjetim, A. koji se potpisuje kao "MUP" je pisao o dogadjajima kod "Palme", 21. aprila 192. godine. A ja sam Brneta prvi put u zivotu vidio 21. aprila na Palama, negdje oko 9 uvece. On se tada upravo vratio sa Grbavice, i bio je lakse ranjen u lijevu ruku. Ustvari, i ne znam da li je to bila rana, ili laksa povreda prilikom pada.

    Do tada sam o njemu samo slusao price, tj. da u svom stanu u Alipasinom polju spava u tabutu, i tako neke slicne gluposti.

    Slazem se sa tobom da je bio i na Aerodromskom naselju 17. juna 1992. godine. Ja sam taj dan presao preko aerodroma za Lukavicu, i dobio metak iz brovinga u zadnji dio auta, iako smo se krili iza oklopnog transportera koji nas je pratio preko aerodroma. I tu si u pravu! Brne je "kontrolisao" odvijanje dogadjaja preko motorole, i motao se oko nekog tenka koji je bio parkiran iza aerodromske zgrade.

    Znam i to da je Brne vecinu rata proveo u "Vocnjaku" ili u kuci svoje babe na Vucijoj luci. Prosao sam pored te kuce mnogo puta, vidio sam i one njegove vucjake.

    Dobar dio rata je proveo i kod svoje djevojke, Svjetlane, u Srbiji. Znam gdje je i ona zivjela, cak sam joj i kucu znao. On je sa njom cesto isao u jednu luksuznu banju u Srbiji. E, i tamo sam bio! Nemoj ovo da protumacis da sam ja dobar poznavalac Brneta, nego ti samo kazem da, igrom slucaja, i ja u tom istom gradu imam neke prijatelje, koje sam redovno posjecivao, pa su mi oni o svemu tome pricali.

    Ne znam sta se dogodilo izmedju Brneta i Pene, ali znam ko je bio bolji covjek. Penu sam poznavao i vjerujem da ne bi pucao u Brneta bez dobrog razloga.

    Ne znam da li se i Pena bavio kriminalom, ali se u vrijeme rata uglavnom drzao svoga sela (Krivoglavci), i nije se mnogo mijesao u Borine poslove. Za vrijeme rata je rijetko silazio u Vogošću, i ja sam ga rijetko vidjao. Penu sam zadnji put vidio u sokolackom hotelu kod Fuje, u povratku sa lijecenja od metka koji mu je prosao kroz stomak. Cini mi se da na ovom sajtu Penu do sada niko nije spomenuo, a volio bih da mi neko kaze koju rijec i o njemu.

    Mislim da znam u kojoj si jedinici bio. U onoj istoj kao i jedan moj poznanik sa Sokoca, inace vozac. Znam da ce ti ovo biti dovoljno da se sjetis.
    ilidza- 7182 - 31.03.2006 : Tanja Irska - best (0)

    Pozdrav iz Irske


    Ja sam Ilidzanka, ali redovno sam na vasem sajtu, i jako mi se svidja. Samo tako! Mnogo pozdrava od Tanje iz Irske.

    Idi na stranu - |1|2|