fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-FAKULTET
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

fakultet- 91063 - 08.08.2014 : Milan Podgorica - best (0)

Saobraćajni fakultet


Evo video snimka Saobracajnog fakulteta , toliko pominjanog na forumu...

fakultet- 89773 - 16.04.2014 : Milutin Sucur Novi Sad - best (0)

Milina


Pijani borac koji je sa brovingom došao do internata je Rade Blagovčanin Milina sa Blagovca. Sjećam se kad se to desilo, baš taj dan je Milina bio kod nas kući. Ma ludnica, otišao dole a ljudi na liniji ga gledaju. Kada se vratio reče:

  • "Ljudi pa ovde nema nikoga!

    Kako je izvukao glavu ni sam nije znao...
  • fakultet- 68905 - 26.04.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Jasmin rukometaš


    Postovani gos-Zeljko,

    da Vam odgovorim na pitanja u vezi pomenutih događaja. Koliko se sećam, razmena ljudi kojom je rukovodio Roga, ispred fakulteta, a potom i incident sa granatama se desio u oktobru mesecu 1992. godine, kao i hvatanje rukometaša Jasmina.

    Da se nadovežem na Jasmina, njega smo uhvatili dok je nekog čekao kako je i sam rekao u svojoj izjavi, od Fakulteta desno, čini mi se iza neke škole ali to ne mogu danas sa sigurnošću da tvrdim. Tom prilikom smo išli u izviđanje terena za ulazak u Fakultet, što sam opisao u mom ranijem tekstu. Čovek je sedeo u jednoj uvalini od zemlje tako da niko nije mogao da ga vidi, još je bio pored nekog drveta, i kad ga je moj kolega spazio čovek je legao i mi smo se zapitali šta to radi i odakle može da vidi čoveka.

    Kada smo prišli malo bližze i ugledali ga, on se nije mašio pištolja kojeg je nosio, a čini mi se da je imao zbrojevku. Kada smo ga malo preispitali, on nam je nonšalantno odgovorio da čeka kurira za dostavu robe.

    Više nije hteo da priča i mi smo ga prosledili dalje. Ne znam šta se dalje dešavalo sa njim.

    Toliko za sada i veliki pozdrav!
    fakultet- 68870 - 25.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Kao i u mom prvom pisanju iz prošle godine u vezi granata kod fakulteta, tako i pre neki dan, tako i sada opet moram da napomenem, jer se neko spotakao tu temu pa sam se ja nadovezao.

    Kada sam spominjao plaćanje nas dobrovoljaca od strane glavešina, napomenuo sam da je to bilo za vojne akcije a ne za šverc, kako je loše protumačeno. U Vogošću smo došli sa namerom da ratujemo i pokušamo da olakšamo napaćenom Srpskom narodu, a to što su glavešine davale pare i što je to ponekad bilo preko plate koju smo i mi dobijali, ja još uvijek ne vidim ništa loše u tome.

    Kao prvo, budale ima gde god se okreneš, mi dobrovoljci smo mahom to i bili pa smo išli svuda gde god bi trebala pomoć. To nešto novca koji smo dobijali nam je davao podstrek i pomalo dizao moral na najviši nivo. Smatram to normalno u takvim uslovima. Došao sam dobrovoljno da se borim, ali niko nije mogao ostati imun na pare.

    Slična situacija je bila i sa tenkom koga su muslimani na Zuci odvukli. Nas 11-oro smo dobijali po 1500 maraka, toga se dobro sećam baš kao da se desilo danas, da krenemo za tenkom i da probamo da ga sačuvamo jer tamo neko nije umeo da ga sačuva. Tom prilikom smo tumarali za zvukom tenka jer smo ga čuli iz jednog pravca, pa se pravac promeni mi opet za njim, ali bezuspešno, i tom prilikom smo naišli na sačekušu, ali srećom niko od nas nije stradao. U tu akciju su išli isključivo dobrovoljci, nas deset, i jedan meštanin kome ne pamtim ime. Što se tenka tiče ništa nismo uradili, ali smo ipak od obećanih 1500 maraka po osobi za naš trud ipak dobili nešto para, ne sećam se tačno koliko.

    Za ovu priliku smo trebali dobiti nagradu, kao i na Hotonju kad je bila akcija 92-ge godine, o čemu sam već pisao, kao i za još nekoliko intervencija, i ni o kakvom švercu nije bilo plaćanja za nas, to tvrdim odgovorno.

    A što se tiče dana kada smo odneli sanduke sa granatama, niko nije znao da će se tog dana kod Fakulteta desiti ono što se desilo. Ja to možda nikada ne bih ni saznao da tu vreme nije provodio i jedan matori meštanin, koji je imao snajper na papovci, i koji je tu kod neke jelke iz jednog našeg rova svakodnevno "pecao" muslimane. I upravo mi je on rekao šta se tu desilo.

    Po naredbi smo otišli, natovarili granate na kamion i doneli na liniju gde je iste večeri roba prebačena na drugu stranu. Taj matori je od nekog glavešine dobio batine i on je, u nadi da će neko osujetiti taj plan, opalio po nama psovke da radimo sa čelnicima, a u nadi da ćemo mi to preneti dalje. Ja čak nisam ni znao šta se nalazi u sanducima! Dobili smo naređenje, odradili i to je cela priča.

    Napominjem i to da smo baš mi upravo kod fakulteta uhvatili čoveka po imenu Jasmin, koji je (čini mi se) bio rukometaš u Vogošći. On je slobodno dolzio u Vogošću nekim putem koji su kasnije zatvorili i pazili, i posle kažu nije bilo ničega.

    Neko potegne neku pricu na forumu, ja sam upoznat sa istom i odmah se javim i opišem, gos. Željko ima uvid u moje price pa može i da proveri da je tako kao što pišem, jer sam to već pominjao u ranijim komentarima. Ako neko spotakne neku zanimljivu temu javiću se, ovako necu prvi da pisem, kao ni do sada.

    Toliko za sada i veliki pozdrav.

    Neba,

    svaka ti čast za ova zadnja dva posta jer si ti prvi iznio neke detalje u vezi šverca granatama u Vogošći. Primjera radi, opis one granate koja je pala na fabriku a koja nije ofarbana, zatim ova priča o starcu sa snajperom i Jasminom rukometašom su odlični argumenti.

    Znam da se i u Vladi Republike Srpske jednom prilikom raspravljalo o tom incidentu! Ovo znam iz prve ruke jer sam do septembra 1992. godine povremeno bio i na Palama.

    Zamolio bih te ako bi samo mogao da dodaš u kom mjesecu 1992. godine su se ova tri incidenta desila. Ja ću to dodati na ovaj tekst.
    fakultet- 68856 - 24.04.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    u potpunosti te podržavam u smislu da se treba koncentrisati na naše borce, obične ljude, kojih su se danas odrekli ovi kojima smo obezbjedili fotelje u vlasti.

    Tokom mog pisanja, cijelo vrijem sam izbjegavao da pišem o švercerima, ratnim profiterima pa i o ratnim zločincima, jer mislim da to nije tema za ovaj portal.

    Mogao si da primjetiš da sam u nekoliko navrata pisao da o tome ne treba da pišemo ali nažalost ta tema se često pominje pa je tako postala i neizbježna.

    Moram da priznam da je "Neba Bek" potpuno u pravu i da je moguće da raspolaže sa nekim podacima u vezi šverca granata iz fabrike "Pretis". Činio je usluge moćnim ljudima i za njih je nesvjesno bio i novčano nagrađen. Prema tome to se mora vjerovati.

    Mi obićni građani nismo mogli znati šta se sve dešavalo na višim nivoima pa tako i ne vjerujemo u takve priče jer su u to vrijeme bile jako opasne i destabilizirajuće za srpski narod i borce na linijama, zbog čega se moglo desiti da opadne i borbeni moral. Za takve prljave poslove najlakše je bilo koristiti dobrovoljce, koje ćeš posle odrađenog posla otjerati sa ratišta kako se istina ne bi saznala.

    Kao srpski patriota, kada sam čuo takvu vijest u ratu, ja sam je ignorisao i odbijao da vjerujem u njih. Smatrao sam ih za dezinformaciju, i ubjeđivao borce da ne vjeruju u to - samo da ne bi izgubili borbeni moral.

    Mislim da je šverc granatama postoja u početku rata, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim ko je to radio i da li je to bilo preko Saobraćajnog fakulteta.

    Informacija o prodaji granata koja je u toku rata procurila među borcima u Vogošći je uveliko uticala da se izgubi Žuč u ratnim danima u periodu od juna do decembra '92. Sjećam se jedne od tih informacija koja je uzbudila Vogošćane.

    Jednog jutra u oktobru 1992. godine granatirana je glavna kapija Pretisa, baš u vrijeme kada su radnici dolazili na posao. Tada je bilo dosta poginulih i ranjenih civila koji su išli na radnu obavezu. Radnici iz fabrike su pokupili gelere od eksplodiranih granata i ustanovili da se radi o granatama proizvedenim fabrici "Pretis" a koje su proizvedene u toku rata. Bilo je očito da je neko prebacivao granate na muslimansku stranu i u tim ratnim vremenima.

    To saznanje je šokiralo vogošćansko stanovništvo. Dokaz da je granata proizvedena u ratnim uslovima ustanovljeno je po tome što se u ratu nije nanosila temeljna boja koja se koristi kada se granate skladište. Pretisove granate su se iz proizvodnje odmah vozile na artiljerijske položaje i nije bilo potrebe da se na njih nanosi boja.

    Očito je da Neba Bek zna nešto o tome i kada je započeo ovu temu, ja bi ga zamolio da napiše sve čega se sjeća.

    Ovom prilikom bi zamolio sve učesnike ovog sajta da se suzdrže i dozvole i drugima da napišu ono čega se sječaju iz rata.

    Borise, ni meni gramatika nije jača strana ali Željko to i meni ispravi pa izgleda da sam ja to tako napisao. Bitno je da se tvoj tekst razumije šta si htio da kažeš a za gramatiku ostavi moderatorima da se oni muče sa njom.

    Nije mi bitno da napišem knjigu, nego da istina izađe na vidjelo. Najsretniji bih bio kada bi se napravila knjiga koja bi se zvala "Građanski ratu u BiH", a koju bi prihvatle sve zaraćene strane.
    fakultet- 68822 - 23.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Pa Borise, možda sam te ja iznervirao ali je moguće da si se našao u tim pričama a istina ume da zaboli. Ne možeš ti tako da pišeš, malo me iznervirao "ovaj dobrovoljac iz Smedereva". Pa izvini, nisam ja ovaj ili onaj, zapravo nisam bilo ko jer o meni mnogi znaju ko sam bio u ratu što za tebe ne mogu da tvrdim. Zato bi bilo bolje da povedeš računa o pisanju, i pametnije bi ti bilo da komentarišeš malo pisanja onih koji psuju srpski narod i tako te gluposti koje se iznose na forumu, umjesto mene da prozivaš.

    Ja sam gurao glavu tamo gde ti verovatno ni nogu ne bi smeo, ali nećemo o tome, pustimo da drugi pričaju i nek vreme pokaže svoje. Od kako sam počeo da pišem na ovom forumu, pišem samo istinu i samo istinu. I ja sam se ljutio u vreme rata zbog takvih mahinacija ali šta sam imao od toga, duplo golo. Ljudi su se i dalje bogatili na leđima poštenih boraca, tako da ne možeš meni da kažeš da nisam u pravu što se tiče granata ispred fakulteta, lično sam u tome učestvovao, a ostali koji znaju tačan datum 92-ge godine kada je ispred Fakulteta bila razmena ljudi u kojoj je lično učestvovao tadašnji policajac iz Vogošće, Roga. Pravi ga vjerovatno poznaje. Tu noć su se i granate premeštile na suprotnu stranu, možda bi trebalo ali nije prikladno da iznosim sav prljav veš koji se valjao u Vogošći u tom periodu. Umjesto toga, bilo bi bolje da pričamo o ratu i o nasim palim drugovima koji su herojski položili živote za svoj narod. Pozdrav.
    fakultet- 68803 - 23.04.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Ne mogu da tvrdim šta je bilo do decembra '92 godine, ali poslije toga kada je u Vogošću upao Josipović i smjenio ljude iz vogošćanske komande a nju izmjestio iz kruga Fabrike, sve je bilo drugačije.

    Josipović je i došao u Vogošću da bi zaustavio takve malverzacije. Neki su bili pohapšeni po pitanju šverca ali im se nije ništa dokazalo pa su ponovo pušteni na slobodu.

    Zanimljivo je da tada niko od osumnjičenih nije pobjegao pa me je to navelo na sumnju da oni nisu radili ono za šta su okrivljeni. Jedini koji je tada napustio Vogošću je bio major Škipina, koji je zapravo i bio glavni za fabriku koja proizvodi granate.

    Što se tiče Semizovačkog bataljona i biznismena, 100% si u pravu. Rajko Janković je bio taj koji je reketirao semizovaćke privatnike a za uzvrat im je dao da ne idu na liniju. Rajko je veliki dio od toga zadržao za sebe i tako se obogatio u ratu.

    Takođe je istina da je Hotonjski bataljon bio brojčano mali i nije imao dovoljno ljudi za pokrivanje linije.

    U to vrijeme se svašta dešavalo. U ljeto '92 je bio tip koga su zvali Legija, smješten sa svojom jedinicom u hotel Biokovo. Stalno je lagao da je na liniji u noćnim akcijama a za to vrijeme je pio u svojim prostorijama. U vrijeme kada je taj Legija bio u Vogošći, puno Srba je bilo ranjeno od snajpera i on je govorio da to rade muslimani. Dao je sebi za pravo da on sa svojom jedinicom vrši pretres stanova. Kada su naši uvidjeli da je to lažov i prevarant, otjerali su ga iz Vogošće i snajper više nije ranjavao ljude po Vogošći.
    fakultet- 68796 - 23.04.2012 : Max Sarajevo - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Pozdrav Pravom i ostalim,

    Kao što je naveo Neba Bak i ako je bilo tog šverca onda je moguće da je bio u prvim mjesecima rata.

    Podjelio bih mišljenje sa Pravim po pitanju šverca na liniji, a pogotovo u dijelu Saobraćajnog fakulteta. Želio bih da ga dopunim da se po mojim saznanjima šverc se odvijao u dijelu linije Donji Hotonj ( Fočanska ulica ) i jednom dijelu Sjeničke kose. Želim da napomenem po informacijama koje imam da se radi o periodu iz decembra mjeseca 1992. godine.

    Jednu noć u aprilu mjesecu 1993. godine smo dobili zadatak da se prebacimo i da narednih nekoliko dana pokrivamo liniju na dijelu Betanije tačnije od Medicinskog centra, preko rova br. 5 zvanog Balvani, pa desno Prema Sjeničkoj kosi i Šljiviku tj. do spoja sa 9. motorizovanom brigadom jer su postojale indicije da se u tom dijelu linije vrše razne trampe.

    Realno gledajući postojala je sumnja na one dijelove linije koje smo mi zvali "Penzija", a koji su skoro čitavo vrijeme rata su bili poprilično mirni ili neaktivni. Koliko se ja sjećam, jedini napad na tom dijelu linije je bio u 27. 12. 1993. godine.

    Po pisanju na ovom forumu vidim da se sve svodi na to da mi nismo mogli uzeti Mujkića brdo (Ježeve) ili tačnije Kotu 772 a ne 773 kako je neko napisao.

    Onda i ja mislim da ni vi niste mogli uzeti Saobraćajni fakultet jer smo i mi u tom dijelu imali veoma jake i dobro opremljene snage, tu se bacio prioritet pogotovo poslije pada Glavice. Prije svega mislim na dio od Kolaćuše - Perine kuće - Saobraćajnom fakultetu - pa gore prema Ugorskom.

    Moje lično mišljenje je da se Vogošća mogla uzeti po padu Golog brda 15. decembra 1992 godine. Možda griješim, i ponovo naglašavam da je ovo moje lično mišljenje. Tom prilikom sam tražio svježe snage da nastavimo dalje, ali komanda je bila uporna da se po uzimanju Golog brda spustimo još nekih pedesetak metara u prednji nagib i formiramo odbranu. Tada sam bio toliko ljut da sam rekao ovim mojima da ako tada ne nastavimo dalje nikada nečemo uči u Vogošću.

    Danas, mnogo godina poslije ili prije nekoliko mjeseci sjedio sam sa jednim od planera akcije i pitao ga zašto se tada nije iskoristila prilika, a on mi je ovako odgovorio: "Nismo smjeli da rizikujemo sa spuštanjem u prednji nagib, nismo imali podataka sa kakvim snagama neprijatelj raspolaže u Rajlovcu, Semizovcu, Butilama, Blagovcu, Ilijašu, a nismo imali ni dovoljno sredstava ( misleći na MTS ) pa zbog svega toga nismo smjeli da rizikujemo, a prilazni pravci da dolazak pojačanja u večem obimu nisu bili sigurni. "

    Mnogo pozdrava,
    Max
    fakultet- 68792 - 23.04.2012 : Valter - best (0)

    Saobracajni fakultet


    Saobracajni fakultet je jedna veoma diskutabilna tema. Neko će reći da je tuda bilo nemoguće proći, niti da se moglo tuda švercovati...

    Ipak, trebalo bi da se prisjetimo da je jednom prilikom jedan pijan borac došao do fakulteta u po bjela dana. Išao je prema Fakultetu pravcem od benzinske pumpe i sa sobom je nosio broving. Kada je došao do samog faksa primjetili su ga muslimani i počela je pucnjava. On se izvukao ali je ostavio broving, pošto je ispucao svu municiju. I danas je živ, a prije 4 do 5 godina se vratio da tamo živi.

    Drugi člucaj je Zdravko Pjevac koji nije bio baš dobar sa zdravljem. Njega su uhvatili i posle nekog vremena mislim da je pušten i da se vratio. I on je sada u Vogošći.

    Takođe mi je poznat slučaj izvjesnog muslimana bio je pripadnik Vojne policije u njihovoj vojsci, a koji je dolazio do spomenika na Džindinom brdu da se sretne sa prijeratnim drugom, kriminalcom. I on sada živi u Vogošći.

    U svakom slučaju, činjenice dokazuju da je tim putem bilo moguće preći sa jedne na drugu stranu. Za šverc granata nemam direktne dokaze ali se veoma dobro sjećam da sam sa još par ljudi jednu noć proveo u zasjedi jer je prislušni centar uhvatio razgovor oko prebacivanja granata. Učesnike razgovora nikada nismo uhvatili, a prebacivanje se trebalo izvršiti kod stovarišta i veterinarske stanice. Zasjeda se radila u velikoj tajnosti, i samo je nas nekoliko znalo za to.

    Kako naš narod reče, gdje ima dima ima i vatre!Sve je bilo moguće izvesti samo zavisi od onoga ko izvodi i koliko je stručan i sposoban za neko djelo.
    fakultet- 68784 - 22.04.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    moje lično mišljenje je da je bilo nemoguće švercovati preko Saobraćajnog fakulteta, jer se taj dio mogao kontrolisati sa svih zaraćenih strana.

    Kada sam ulazio sa svojim saborcima ispred naše linije, izviđali smo teren kako bi pronašli moguće puteve na kojima bi se mogao izvoditi šverc. Samo smo u Hotonju naišli na teren koji nam je bio sumnjiv da je ukazivao na tako nešto. Na tom dijelu linije je poginuo jedan naš borac, koji je pošao na liniju i iz zasjede ga ubio muslimanski vojnik, za kojeg smo sumnjali da je nekog čekao po dogovoru a tada naišao taj naš nesretni borac i ovaj ga morao ubiti da bi sebe spasio. Poslije toga su mnogi međuprostori pregledani po dužini naše linije, za koje sam podnosio izvještaje Maji i Josipoviću.

    Vlasti su jedino mogle da švercuju preko Kiseljaka, jer su nam ta vrata bila širom otvorena tokom cijelog rata. Sve ostalo je bilo teško izvodljivo a da ne bude primjećeno.
    fakultet- 68778 - 22.04.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Šverc granatama kod Saobraćajnog fakulteta


    Gospodine Željko, lepo ste to ukapirali, kao i svaki pametan čovek, zašto Fakultet toliko godina nije zauzet ili bar sravnjen sa zemljom. Toliko puta u toku mog službovanja u Vogošći se pominjalo i uporno odbijala mogućnost napada na Fakultet, ali uvek se nailazilo na zatvorena vrata.

    I ovaj vaš komentar u vezi šverca je na mestu. U nekom od mojih ranijih pisanja na forumu sam napisao da sam jednom prilikom sa nekolicinom mojih ljudi učestvovao u dostavljanju granata i bombi ispred fakulteta, za koje smo saznali da se na drugu stranu prosleđuju za veoma "debelu" nadoknadu.

    Ova informacija je iz pouzdanih izvora. Mislim da je to bilo u oktobru 1992. godine, učestvovao sam u donošenju granata i bombi na jednu razmenu ispred fakulteta za koju smo kasnije čuli da se ljudstvo povuklo is istih rovova i tom prilikom su odneseni sanduci sa istim.

    Nakon što smo to saznali, digli smo veliku buku oko toga i navodno oko kidanja dalekovoda oko čega sam pisao, nama je korpulentni gospodin iz Vojne policije uručio otkaz, pri tom nam rekavši da slobodno možemo da napustimo Vogošću.

    Dan pre toga smo prešli u Hotonj, gde su ljudi i po dva dana čuvali stražu pa smo im mi dobro došli tako da su skakali od sreće što smo tu. Sutradan nam uruče otkaz, kao šatro nismo potrebni. Svako ko je normalan bi znao da je ljudstvo u ratu bilo svakome potrebno, a borci na Hotonju su se stvarno mučili a mi smo im bili prva pomoć koju su dobili od početka rata.

    Siguran sam da su mnogi na ovom forumu znali za ovo, ali samo vešto skrivaju tajnu. Pitam se samo zašto me u mojim ranijim pisanjima niko nije demantovao, i zašto smo mi dobijali novčanu nagradu za učinjena dela. To nama dobrovoljcima nikako nije išlo u glavu, zašto da prekaljeni borci ne idu na određene zadatke i zašto oni ne dobijaju nagrade u vidu novca.

    Mnoge stvari mi tada nisu bile jasne, ali bio je rat i sasvim je normalno da se odrađuju i prljavi poslovi. Pa nisu se svi mrzeli ako je počeo rat.

    Ovde nikoga ne prozivam samo pišem pretpostavke, a u ratu su se mnogi obogatili na račun nedužnih, i mnogi istinski borci koje sam poznavao su dali svoje živote za Republiku Srpsku uprkos tome što su mnogi znali za razno-razne mahinacije.

    Dok sam 1995. godine bio u Semizovačkom interventnom vodu, saznao sam da "biznismeni" bili oslobođeni vojne obaveze, a zauzvrat su (čini mi se) dva puta mesečno za svoj vod ili jedinicu obezbeđivali cigarete, kafu, raznorazne proizvode a ponekad i alkohol da se ljudi malo opuste. Eto, takvi "biznismeni" su "radili" dok su hrabri ljudi ginuli.

    Nemojte mi zameriti, ali ja sam se pronalazio u mnogim pisanjima jer sam bio učesnik rata u Vogošći u više navrata.

    U vezi planiranja upada u Fakultet u tom periodu planiranja upada prostrujala je vest među dobrovoljcima da je na Fakultet neko vreme pre toga upala neka specijalna jedinica iz Novog Sada, da su pogrešno navođeni i da su svi izginuli. Ako neko zna nešto o tome, ja bih mu bio veoma zahvalan da napiše nešto o tome. Ovu informaciju smo čuli od jednog nama dobro znanog funkcionera iz Vogošće, koji je bio malo pripit tom prilikom. Ipak, na ovom mestu ga neću imenovati. On je bio i jedan od onih ljudi koji su nam davali nagrade za naše zasluge.

    Toliko za sada i veliki pozdrav za sve.
    fakultet- 68774 - 22.04.2012 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Pomenu neko napad na Ježevi. Bio je tamo neki kontejner, tu je moj zemljak bio 3 meseca, čovek se zaljubio i ja mislim da se devojka zvala Sanja, bila je bolničarka i živela sa ocem u tom delu. Kad je bio napad, ja koji sam proveo dosta vremena po raznoraznim ratištima, i ko kaže da je bio neustrašiv taj laže. I ja sam bio budala na svoju ruku, ali tada sam se uplašio kao nikad.

    Tom prilikom sam došao da obiđem zemljaka jer ga nije bilo duže vremena da siđe u Vogošću pa sam pomislio da je zaboravio na nas, a bilo nas je otprilike 30-tak u našoj grupi. Tom prilikom sam došao na ručak, i ništa nije nagoveštavalo da će biti bilo kakve akcije sa suprotne strane, znači bilo mi je sad ili nikad.

    Hoću da kažem da se javljaju razno-razni heroji i svi su oni neustrašivi, ali nema tog čoveka a da pri bilo kojoj akciji nije imao dozu nekog straha, pa bilo to i pozitivna trema.

    U toj pucnjavi muslimani su se približili na 20-tak metara od naše linije. Iako smo bili iznenađeni, nakon jednočasovnog puškaranja smo odbili napad. Tom prilikom smo imali dva ili tri ranjena, ne znam tačno, a za suprotnu stranu nisam siguran koliko ih je bilo ostalo na nasoj strani.

    Nadovezao bih se i na Minerovu priču za Saobraćajni fakultet. Čovek je spominjao kako je moglo da se uđe bez ikakvih problema za koje smo i mi dobrovoljci bili upućeni na čelu sa komandirom Bucom, a i hteli smo da odradimo neku akciju, ali nekom iz vrha to nije nikako odgovaralo, to znam sigurno jer su nam čak i i indirektno stizale pretnje da ne pokušavamo ništa na svoju ruku dok komanda ne odobri. Od toga nikad nije bilo ništa iako smo mi i navaljivali jer smo znali kako da uđemo potokom, tu bi nas proveo neki dečačić koji je pobegao iz Fakulteta a koji je znao ceo Fakultet kao svoj džep. Tačno nam je objasnio gde su i straže i bunkeri. U vezi toga je bila samo priča da se negde odozgore, pretpostavljam sa Orlica baci "krmača" koja bi napravila pometnju dok bi mi upali na prepad, ali i od toga se odustalo, opet kažem da nekome takva akcija nije odgovarala.

    Za taj predlog o kome govori Miner, i mi smo bili upoznati i znam da je ista bila do tančina isplanirana. Sve to nam je predočio komandir Buca. Pozdrav za sve.



    I ja sam se oduvjek pitao zašto se Saobraćajni fakultet održao tako dugo, a sad vas nakon ovog komentara pitam da li je moguće da su opštinske vlasti preko Saobraćajnog fakulteta imale nekakvu "saradnju" sa muslimanima. Prije svega mislim na šverc i tako nešto.
    fakultet- 20654 - 15.02.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    RE: Prodaja granata


    Dali možeš da kažeš o kom se objektu radi. Rat je završen, pa sada to više i nije tajna da se zna. Pored toga, o kom periodu govoriš? U vrijeme kada je Vrbas bio komandant na našim prostorima je bila mala vjerovatnoća da se tako nešto ostvari. Sumnjalo se da ima sitnih švercera, ali krupne niko nije spominjao.

    Naša jedinica je radila na tome i to uglavnom noću. Tragala je za mjestom na kojem bi moglo da se trguje. Jedino mjesto koje je ostalo sumnjivo je dio Hotonja gdje je pogino unaj borac što je pošao da popuni prazan rov. Musliman je tu nesto čekao, pa je naš borac kad ga je vidio vjerovatno pokušao da puca u njega. Musliman ga je ubio i pobjegao. Mi smo sumnjali da je on naletio na dogovoren sastanak. Na tom mjestu je otkrivena utabana staza prema muslimanskoj liniji po kojoj smo ustanovili da je više puta korišćena.

    Ako bilo prodaje granata, onda je u to morao biti umješan Motika, direktor Pretisa, a organizacija je dolazila od nekoga sa vrha. Te stvari mi "mali" ne bi mogli zaustaviti. Po meni, to što ti pominješ, ne mogu biti granate. Ja sa radio uređajem dogovaram prodaju, pravim granatu, prevozim do mjesta prodaje, pravim sebi obezbeđenje od naših i njihovih da me ne uhvate u tom poslu i na kraju preuzimam novac. Po meni, to je nemoguće. Možda ja još uvijek vjerujem našim ljudima više nego što treba, ali je bolje i to nego da budem sumnjičav na svakoga oko sebe.

    Jedino što se moglo desiti je da su prazne čaure prilikom vraćanja sa oruđa prebacivane na drugu stranu. Nisam pristalica pisanja o švercu jer to može da poljulja moral kod našeg naroda i ako, ne daj Bože, ponovo dođe do nekih sukoba naš narod neće imati volje da brani svoj narod.

    Jedne prilike sam razgovarao sa jednim Šiptarom u Srbiji i on mi je ovako rekao "Vidite vi kakvi ste vi ljudi. Do juče ste se kleli u Mladića kao u Boga a danas ćete da mu skinete glavu! "

    Tada mi je rekao i da svi oni, ma gdje da žive, daju mjesečno minimum 30 DM za "Kosovo Republiku" pa i oni što djecu marmeladom podižu. Lopove kriju od srpske vlasti pa kad stvore državu on će da im sude ali neće dozvoliti to srbima.

    Od tog monenta sam i ja odlučio da budem kao Šiptar jer se samo tako se može stvoriti i odbraniti Republika Srpska.

    Poštovani prijatelji, zato vam je moj savjet da zaboravite na šverc i borite se za svoju državu jer je u ovom trenutku to naš jedini cilj. Tada ćemo pričati ko je ko, ko je šta. Tada ćemo svi moći da napićemo svoje ime na ovom sajtu.
    Neka vas Bog cuva i svako dobro!
    fakultet- 20638 - 14.02.2009 : Oko Bijeljina - best (0)

    Prodaja granata muslimanima u Vogošći


    Sa sigurnošću ne mogu reći da li je bilo prodaje granata, ali gdje ima dima ima i vatre.

    Sa obzirom da smo imali veoma dobar prislušni centar, jedne prilike smo dobili naredbu da se jedan određeni objekat velike površine pretraži i nadje osoba koja je preko stanice dogovarala prebacivanje neke robe na drugu stranu. Sumnjalo se na granate ali to nikada nije dokazano, osobu koja je to dogovarala nismo uspjeli naći jer je objekat bio veliki.

    Kada bi počela da se piše Crna knjiga štamparija bi trebalo da radi dugo za to, a sve zaraćene strane bi imale šta da napišu. Jedna takva je nađena je u Crnoj Rijeci i predata korpusnoj policiji, sumnjam da je po tom pitanju nešto urađeno.

    Da li može neko da opiše zarobljavanje Legije stranaca u kasarni Rajlovac, kao i opremu koju su imali. Kako su samo plakali ti strašni legionari?
    fakultet- 20560 - 09.02.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Prodaja granata


    Cinjenica je da je neko proizvedene granate u "Pretis"-u prodavao i one su padale na nas. Ja mozda nisam kompetentan da o tome kazem bilo sta, a i nebih da mi Goran kaze njima amnestija, a ovim ne. Ja o Miladinu i Kenjicu imam visoko misljenje pa s toga sumnjam u njihovo učesce u tome.
    Navešću par primjera zašto mislim da je tako. Ko god da proda nekoliko kamiona punih granata završio bi u Srbiji i nastavio miran život. To sa njima nije bio slučaj.

    Major Škipina je mogao da bude taj čovjek ali samo preko civilnih vlasti.

    Miladin je ostao na ratištu do posednjeg dana i kad je god nekom od komandanata trebala pomoć u rukovođenju i komandovanju tražili su pomoć od njega. Čak ga je i Vrbas angažovao i ako je on lično smijenio Miladina sa mjesta komandanta brigade.

    Kenjić takođe ostao do kraja rata u Brigadi i vodio personalne poslove. Po otvaranju tvornice UTL-a dobija odgovornu funkciju.
    Trobok nije mogao to da uradi bez znanja ove dvojice. Ljudi su čudni i vole da kažu svašta pa su pravili od muve medvjeda.

    Ja bi o takvim slucajevima moga napisati citavu knjigu. Počev od Bore da mu je Vikic nudio 2 miliona maraka da pusti da oni uđu u Vogošću. Da je Vogošća pala svasta bi se pričalo.

    Minja po meni veoma hrabar i dobar borac kao i čovjek posle pada Žuči rekli su da je uzeo 2 miliona maraka. On danas nema dovoljno ni djecu da podigne.

    Ja nisam pristalica da prozivam ljude koji su nesto uzeli da bi prehranili porodicu ali pod uslovom da su svome narodu na drugi način dali svoj doprinos. Neki su se obogatili pa se i ne pominju. Poput Željka i Mome Stanić. Do kraja maja 92 proturili preko 50 golfova u Srbiju i nikada se nisu vratili u borbene dejstva.

    Jedne prilike sam sa Vitkom pričao o kriminalu u Vogošći i on mi je rekao da bi on bio naj sretniji kada bi kriminal stao. To nije kriminal to je drumsko razbojništvo i ja ne mogu da radim kad je tako. Mislim da razumijete šta je htjeo da kaže. Za njega je to zanat kao bravar električar ili slično. Dobar majstor dobro i zaradi. Ali Vitko je izašo na svako mjesto kad je bilo guravo. Ja to poštujem.

    Mnogi su uzeli nešto da bi prehranili porodicu. Neki manje neki više ali ja to neću da vagam. Bitno je da su izašli da pomognu u odbrani.

    Leka koji se pominje kao galvna spona za šverc sa Varešom je na pijaci u Vogošći posle pada Vareša upalio upaljačem novčanicu od 1000 maraka i rekao: "Taman da zaokružimna na milion kad pade Vareš". Po Vogošći se sepurio i trošio pare a niko ga nije mogo privesti jer njegova komanda ga nije tražila a imao je ratni raspored. Po zakonu je čist ko Sunce. Takve treba danas ganjati.

    Moram da ispricam jednu pricu vezanu za presu iz "Pretisa-a".

    Nekada, u toku procvata "Pretis"-a, u fabriku je iz Njemačke stigla presa toliko velika da su se na pojedinim djelovima pravili veći putevi i kresale šume da bi mogla proći tim putem. Kada je rat završio ta presa je nestala iz fabrike.

    Presa je danas ponovo u funkciji. Nekim čudnim putevima došla je ta informacija do mene. Presa je stacionirana u Kaliforniji a američki inžinjeri su je renovirali i ubrzali rad. Sad radi tri puta brže za potrebe NATO snaga.

    Pravi,

    Znam dobro istoriju te prese. To je presa od 600 tona i samo je još jedna takva postojala u bivšoj Jugoslaviji. Mislim da se radi o Užicu ili Kraljevu, znam da je grad negdje u centralnoj Srbiji. Za neupućene, ovo su bile jedine dvije fabrike u bivšoj Jugoslaviji koje su mogle da proizvedu čaure od 100 mm i više. Nisam siguran, ali mislim da je Pretis imao dvije takve prese.

    Ispričaću ti jednu priču: Za vrijeme rata dođe u Komandu jedan kapetan, rođen u Sarajevu, bio na službi u VJ pa dobrovoljno prešao u VRS. Ispriča mi on kako šleperi čaura iz Vogošće idu za Srbiju a onda te iste čaure od 100 mm vraćaju u Vogošću. Naravno, Karadžić je grčkim donacijama debelo plaćao te čaure. Ne bi me iznenadilo da su iste kupovane od Mome Mandića (ovo nije informacija, samo spekulacija ). Ne mislim ja da je Škipina kupio kajmak od prodaje granata / čaura ali vjerujem da je nešto znao.

    Informacija o Miladinu i Kenjiću je krajnje neprovjerena, i potiče od jednog borca iz Vogošće. Drago mi je da ti misliš da oni nisu upleteni, jer u tom pogledu nemam nikakvih pouzdanih informacija.

    Što se tiče sitnih lopova i uzimanja jednog manjeg dijela imovine, sa tim ja nemam problema. Niko to nije rekao bolje nego Božur kada je otišao u Fabriku da jednom borcu izvezao auto. Ne sjećam se o kome se radi, čini mi se Slava. Božur mi je tada rekao: "Ma pusti ga Brate, ovo mu je već drugi u zadnjih petnaest dana. Ali šta ćeš, dobar je borac! Možda će i sutra poginuti, pa neka se malo provoza. Bolje je da ga vozi on nego neki guzonja sa Pala".

    Božo je izvezao dosta auta iz Fabrike ali ih nikome nije naplatio. Kao što već jednom napisah, nudio je i mene ali sam ja odbio jer sam malo religiozan, a još više sujeveran. Izvinjavam se za ovo sujeveran, jer to ne ide sa pravoslavljem!

    Tek mnogo kasnije, kada Božura više nije bilo, vidio sam da je bio u pravu. Biljana Plavšić je u svojim memoarima objavila da su ministri u Vladi RS u prosjeklu "izgubili" pet golfova u Srbiji. Rekorder je Ilija Guzina, kome su u Beogradu "ukrali" čak osam golfova. Razumjem jedan, možda dva, ali osam. Hej, nisam lud!

    Pitam se samo kako je za ono kratko vrijeme dok su golfovi trajali u Vogošći uspio ode osam puta u Beograd. Ja sam prvi put u Beograd otišao devet mjeseci nakon početka rata. Sjećam se dobro, ušli ja i jedan moj prijatelj sa Ilidže u neku kafanu u Malom Zvorniku, pa on povika: "Konobar, daj nam dva pive. Ali molim te požuri već sedam mjeseci nisam popio ni jednu! "
    fakultet- 20556 - 08.02.2009 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Prodavanje granata na Žuči


    Pravi,

    znam da nisi pristalica ogovaranja, ali me već duže vremena muči jedna te ista priča o Vogošći a to je prodavanje granata muslimanima.

    Ja mogu da shvatim da su rovovi padali, i da su neka MTS prelazila iz ruku u ruke. Takođe mogu da shvatim da je na Žuči u rovovima bila municija pa čak i granate 80 mm, ali ne mogu da shvatim da se dešavalo (po nekim pričama) da i pun kamion granata velikog kalibra padne u ruke muslimana. Kažu da bi naši nakon toga vrlo lako povratili te rovove, što opet ukazuje da bi moglo da se radi o dogovoru.

    Svima nama je jasno da je u toku rata cvjetala trgovina i sa najžešćim neprijateljem. Na primjer:


    1. Sokočani, Rogatičani i Paljani su prodavali su cigarete muslimanima iz Goraždu za nevjerovatnih sto maraka za jednu šteku.
    2. Cigarete namjenjene Varešu, koje je Mladić zaplijenio u Semizovcu, lično sam istovarao.
    3. Vojni policajci na punktu prema Kiseljaku su mi pričali da su tuda svakodnevno prolazili srpski kamioni - ponekad i dvadeset kamiona u jednoj smjeni. Njih čak nisu smjeli ni da pretresaju jer su pripadali Karadžiću.
    4. Za vrijeme sankcija prema Srbiji, vozači iz Srpskog Sarajeva su išli u Split po gorivo, kako za civilnu vlast tako i za vojsku. Cijena goriva u to vrijeme je bila pet maraka.
    5. Juka je na Alipašnom polju klao i po nekoliko volova u jednom danu i prodavao meso po nevjerovatno visokoj cijeni.
    6. Lično sam išao sa nekim Vogošćanima da kupimo pivo od Mirka iz Delminijuma.
    7. O trgovini živim ljudima ću pisati drugom prilikom. Izlazak iz Sarajeva plaćan je i do 50, 000 maraka.


    Sve ovo gore mogu da shvatim, ali ne opravdavam. Međutim, ono što ne mogu da shvatim je priča da su pojedinci (Trobok, Miladin Tr. , Kenić Mo. ) prodavali granate muslimanima. Šta ti misliš o tome? Za mene važi ona narodna "gdje ima dima, ima i vatre".

    Idi na stranu - |1|2|