fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992-DOBROVOLJCI
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

dobrovoljci- 101443 - 25.10.2017 : Sandra Srbija - best (0)

Omer Ćehajić


Dobar dan. Da li neko možda zna šta se dogodila sa Omerom Ćehajićem?Rođen je 9. 12. 1968. godine, a poginuo 6. 9. 1992 u mestu Brijestu. Otišao je iz Novog Sada kao srpski dobrovoljac. Hvala unapred.
dobrovoljci- 101346 - 19.10.2017 : Ivica Kikinda;Mokrin - best (0)

Milan Kebić


Da li neko zna nešto o dobrovoljcu Kebić Milanu iz Vojvodine Opština Kikinda, mesto Mokrin. Bio je u četi Vojvode Slavka Aleksića, opština Novo Sarajevo, tačnije Grbavica. Poginuo je 11. 09. 1993. godine u Ohridskoj ulici br 15. oko 1 noću.
dobrovoljci- 99985 - 25.03.2017 : Radan Nikolic Podgorica - best (2)

Poginuli borci VRS iz Crne Gore


Poštovani Željko,

Nađoh na portalu ratnih veterana VRS Vaš mejl i, kako ste naveli da ste radili u FAMOS-u. Molim da mi, ukoliko ih imate, pošaljete podatke o okolnostima pogibije Sekulović Vujice Ratka - mašinskog inženjera koji je radio i bio jedan od rukovodilaca u FAMOS-u.

Ratko je rođen 1955. godine u Sarajevu i bio rezervni poručnik, a ubijen je pod nepoznatim okolnostima 6. 05. 1992. godine u Srajevu (Dobrinja).

Takođe molim da me povežete sa nekim ko zna o okolnostima pogibibje Pejović Pavla Gorana iz Pogorice, starijeg maloljetnika- dobrovoljca u sastavu VRS u Srajevu.

Goran Pejović je rođen 18. 03. 1976. godine u Podgorici. Ubijen je 25. 10. 1993. godin u Hadžićima, Sarajevo po zarobljavanju od strane muslimanskih oružanih formacija.

Ja se zovem Radan Nikolić i predsjednik sam Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore. Trenutno radim na objavljivanju spomen knjige borcima iz Crne Gore palim u ratovima 1991-1999. Godine. Među njima su i poginuli borci VRS iz Crne Gore.

Bio bih Vam zahvalan da me povežete sa predsjednikom boračke organizacije iz Sarajeva.

Inače, 1974. godine završio sam Fakultet za fizičku kulturu u Sarajevu i stanovao privatno na Marin Dvoru i u studenjaku na Bjelavama.

Kontakt: Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, Arsenija 3 Čarnojevića broj 2, Podgorica, mob. tel. 067 817 629 i 068 872 840 - Radan Nikolić, mejl. ubrŽt-com. me i radan. nikolicŽuip. gov. me

Srdačan pozdrav iz Podgorice.
dobrovoljci- 99711 - 03.03.2017 : Stara Kajla - best (0)

Tomanović Milutin - Bikan


Voleo bi da neko napiše nešto o Tomanović Milutinu - Bikanu iz Prigrevice.
dobrovoljci- 99551 - 18.02.2017 : Miki Geler Posavina - best (0)

Za Bucu


Pozdrav za mog komandira Bucu!
dobrovoljci- 99183 - 19.01.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

Mašićka Šagovina


Zorane, pa dosta je vremena prošlo i ne bih da se ponavljam. Verovato si pročitao onih nekoliko razmenjenih komentara na temu Mašićke Šagovine ovde, tako da si otprilike mogao da vidiš šta mene tu konkretno zanima.

Ali evo pokušaću ukratko još jednom:

1. Ko je držao Mašićku Šagovinu, dobrovoljci, teritorijalci, JNA, ili svi po malo? Kolike su to snage bile, mislim na brojno stanje, možeš li dati neku procenu?
2. Koliki su bili gubici tog 19. decembra? To me zanima zato što je ogromno odstupanje u ciframa. Naši spominju oko 60-ak poginulih civila i boraca, ne navodeći jesu li ti borci meštani, dobrovoljci ili vojnici JNA. Dok s Hrvatske strane se barata sa ciframa do stotinu pa čak i preko sto poginulih srpskih boraca tog dana.
3. Ti si u principu opisao ono usko, što si ti lično doživeo i to na samom kraju, bez neke šire slike i početka. Tako da, ako možeš, opiši malo šire, zašto se sve to desilo tako loše po nas, taj dan mislim, loša organizacija, kukavičluk ili nešto treće?
dobrovoljci- 99151 - 15.01.2017 : Z22 Zorane Nema - best (3)

Mašićka Šagovina


Primetio sam da postoji interes u vezi bitke u Mašićkoj Šagovini, ali isto tako gomilu informacija koje nemaju veze sa tim, možda zato što sam ja ćutao sve ove godine. Pitajte šta hoćete, ja sam tamo bio i borio sam se do zadnja dva metka, sigurno znam da sam snajperom pogodio najmanje dva Hrvata. Spasio sam i jednog Četnika koji se totalno izgubio pod kišom metaka i izvukao ga preko ulice (on me je kasnije čekao), povukao sam se zadnji, sat i po vremena posle poslednjih boraca koji su napustili prema Sirinačkom putu.

Prešao sam preko mosta u Mašićkoj Šagovini, nisam video naše koji su se krili ispod mosta, nije to bilo moguće iako je vatra uveliko prestala. Oni su verovatno ćutali pošto su mislili da sam ja jedan od Hrvata, a mi snajperisti obično ne vičemo.

Dugo sam se kretao po selu osluškujući i napokon uzeo lepo mesto na uzvišici nadajući se da ću naći šansu da ubijem još nekoga. Pustio sam ih da priđu i uđu u selo, imao sam dobar deo ulice "na dlanu" pa nisam hteo par njih sa šlemovima koji su prvi utrčali. Hteo sam neku veću ribu, nakupilo se njih jedno 40-ak na 150 metara i onda, onda su izvukli ove naše. Tukli su ih, jedan polomljene noge koja visi i ljulja se. Odbacio sam odmah ideju da pokušam da ih ubijem (skoro neverovatno sa samo dva metka, moja je procena bila jedan sa dva) ako to već Hrvati nisu učinili, da su pokušali da ih seku i muče, verovatno bih to i učinio.

Tada se pojavio ON u crnom "koji viče na sve njih," ali ne, zdrav razum je pobedio. Očigledno je bilo da su ova dvojica naših, jednom je bilo naređeno da nosi drugog, imali šansu preživljavanja.

Čekao sam još 10 minuta da se uverim da ih neće mučiti i kada sam počeo da gubim pregled pošto ih je više bilo a i sa uzvišice od Černičke Šagovine počeli su da se silaze kao mravi, nisam mogao da poverujem koliko. Odlučio sam da se povučem i spasim.

Dok sam se povlačio našao sam ovog našeg, na mestu gde sam ga i ostavio i preveo ga preko kukuruza i polja do puta. Legao sam na sred puta, nišaneći na auto koji je dolazio iz Sirinaca. Taj je srećom stao na 200 metara i vikajući smo se razotkrili. Bio je Srbin, zadnji iz pravca Sirinaca. On nas je odbacio do ostalih Četnika, mislim u okolini Smrtića, koji nisu mogli verovati svojim očima.
dobrovoljci- 93131 - 02.06.2015 : Glavas Treci Istocno Sarajevo - best (0)

Sergej Timašov, ruski dobrovoljac


Sergej Timašov, ruski dobrovoljac u jedinici poručnika VRS Bože Ivankovića, Hercegovina.

dobrovoljci- 92880 - 23.04.2015 : Branislav Milosev Beograd - best (0)

Banj Brdo


Molim da mi se javi neko ko je bio na Banj Brdu.
dobrovoljci- 91705 - 01.12.2014 : Vukovarac Vukovar - best (0)

Stojanović Zoran


Evo da napišem i koje slovo o ilijaškom dobrovoljcu Stojanović Zoranu. Preminuo je od posljedica ranjavanja na Velikom Jasenu, baš u doba kad smo se pakovali da napustimo taj grad koji smo, skupa sa svim ostalim hrabrim borcima, on i ja branili od 1992. godine.

Iskreno dosta je vremena prošlo i puno se toga zaboravilo. Danas mu više ne znam ni godinu rođenja, a i datum smrti sam mu već zaboravio. Međutim, još uvijek jako dobro pamtim sve one dane provedene po šumama. Sa druge strane, kada je bilo mirno mi bismo hodali po Ilijašu ili se jednostavno izležavali u nekoj od soba hotela Park.

Zoran i ja smo bili nerazdvojni. On bješe iskreni patriota i nikada nije zažalio što je bio sa vama, tamo dolje u Ilijašu. Ovo vam garantujem! Zbog toga bi svi Ilijašani trebali da bar ponekad nazdrave za Zorana, za pokoj njegove duše. On će živjeti sve dok se mi sjećamo njega. On bješe takav, ni dan-danas ne bi volio da ga svrstavamo među mrtve, iako je umro. Vjerujte mi da je bio takav!

Pozdrav od Vukovarca.
dobrovoljci- 90209 - 15.05.2014 : Goran Novkovic Novi Sad - best (3)

Zaboravljeni dobrovoljci


Dobro je da se pamte naši hrabri dobrovoljci, kao i braća Rusi. Da li se neko seća Ilije Verguljaša- Grofa i mnogih drugih koji su u Brčkom krenuli od krvave česme, Dragana našeg desnog krila i svih tih junaka koji su krvarili za Koridor, zatim Japanca i njegove ekipe?

Što se tiče Goražda, ne mogu da ne pomenem ratnika nad ratnicima osam puta ranjavanog a od društva napuštenog, oni koji su tamo bili setiće se Dragana J.

Treba pričati o njima jer neki hoće da nas što pre zaborave, da kažu da su naša herojstva i borba za odbranu našeg naroda bili pljačka i sve ostalo samo ne ono što u stvari jeste.
dobrovoljci- 86471 - 22.08.2013 : Slobodan Popovic Kljajicevo - best (0)

Bato Knežević


Na danasnji dan 1992. godinr na brdu Žuč je poginuo SRPSKI dobrovoljac Bato Knežević iz Kljajićeva, Srbija. Neka mu je večna slava!

Da li neko zna sudbinu , mislim da se zvao Minja. Bio je komandir na Zuci te 1992. godine. Bio bih zahvalan ako neko zna informacije o njemu!
dobrovoljci- 86277 - 06.08.2013 : Slobodan Popovic Kljajicevo - best (9)

Odlazak dobrovoljaca iz Rajlovca


Prijatelju Fenikse,

svi oni koji nisu videli rata sada sede u foteljama, dok su nas, srpske dobrovoljce, proglasili lopovima i plaćenicima da bi sakrili svoj kukavičluk.

Velika je sramota je da sam ja kao i mnogi drugi bukvalno morao skoro kriti da sam bio dobrovoljac da nas ne bi hapsili u Srbiji. Oteto prokleto, zato kažem da svako ko je krao, taj svaki dinar koji je zaradio na krađi potrošio sebi na lekove.

Kada sam kao dobrovoljac otišao u Sarajevo imao sam 22 godine i tada sam već imao stalni posao i do sada nikada nisam bio kažnjavan. Pošto sam jedinac, slagao sam roditelje da idem na more i otišao sam na Žuč tako da su moji roditelji saznali gdje sam tek kada su nam izginuli neki ljudi na Žuči jer im je policija javila da sam ja živ i zdrav.

Kada sam nakon tri meseca došao kući sa ratišta, moj (sada već pokojni) otac, slušajući priče kukavica po selu, kako smo mi otišli na ratište da krademo, nije hteo da se pozdravi sa mnom dok mi nije pregledao transportnu vreću i uverio se da nisam ništa ukrao. Tek me je onda izljubio i čestitao mi.

Ovde mnogi misle da smo mi, koji smo išli da pomognemo svom narodu, nismo normalni. A oni ne znaju da je za mene najgori dan na ratištu bio, pored svih pogibija koje sam video, dan kada smo išli kući. Dok smo u Rajlovcu sedali u autobuse gledali smo kako žene i deca plaču što mi odlazimo. Neki od lokalnih boraca su čak hteli da idu i ubiju komadanta Vukotu pošto smo mi zbog njega i išli kući. Uz sve to, kada smo išli kući komanda nas šalje bez oružja autobusom na Pale. Dali su nam pratnju od dva vojnika sa papovkama, bez obzira što je pre toga na Srednjem u zasedi sačekan jedan autobus i potpuno uništen. Imao sam osećaj da je neko hteo da se to opet desi.

Eto, zbog takvih ljudi heroji koji su dali svoje živote za slobodu i pravi borci padaju u zaborav. Pogledaj samo kako muslimani veličaju svoje ljude!

Da ne dužim više, uglavnom ne ponovilo se više nikada i pozdrav za sve srpske junake!
dobrovoljci- 85676 - 29.06.2013 : Goran Oslo - best (0)

Kosmetsko-metohijski doborovoljački odred


Treba pomenuti i našu hrabru braću sa Kosova tj. Kosmetsko-metohijski dobrovoljački odred koji se borio na većini naših ratišta.
dobrovoljci- 85208 - 25.05.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

Mašićka Šagovina


Ne znam zašto na brojku od 97 dobrovoljaca nadodaješ još njih, rečima, i još je nepoznat broj Bijelih Orlova?

U Mašićkoj Šagovini kao i još nekim delovima Zapadne Slavonije nalazili su se dobrovoljci iz Srbije i to pre svega dobrovoljci SRS (Šešeljevi) i Beli Orlovi koji su pripadali SNO Mirka Jovića. Oni su bili bliski i išli su zajedno na mnoga ratišta, tako da se u ovih 97 nalaze i jedni i drugi.

Kažeš da tebe u principu ne zanimaju brojke i da su ti primarne neke druge stvari? Međutim, mene su upravo zaintrigirali brojevi u ovoj celoj priči, jer pojedinci barataju izuzetno visokim ciframa a pravih činjenica je jako malo. Primjera radi, hrvatska strana spominje oko ili preko 100 poginulih dobrovoljaca, a da pri tome ne pominju civilne žrtve. Sa druge strane, srpski izvori govore o šezdesetak poginulih, što civila što vojnika, ne precizirajući koliko je bilo jednih a koliko drugih. Činjenica je i to da je civilnih žrtava bilo podosta, a ovo su velika odstupanja u brojevima i karakteru žrtava sa dve strane.

Na onom drugom mestu si jasno napisao, potvrdjujući onog lika, da jeste bilo 130 mrtvih dobrovoljaca a da to potvrđuješ time što si lično pregledavao 115 vojnih knjižica, pri tome tvrdeći da su one pripadale mrtvim dobrovoljcima. Znači, ti si zapravo imao tih 115 knjižica u svojim rukama ali nemaš ni jedan dokaz da su njihovi vlasnici poginuli tog dana u Mašićkoj Šagovini? Jesam li u pravu?Dalje, možeš li reći koliko ste mrtvih srpskih vojnika pronašli prilikom asanacije sela a koliko civila? Odakle ti informacija da se pravi dokumentarac o tome u produkciji RTS? Ako je to istina jedva čekam to da pogledam?

Ja sam na onom linku bio i sećam se da se osoba potpisala kao "Beli orao besan pas" i da ništa konkretno nije rekao osim što je pomenuo tu brojku od stotinu i da je naplatio duplo više od toga što mi zvuči više kao ono tuk na utuk onima sa kojima se tamo prepucavao. Ja lično mislim da on ne barata podacima i da je samo ponovio brojku koju vi stalno pominjete.
dobrovoljci- 85145 - 21.05.2013 : Glinac - best (1)

Mašička Šagovina, Zapadna Slavonija


Broj od 130 ljudi je napisao "Keva" a ne ja. Da bilo je 115 vojnih knjižica i to iz Srbije, ali sam i na tome drugome mjestu napisao da mi je nepoznanica zašto se njih 30 vratilo.

A za ovih 40 ne mogu reći tko su bili kad ne piše u dnevniku komandira odjeljenja koji je nađen u selu. Svi ti podaci su iz kopije tog dnevnika.

U akciji nisam bio ali sam nakon dva dana dobio te knjižice kad sam vodio neku međunarodnu promatračku komisiju u selo. Mi smo ih zvali bijelci ili sladoledari. Slikali su kuće, poginule vojnike i civile.

Prije dvije godine sam dobio kopiju toga dnevnika i pokušavam neke stvari povezati. U tom dnevniku dan prije napada 18. 12. piše: "Od nas 87 koji smo od prvoga dana već je 30 otišlo". Ostalo ih je znači 57 koji su od prvoga dana. Tima 57 sam pribrojio 40 novih ljudi iz Okučana koji su došli 16. 12. ali jedan je u putu ranjen a jedan poginuo (iz Kikinde). To znači da ih je 16. 12. bilo 95 i 17. 12. im dolazi jedan Makedonac i jedan iz Beograda. Tako sam došao do 97 ljudi. Međutim, do broja od 115 vojnih knjižica ne mogu ništa reći ili tvrditi jedino pretpostaviti da im je došlo pojačanje iz sela Trnava ili sela Širinci.

Osim toga, vjerujem da si i išao na onaj link koji sam postavio gdje se javio jedan od zarobljenih koji je poslije razmijenjen. Javio se nakon 20 godina i kaže "duplo sam naplatio dug za onih mojih 100 iz Šagovine".

Pošto govori o svim detaljima zarobljavanja te grupe Belih orlova siguran sam da je on jedan od ljudi koji je zarobljen 12. 12. nedaleko od sela Mašička Šagovina.

Brojka se stalno vrti oko 100 ljudi. To mislim na ljude koji nisu bili sa područja Zapadne Slavonije.

Nije mi cilj da prikažem koliko je tu ljudi stradalo nego da se zna koji su to ljudi i da njihove obitelji znaju gdje su im poginuli njihovi najmiliji. Na spisku "Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije 1991-1995" na dan 19. 12. 1991. sa mjestom pogibije Mašička Šagovina sa imenom i prezimenom ima 8 civila (žene i muškarci starije dobi), muškarci vojno sposobni od 1938. pa do 1971. godišta sa šireg novogradiškog područja ima 9. Zatim jedan iz Kuršumlije, jedan iz Zaječara i jedan iz Brčkog.

Zašto se navode samo ova trojica koji nisu iz Zapadne Slavonije a drugi ne, to ne znam. Dvije godine sam tražio obitelj čovjeka čiji je dnevnik. Pretpostavljao sam da je poginuo. Smatrao sam da njegov sin kojeg spominje u tom dnevniku gdje piše da mu fali gugutanje M. treba znati gdje mu se otac borio i kako je provodio dane na ratištu. Imao sam ime i prezime adresu i broj stana u Beogradu ali nije bilo rezultata. Na kraju je jedan hrvatski političar taj dnevnik pokušao poslati obitelji preko g. Pupovca. Nakon nekog vremena tog su političara kontaktirali iz srbijanske televizije i obavijestili da je taj čovjek živ i zdrav, a isti obavijestio mene.

Nakon Bljeska je ostalo je dosta vojne, policijske i civilne dokumentacija ali nigdje ni jedan podatak o s. Mašička Šagovina koliko je meni poznato. Postoji dokument isplate plaće u tom vremenu za TO Medari i Trnava ali nema Mašičke Šagovine a Šagovina je selo zadnje u tom nizu.

Pretpostavljam da si pogledao i spisak primljenih iz BiH (81 čovjek) u miliciju Zapadne Slavonije i onaj jedan primjerak sa biografijom. Tih zahtjeva ima blizu 1000 komada najviše iz Prijedora i Banja Luke, i svi napisani u 2 mjesecu 1992. a to je dva mjeseca nakon pada M. Šagovine. Većina njih navodi gdje je ratovala u Zapadnoj Slavoniji i u kojoj jedinici.

Sa ovim želim reći da je ostalo razne dokumentacije prije i poslije pada Šagovine a o Šagovini ni jedan papirić. Meni je to malo čudno! Nadam se da će dokumentarni film o M. Šagovini kojeg snima televizija Srbije sa S. B. koji je bio komandir odeljenja i čiji je dnevnik svima nama reći što se desilo toga dana u tom selu.

I na kraju još da kažem zašto mislim da su onih 40 ljudi bili iz Srbije. U dnevniku 12. 12. piše:

  • "Priča se da će za koji dan stići još oko 300 četnika od Beograda, pa će onda ići u veće akcije. "

    Četiri dana poslije 16. 12. dolazi 40 ljudi u M. Šagovinu i jedan od tih na putu do sela je poginuo - R. Lj. 1971 godište iz Kikinde.

    Zašto je pala M. Šagovina, zašto je nastalo rasulo i nije došla pomoć? Postoji više uzroka za takvu nastalu situaciju. Kao prvo jedan od uzroka bila je velika razlika u ljudstvu. Hrvatske snage su napadale sa 350 ljudi i to sa tri strane, dok je u selu bilo svega 97 rezervista za koje znam, nešto domaćih iz TO te "Beli Orlovi". Drugi uzrok je bio što su im ceste u selo bile blokirani sa sjeverne strane prema selu Širinci i južne prema selu Trnava, tako da im pomoć, ako im je i poslana nije mogla stići. Jedan od uzroka je i moral ljudi koji je tih dana kako da to kažem, baš i nije bio zadovoljavajući. U tom dnevniku komandira odeljenja se u više navrata navodi kako je većina stalno pijana, tražili su autumatske puške umjesto PAP ili napuštaju ratište, temperatura je tih dana bila dosta ispod nule a spavali su u domu bez grijanja. Evo nekih dijelova iz dnevnika.

    09. 11. '91. peti dan - ponedeljak

    Velika nervoza u našim redovima. Automatsko oružje nikako ne stiže, a ljudi neće da idu da ratuju sa PAP. Oko podne stiže nešto automata, ali svega 4 komada na deset ljudi. Svi bi ih hteli ali ih nema dovoljno. Nastadoše velike svađe. Neki prete da će se vratiti kući, neki da će u borbu ići sami. Većina je vrlo pijana i sa njima se ne može razgovarati.


    10. 11. '91. šesti dan - utorak

    "Vrlo je hladno, noćas je temperatura bila po vestima -17C. Jutro je tupavo rečeno, svi su nervozni, reže jedni na druge, za svaku se sitnicu plane. Zapovjednike nitko i ne sluša. Svi piju, pucaju kako ko stigne i privlače pažnju. Tako su ustaše vođenom raketom i minobacačkom vatrom pogodile kuću u kojoj su bili naši, jedan je ranjen. "

    12. IX. '91. - osmi dan - četvrtak

    "... isti se razdvoje i do navečer se nije vratilo pet četnika i bolničarka. U selu Trnava 2 km od nas poginu danas kamandir drugog voda Čiča. Danas nas je dosta loših vesti puno potištilo. Još se više pije. Priča se da će za koji dan stići još oko 300 četnika od Beograda, pa će onda ići u veće akcije. "

    18. IX. '91. godine - četrnaesti dan - srijeda

    "I dalje se dosta pije. Ni dolazak novih ljudi nije mogao držati moral ostalima. Pucamo na ustaše koje još nismo ni videli. Kao da ratujemo sa duhovima. Samo da ovo jednom prođe. Sve je tako blatnjavo, mokro i hladno."

    "Evo napravio sam i kartu sa smjerovima napada HV. Selo je smješteno na samom rubu Psunja. Sa te sjeverne strane je povezano šumskim putem sa s. Širinci, a sa južne asfaltiranim pute sa selom Trnava."
  • dobrovoljci- 85121 - 20.05.2013 : Novica Bogdan Futog - best (1)

    Poginuli državljani Srbije u ratu u BiH


    Željko,

    drago mi je što se toliko trudiš da saznaš sve o poginulima na prostoru BiH, ali ovaj spisak od FHP nije relavantan jer čim ga vodi Nataša Kondić tu nešto ne štima. Ne slažu se ni datumi pogibije tih vojnika. Ne znam stvarno, da li je ko vodio evidenciju o pogibiji državljanja Srbije i Crne Gore u ratu u BiH?
    dobrovoljci- 85099 - 18.05.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Mašićka Šagovina, Zapadna Slavonija


    Ako se ne varam, upravo je Glinac na jednom drugom mestu potvrdio da je u M. Šagovini poginulo 130 srpskih boraca od čega 115 iz Srbije, i da je tom prilikom rekao da je lično prelistavao 115 vojnih knjižica koje su njegovi saborci sakupljali sa mrtvih srpskih dobrovoljaca iz Srbije.
    ,br> Sada i on menjaš priču tvrdeći da ih je u trenutku napada hrvatskih snaga na selo bilo najviše 97, s tim što se za njih 40 pristiglih iz Okučana ne kaže ko su i šta su, što znači da sada sa sigurnošću može potvrditi da je bilo samo 57 dobrovoljaca iz Srbije.

    Verujem da je Glinac jedan od onih koji su tog dana učestvovali u napadu, ali nije ni prvi ni poslednji sa hrvatske strane koji tvrdi da je brojka poginulih dobrovoljaca u tom selu bila veća od 100. Tako nešto se trdi i u hrvatskim vojnim izveštajima, koliko se ja sećam.

    Meni je sva ova priča sumnjiva, zato sam i napisao onaj komentar i postavio pitanje sa ciljem da se rasvetle stvari oko tog sela. Opet kažem da sumnjam u istinitost ovih brojeva, što je Glinac na neki način i dokazao sa ovim njegovim komentarom.
    dobrovoljci- 84983 - 12.05.2013 : Glinac Hrvatska - best (0)

    Mašićka Šagovina, Zapadna Slavonija


    Vitez Koja je nedavno pisao o Mašičkoj Šagovini i na kraju je spomenuo ako netko zna nešto više o tome da se javi. Koliko je meni poznato rezervisti su iz BEOGRADA krenuli 05. 12. 1991. godine. U kasarni VMA u Beogradu u 17h im je podjeljena uniforma. Za Okučane su krenuli u 20:45 navečer. Stigli su sutra 06. 12. u 8 sati ujutro u Okučane. Druga grupa je otišla prema Podravskoj Slatini. Ova grupa koja je ostala u Okučanima je brojala 87 boraca. Podjeljeno im je oružje i imali su nešto kratke obuke i 08. 12. su poslani u Mašičku Šagovinu. Od tih 87 koji su došli pa do 19. 12. kad su selo napale hrvatske snage njih 30 je otišlo. Neki su bili ranjeni a neki poginuli a ostali su otišli iz nekih drugih razloga. Zatim im je 16. 12. došlo 40 ljudi iz Okučana za koje se ne navodi tko su. Od Okučana do Šagovine jedan je poginuo a jedan ranjen. Potom su 17. 12. došla još dvojica jedan iz Beograda i jedan iz Makedonije.

    Na dan napada u selu se nalazilo 97 ovih za koje znam, zatim bilo je još mještana tog sela, pripadnika TO i nešto Belih orlova. U selu se još nalazila dva tenka T-55 i jedan OT M-60. Iznenadni napad otpočeo je u jutarnjim satima topničkom pripremom, nakon čega je otpočeo napad pješačkim snagama sa sjeverne strane sela iz smjera Psunja, a zatim na sredinu sela iz istočnog smjera i na kraju sa donje jugoistočne strane sela. Dva tenka su se povukla u s. Trnava a oklopni transporter je zarobljen.

    Obrana je prvo probijena na gornjem dijelu sela a zatim na ostalim smjerovima napada.
    dobrovoljci- 84511 - 21.04.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Mašićka Šagovina, Zapadna Slavonija


    U ovom selu novogradske opštine u Zapadnoj Slavoniji, koliko sam ja čuo, nalazila se i veća grupa dobrovoljaca: Belih orlova i Srpske radikalne stranke. Na Nikoljdan, 19. 12. 1991. godine, hrvatske snage napadaju ovo selo ali dobrovoljci i domaći odbijaju taj napad i nanose gubitke hrvatskoj strani, da bi kasnije u toku dana prilikom drugog napada nastalo rasulo u srpskim redovima i veliki broj ljudi je izgubilo život, uključujući i mnoge civile ali i srpske dobrovoljce. Pominje se da je poginulo nekoliko desetina pa čak do preko stotinu osoba.

    Šeselj je u Hagu pomenuo da je toga dana zarobljeno i izmasakrirano njegovih 12 dobrovoljaca, a na netu se mogu naći podaci da su Hrvati po zauzimanju sela na lokalnom groblju pokopali oko šezdesetak Srba među kojima i dobar deo civila, dok opet Hrvati pominju preko stotinu poginulih srpskih vojnika a da pri tome ne pominju civilne žrtve koje nisu bile zanemarive.

    U knjizi Branka Suzića ovaj događaj se spominje samo u jednoj rečenici i to da su toga dana Beli orlovi pod komandom izvesnog Vojvode Mišića panično napustili Mašićku Šagovinu i tako ugrozili levi bok njegovih snaga odnosno 1. OKB 329. BR JNA.

    Uglavnom, osim ovih podataka koji su veoma neprecizni, nema nikakvih informacija o tome koliki je broj dobrovoljaca branio toga dana Mašićku Šagovinu i koliko je njih izgubilo život, kao ni zašto je nastalo rasulo, zašto se dozvolio toliki broj zarobljenih i streljanih, zašto nije niko pristigao u pomoć i još mnogo pitanja na koje nema odgovora.

    Nadam se da će ovo pročitati neko ko je detaljnije upoznat sa ovim događajem i rasvetliti neke činjenice koje su dovele do ovog teškog stradanja srpskih dobrovoljaca, teritorijalaca i civila.
    dobrovoljci- 81897 - 25.01.2013 : Rile Rile N.Sad. - best (0)

    Goran Doroslovački - Dok


    Pomenuo bih hrabrog dobrovoljca iz Bečeja, Gorana Doroslovačkog-Doka. On je bio pripadnik jedinice iz Zvornika, VUKOVI SA DRINE. Bio je to odvažan i plemenit borac. Položio je nesebično život za odbranu Republike Srpske i srpskog naroda. Obišao je sva ratišta širom Republike Srpske. Nemam informaciju gdje je poginuo. Neka mu je vječna slava. Amin.
    dobrovoljci- 71537 - 10.07.2012 : Branka Pavlovic Veliki crljeni. - best (0)

    Boračkoj organizaciji Rogatica


    Porodica smo poginulog borca Ilije Pavlovića. Za ovih 20 godina niko nas nije ni obišao niti pitao kako živimo. Živimo u Lazarevcu kod Beograda. Kao dobrovoljac je poginuo u selu Štavanj.

    Pavlović Branka
    dobrovoljci- 57684 - 22.12.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (2)

    Zaboravljeni junaci


    Odavno se nisam javljao, ali pomno pratim sva dešavanja na ovoj stranici.

    Posle dugog niza godina i uzaludnog traženja, uspio sam da pronađem svog prijatelja Bucu, nekadašnjeg komandanta Jurišnog odreda Vogošća, upravo kao što sam to u prethodnom javljanju i objavio. Komandir Buca se trenutno nalazi u bolnici, gde se oporavlja od operacije srce i čeka na još neke pregleda za još jednu operaciju. To mi je prenela njegova supruga. Eto, moj komandir bije svoju najtežu bitku, pa kako do sada nije izgubio ni jednu na frontu svi se nadamo da ni ovu neće izgubiti.

    Mnogo mi je žao naših boraca koji tako zaboravljeni od strane svih nas, a koji poput mog prijatelja nemaju nikakva primanja, sa porodicama žive kao podstanari, veoma često bolesni i iznemogli od suvišnih borbi za opstanak, a najviše sa državom koja gleda samo svoje interese, a borci koji su svoje živote davali za nju sada su zapostavljeni. Ta ista država je za vreme rata jurila svakog vojno-sposobnog muškarca da po svaku cenu brani njene interese, a sada posle toliko godina naši borci su u bezizlaznoj situaciji.

    Javljam se iz Srbije, a bio sam učesnik vašeg rata i sa moje tačke gledišta, jadno je ovo što država čini sa svojim herojima. Žao mi je što ne mogu da budem donator bilo koje akcije jer je i kod nas haos, nezaposlenost, nema posla za mnoge, a ako krene na bolje rado ću se odazvati gospodinu Željku za učešće u nekoj akciji.

    Moj glavni razlog za javljanje je što će najverovatnije biti potrebna izvjesna novčana sredstva za dalje lečenje komandira Buce, mada smo svi za to da mu ništa ne bude potrebno, ali niko ne zna šta nosi dan, a šta noć. Toliko puta je ranjavan, i toliko ožiljaka nosi iz puno bitaka pa zato smatram da je dosta toga zaslužio od države jer je on po mnogima živi heroj sa Sarajevskog ratista.

    Naka je Bog na pomoći mom Buci, ali i svima ostalima koji imaju slične sudbine. Gospodine Željko, jednom sam Vas pitao i niste mi odgovorili za borce iz Srbije koji su poginuli u toku rata na podrucju Sarajeva, tj. da li ce i pokojni Dejan Pantić biti bilo kako upisan u Vasu istoriju. Negde sam na forumu pročitao da imate dosta posla oko toga ali mene iskreno i konkretno zanima da li će biti mesta i za njega. On je poginuo u akciji 1992. godine na proboju linije od Hotonja ka Kobiljoj glavi.

    Svim pravoslavcima i mojoj braci iz Republike Srpske čestitam predstojeće praznike.

    RE: Zaboravljeni junaci

    Poštovani,

    svakako bi trebalo da svi poginuli borci budu zabilježeni na stranicama srpske istorije. Pri tome posebno trebam da naglasim da su srpski dobrovoljci iz Srbije nepravedno zapostavljeni pa BORS Republike Srpske veoma često nema nikakvu evidenciju o njima. Tipičan primjer je Mićo Vlahović koji nije nigdje upisan, a njegovo ime se jedino pojavljuje na ovoj stranici i desetini drugih internet prezentacija koje su "pokrale" naše tekstove.

    Ni Dejan Protić ne treba da bude nikakav izuzetak. Nemam ništa protiv da i njega uvrstim u Virtualno groblje, ali mi za to trebaju i nekakve pouzdana informacija i podaci o njemu: gdje je sahranjen, slika groba... Naravno, bilo bi dobro i da njegovi saborci opišu njegovo učešće u ratu.

    Napominjem da je jedini i pravi način da se naši pali saborci ne zaborave, da se prijave u spiskove BORS-a, po proceduri koju nalaže ova organizacija.

    Ista stvar je i u pogledu Buce. Trebalo bi pisati i o njemu, kao i o svima drugima. Ja sam lično zainteresovan da ga upoznam, pa bih te molio da mi se javiš na slavicnetŽhotmail.com sa informacijom kako mogu da ga kontaktiram. To isto važi i za tebe.

    Pozdrav,
    Željko Tomić
    dobrovoljci- 38462 - 03.09.2011 : Natasha - best (0)

    Zaboravljeni: Miša Vojinović


    Duže vremena pratim forum jer sam i sama bila učesnik mnogih događaja opisanih ovde. Kao dobrovoljac iz Srbije, dosla sam najpre u Rajlovac na aerodrom, zatim smo bili u Ilijašu, Vogošći... Bili smo smešteni u onom hotelu Biokovo. Svedok sam pogibije mnogih, a ovom prilikom želim da napomenem najpre ime Miše Vojinovića, koji je poginuo na Žuči. Telo smo mu preneli u Beograd i sahranjen je na groblju na Belim vodama. U nalazu obdukcije mu je pisalo da je umro od posledice udara tramvajem na Slaviji.

    U tom paklu, toga dana su ranjeni i Jagodinac Goran Beneš, koji je ostao bez ruke, zatim momak koga smo zvali Ciga, pravo ime mu ne znam na žalost ali znam da je ostao i bez ruku i nogu, inače je iz Beograda dosao sa nama, pretpostavljam da je tamo i živeo.

    Pažljivo sam isčitala sve ove stranice i mislim da nisu nigde pomenuti pa želim da to ovom prilikom ispravim i da kažem da postoje ljudi kojima se prava imena čak i ne znaju, već uglavnom nadimci a bili su pravi i istinski junaci našeg vremena.

    Želim vam sve najbolje u daljem radu i vašim naporima da se istina koliko-toliko zaokruži.
    dobrovoljci- 27386 - 28.03.2011 : Tanco Stojanovic Crvenka - best (0)

    Istina je bolna


    Pišem ovo kao srpski dobrovoljac. Duboko sam razočaran vašim sećanjima na nas dobrovoljce. Ne znam da li znate ko se sve borio za vas, i da ne znate vi koji ste iz Semizovca i Vogošće. Ja sam iz Crvenke i morate da znate da smo i mi učestvovali u borbama na raznim područjima širom Republike Srpske. Neću da iznosim mnoge detalje jer bi oni mogli da se zloupotrebe, ali sam siguran da znate za Ružinu grupu. Zbog toga vas molim da se setite i nas koji smo iz srpske Vojvodine. Sa ponosom vas pozdravljam.

    RE: Istina je bolna

    Poštovani Tančo,

    mislim da je došlo krajnje vrijeme da se napišu neke stvari koje ne smiju da se zaborave, a da se nepravde isprave.

    Opšte je poznato da srpskim političarima, kao i svim ostalima, apsolutno nije bitno koliko je bilo poginulih u prošlom ratu. Tu nepravdu pokušavamo da ispravimo na ovom mjestu. Zbog toga i postoji projekat Virtualnog groblja, u kome se do ovog trenutka nalazi oko hiljadu poginulih boraca sa tog regiona. Zamolio bih i tebe da pokušaš da dođeš do spiska svih dobrovoljaca sa područja Crvenke i isti objaviš na ovoj stranici. Naravno, ovo važi i za one koji žive u slavnom Somboru, Kraljevu, Valjevu, Užicu i ostalim mjestima Srbije čiji su dobrovoljci dali značajan doprinos u očuvanju Republike Srpske.

    Moj savjet za tebe, ali i sve one slične tebi je da nastaviš da pišeš. U ratu smo svi vodili računa kako da preživimo, i kako da nam stomaci budu puni. Sve ostalo je bilo manje važno. Istorija se piše nakon rata, a istinita verzija će biti poznata tek nakon 50 do 100 godina.

    Zbog toga, brate moj, ako si bio hrabar da se u ratu latiš oružja, mislim da si u stanju da na ovom mjestu opišeš sve ono kroz šta si prošao. Ne dozvoli da se stvari zaborave!

    Pozdrav od Željka Tomića
    dobrovoljci- 21919 - 09.06.2009 : Miner Vogosca - best (0)

    Bikan


    Već davno sam spomenuo pokojnog Bikana ali mu do sada nisam znao njegovo pravo ime. Dobro ga se sjećam, a da nije tako rano poginuo o njemu bi se još mnogo toga čulo. Međutim, i ono malo što sam vidio bilo je dovoljno da mi se zauvijek ureže u sijećanje.

    Uvijek sam se divio vama koji ste došli i rame uz rame, zajedno sa nama branili našu zemlju i naše domove. Da je Bogdom takvih bilo bar 5% iz Srbije, napravili bi mi novo Dušanovo carstvo. Zato brate svima vama preživjelim neka Bog podari sve najbolje, a poginulima viječna slava.
    Miner
    dobrovoljci- 21793 - 27.05.2009 : Somborac - best (0)

    Манге


    Нисам Ненад, али сам и ја Вогошћански зет, мали Манге који је погинуо на Мисочи је требао напунити 18 година.
    Ако си ме препознао јави се биће ми драго да се чујем са старим пријатељима.
    Највећи поздрав за мог брата ГАТУ, њега сам првог упознао кад сам дошао у Вогошћу.
    dobrovoljci- 21780 - 26.05.2009 : Oko Bijeljina - best (0)

    Somborci


    Hrabri momci iz Sombora i okoline su dali veliki doprinos u proteklom ratu. Većinu momaka koje Somborac pominje sam poznavao i zajedno smo djelili dobro i zlo. Čini mi se da je jedan od momaka koji je poginuo na Goraždu tog istog dana trebao da napuni 18 godina, a to je bilo 7. aprila 1994. godine iznad Mesića.

    Pozdrav Somborcu još ako si ti moj dobri prijatelj Nenad R. sa kojim sam mnogo toga zajedno prošao neka ti Željko da moju email adresu pa da se čujemo. Ako nisi onda sigurno znaš o kome pišem pa ga pozdravi i uputi na ovaj sajt. Biće mi drago da ga čujem a i da on opiše svoje događaje sa naših ratišta.
    dobrovoljci- 21765 - 25.05.2009 : Somborac - best (1)

    Помен


    Да споменемо и погинуле који нису из Вогошће а дали су своје животе у одбрани србског народа.

    У једном дану пет Апатинаца: Милутин Калањ, Марјан Нинић, Ненад Ћирић, Небојша Убојевић

    и Биџа у Доњем Хотоњу, мали Дарко Павловић - Манге из Сомбора на Мисочи, Илија Рађеновић - Ица и Милутин Томановић - Бикан на Жучи, Зоран Спасојевић,

    Данило Коларић, Гара, Олива, Војин Марић и Антун Дунклер на Горажду у саставу Вогошћанске бригаде 1994.

    Зоран Калањ - Зока у околини Добоја,... Ово су борци из Сомбора, Апатина и Пригревице, за друге немам податке.

    Idi na stranu - |1|2|