fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-DOBRINJA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

dobrinja- 103755 - 04.09.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Šta hoćeš?


A, šta si ti sada i psihijatar i bauštelac, dva u jedan?

Koja bre tvoja bivša supruga, pa trebalo mi je pet-šest pitanja i potpitanja da bi se ti uopšte prisetio o kome te pitam, daj barem meni ne prosipaj te uličarske fore.

Nisam ja kukavica, i nemam nameru da na internetu pokazujem kako ti kažeš neku hrabrost, pogotovo tebi turčine nemam šta da se dokazujem, ne budi detinjast.

Rekoh ti već, ne mogu ja da ti sudim. A da mogu, brzo bi to završili, veruj mi. Geknućeš o zemlju kad-tad.

Nego ne ispriča ti ovde šta ti je rekla ona baba gatara u Beču, hade "jaro" podeli to ovde sa ostalima da vide kako si zabavan i inteligentan.

Čim se ti javljaš ovde na slavić-net, nešto tebe "jaro" žulja, a bogami imaš i podršku pa skarličete u duetu ti i Sneki.
dobrinja- 103745 - 28.08.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Jugoslovenka i Bošnjak


Bauštelac,

činjenice govore da si bio pod optužnicama raznih sudova, činjenice govore da postoje svedoci koji su davali izjave kakva si zlodela činio, činjenica je da pokušavaš da se pereš po internetu da si čist, a sve ostalo što pišeš meni govori da si umešan u podmukle radnje tokom rata, pa da si i pretresao stanove, kao ti si pa neki branitelj grada, a decu si zatvarao u podrum, a pre toga drpisao si po stanovima.

Za suđenje tebi sam rekao da ja ne mogu da ti sudim... Nažalost!

Neosporno je da su te i tvoji ganjali, ali nekako si izbegao, valjda se svedočanstva Srba ne pikaju kao svedočenja bošnjaka, ali to ne znači da si čist.

Selektivno odgovaraš na moje navode, mada to nije bitno sada, izbegao si pravdi i tu je sva tvoja snaga i bezobrazluk da se uopšte javljaš po forumima, bošnjo, nisi ti u mojim očima neko sa kim bi ja delio isti vazduh, tako da mistriju u ruke i teraj dalje tu tvoju trulu priču.

A, vi gospođo Novaković Džipa, vi ste u mojim očima samo nešto blaža forma nego ti bošnjaci (kako naš narod kaže Turci-balije) jer Vaše opredeljenje kao Jugoslovenku (i dan-danas, kada hvala Bogu nema nikakve Jugoslavije) smatram isto nepovoljnom pojavom po nas Srbe kao i ustaše i njihovo bosansko cveće, jer ste nam vi Jugosloveni pili krv decenijama, a oni (balije-ustaše) nam krv puštali nožem i metkom.

Vidim sada se potpisujete Snežana Novaković Džipa, što je ispravnije nego što ste to činili u ranijim postovima sa potpisom Snežana Novaković-Beograd, iako ste podalje od Beograda.

Nisam ja pominjao Vaš mešoviti (razvedeni) brak i Vaše dete, Već ste to učinili Vi opisujući panično kako i dan-danas Vi i Vaše dete prolazite navodno neke torture, a verujte da ste ostali u Sarajevu prošli bi hiljadu puta veću torturu nego što ste prošli ovde, a verovatno da je narod u gradu u kome živite pročitao za kakvu cvećku ste bili udati, pa otuda i reakcija.

Pogledajte samo Virtuelno groblje ovde na slavić-net pa ko bre pobi te ljude, ili su i oni izmišljene žrtve vašeg bivšeg muža i njegovih saboraca u zelenim beretkama.

A koliko Vam je bilo lepo u Sarajevu govori i to da ste ipak odabrali majčicu Srbiju za život, a ne taj tamni vilajet zvani BiH, što ne ostaste u Sarajevu kada Vas niko popreko pogledao nije kako Vi to navodite... Eh, izostaje realnost u Vašim izjavama g-đo Novaković Džipa.

Što se mamca tiče jesam ga zabacio, i uspelo je. Dokaz za to je što su se javili i bauštelac Fejso i g-đa Novaković Džipa, koja se zarekla u postu od 15. 7. 2019 da neće više pisati na slavić-net, zarekla pa porekla, toliko o čvrstini karaktera, eto vidite Džipe kako ste se upecali na mamac, ili ćete opet da negirate istinu u duetu.

Benigno je moje pisanje ovde nego sve ono od čega ste vi pobegli iz Sarajeva g-đo Novaković Džipa, možda bi da ste ostali u Sarajevu imali priliku da upoznate mirotvorce poput Mu┐ana Topalovića Cace i drugih što su se iživljavali nad Srbima u Sarajevu.

Nema skrivenih pretnji od strane mene ka Vama g-đo Novaković Džipa, ja na žene ne dižem glas, i u ratu sam poštovao civile, a Vaš bivši decu odvodio u podrum i za to ćete reći da nije istina.

Zvao sam Fejsu i pitao za Vas g-đo Novaković Džipa i verujte na jedvite jade se prisetio za koga ga pitam, a za dete koje imate sa njim pomenuo je samo da nema kontakt, ali o tome sam već pisao ovde, to sam uradio da ne bi ispalo kako izmišljam da sam kontaktirao Fejsu bauštelca, što je i on sam ovde napisao da smo razgovarali, eto tako je bilo.

Ostrašćeni ste, g-đo Novaković Džipa, ali mamac ste progutali u duetu, cilj je bio da se javite i Vi i on, pa eto javiste se ovde i nikako da pustite plod iz ruke koji je Bušman postavio u izdubljenu rupu u drvetu, kada bi ste pustili plod tada bi Vam i ruka bila slobodna, ali duet Džipa nikako da ispusti plod i izvuče se, već se stalno javlja na slavić-net, eto dokaza da ste progutali mamac, odnosno ne kapirate da se lako možete osloboditi zarobljene vam šake, ali ne da Vam đavo mira, pa to ti je.

Fascinira me Vaša privrženost bivšem suprugu, fascinira me Vaša ideologija jugoslovenstva, koju je uzgred budi rečeno odavno napustio Vaš bivši suprug.

Za mene ime Fejsal ne predstavlja ništa osim da je arapskog porekla, Fejsal, Mustafa, Ibrahim itd. za mene ne predstavlja ništa, osim što me asocira na zatucani islam.

A, Vama g-đo Novaković Džipa muka što Vas je devedesetih bauštelac šatro mangup Fejso zamenio sa drugom hrišćankom, ali ostaje otvoreno pitanje da li je ta devojka svojom voljom bila sa Fejsom, možda je bila ucenjena, ali to je nebitno, očigledno Vas je časkom preboleo.

Ne bih ja Vas psovao kao Srpkinju, jer se Vi tako ne deklarišete, već se izjašnjavate kao Jugoslovenka, daleko ste Vi od Srpkinje g-đo Novaković Džipa.

Kako znate da on nije uzeo čikoladu, kada niste bili tamo?

Što se tiče sudova i tužilaštava, pa trebali bi ste se ozbiljno zapitati kakve su to optužnice? Ako Vas interesuje detaljno, pošaljite e-mail adresu i poslaću Vam link iz ICTY gde se pominje Vaš bivši suprug, a napisah već, to što nije osuđen ne znači da i nije kriv.

Ali Vama to reći isto je kao i pecati u bunaru.

Neću poslušati Vaš predlog g-đo Novaković Džipa, nastaviću da pišem, ali postovi idu na validaciju admina ovog portala, a ponavljam dete Vam nisam pominjao već ste Vi opisivali "golgotu" kroz kako Vi kažete prolazite Vi i Vaše dete i dan-danas, a nipodaštavate patnje srpske devojčice koju je Vaš bivši suprug Fejsal držao kao taoca u podrumu, e g-đo Novaković Džipa jasno je vidljivo odsustvo empatije kod Vas, a i kod onog bauštelca, nije Vam to dobro, nije nikako dobro...

Pominjete ovde u poslednjem postu nekakvo pravo i pravdu za sebe i bivšu porodicu, a ne pitate se gde je bilo pravo i pravda za Srbe u ratnom Sarajevu, gde je Vaš bivši sebi dao za pravo da drugom kroji pravdu i pravo po svojim merama, ah, da osim upadljive visine, i beretka mu je bila upadljive boje, znamo i koje.

Ne bojte se Vi g-đo od nas Srba, glup smo mi narod, lako zaboravimo ko nam je nanosio zlo, samo eto ima nekih od nas koji to ne zaboravljamo, ja nisam naveo Vašu lokaciju već su to naveli drugi, pročitajte starije postove sa ove teme.

Ponavljam, meni je zanimljiv tajming u kome se javljate na slavić-net, a pojačali ste temu u duetu sa bivšim Vam suprugom, da li ste u dosluhu to ne znam, ali Vi nikako da ispustite plod iz duplje u drvetu, i tako ostajete svojevoljno zarobljenica ove teme, a ako pustite plod iz stisnute šake tada bi ste se lako oslobodili iz "klopke", ali vi koliko vidim čvrsto držite stisnitu šaku i ovde isterujete neku "pravdu", jednostavno je to okanite se žalopoljki o Va┐oj propaloj ljubavnoj priči, ovo je forum koji piše jasno o stradanju Srba od strane "miroljubivih i nenaoružanih" muslimana.

Muka mi je što ovde pišem na ovu (propalu ljubavnu )tem, umesto da i Vi odate pijetet postradalim Srbima koje pobiše saborci Vašeg Fejsala.

P.S. Nadam se da će admin objaviti ovaj post.
P. S. Jugoslovenstvo za nas Srbe ima pogubne posledice, tako da o Jugoslovenima nemam lepo mi┐ljenje.
Noma
dobrinja- 103743 - 27.08.2019 : Ex-ponto - best (1)

Snežana Fejsalova


Nekad davno, nakon "preseravanja" izvjesne osobe, čuh komentar upućen dotičnom od strane "sarajevskog mangupa", čuvenog "zajebanta":

  • "Sučim prdiš, junače"?!(sa crnogorskim akcentom).

    Čitajući Snežanine prijetnje Strazburom jedino mi takav komentar pada na pamet.

    Lupaš Snežana k'o otvoren prozor (ne bih ti baš objašnjavao taj sud u ovom momentu). Vidim da pominješ mnoge sudove koji su oslobađali Fejsala, pa mogu zaključiti da ti je sudstvo i sudska praksa "Ahilova peta".

    Ni jedan sud nije sudio Fejsala, pa ga nije ni mogao osloboditi. Da bi sud nekome sudio potrebna je optužnica. A tužilaštvo često odugovlači sa optužnicom iz razno-raznih razloga. To što je Fejsala neko (pretpostavljam u Austriji) i ako je saslušao ne znači da je ne dizanjem optužnice on oslobođen. Malo to drugacije ide. I ratni zločin ne zastarijeva.

    A ne bi bilo loše i da se još malo raspitaš o razlozima pominjanja njegovog imena u ovim korespondencijama. Postoji Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, Milivoje Bata Ivanišević je director Centra, tamo su mnogi podaci, svjedočenja, izjave...

    I gle čuda, tamo se pominje Fejsal. Preporučujem dio "Zločini nad Srbima Bih, 1992-1995". Potraži knjigu gospodina Ivaniševića, ima u Srbiji, možda se neke stvari iskristališu. Ima nešto o restoranu Bristol u Dobrinji. A ti podaci su dostavljeni i dostavljaju se tužilaštvu. Kada će i da li će ono reagovati ima da se vidi... A ponekad I reaguje; dođe SIPA "upo noći", nekog uhvati na granici, nekog na poslu... Ko ima oraha u džepu stalno strepi (a neki se ovdje baš unervozili) ne može biti miran.
  • dobrinja- 103741 - 27.08.2019 : Zike Profesor Kanada - best (1)

    Fejsal i njegove balijske provokacije


    Ne znam zašto se kačite za jednog tamo lika zvanog Fejsal? Takvih je bilo na desetine po Sarajevu koji si maltretirali građane srpske nacionalnosti, prebijali i odvodili na razne lokacije gdje su ih ubijali masovno.

    Cilj SDA Alije Izetbegovića - Govnara je bio što je više moguće Srba u gradu pobiti i domoći se njihove imovine.

    Stotine prijeratnh okorjelih kriminalaca kako osuđivanih tako i onih osu enih su od Alije dobili činove policijske da bi dojučerašnje ugledne i normalne građane počeli maltretirati, prebijati i ubijati.

    I vrapci na granama znaju ko je bio i šta je radio Naser Orić i njemu slični zločinci, ali nije osuđen što ne mora značiti da je nevin.

    Zato nemojte gubiti vrijeme i upuštati se u bilo kakve diskusije sa takvim likovima jer su to sve balijske provokacije.
    Pozdrav
    dobrinja- 103739 - 26.08.2019 : Sasrbin Canada - best (1)


    S. N. DZ. prava si drama Queen, sav sam se naježio. A u međuvremenu, dok ne stigne tužba ;), da vidimo šta nam rade neki sarajevski "mangupi". Kome nije mrsko neka pročita cijelu arhivu. Batko, manijak s Grbavice, je za ovakva djela dobio 40 godina zatvora. Baš me zanima koliko će ovi "mangupi" dobiti? Lično mislim ne više od po 5 godina, jer to su branioci grada, kosmopolti, ne daj Bože da su nacionalisti.

    D┐ananović i ostali: Od udaraca izgubio svijest

    Autor: Haris Rovčanin Datum: 12.07.2019 Svjedok Tu┐ila┐tva BiH je na suđenju za zločine počinjene u sarajevskom naselju Alipa┐ino Polje ispričao da je u junu 1992. zatvoren u podrum u blizini objekta ┐Borsalino┐ i da je od udaraca koji su mu naneseni izgubio svijest. Čedomir Čvoro je izjavio da su često puta u njegov stan upadali ljudi da izvr┐e pretres u potrazi za oru┐jem ┐ kojeg, prema njegovim riječima, nije bilo, jer je ranije predao pi┐tolj za koji je imao dozvolu ┐ te da su ga četvorica mu┐karaca odveli iz stana 22. juna 1992. godine. ┐Doveli su me do Kru┐ke, koji je bio kod žBorsalina┐ i koji je rekao da me vode u podrum. Pretresli su me, uzeli nakit i novac, a kada sam pitao kada će mi vratiti stvari, rekli su da mi to vi┐e neće trebati┐, kazao je svjedok. Prema njegovim riječima, iz podruma je izveden na saslu┐anje u prostoriju u hodniku, gdje im je rečeno da se radi o gre┐ci. Nakon toga su ga, kako je kazao, četvorica ┐ među kojima su bili Kru┐ko i izvjesni Senad ┐ počeli tući palicama, nogama i pi┐toljima, jahali su ga i tjerali da opona┐a konja.
  • ┐Toliko su me isprebijali da sam pao. Na kraju nisam bio pri svijesti. Do┐ao sam svijesti tek kada su me bacili na strunjaču┐, prisjetio se svjedok. Poslije ga je Senad ┐ kojeg je svjedok opisao kao jako zlog ┐ pitao za nekog srodnika i počeo ga ponovo tući nogama, rukama i palicom, te ga stavio u ćosak, omotao mu srpsku zastavu oko vrata i stavio na glavu kokardu, nakon čega je urinirao po njemu.
  • ┐Dva ili tri puta mi je Senad stavljao pi┐tolj u usta. Jednom je repetirao i rekao: žVidi, ne boji se.┐ Molio sam da me ubiju┐, rekao je svjedok i naveo da su neki ljudi koji su bili zatvoreni u podrumu nestajali. Svjedok je ispričao da su zatvorenici povezeni na saslu┐anje kod Juke, da su ga tom prilikom počeli tući i da je pao u nesvijest. U podrumu u blizini ┐Borsalina┐ svjedok je, kako je kazao, bio zatvoren devet dana, nakon čega je prebačen u kasarnu ┐Viktor Bubanj┐, odakle je razmijenjen. Dodao je da su njega i ostale tukli prilikom prebacivanja. Tu┐ila┐tvo BiH tereti Senada D┐ananovića i Edina Gad┐u za zatvaranja, nečovječna postupanja i ubistva civila na Alipa┐inom Polju, a oni su, prema optu┐nici, bili pripadnici Teritorijalne odbrane ┐Stela┐ i specijalnih jedinica Armije Bosne i Hercegovine (ABiH). Tu┐ilac Vladimir Simović je pročitao iskaz preminulog svjedoka Zdravka Mitrovića u kojem je izjavio da se priključio Teritorijalnoj odbrani (TO), da je vi┐e puta pretresan stan njegovog punca u potrazi za snajperistom, i da su obojica dovedeni u prostorije ┐Sarajevostana┐ na saslu┐anje. U iskazu je Mitrović naveo da je od ┐Glavoguza┐ dobio ┐amar, ali i da je mogao čuti udarac iz druge prostorije u kojoj je bio njegov punac, kao i zvuk kada su mu spale naočale i glas da mu vi┐e neće trebati┐ Nakon toga punca vi┐e nije vidio. Svjedok je od kom┐inice čuo da je tijelo njegovog punca bilo na groblju i da su ga kom┐ije zakopale. Branilac Senad Dupovac je rekao da ne bi imao pitanja za svjedoka da je ┐iv, ali je istakao prigovor zakonitosti obrazla┐ući da je ova izjava iz drugog predmeta iz 1993. godine koji je pravosna┐no okončan. Nastavak suđenja je 3. septembra.
  • dobrinja- 103735 - 24.08.2019 : Snežana Novaković - Džipa - best (0)

    RE: Fejsal Džipa


    Evo, napraviću presedan. Napisala sam sam da ovde više neću reč napisati, međutim, ovakvo ponašanje prevazilazi svaku meru. Postavila sam samo dva posta, skroz jasna. Iz njih ste izvukli fragmente i plasirali ih u pogrešnom kontekstu.

    Nešto Vas moram podsetiti, postoji i sud za ljudska prava u Strazburu, "papir" trpi sve, ja ne! Nije teško utvrditi identitet osoba koje pišu, a imena i prezimena nigde.

    Ovo više nema veze ni sa Fejsalom. Moje ime i prezime ste napisali minimum pet puta. Nacionalističke insinuacije apropo mog mešovitog braka, pominjanje deteta u kontekstu imanja problema zbog porekla, proizvoljno i uvredljivo tumačenje mog života i bivšeg braka... Hm..., to su opasne skrivene pretnje, govor mržnje i to nije dobro nikako!

    Sa kratke priče ste prešli na esej, očekujem roman, tolika je Vaša mržnja prema Fejsalu i nekakva zla netrpeljivost prema meni.Ko ste Vi, pa zovete F i pitate ga za mene? Sa kojim pravom!?

    Toliko reči, nepotrebnih, pokušaji ismejavanja njega i svih koji su se latili poštenog posla. Vrtite istu, dokazima nepotkrepljenu priču o "zločincu" kome tepate raznim nadimcima.
    Koji je Vaš motiv?
    Prepričavate film o Bušmanima i mamcu za majmune, poredeći svoju "veštinu" provociranja Fejsala. Čemu čitava prepiska o tome i "pouka", kao da su čitaoci retardirani, pa im treba pojašnjenje o tome kako ste navodno "namamili" Fejsala!?Na šta?Ja ga ne bih baš podcenjivala toliko...
    Neuspeli pokušaj jeftinog teatra...

    Ovako, da se ne igramo rečima više, sledeće pročitajte pažljivo, kako ne bi ponovo loše interpretirali ono što napišem:
    1. Da sam htela mogla sam promeniti ime, a i prezime i detetu i sebi, ali ja se nemam čega stideti, ništa loše nismo uradile, ali tu su primitivci da laju i ujedaju. Mi se nemamo zašto kriti, ni čega stideti.
    2 Drago mi je da se Fejsal snašao, da radi pošten posao, da nije stekao vile i šoping molove kao neki tokom i nakon rata, što pametnom govori mnogo! Zar je sramota raditi kao bauštelac?? Mnogi sa diplomama visokih škola rade te poslove.
    3. Fejsal je zvučno ime i kao takvo, lako je za manipulisanje.
    Gospođa kojoj nije bilo pravo, jer joj je kčer bila u vezi sa F tokom rata, nije bila gadljiva na pomoć koju im je donosio, ali je itekako kasnije bacala strele na njega.. . (i ja se oko nekih stvari raspitam.. . )
    4 Ponovo izvrćete moje reči! Nisam rekla da je Fejsal psovao Srpkinju, već su to radile osobe koje su upale u stan , lomile i odvele mog tadašnjeg svekra sa gangrenom noge u LOGOR. Ti ljudi( Srbi, možda i Vi???) ste psovali mene, SRPKINJU)!!!!
    5. Nisam ja rekla da je uzeo čokoladu, već da SU rekli da je uzeo, što ne znači da jeste!
    6. Čime su i pre rata razmišljale devojke i žene u Bosni, ja zaista ne znam, niti me zanima, mada Vaš način pisanja govori u njihovo ime.
    Ja, Jugoslovenka, Srbijanka iz Srbije (pošto me je neko prozvao kako se izjašnjavam) razmišljam isključivo srcem, volim ili ne volim ljude. Podela po nacionalnoj pripadnosti za mene ne postoji.
    7. Odakle Vam neumesna opaska da je mene moj bivši suprug "ispalio". Kakav prostakluk i bezobrazluk.
    Vodite računa o svom životu i porodici, a ne o meni. Fejsal i ja imamo nove porodice i ja mu želim svu sreću.
    9. Silne sudove navedoste, zar Vam nije čudno što ga nijedan osudio nije? Verovatno zato što ne rade po principu "rekla- kazala". Nemoguće da je izmanipulisao svakim, a svaki ga je pozivao na saslušanje na osnovu nečije priče. Svi znamo kako se na ovim prostorima rekla- kazala širi brzinom svetlosti. Ako ga ijedan sud bude osudio, osudiću ga i ja. Jesam majka i baš zato ne mogu da povežem te monstruozne priče sa Fejsalom, jer je nemoguće da se neko tako promeni i pretvori u osobu kakvom ga Vi opisujete.
    10. Nastavite da hulite i Vi, a i onaj Vaš drugar, naročito po meni i pominjite mi dete, tužba se svakim Vašim nepromišljenim slovom i uvijenom mržnjom i uvredom puni.. .
    12. Imam pametan predlog, nemojte više pisati, neću ni ja, svako od nas je rekao dovoljno, čak previše.. .
    U suprotnom, biću prinuđena pravnim putem da branim svoju bivšu i sadašnju porodicu.
    dobrinja- 103725 - 21.08.2019 : Fejsal Dzipa Bec - best (3)

    RE: Fejsal Džipa


    Za Nomada, Srbija:

    Ti nisi normalna osoba, nisi ti zabacio nikakav mamac, normalno je da reagujem, nemam se čega bojati ali zbog gluposti koje pišeš o mojoj bivšoj supruzi svakako da ću ti odgovoriti. Pornta, je u tome da ja, a i moja biša supruga nastupamo u ovom forumu sa svojim punim imenima, što se za tebe ne može reći. Ti si kukavica. A rekoh ti ja, evo ja ti dajem pravo, hajde ti mi sudi, dođi i osudi mangupe ako si tako hrabar. Ni ti ni bilo koja država mi nemate za šta suditi.
    dobrinja- 103701 - 10.08.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Hajde Fejsale ispričaj!


    Hajde Fejso ispričaj ovde na slavić-net (ako imaš tri čiste) onu priču što si meni pre neki dan pričao!

    Da te podjsetim, radi se o onoj priči kada si u Beču u nekoj zgradi na stepenicama sreo babu od 92 godine. Baba bila gatara, a ti joj dao paklo cigareta. Hajde napiši da se siti ismejemo svi, a posebno navedi šta ti je baba gatara rekla kada si joj dao da ti gleda u dlan.

    Hajde "jaro" napiši, budi hrabar kao što se hvališ da jesi, hajde učini mi, valjda si ti pa neki "gazija", a ne tamo neka Razija...
    dobrinja- 103700 - 10.08.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Primio se Fejso


    Znao sam, da će se Fejso primiti na zabačeni mamac. Evo, krenuću redom, ali da napišem kako sam podstakao Fejsu (bauštelca) da zagrize mamac koji sam bacio pred njega i da sam bio uveren da će on "zagristi" taj mamac i javiti se (opet)na slavić-net.

    Gledao sam film u kojem je snimljeno kako Bušmani u Africi pronalaze vodu u predelima koje ne poznaju. U drvetu izdube rupu koja je promerom dovoljna da izuzetno radoznali majmuni koji prate šta Bušmani rade gurnu šaku. U izdubljenu rupu postave neke plodove i pošto su ti majmuni izuzetno radoznali odmah dođu do te izdubljene rupe u drvetu i gurnu šaku da vide šta je to Bušman u toj rupi ostavio. Ali, avaj, ta prekomerna radoznalost čini to da majmun uzme plod u rupi i kada skupi šaku onda više ne može da je izvuče. Majmun bi šaku izvukao iz te izdubljene rupe u drvetu kada bi ispustio plod koji je zgrabio, ali plod neće da ispusti iz šake, te tako postaje žrtva svoje radoznalosti. Bušman prilazi majmunu i hvata ga, te mu gura so u usta. Majmun ožedni, Bušman ga pušta i prati, a majmun ga vodi ka najbližem izvoru vode, zahvaljujući preteranoj radoznalosti i pohlepi majmunovoj.

    Krećem redom: G-đa Snežana Novaković Džipa navodi da je Fejso bio iz ugledne porodice što ne povezujem sa bilo kakvim predznakom da onda i on "mora" da bude nekakav moralni čistunac. Jasno navodi da su psovali Srpkinju, jasno navodi g-đa Novaković Džipa da je Fejso bio preke naravi...

    Zbog svojih svetonazora slažem se sa "Sasrbin" da treba "progutati veliku žabu" i udati se za nekog ko ima takvo ime i prezime kao taj F. Džipa, jer svesno-nesvesno žigosala je sebe i njega, a ponajviše to njihovo dete za koje navodi g-đa Novaković Džipa da su i ona i dete imale velikih problema u životu, ali g-đo Novaković Džipa o tome ste trebali-morali razmišljati glavom, a ne nečim drugim, znajući sudbinu ostalih mešovitih brakova koji su pucali kao ledenice i pre rata, a rat devedesetih je samo razotkrio krhkost takvih veza. Primera za to znam baš podosta.

    To što g-đa Novaković Džipa navodi da je vojni policajac Fejso bio "mangup" njoj je verovatno imponovalo, ali mangupi u našem društvu uvek su važili za problematične likove, a nikako nisu nosili epitet džentlmena već po bosanski rečeno kavgadžija, ukratko više problematični tipovi nego nešto pozitivno, kako to opisuje g-đa Novaković Džipa, a koliko se da zaključiti taj "mangup" je ispalio za ceo njen život, a šta li sada ona misli kakvi su "mangupi".

    Što se ratnih dešavanja i vojničkih "podviga" tiče i sam Fejso navodi da je vršio pretres srpskih stanova, odvođenjem ženske nejači u podrume, na kraju krajeva i sam Fejso navodi da je bio optužen i ispitivan o zločinima u ratu od strane više službi i organa pravosuđa, pa sam tako naveo i broj optužnice u ICTY (International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia) u kojoj se jasno navodi ime F. Džipa kao neko ko je bio predmet istrage, i gde se ta istraga povezuje sa izjavama svedoka (Srba) u kakvim je sve radnjama učestvovao F. Džipa, a valjda je poprilično validno kada su se strani istražni organi interesovali za te zločine i nedela, zajedno sa "SIPA" onda tu nešto sigurno ima, što kažu gde ima dima ima i vatre. Inače ICTY sud kod nas je poznatiji kao Haški tribunal. Reče i Fejso da je bilo više istraga, pa g-đo Novaković Džipa, prođite malo sajtom ICTY pa pogledajte kako su i zbog čega istražitelji Haškog tribunala pominjali ime Vašeg (bivšeg) mangupa...

    Navodite da imate žensko dete, a optužnice o Vašem (bivšem) suprugu, kako Vi navodite "mangupu" upravo su vezane za zlostavljanje i podvođenje ženske dece i mladih devojaka, naravno srpske nacionalnosti, ko je su po Fejsalovom aršinu ugrožavale ustavni poredak BiH, pa su onda morale da budu hapšene i odvođene u privatne bordele, pa zar Vam i sama pomisao da je F. Džipa bio pod takvim optužnicama bosanskih i evropskih tužilaca ne diže kosu na glavi. Ej, bre ženo, i ti si majka ženskog deteta, pa sam "mangup" Fejso navodi u postovima na slavić-netu da su protiv njega vođeni postupci za zločine koji su opisani kao zlostavljanje civila (naravno Srba), podvođenje žena i devojaka itd... to što su dokazi sklanjani neposredno pre nego bi tužilaštvo izlazilo na teren ne dokazuje nevinost F. Džipe, pa i sama SIPA (Državna agencija za istrage i zaštitu (osnovana 2002. godine)... Evo šta na SIPA sajtu navode kao svoj cilj delovanja:Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) osnovana je 2002. godine, usvajanjem Zakona o Agenciji za informacije i zaštitu, kojim je ova agencija definisana kao samostalna institucija BiH, odgovorna za prikupljanje i obradu podataka od interesa za provođenje međunarodnih i krivičnih zakona BiH.

    Ovim zakonom SIPA je definisana kao upravna organizacija Ministarstva sigurnosti BiH sa operativnom samostalnošću, čije su nadležnosti sprečavanje, otkrivanje i istraga krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, a posebno organiziranog kriminala, terorizma, ratnih zločina, trgovine ljudima i drugih krivičnih dela protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom. Akcije SIPA-e na hapšenju osoba osumnjičenih za ratne zločine, uspešno provedene istrage krivičnih dela pranja novca, organiziranog kriminala, terorizma, neovlaštenog prometa opojnim drogama, neovlaštenog prometa oružjem, trgovine ljudima i ostalih krivičnih dela, kao i pružanje podrške i zaštite svedocima, formiranje specijalne jedinice, samo su neke od činjenica koje govore o uspešnosti SIPA-e od osnivanja do danas.

    Eto to piše na zvaničnom sajtu čime se bavi SIPA, a taj Vaš "mangup" je bio predmet njihove istrage g-đo Novaković Džipa, pa nisu ga ispitivali zbog saobraćajnog prekršaja, već su ga ispitivali o zlodelima sa kojim se povezuje njegovo ime, a prvo je ICTY povezao F. Džipu sa zlodelima koje su naveli brojni svedoci. To što nije zvanično osuđen, ne znači da nije kriv, i onaj krvolok Orić, je bez zvanične presude ICTY i BiH suda, pa svi znamo da je krvavih ruku do ramena...

    Ne kapiram zašto ga tako grčevito branite i 2019. godine, verujte ne kapiram.

    Ne kapiram kako Vi g-đo Novaković Džipa ne zaključite sami da li je moguće da toliko svedoka opisuje razna zlodela i iz čiste zlobe navode ime Vašeg "mangupa" Fejsala? Ej bre, čemu to, ponavljam ne kapiram i ne odobravam Vaš grčevito odbrambeni stav o optužbama protiv njega, a niste ni bili u Sarajevu za vreme rata.

    Opišite ko je to ucenjivao F. Džipu i zašto, i šta je Fejso morao da odradi da bi dobio fotografije deteta?

    A, sada da pojsnim "mamac" i priču o preterano radoznalom majmunu. Probao sam da nađem neke poznanike borce VRS, konkretno su ratovali u aerodromskom naselju u Sarajevu, ali saznadoh da su preminuli, i tako ne dođoh do nekih navoda o Fejsi. Međutim kontaktiram samog F. Džipu lično, isti se primi na bačeni mamac, kaže nema kontakt sa bivšom suprugom Snežanom Novaković Džipa, niti sa njihovom ćerkom, jedva se prisetio o kome ga pitam, mada o Snežani ima reči hvale i kako sam kaže mnogo su toga prošli zajedno, za optužbe kaže da jesu bile i da je ispitivan, ali grčevito navodi da ga sud nije osudio (kadija te tuži, kadija te sudi, tako to ide u BiH) poprilično je kočoperan, ali to mu je samo fasada, o navodima svedoka kaže da su to gluposti, kaže i da je njegovo pisanje po bosanskim forumima bilo glupo i nepotrebno (njegov "nick" koji sam navodio ranije djes_ba) a i da je glupost sa njegove strane i oglašavanje na slavić-net, poslao sam mu link ICTY gde se pominje njegovo ime, a Fejso kaže da su i to sve gluposti, i da se nepotrebno oglašavao na ovom forumu.

    Poslao mi je neke fotografije u radnom odelu molera i burno je reagovao na pomen mistrije i gleterice, bauštelac običan koji glumi mangupa g-đo Novaković Džipa. Daleko je Fejso od mangupa, verujte mi jeftin izgled odaje, mada shvatam da ste pod pojmom mangup smatrali da je frajer, e pa nije već je osoba koja je ispitivana o ratnim zločinima nad civilima (ženama) a i vi ste žena, i majka, pa se Vi tu pronađite i pokušavajte da odbranite ono što se odbraniti ne može, jer nijedan konkretan primer Fejsine nevinosti nemate... Ali kome ja to pišem? Tako da se vidi iz nedavnog javljanja F. Džipe na ovom forumu da je progutao bačeni mamac za koji sam znao da će ga uzbuniti i da će se javiti ovde na slavić-net, a ti Fejso reci "jaro" da li je tako bilo kao što ja pišem, a znao sam "jaro" da nećeš izdurati dugo da se opet ne oglasiš i pokušaš da se opereš, ali tragovi ti smrde "jaro"... Rekoh ti pre neki dan "geknućeš o zemlju, kad-tad, a tada će da te boli Fejsale Džipa!!!
    dobrinja- 103695 - 09.08.2019 : Sasrbin Canada - best (0)

    Fejsal


    Ooooo đe si Fejsale, mirnodopski mangupe. Tvoja bivša supruga kaže da si djetetu oteo čokoladu, nisam to ja izmislio, samo vjerujem tvojoj ženi. Čak vjerujem i tebi da si toj nekoj Ivani davao hranu. Svaka čast na tome. Vjeruješ li ti da je Ratko Mladić djelio čokolade djeci u Srebrenici? Čak imaju i snimci tog čina!
    dobrinja- 103687 - 06.08.2019 : Fejsal Dzipa Bec - best (0)

    Pisanje o meni


    Postovani forume, vidim da nište nista poradili na tačnosti podataka koji se ovdje iznose. Trebali ste. Moje ime je Fejsal Džipa. Nisam ja običan i nebitan čovjek, ja sam Fejsal. Sramno je da se nekakvi anonimisi ovdje prazna sa svojim meistinama i lažima o ratnum dešavanjima. Očigledno je da niko od tih ljudi nije ni bio u Dobrinji tih godina. Žalosno je to da fini PRAVOSLAVNI narod u Bosni ima ovakve predstavnike.

    Pa da lagano krenemo, bez hronologije ali obuhvatiću sve po malo. Da kažem ovom jadu koji kaže da sam nekom djetetu ja oteo čokoladu, pitaj jade jedan Ivanu Gligorohević koliko je pojela mojih čokolada i koje kakve hrane. Onda da ovoj ovoj osobi koja piše djelimično korektno pa navodi da ona ne zna da li sam ili nisam počinio te zločine, ali spominje se tu negdje. Kažite koji su to ljudi žrtve, a koji svjedoci, imenujte i precizirajte. Sve u svemu očigledno taj auditorij šizofrenih tvoraca patoloških laži i patološkog vjerovanja u iste laži nema nikakvih tačnih podataka. Ovo vaše kokodakanje je sramno. Ne blatite svoj narod!
    dobrinja- 103663 - 18.07.2019 : Ex-ponto - best (0)

    Fejsal i Snežana


    Snežana,

    ne osjećaš li kako "egoistično" početak tvog pisma "zvuči". Zamisli, svi ovi "neinteligentni" i "neiskusni" ljudi ovdje su morali progutati tvoj više nego naivni pokušaj da rehabilituješ čovjeka čije se ime pojavljuje u više svjedočenja ljudi koji su prošli golgotu Dobrinje. Pošto očigledno nisu, ti nam malkice "bacaš tantrume" ovdje...

    Ne ja ne govorim o pričama na ovoj stranici, već o dokumentaciji u kojoj su izjave žrtava. Ja ne znam da li je i koliko, ako jeste, Fejsal lično činio zlodjela, ali je bio tu negdje okolo i "žrtve" su ga registrovale, pa i pomenule (pominjale) njegovo ime. Da li su oni izmišljali? To ne znam, ali nemam razlog da, obzirom na vrijeme i situaciju kada su izjave prikupljane sumnjam u njihovu vjerodostojnost.

    Ja sam rat osjetio. Bio sam tu preko puta Fejsala. Aleja Branka Bujića(to je ona ulica što je išla od "Softe" (kafana kod Doma) iz Nedžarića i izlazila na put prema aerodromu na vrhu Kasindolske. Tu se moglo nešto načuti o dešavanjima na Dobrinji - ne sve, ali sigurno više nego u Smederevu, Udovicama ili Beogradu.

    Vjerujem da je pismo napisala "prava" Snezana, ali da je imala konsultacije prije nego je ono ugledalo svjetlo dana. A znamo i zašto. I mi se o mangupe očešali, kontamo ba tu čapri, sarajevska raja svakog' provali... Nekome proradila guza. Nema puno razloga za to. I onako bi eventualno suđenje bilo u Sarajevu, a tamo ne diraju "branioce". Pogotovo one "značajnije". A Fejsal, kako ga ti opisa je bio pravi mangup, znači da je on među značajnijim. Oni tamo izdvoje nekog "miša" i na njegovom slučaju pokazuju da Sarajevo sankcioniše ratni zločin. Aferim! Pratiš li ovo o Borsalinu, Kimunu, Glavoguzu - Jaska oslobodiše - normalno, ipak je on malo značajniji.
    dobrinja- 103662 - 17.07.2019 : Nenad Pale - best (0)

    Fejsal i Snježana


    Ne vrijedi, zaista, dužiti raspravu oko nekakvog Fejsala. Za gospođu Snježanu i njoj slične, on je mačo momak i to je donekle razumljivo, ali ne velim da je ispravno.

    Da kažem samo izvjesnom Biko Memić Ilijad-u, koji je očito nepažljivo pročitao moj prethodni komentar. Riječ "baliluk" nije moja, nego njegova lična interpretacija čitalačkog doživljaja. Uvredljiv riječnik i psovke ne koristim u javnoj komunikaciji. Istina, riječi: smrad, ugursuz, lupež i sl. rado koristim, i odnose se ne selektivno na konfesiju, nego na bližu oznaku (ne)ljudi čije karakterne osobine ne volim, a imamo ih posvuda oko nas. Osvrnite se samo, vidjet će te ih.

    I, ne njegujem mržnju. Mržnja je zlo. Mržnja pali i ubija. Mržnja na kraju sagori i samog mrzitelja. Dokazano je to kroz hiljadugodišnju istoriju ljudskog roda, i sve autohtone religije svijeta (ne i sekte), bez izuzetka, o tome poučavaju, samo što, nažalost, neki redovito ponavljaju greške iz prošlosti, i ništa ne nauče na tuđem iskustvu, od učiteljice "magistrae vitem".
    Pozdrav,
    Nenad
    dobrinja- 103661 - 17.07.2019 : Sasrbin Ca - best (0)

    Fejsal i Snežana


    Možda smo mi Srbi iz Srbije primitivci za prefinjenu gospodu Snežanu, ali taj njen Fejsal nije bio nikakav mangup nego obični jalijaš. To što je od djeteta ukrao čokoladu dovoljno govori o tome o kakvoj vrsti "mangupa" se radi. A to što je oženio Srpkinju, ako se Snežana uopste tako deklariše, ništa ne znači. Naprotiv! Takvi su se morali dodatno dokazivati pred svojima pa su često bivali radikalniji i ekstremniji od svojih sunarodnjaka. Ti jalijaši su prvi uzeli puške u ruke, ne radi odbrane od Srba nego radi pljačke i maltretiranja civila koji su im bili prepušteni na milost i nemilost.

    I na kraju, jedna poruka za Fejsala. Nemoj se puno radovati, bio je u Beču i onaj sa zečjom usnom pa ga eno sad na sudu. Sve klošari i jalijaši sa Alipašinog i Švrakinog.
    dobrinja- 103651 - 15.07.2019 : Snežana Novaković Beograd - best (0)

    Fejsal i Snežna


    Meni je sada sve jasno. I gde sam pisala i ko mi odgovara, ali u redu. Uputiću samo još ovo pismo i onda vas prepuštam samo vašim istinama.

    Nije mi bila namera ikoga da vređam, omalovažavam nečiju patnju i bol, niti da govorim jezikom mržnje. U par pasusa sam samo sugerisala da, ako nekoga za nešto krivite, to jasno i precizno dokumentujte. U suprotnom, to je kleveta. Ako imate čiste dokaze, tužite ga, neka odgovara, pa neka mi je "iz oka ispao."

    Od mog pisma, stigla su tri i razvila se već stota priča. Niko se naravno nije potpisao imenom i prezimenom, niko nije bio svedok svih tih opisanih događaja. Nije važno da li ste 5 ili 500 km od mesta dešavanja, važno je da ne možete meni spočitavati da iznesem svoje mišljenje, jer ni Vi ("Ex Ponto"), niste svedok tih događaja. Od tri priče Vi ste napravili jednu, tako da sada evo imamo već nove verzije, tako, pa ako neko hronološki ne prati ovu temu, ko zna šta će on dalje prepričati.

    Jasno mi je da je namera da se ovde neko satanizuje, bez provere iskaza. Ex pronto, Vi ste objedinili priče jedne devojke koja piše o njemu , sa pričom izvesne g. Anđe, koja je ispričana tako da momentalno izazove jezu i mržnju. Ona navodi da ga je srela, da su mu ruke bile krvave i da je u razgovoru? Spomenuo je da je "Klao četnike". Nadrealna scena, realno neka svako razmisli. Efekat postignut, onaj ko pročita ostaje šokiran.

    Ovde očigledno može da piše ko šta hoće.

    Ja nisam isticala slanje tog paketa kao veću muku, od muke te devojke kojoj je Fejsal, kako navodi preturao stan i ukrao čokoladicu.

    Jasno sam napisala samo to da su ga ucenjivali tim paketom, koji mislim da nije ni dobio. U paketu su bile fotografije deteta.

    I upravo tu mešate njenu priču sa pričom g. Anđe u jednu novu!
    Ja niti sam mudrovala, niti delila lekcije. Ne znam odakle Vam taj zaključak!!??? I još ovo, zašto toliko potencirate poreklo porodice Džipa i VI i ostali. Zašto je to pa toliko važno? Posebno što čoveka i ne poznajete.

    Nenadu sa Pala:
    Neverovatno da Vam je jedno moje onakvo pismo otvorilo oči i dodatno zainteresovalo za problem naše stvarnosti┐

    Okomili se se na reč "mangup". ALi kontekst je pogrešan. I, to sam napisala, jer su ga neke tamo žene koje su ga valjda poznavale bolje od mene grozno opisale. Odgovor na to je bio da je bio upadljiv (u fizčkom smislu), malo nemirnijeg duha- nikada nije dao na sebe, pomalo "mangup", mislila sam time da opišem njegovu gordost i otresitost. A Vi odoste na stotu stranu i priču o nekakvom Fejsalu i Peri iz odakle već rekoste da su... Koji je smisao, metafora, šta li?


    Sledeći post je bio kratak ali to što me je gospodin nazvao"posebnom", jer sam mogla da se udam za nekoga ko se tako preziva i zove govori sve o onome ko je to napisao.
    Jedan pominje da je F. sklonio dete i ženu na sigurno da bi on mogao da, ne sećam se izraza, ludi po gradu. Ja sam napisala jasno zašto nisam bila tada u Sarajevu. Bile smo u toku zime'91. u SA i čekala sam kraj posla koji sam radila u Srbiji.
    I taman da pošaljem ovaj post, piše opet neko bez imena i prezimena i to piše o meni kao da me uhodi sve ove godine, što nije ni isključeno.
    Da, u mojim dokumentima još uvek piše Novaković Džipa ( a ne Đipa). I, jesam li strašno slagala što sam napisala Beograd. Pa vi se i ne potpisujete!! Zlodelo sam načinila? Nisam i neću napisati grad u kome živim, napišite ga Vi. Jednostavno, Vi neznate kroz šta smo i još uvek prolazimo dete i ja, apropo mešovitog braka.

    Naš brak je davno razveden, to su moji razlozi, svako od nas ima svoj život, ništa drugo nije neistina, 1999, sam bila u Sarajevu, videla taj "naš" stan i jezivo je bilo. Stari jeste bio u logoru, preminuo je 1998. sa amputiranom nogom, onom po kojoj su ga tukli. Osim grada, sve je istina što sam napisala. Nemam ovde prostora, a više ni želje da vodim ovakvu prepisku.
    dobrinja- 103638 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Netačni podaci u vezi Snežane Đipa


    Za Ex-ponto:
    Izvesna gospođa Snežana se na ovom portalu predsatavila kao Snežana Novaković-Beograd, međutim podaci ukazuju da tu ima netačnoti.
    G-đa Snežana Novaković Džipa netačno navodi lokaciju Beograd, a tačno je da se ona nalazi 54 kilometara nizvodno (rekom Dunav) od Beograda.

    Tačan je podatak da je povezana (poslom) za muziku.

    Tačno je i to da još koristi prezime Džipa, doduše kao dodato na prezime Novaković.

    Mogao bih dopuniti priču sa još podataka koji nisu tačni koje je dostavila g-đa Novaković Džipa, ali čekaću još da vidim dokle će trajati taj njen "istinit" opis vojnog policajca Fejsala.

    Nije baš najjasniji "tajming" njenog posta na ovom forumu, ali postoje indicije da ga g-đa Snežana nije pisala sama, a još manje slučajno na ovom forumu (slavić-net).

    Pratiću dalji razvoj događaja, ako se opet ovde oglasi gđa Novaković Džipa.

    Pozdrav, Nomad.

    RE: Netačni podaci



    od prvog trenutka, kada sam objavio ovaj post, koji je navodno napisala Snežana Đipa, ja iskreno sumnjam da je ona uopšte autor tog članka. Nisam to htio do sada da komentarišem, ali me je ovaj komentar naveo da I ja kažem svoje mišljenje.
    dobrinja- 103637 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Svedočenje žrtava


    U svedočenju Zorana Jovanovića piše i ime Keme Dautovića iz Buća potoka:

  • "Tukli su svi odreda u svako doba dana i noći, tukli su i silovali i žene i muškarce, čak su i staricu od 60 godina silovali pred nama".

    U sudskim spisima zabeležen je i ovakav podatak:

  • "Edin Mehić je sa Fejsalom Džipom nasilno odvodio maloljetne djevojke i djevočice srpske nacionalnosti i primoravao ih da za novac, cigarete i alkohol seksualno opšte sa "unproforcima" iz arapskih zemalja. Sedamnaestogodišnju Natašu, čiji su roditelji poginuli u masakru u Miskinovoj ulici, na silu su odvozili u kasarnu "Maršal Tito" i tu su je držali. Među onima koji su silovali ovu djevočicu bio je i muslimanski oficir veze izvjesni Tolj".

    I izveštaj UN od 18. decembra 1992. godine, koji nosi signaturu S-24991, jasno se govori da su silovali srpske žene muslimanski i hrvatski vojnici, uključujući i postojanje javnih kuća gde su dovođene srpske devojke. Ovaj izveštaj je dugo bio sakriven od očiju svetske javnosti. U jednom drugom izveštaju komisije UN, koja je ispitivala područja koja su kontrolisali Srbi, doslovno piše: "Svi pokušaji da se lociraju i utvrde određena mesta gdje su žene navodno držane u zatvoru i navodno silovane bili su neuspešni. U nekim slučajevima navodni logori za silovanje bili su potpuno prazni kad su ih posetile delegacije komisije".
    Inače taj Fejsal Džipa se dobrano glasa i na nekim drugim forumima(klix. ba/dobrinja) šturo opisujući ratne situacije u Sarajevu inače potpisuje se sa nik-om (nick) djes_ba.

    Za sda toliko, potegnuću neke kontakte da bih došao do nekih informacija o F. Džipa, ako uspem postaviću ovde.

  • dobrinja- 103635 - 09.07.2019 : Ex-ponto - best (0)

    Fejsal i Snezana


    Sada čovjek ne zna kome da vjeruje: Snežani koja je bila par stotina kilometara daleko, ili ljudima koji su doživjeli, ili "svojim očima" gledali akcije njenog bivseg supruga.

    Sumnjam da bi bilo koja majka volila da se otac njenog djeteta, kao i neko sa kome je bila u ljubavi smatra zlikovcem, nečasnim ili da se njegovo ime pominje u negativnom kontekstu. Sa te strane mogu razumiti Snežanino pismo, ali bi Snežana morala znati da nečije ranije ponašanje, a pogotovo ako se to ponašanje posmatra subjektivno ne garantuje kako će ta osoba reagovati u nekim budućim vremenima. To je posebno izraženo u situacijama koje dovode osobu u neka ekstremna stanja, izazove za koje se nije spremala i za koje se nemoguće spremiti.

    Snezana, ratnik iz rova teško može da pronikne u razmišljanja, psihu i strahove nekoga u koncentracionom logoru, onaj u pozadini onoga kome zviždi oko glave, onaj iz podruma koji dijeli sa "svojim" narodom ne može razumiti položaj onoga koji taj podrum dijeli kao taoc sa onima koji ga mrze.

    Neki od nas koji smo osjetili i preživjeli situacije koje se ne dešavaju tako lako običnom smrtniku obično ne ulazimo u razgovore o njima sa ljudima poput tebe.

    A veoma je simptomatično kako takvi kao ti vole da mudruju i dijele lekcije. Tvoja muka stajanja u redu Dobrotvora, Karitasa, Merhameta... da bi poslala paket Fejsalu je u tvojim očima mnogo veća od muke one djevojke kojoj Fejsal rovari po stanu u koji upada krvavih ruku hvaleći se šta je uradio "četnicima".

    Ili ovaj "Zorin mali" što spontano uleće ovdje i napisa Fejsalove karakteristike... Poslije ovoga ko bi o Fejsalu Išta ruzno pomislio. Na ranu ga priviti.

    Usput, koliko znam Džipe su od Uloga...
    dobrinja- 103579 - 07.07.2019 : Nenad Pale - best (1)

    Fejsal i Snježana


    Pozdrav forumu i sve pohvale na visokom stepenu realnosti koji iskazuju, i uredništvo i brojni čitaoci saradnici, u analizi različitih događaja, a naročito onih iz ovog nesretnog, građanskog rata.

    Jedno pismo gospođe Snježane N. iz Beograda, od 29. juna ove godine slučajno me dodatno zainteresova za problem naše stvarnosti posljednje decenije prošlog vijeka, tj. one stvarnosti u kojoj i sam ponesoh dobro breme nesreće što se svali na sr(b)sko pleme.

    Ne želim polemisati o konkretnim porodičnim odnosima g. Snježane sa izvjesnim g. Fejsalom, jer i nemam to pravo, razlogom više što i ne poznajem momka, čak ni to što je riječ o mješovitom braku, ništa nije negativno normalnom islećem svijetu, ukoliko je riječ o skladnom životu, međusobnom razumijevanju i uvažavanju. Međutim, opažam jedan detalj koji iritira zdravo i normalno gojen svijet ovih prostora. Naime, gospođa reče da je njen Fejsal bio "mangup, šarmantan ali ne seljačina" (?!), što i potvrdi širim opisom njegovih "mangupluka", prije i poslije rata, kao da je to, ne daj bože, pozitivna ljudska osobina.

    To što je on osiono pretresao kuće po Sarajevu ojađenoj sirotinji, nesrećno zatečenoj u opkoljenom gradu, za nju je normalno. Čak ni on sam (a vidljivo je iz njegovih češćih komentara na ovom forumu, gdje se, kaže: "nikome ne pravda") ima obraza da se hvali postupcima nečovještva kojih se normalan svijet stidi.

    Nismo svi toliko naivni, da ne znamo prosuditi da iza tih pretresa uglavnom stoji pljačka, opet omrznuta svim poštenim ljudima. Dotični je, dakle, mudro sklonio ženu i dijete na sigurno, u Beograd, a sam nastavio harati Sarajevom. Ni po jada da se istakao u vojničkim vrlinama na svojoj strani fronta, na koje ima pravo po političkom ubjeđenju, i što mi s druge strane linije razumijemo, uz uslov da se ne ogriješi duša i ne zagazi u zločin. On, dalje, bahato spominje i Mosad, i ne negira ni mutne poslove u vezi s tim, iako je nejasno o čemu je riječ, da bi na kraju likovao svojim beglukom i sklanjanjem van zemlje Bosne.

    Ništa to, kažem, ne bi bilo sporno da ne odiše lupežlukom i samohvalisanjem (čak i same g. Snježane) očito u uvjerejnju da je samoživost, prevara i parazitluk kvalitetan ideal čovjeka, tipa:"ja pa ja".

    Ilustrativno, ne mogu zaobići sličan primjer drugoga Fejsala, zv. Pero, koji je svojevremeno ojadio mnogoga u Goraždu, baš svojim "manguplukom" donesenim sa ulice "od zla oca i gore majke" kako kaže naš narod. Nekoliko generacija Srednjeg Podrinja sa gorčinom se sjeća svoje mladosti koju su provodili u strahu od Fejsal-Perove bande, kada će upasti, ošamariti djevojku, prosuti piće... , a sve pod budnim, zaštitiničkim okom ondašnje "narodne milicije", za čiju saradnju sa "mangupima" smo svi bez izuzetka znali u svojoj nemoći da išta promijenimo.

    Pažljiviji čitaoci se mogu uvjeriti u te "manglupluke" ako prelistaju crne hronike dnevnih listova iz onoga, predratnoga vremena, što su revnosno bilježile Fejsal-Perove podvige, i što je naročito indikativno, kontinuitet "mangupijade" se protežira i na ovo postratno vrijeme: za federalna BH sredstva informisanja Fejsal-Pero je i dalje "mangup", pozitivac koji je takav samo zato što je ubio, osakatio ili kakogod ojadio Srbina.

    Eto, zato mi ne volimo "mangupe".
    Sa uvažavanjem,
    Nenad, Pale
    dobrinja- 103575 - 06.07.2019 : Sasrbin - best (2)

    Fejsal Džipa


    Taj Fejsal bio neki humanitarac, treba ga odlikovati Karađorđevom zvezdom. A i tebi bih odao priznanje jer treba biti poseban pa se udati za nekoga ko se zove Fejsal a preziva Džipa. :)
    dobrinja- 103509 - 29.06.2019 : Snežana Novaković Beograd - best (4)

    Fejsal i Snežana


    Čitam ove redove i pitam se, da li neko može pisati o nečijim "zlodelima" bez stopostotnih dokaza?! Ja sam bivša, prva supruga Džipa Fejsala, koji niti je bio narkoman (pola Sarajeva je koristilo ponekada kanabis, to nije narkomanija). Niti je pio, niti bio klošar. Bio je istina upadljiv mladić, malo nemirnijeg duha, pomalo "mangup", ali šarmantan, ne seljačina.

    Potekao je iz ugledne porodice. Otac Mehmed-Zijo, radio u Osobođenju i uređivao novine u Bjeljini. Stric Orhan je radio na RTSA, uređivao emisiju o Nesvrstanima, fakultetski obrazovane četiri tetke i jedan stric. Ja sam bila student Muzičke akademje u Sarajevu, a on je bio tako elokventan da je mogao razgovarati i sa piscima i sa neobrazovanima.

    Imali su staru kuću u starom delu Sarajeva- neću reći gde). Živeli smo na Aneksu, kratko u Srbiji, a onda je stari dobio još jedan jednosoban stan na Dobrinji u kome smo trebali živeti nas dvoje sa ćerkicom rođenom 1988., kada ja okončam posao koji sam dobila u Srbiji.

    O kakvom "došljaku pišete? Naš brak je bio mešovit, a u porodici Džipa nikada nisam osetila da sam nepoželjna, jer sam Srpkinja. Naše porodice su se poštovale. A razlozi našeg kasnijeg razvoda nemaju veze sa različitim nacionalnostima. Istina je da su u stan na Dobrinji, koji smo sredili (oni znaju ko su), upali, razlupali sve naše stvari, dečije igračke, pocepali fotografije, psovali Srpkinju... odveli starog u logor (čoveka koji je imao početni stadijum gangrene noge fizički je maltretirao njegov predratni "drug"). Naravno da ga je Fejsal odande izvukao razmenom.

    Pakete sa hranom koje sam slala i fotografijama ćerkice su koristili da ga ucenjuju. Tako da ne hulite, kada ne znate sve. To što je bio u tkz. Armiji BiH je isto normalno, pa rođen je i živeo tamo. Mogao je doći u Srbiju, ovde su ga svi zavoleli ali nije i ja mu ne zameram, ostao je zbog oca, velike familije... Znao je da smo nas dve van tog haosa i na sigurnom.

    Bio je istina grub nekada, ali samo na rečima, ali velikodušan prema ljudima. Prema nekima to nije trebao biti, jer su to mnogi zloupotrebili. Mnogima je pomogao da pebegnu u Srbiju, znam jer su su mi se javljali i zahvaljivali.
    dobrinja- 103203 - 22.02.2019 : Druga četa Sarajevo - best (0)

    Dobrinja


    Zamolio bih za tačnu informaciju, kada su snage VRS dospjele na linju Lukavička cesta-Osnovna škola-Dobrinja 1 (ul. Miroslava Krleže). Da li je to bilo 17. juna 92?
    Hvala

    RE: Dobrinja

    Dobrinja je oslobođena (u vašem žargonu zauzeta) 17. juna 1992. godine. Akcija je krenula u 4:30 napadom na Zlatište, koliko se ja sjećam nekakva specijalna jedinica VRS je preko stijena prišla protivniku za leđa, i tako je palo Zlatište.

    Nakon što je javljeno da je Zlatište palo, krenuo je napad na Dobrinju. Ja mislim da je to bilo oko 6 sati ujutro. Prvog dana je zauzeto čitavo Aerodromsko naselje (ulica Akifa Šeremeta), pa čak i dio Dobrinje 3. Vojska VRS je došla i do ulice Marksa i Engelsa, u kojoj sam i ja stanovao. U toku noći, linija odbrane je povjerena nekakvoj radnoj jedinici iz Vojkovića i sa Ilidže. U muslimanskom protivnapadu povraćen je značajan dio teritorije. Borbe su trajale još nekoliko dana, mislim do 24. juna, ali nije bilo značajnihih uspjeha ni na jednoj strani.
    dobrinja- 103191 - 15.02.2019 : Žuta Vilica Izvana - best (0)

    Fejsal Đipa


    Posle svih ovih komentara čitam pa mi ime poznato, pa opet pročitam, pa vidim da se Fejsal javio i govori i ko je i šta je i odakle je i vidim to je on.

    E pa ovako! Ja ne znam šta je Fejsal radio u ratu, ali opet želim da kažem svoje mišljenje jer nekako poznajem čovjeka. Fejsal je odrasto na Aneksu sa ocem i bratom Emsalom. Fejsal i ja smo se družili i bili dobri jarani, kod moje majke Zore je znao sa mnom doći često na uštipke, bio ja tu ili ne bio. Kasnije je odselio iz Aneksa. Ja sam mislio da je otišao na Alipašino, ali izgleda nije. Zbog toga smo i prestali da se družimo.

    Vidio sam ga jednom, posle mnogo godina, u staklu na Čaršiji. Da se ne lažemo, nije Fejsal bio cvjećka i ima istine u tome da je bio mangup i mnogo toga je probao, ali Fejsala kojeg ja poznajem i sa onim osnovnim vrjednostima koje znam da ima, ne mogu da povežem sa ovim što pišu.

    Kako god bilo, pozdrav mom drugu iz djetinjstva od Braneta Zorinog.

    ja stvarno želim da vjerujem u to što on piše i nadam se da je u pravu.

    Ipak izražujem poštovanje svim žrtvama i opet kažem, da shvatam i ovu djevojčicu i sve. Rat je rat, a zločin je zločin i mi trebamo te dvije stvari razgraničiti.
    dobrinja- 101691 - 05.01.2018 : Nikola Marksa i Engelsa - best (0)

    Bilo jednom


    Zovem se Nikola i živio sam u ulici Marksa i Engelsa br. 3. Dobrinju pamtim kao najljepši period svog života, koji je nažalost prekratko trajao. Sjećam se divnih komšija i moje simpatije Elme iz onog zadnjeg ulaza. Bio je i jedan jako simpatičan čovjek koji je živio u tom ulazu, krupan i bradat. Ne sjećam se kako se zvao, mislim da je živio u prizemlju. Možda neko zna o kome je riječ? Bila je to jedna neponovljiva bajka od života, koju svima ovdje u Torontu pričam poslije nekoliko flaša piva i ja ću svoje Sarajevo i Dobrinju samo takve da pamtim. Pozdrav za sve dobre ljude, ma koje vjere i nacije bili.
    dobrinja- 101685 - 04.01.2018 : Bronson Dzoni C5 - best (0)

    O Srbima iz C5


    Interesuje me nekoliko stvari. Živio sam u C5 i imao 14 godina kad je puklo 92. godine.

    Da li je još uvijek živ Ferid što je imao radionicu u C5, preko puta ulaza u ulici Marksa i Engelsa i sin mu Narcis i ako jesu gdje se nalaze?

    Koliko je bilo srpskih porodica po stanovima u ona zadnja dva ulaza u ulici brojevi 5 i 7? Ako znate prezimena?

    I još nešto. Samo da potvrdim da se narkomanski klošar Fejsal Džipa i danas po Beču u internim kružocima hvali kako je klao četnike, tako da vjerujem u priče nekoliko osoba koje su ovdje ispričale svoje traume.

    RE: O Srbima iz C5



    Poštovani,

    ja sam živio u ulici Marksa i Engelsa, mislim da je to broj 7. Moj ulaz je bio tačno ispred Feridove kapije. Odmah na početku rata njegov sin je dolazio i kucao na moja vrata, upozorio nas je da ukoliko neko izađe na moj balkon oni će pucati.

    U mom ulazu, pored mene (Tomić Željko) živio je još Crnjak Čedo iz Kalinovika. On je takođe živio na trećem spratu, naspram mene. Koliko mi je poznato, Čedo je za vrijeme rata živio u Čačku.

    Sve ove informacije možeš dobiti iz telefonskog imenika iz 1992. godine. Ja imam jedan primjerak, ali mi trenutno nije na raspolaganju.
    dobrinja- 101271 - 01.10.2017 : Vedran Letica Sarajevo - best (0)

    Ulica Šefika Dorića


    Pozdrav,

    živio sam u ulici Šefika Dorića 10, pa ako ima ko iz tog dijela Aerodromskog naselja neka se javi. Da li neko zna gdje je nestao Keli, bio mi je komšija u naselju. Da li se neko sjeća prvih balvan barikada i dovoženja oružja u transporteru u selo? Dva dana poslje sljedi prvi napad na naselje kada su napali samo prve ulice do sela j vratili se nazad u selo.
    dobrinja- 101027 - 07.08.2017 : Mali Medvjed Bgd - best (0)

    Sead Džafebegović - Ata


    Pozdrav svima,

    pohvale moderatoru stranice, i svim objektivnim učesnicima, a ima vas mnogo, takoreći većina.

    Imam pitanje za sve učesnike, a to je: Ko je Ata Džaferbegović?

    Prije određenog broja godina radio sam za jednu firmu iz Beograda, koja se bavila prometom usluga. Dobio sam zadatak da odem u Sarajevo i pomognem otvaranju kancelarije. Rečeno mi je da će me neko sačekati na stanici. Sačekao me je tip koji se predstavio kao Ata, i odveo u neki motel na Ilidži, na početku aleje. Sutradan su me u kancelariji čekala dvojica, koji su trebali da me provedu po gradu, i da pomognu ako nešto treba. Jednog su zvali 'Carso', a drugog 'Miljan'. Za ovog drugog sam kasnije čuo da je zlatni ljiljan, i iskreno nije mi bilo najprijatnije. Možda neko može i o njima nešto da napiše.

    Sjećam se da su o Ati pričali sa određenom dozom strahopoštovanja, a da je neka ozbiljna 'glava' uvjerio sam se u nekadašnjem "Domu vojske", a sada 'armije', kada je dotični, u mom prisustvu, galamio na visokog oficira Armije BiH, a ovaj stajao mirno i klimao glavom. Sam taj događaj mi je u najmanju ruku bio čudan, iz razloga što se Ata predstavio kao radnik u Vladi , tj, vozač.

    Sve informacije, koje se na internetu mogu pronaci o dotičnom, su veoma šture, pa me interesuje: Ko je taj čovjek? Koja je bila njegova uloga u ratnim dešavanjima?

    Moram još da napomenem da sam u Sarajevu upoznao i dosta dobrih ljudi, prevashodno iz domena kulture, i vidio dosta lijepih mjesta, od kojih mi je duboko u srcu ostalo Vrelo Bosne. Pouka koju sam izvukao na ličnom primjeru je: Ma koliko ti ljudi naglašavali svoj kosmopolitski duh, ne propuštaju da naglase kako su bili granatirani četiri i po godine, bez hrane i grijanja, i koliko god se trudili nisu mogli da sakriju onaj pogled, pogotovo kad se spominje Beograd i Srbija. Najvjerovatnije je to i bio razlog da ta Sarajevska odiseja bude kraćeg vijeka nego što je bilo planirano.

    Još jednom pozdravljam sve učesnike, i naravno moderatora, koji se uhvatio velikog posla. Živi bili!
    dobrinja- 95221 - 19.02.2016 : Lep je dzigi Sarajevo Sarajevo - best (0)

    Svi će platiti za svoje zločine


    Ne znam zašto uopšte prozivate nekoga, podaci postoje na svim stranama za svakoga ko je okrvavio ruke i svako će doći na red, da li po kratkom postupku kao što su nekada radili KOS-ovci, ili sudskim putem - sve zavisi koliko će ko imati sreće, ali svi će doći na red.
    dobrinja- 94377 - 15.11.2015 : Grga Zagreb - best (0)

    Ko je ostao od prijeratnih stanovnika na Dobrinji C-5?


    Sa velikom pažnjom sam detaljno pročitao svaki od ovih postova, mada mene najviše i samo interesuje, ima li neko od vas podatak, ko je ostao od starosjedioca u svojim stanovima iz ulice Marksa i Engelsa? Posebno me interesuje onaj zadnji ulaz, ako me sjećanje ne vara, mislim da je bio broj 7 u pitanju? Hvala.

    RE: Ko jr odyso of prijeratnih stanovnika na Dobrinji C-5?



    Grga,
    ja sam bio vlasnik stana na adresi Marksa i Engelsa broj 5. To je onaj srednji ulaz u tu istu zgradu. Stanovao sam na trećem spratu. Od mojih komšija, kako muslimana tako i Srba i Hrvata, samo je jedan vlasnik ostao na istoj adresi. Naime, riječ je o onom dobričini (muslimanu) koji je živio u podrumu. Mislim da se zvao Hamo.

    Od mojih komšija, u ulazu je bila još jedna Hrvatica, zvala se Spomenka. Svi oni, uključujući i neke muslimane, su prodali stanove i danas više ne žive u Sarajevu.
    dobrinja- 92837 - 20.04.2015 : Fejsal Dzipa Bec - best (4)

    Uvaženoj gospođi Hajvaz


    Uvažena gospođo Hajvaz,

    Ja sam siguran u svoju nedužnost i u sebe. Ja sam ispravan i meni nema šta biti oprošteno. Za Boga znam i jedino se njegove kazne bojim. Što se tiče vašeg pamćenja ne mogu suditi. Interesuje me i zbog čega krijete svoj identitet? Vidim da ste loše informisani i da nemate pojma o kome pisete ovaj tekst, ja imam kćerku rođenu 14. 07. 1988. godine.

    A što se tiče tih osjećaja, drago mi je da ih nemam i ako je moj otac bio zarobljen i odvededen na Kulu. Što se tiče osobe "preko bare" niti jedna riječ nije istina. To je propaganda uvijek ugroženih Srba. Za razliku od vas, ja sam svoj identitet objavio vrlo obširno, jer nemam straha i ne krijem se, tu sam u Beču.

    A što se tiče moćnih krugova, istina imam je ali je ne koristim, nema potrebe i niko me ne pokriva ničim. Što se tiče novca i tog nekakvog srpskog zlata koga vi spominjete, interesantno, za vašu informaciju ja sam Sarajevo napustio 13. 01. 1997. godine autobusom za Zagreb u 22 sata sa 50 maraka u džepu. Zamolio bih vas da budete precizni o kakvoj se to regrutacij radi i čega?

    Što se tiče Mosada, ne budite smješni, znam toliko o toj službi da ne može stati u 10 knjiga, to bi vama trebalo biti jasno, pa ja živim u Beču, srećem ih 300 puta dnevno. Ja i moje društvo nismo otpad, mi smo časno branili našu zemlju. Ja ne znam koji su to ljudi koje bih trebao "čikati" i ne znam ko bih me mogao i za šta tužiti. Pokušali su pojedinci, ali je još veća istina da sam ja slobodan građanin najstarijeg kontinenta bez mrlje na sebi.

    Da rezimiramo, moje prezime potiče iz Počitelja, i na to sam ponosan. Pradjeda Ali Ruždija, dedo Adil, babo Mehmed Bajazit, Zijo Džipa i ja Fejsal Džipa smo rođeni u Sarajevu.
    P. S. Mosad sam prevazišao prije 25-30 godina
    Fejsal Džipa
    dobrinja- 92835 - 20.04.2015 : Fejsal Dzipa Bec - best (1)

    Za Tatjanu Mandić


    Gospodžo Mandić,

    Nemam razloga da se pravdam i ne želim se pravdati. Vi ste danas odrasla osoba, iz prilošlog teksta koji ste napisali mogu to da zaključim.

    Što se tiče rata i ratnih dešavanja, niko nema lijepih uspomena, nažalost vi imate traume, koliko ja mogu da primjetim iz vašeg pisanja. Reći ću vam samo nekoliko sitnica koje su stvarna istina, ja nikada nisam nosio crvenu beretku, niti sam nekada čuo za ovo ime koje ste spomenuli. Uopšte se ne sjećam takvog događaja, a imam jako dobru memoriju. Nisam ni odveo nekoga od vaših roditelja. Moguće je da sam vam pretresao stan, ali sigurno nisam tražio nikakvim nožem bilo šta ispod bilo kakvog praga.

    Mogu da razumijem vašu situaciju, moj otac je bio zarobljen u logoru na Kuli pa znam da je jako ružan osjećaj. Ja vam svakako ne mogu pomoći da izbrišete iz glave sve te ružne događaje. Moje ime je bilo zloupotrebljeno nekoliko puta, protiv mene su vođeni postupci, od strane policije, SIPE, tužilaštva... ali koliko vidite još sam slobodan čovjek. Garantujem da je bilo šta bilo dokazano, ja bih završio u Hagu.

    Da rezimiramo, zaista se ne sjećam svih događaja koje ste naveli jer sigurno nisam bio ta osoba, i da još jednom naglasim ne pravdam se nikome.

    Pozdrav.
    dobrinja- 92757 - 09.04.2015 : Sloboda Sarajevo - best (0)

    Kuća


    Ne, to nije moj otac niti moja kuca kod tog Ferida. Kuca je na glavnoj cesti prema Kuli. Znači, transporter je ušao u dvorište kuće i vojnici su moga oca odveli iz kuće zajedno sa autom i prikolicom. Tu je bila auto praonica servis i kafana, sigurno znaju mještani Lukavice, Vojkovića i Ilidže o kome se radi.

    RE: Kuća


    Poštovani,
    mislim da je krajnje vrijeme da se svi poginuli pristojno sahrane, pa apelujem na sve one koji znaju nešto o bilo kom poginulom da to i jave.
    dobrinja- 92746 - 08.04.2015 : Sloboda Sarajevo - best (0)

    Zarobljavanje


    Ako neko zna nesto o mom ocu koji je odveden iz kuce na Dobrinji pored Aerodruma u zatvor kula sa ostalim komšijama, maj '92. Zove se Sloboda Džemal i bio je taksista. Svi su razmijenjeni na Palama samo on nije. bilo kakva informacija o njegovoj sudbini.

    Nisam bio tu kada se desilo zarobljavanje, a majka mi je pričala dok je bila živa da su vojnici pustili žene i djecu, samo muškarce su odveli, a da su vojnici bili pretežno iz Vojkovića.

    RE: Zarobljavanje



    Sloboda,
    da li je vaša kuća bila odmah do Feridove radionice, iz koje je iskopan tunel ispod aerodroma? Ukoliko jeste, onda sam poznavao tvog oca: mislim da je bio onako punačak, da ne kažem debeo, a majka ti je bila plava, mršava. Ja sam bio komšija preko puta, stanovao sam u Marksa i Engelsa ulici, srednji ulaz.

    Ukoliko je sve ovo tačno, napiši privatnu poruku ili se javi na slavicnetŽhotmail.com.
    dobrinja- 92305 - 03.02.2015 : Beba Hajvaz USA - best (1)

    Džipa Fejsalu


    Pa Fejsale, dođe vrijeme da i ja napišem nekoliko riječi. Vidim iz stila kojim pišeš da si vrlo siguran u sebe i svoju "nevinost". Uživaj u tom svom uvjerenju dok možeš. To je dobro kada osoba misli da je ispravna i da joj je sve oprošteno. Samo zapamti, jedino Bog ima prava da prašta, ja to pravo nemam, jer je moje pamćenje vrlo bolno, kristalno jasno i činjenicno tačno, sa svim datumima, imenima i svjedocima.

    Jedino mi je žao što ti nemaš svoje djece pa nećeš imati priliku za izvjesna vrlo duboka i važna osjećanja koja si tako žestoko zaslužio, kao i svi tvoji prijatelji sa Dobrinje koje je pomenula osoba "preko bare"... Za sada je tako, u Austriji uživašs zaštitu "krugova" do sada moćnih, kao i na Hrvatskom primorju. I to je u redu.

    Pošto imaš dovoljno vremena i novaca, dio od četničkog zlata, a sada i od regrutacije ljudi za pravu stvar, uzmi i prouči istoriju organizacije "MOSAD" mislim da ce ti trebati, biti ćeš spremniji za izvjesne stvari kada se dese. Uostalom još uvijek traje potraga za nacistima iz 2. svjetskog rata, koji su uživali mnogo veću i jaču zaštitu, pa su pronalaženi i još ih pronalaze, a i za "ljudski otpad" kao sto si ti i tvoje društvo ima vremena.

    Sada ponovo možeš da nastaviš da "čikaš" ljude da mogu da te tuže, da bi ti dokazao svoju nevinost jer po tebi svi "lažu". Ti kao i svi zainteresovani znaju pravo stanje stvari, pa je za sada "status kvo", ali???

    Kada je riječ odakle potičeš, ne vrijeđaj Pocitelj, vec reci istinu o Borcu, gdje je medvjed i vuk domaća životinja i najbliži rod takvima kao što si ti.

    Za kraj, uči o Mosadu.
    dobrinja- 92287 - 01.02.2015 : Tatjana Mandic USA - best (3)

    Fejsal


    Gospodine Fejsale,

    Kažu ima boga ili pravde pa šte ste se javili. Zanimljivo je to sto nisam posjećivala ovaj sajt godinama, i slučajno večeras naletim. Moj identitet je naveden iznad, mada ne znam koliko će vam to značiti. Vaše ime sam spomenula jer ste mi dolazili pretresati stan, odnosno stan moje porodice, lično dva puta. Nosili ste crvenu beretku na glavi oba puta. Niste bili sami već sa dvojicom-trojicom momaka. Prvi put ste odnijeli pištolj moga oca, koji je dobio na poklon kao gardista po odsluženju vojnog roka, a drugi put ste nožem ispod pragova tražili novac. Ustvari, na visećoj ste našli čokoladu što je mama bila sakrila od mene (ipak imala sam nepunih 9 godina). Plakala sam oba puta od straha i niste se obazirali već ste vikali (ne sjećam se šta).

    Stan se nalazio, a i dan danas se nalazi u ulici Sulejmana Filipovića, broj 18. Na petom spratu je živio (mislim da i danas živi) Husein Sehalić, koji je bio organizator svih pretresa a kasnije i čini mi se komandir štaba. Sjećate se štaba u toj našoj zgradi kod početnih ulaza? ('Mislim da su sve tri zgrade imale po neki štab, ali možda i nisam u pravu). Vidjala sam vas u svom ulazu mnogo puta od maja do oktobra '92. Dolazili ste u podrum kod Sehalića, (kada bi tamo bili zbog granatiranja, kažem kod Sehalića jer su oni bili u posebnom separeu u podrumu) i kod komšinice Vesne (zbilja se ne mogu sjetiti prezimena, ali znam da je imala kćerku). Jednom prilikom sam čula iz vaših usta pokazujući na mene: " Je li ovo ona mala?" i pokazali ste glavom. Neko je rekao "Jest!" Vi ste opet pitali: "A kod koga je?" Neko je opet rekao: "Kod žene od Kezunovića". (Taj Kezunović Brane je odveden skupa sa mojom majkom u zatvor-logor). Tada ste me pogledali, a ja sam preblijedila jer sam mislila da ćete i mene odvesti negdje, uhapsiti ili ćta već.

    Strašan je strah, Fejsale, kada vas neko goni samo zato što se zovete Tatjana, od oca Slobodana i majke Bebe i to u vašem i donekle tada mom Sarajevu. Strašan je strah odraslog čovjeka a kamo li djeteta koje nema pravo glasa i koje maltrertiraju svakodnevno. Upitali ste gledajuci me: "A onaj se ne javlja?" , taj neko je rekao "Ne još". Ne znam ko je taj "neko" jer nisam ga vidjela, bilo je mračno. Stajali ste na vratima tog separea, a taj "neko" unutra i u pitanju je bio muški glas. "A č'eka!" - rekli ste tom prilikom i ništa više.

    Nisam tada znala na šta se sve to odnosi, sve do sedmicu dana poslije toga kada se čuo glas u stubištu koji se obraćao Huseinu da ne daju da se razmijenim, ma ni da se pomjerim, čak ni do Alipašinog polja i taj neko što se navodno ne javlja je bio moj otac. Držana sam kao taoc!

    Ne treba ništa drugo da pišem, ovo vam je dovoljno od mene. Moja mama vas pamti iz gore pomenutih pretresa, stubišta i iz "Sunca", ali to je već njena priča. Gorana Tičića sam spomenula jer je zajedno sa Mehmed Alijom (ili Alijom Mehmed) jer nikada nisam znala koje mu je ime, a koje prezime jer je živio u ulazu do našeg i igrala sam se sa njegovom kćerkom prije rata) uhapsio moju mamu na moje oči (ovo joj je bilo drugo hapšenje) i to u stanu Safeta Kanlića...

    Možda se vi ovoga ničega ne sjećate, i reći ćete da vam je žao "ako je istina", što je vaše potpuno pravo, ali ja ću se sjećati svakog detalja te godine dok sam živa jer, naravno, patim kao većina ljudi iz BiH od ratnog post-traumatičnog sindroma, pa i vaše beretke, puške i onog bijelog Golfa (za koji sumnjam da je bio vaš).
    dobrinja- 90579 - 26.06.2014 : Otpisani Modrica - best (0)

    Dobrinja


    Da li neko zna nešto više o tome šta se desavalo 21. 06. 1992. na Dobrinji C-5? Vjerovatno bi i autor ovog portala mogao nešto više reći o temo.
    dobrinja- 88429 - 31.01.2014 : Fejsal Dzipa Bec - best (1)

    O pisanju onih koji su stradali na Dobrinji


    Poštovana osobo "preko bare",

    pročitao sam vašu priču, dirljiva je nema šta. Kao što vidite, ja se sam javljam, tako da me niko ne mora tražiti, kao što me niko i ne traži.

    Sve ratne priče u pomalo tužne, ako su istinite, a ako nisu onda imamo problem. Ne želim da kažem da vaša priča nije istinita ali imena koja ste ovdje naveli meni nisu poznata iako sam poznavao većinu stanovnika naselja Dobrinja. Da li je vas neko hapsio ili maltretirao, vi bi danas sigurno imali sve podatke od tih osoba, za 19 godina koliko tragate. Bilo bi korektno od vas da navedete dokaze dešavanja, ili puna imena osoba počinilaca tih, nad vama učinjenih nedjela. Kazna je neizbježan dio svakog zločina u bilo kojem obliku. Uopšte ne razumijem zašto krijete svoj identitet, niste vi počinili ta nedjela nego su ona počinjena nad vama i vašom majkom. Kada ste vać pomenuli moje ime morao sam reagovati, smatram da klevetanje po principu rekla-kazala nije mjerodavno da se nalazi na ovom forumu. I kao što vidite iz priloženog ja se ne krijem, tusam.

    Zamolio bih vas da razmislite prije nego što spomenete bilo čije ime, jer ovo su jako ozbiljne stvari. Zaboravite propagandu i malo bolje razmislite. Po vašim pričama i pričama gospodje Anđe i izvjesne Dine Minić na Dobrinji je stradalo više Srba nego što ih je tamo stanovalo.

    S poštovanjem!

    Fejsal
    dobrinja- 88418 - 30.01.2014 : Fejsal Dzipa Bec - best (2)

    Fejsal Džipa: Korekcija tekstova


    Želim da se obratim ovom forumu da bih na ovaj način ispravio osobu koja se potpisuje kao Dina. Ja se zovem Fejsal Džipa. Rođen sam 15. 02. 1966. u Sarajevu, općina centar, bio nastanjen u ocaktanumu, općina stari grad na Aneksu općina Novi grad i na Dobrinji općina Novi grad.

    Za informaciju osobe koja se potpisuje kao Dina, porijeklo moga prezimena dolazi iz Hercegovine, tačnije iz drevnog Počitelja. Sarajevo je moje mjesto rođenja, isto kao i moga oca i njegovoga oca i još nekoliko koljena prije. Dakle, nismo niti iz Sandžaka, a niti iz Istočne Bosne.

    Zamolio bih, ako je moguće, da se provjere tekstovi koje objavljuje osoba koja se potpisuje kao Dina. Ovom prilikom bih zamolio Dinu koja me navodno poznaje i Anđu koja isto tako spominje moje ime, da sve ono što su napisale i argumentuju. Nemam ništa protiv istine i sam sam se borio za nju. Nije korektno iznositi neistine!

    Ja se ne krijem ni od koga i ni od čega, poznato je da živim u Beču, sasvim regularno sa svojim identitetom. Možda je nekada neko nekoga udario ili ubio, ali ja takvo nešto nikada nisam vidio. Možda je Dina svjedok svemu tome, pa bih je zamolio danam doslovno opiše detalje svih zločina koje navodi. Ovo se takođe odnosi i na Anđu, a i na osobu pod šifrom "Preko Bare."

    Još jedna informacija za sve ove osobe koje su pisale o meni. Ja sam bio pripadnik regularne armije Bone i Hercegovine, obavljao sam funkciju Komandira voda Vojne policije.

    Sa poštovanjem i u nadi da će dotične odobe argumentovati svoje izjave. Pozdrav od slobodnog građanina Evrope koga niko ne hapsi.
    dobrinja- 85617 - 26.06.2013 : Branka BiH - best (4)

    Zatvoreno jedno poglavlje u mom životu


    Dobar dan svima,

    Nije lako čitati sve ovo a da ne zaplačeš. Rođena sam u Sarajevu 1983. godine, a par godina nakon toga su moji roditelji kupili stan na Dobrinji 2, u ulici Marksa i Engelsa...

    Bilo je to jedno divno odrastanje! U to doba, kao i danas, nisam nikada razmišljala o tome ko je koje nacionalnosti. Za mene je to bila beskorisna informacija. Moje drugarice Elma, Elvira i Sanela su bile moj svijet. Moji roditelji su konačno, nakon dugo vremena provedenog kao podstanari imali nešto svoje. Bože, kako sam voljela taj stan, i to naselje, i te moje prijatelje!

    A onda je došao onaj kobni dan kada se sav moj svijet prevrnuo. Dobili smo poziv iz Ilijaša od strica koji je izbezumljeno govorio da izlazimo sa Dobrinje i to odmah! Mama je uzela mene i sestru, a onda se ljubeći pozdravila sa tatom, koji je ostao na Dobrinji i bio zarobljen preko godinu dana. Pošli smo na taj zadnji autobus koji je izlazio iz Sarajeva...

    Prošla je 21 godina, i tek tada sam imala hrabrosti da se vratim, pogledam i zatvorim to bolno poglavlje u mom životu.

    Molim se za sve ljude, da budu ljudi, da ne sude po nacionalnosti niti vjeri...

    Drago moje Sarajevo, nikad te neću zaboraviti- onakvog kakvo si bilo. Navratiću ponovo, možda za nekih mjesec dana...
    dobrinja- 77770 - 03.10.2012 : Dragan Momcilovic Beograd - best (0)

    Ferid i Narcis


    Feridov sin, zvali su ga Narcis, je je organizovo transport zarobljenih vojnika do kasarne "Viktor Bubanj" gdje su i likvidirani. Tamo su držani nedelju dana, jer na samom početku nisu znali šta će sa njima. Tako su i proslavljeni kod balija. Inače znam izuzetno dobro i Ferida i Narcisa.
    dobrinja- 77525 - 26.09.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Dobrinja


    Ivan Samarđić, Sarajevo piše: "Uvjek me ljuti piskarannje ljudi koji smišljeno pišu laži." Kraj citata ove rečenice. Citiram sledeći pasus: "Što se tiče napada na C-4 izlišno je razglabati sa tipovima koji nisu mogli sjebati šaku ljudi sa 48-icama i par papovki." U zadnjem pasusu piše: "Neka me neko demantuje kad kažem da su pobijni civili (48-ero) na parkingu u naselju i zakopani u Vlakovu. Malom Remziji su kurve odsjekli glavu. Kad smo uhvatili Ječmenicu dali smo ga na sud. Živ je i danas. Ma gadi mi se pisati..."

    E vidiš grome, ovo što si ti naveo ja sam pokušao da navedem kroz jedan normalan dijalog sa učesnicima foruma, međutim naišao sam na takva neprimjerana ponašanja druge strane da sam odustao od daljeg pisanja.Čak i sam administrator foruma tvrdi da se iza potpisnika ovih redova javlja neki narkoman, balavac za kojeg je on dobio informaciju da veoma dobro zna o kome se radi. O cenzurama tekstova da i ne govorimo! I ovo što pišem čisto sumnjam da će biti objavljeno u izvornom obliku ali to je jednostavno volja administratora i to je to...

    Upratih čini mi se da se neki čude zašto je MAX prestao sa pisanjem svojih tekstova ovde, a svi dobro znamo zašto... Uglavnom, sve što je loše, to se krije. Sve što odgovara jednoj strani to se piše pa makar i ne odgovaralo istini.

    Onoga trenutka kada meni bude (i ako bude) dozvoljeno iznošenje nekih istinitih činjenica o borbama u i oko Dobrinje, i kada se javi neko ko je zaista upoznati sa dešavanjima koja su se dole zbivala, ja ću nastaviti sa pisanjem. Sve do tada uživajte i budite pozdravljeni...

    Dobrinjac,

    za tvoju informaciju, od posjetioca ovog foruma saznao sam sve podatke o tebi, pa ne moraš više da nas lažeš jer je ružno da se predstavljaš da si učestvovao u tim akcijama a u to vrijeme si bio samo dijete. Osoba od koje sam dobio ovu informaciju te i lično poznaje.

    Nemam ništa protiv da i takav kakav jesi učestvuješ u diskusiji, ali ono što mi posebno smeta je da priče iz "duge ruke" prikazuješ kao svoje.

    Stvari koje ti iznosiš su apsolutno neistinite. To ti mogu garantovati jer sam u stalnom kontaktu sa desetinom ljudi koji su bili na tom mjestu u periodu od 17. do 21. juna 1992. godine, a i lično sam bio u neposrednoj blizini.
    dobrinja- 77357 - 20.09.2012 : Ivan Samarđić Sarajevo - best (1)

    Paja iz C-4


    Uvjek me ljuti piskaranje ljudi koji smišljeno pišu laži. Pašić Edin, zvani Paja sa Aerodromskog naselja je razmjenjen i sa Ilidže vraćen na Dobrinju. Niko ga nije ubio i do zadnjeg trenutka je živio u naselju C-5 sa svojom vjerenicom, Srpkinjom, ako je to uopće važno. Umro je od metastaze jer je bio dugogodišnji plućni bolesnik. Bio mi je dobar prijatelj i znali smo se dugo.

    Što se tiče napada na C-4 izlišno je razglabati sa tipovima koji nisu mogli sjebat šaku ljudi sa 48-icama i par papovki. Valjda je to do srca.

    Neka me neko demantuje kad kažem da su pobijeni civili (48-ero) na parkingu u naselju i zakopani u Vlakovu. Malom Remziji su kurve odsjekle glavu. Kad smo uhvatili Ječmenicu, dali smo ga na sud. Živ je i danas.

    Ma, gadi mi se pisati!
    dobrinja- 73686 - 06.09.2012 : Dunja Sarajevo - best (2)

    Dobrinjske kukavice beretke


    Ma dajte ljudi, koje beretke i koji dobrinjski heroji armije BiH?

    Čitam neke izjave o borbama tzv. beretki i ostalog ološa. Svi znaju kakav je šljam doselio na tu Dobrinju: klošari sa Bjelava, Bistrika itd. Ukratko - lopovi i prevaranti.

    U ratu su pljačkali i ubijali isključivo civile. Sada glume tu neke borce, a radi se o običnim ubicama i silovateljima. Kad im puca oko glave onda kukaju i bježe. Ali i oko njih se steže obruč i već se odavno sve zna: i za zatvor Sunce, Privredna banka i dr. Znaju se i organizatori a pokrovitelj im je bio Alija Izetbegović i SDA.

    Na internetu gledam slike tih lažnih boraca, pa to su sve sami papci i Sandžaklije, među njima nema ni jednog Sarajlije. Mogu on da pričaju samo onome ko ih ne poznaje. Možda su oni rođeni u tom smrdljivom Šeheru, ali im roditelji sigurno nisu jer su oni neki smrdljivi doseljenici pa kidišu na srpsku zemlju, kuće i stanove. Kupili su i oteli od Srba pola grada, a sada se šepure.

    Mene je stid me što sam muslimanka, ali ona čestita. Ma poznajem ja dobro te klošare i glumce. Ko je tu gradska raja, ko? Samo i njima se bliži kraj. Koji Fejsal Džipa, jedan običan narkoman, doseljenik sa Aneksa gdje su takođe skoro sve Sandžaklije tako da je i njegov otac neki papak ili mu je dedo eventualno doseljenik i sad on kao branio grad. Od koga? Grad je trebalo braniti, ali od takvih kao što je on.

    Eto kako je poznati nacionalista i robijaš polupismeni Alija Izetbegović pravio državu preko narkomana i prevaranata. Zato vlasti Alijine države i ubijaju svoje da ih se riješe. To je istina na kakvim je temeljima napravljena BiH.

    Koja crna gradska raja? Prava gradska raja se potuca po Evropi jer su sada papci na vlasti u gradu! Ali sve ima svoj KRAJ...
    dobrinja- 73072 - 24.08.2012 : Dina Minić Bordo - best (0)

    Lažni heroji sa Dobrinje


    Šatro heroji sa Dobrinje su samo pljačkali starce i civile. Sve to ljudi znaju, i za Himza, Muhu Muharema, Nerko Nermin, Kalem, Irfan, Fejsal Džipa iz Austrije, Ibro Ibraga, sad je propjevao taj što je u zatvoru Ibro Čečo, i ostali polako neka ljudi prikupe informacije i međunarodni sud pravde. Zatim ove idiote u zatvor ali u Foču pa da im bude veselo. Ruka pravde će ih stići.

    Dina,

    tvoje pisanje je bez argumenata! Za svakog od njih treba da napišeš koga je ubio (opljačkao), gdje i kada se taj događaj desio.
    dobrinja- 73068 - 23.08.2012 : Dina Minić Bordo - best (1)

    Pljačkaši sa Dobrinje


    Naravno da su samo pljačkali i otimali i ubijali na toj jadnoj Dobrinji sve se to zna. Fejsal Đipa, Senad, Kalem, Čalto, Edo, Nerko.. itd.

    Prije rata niko od njih nije imao ni dinara a sada su puni kao brodovi dok su im ruke krvave do ramena. Uhvatite nekog od njih pa neka propjeva. Tu je i čuveni snajperista bivši lovac Akšamija iz ulice Emil Zola.

    Čeka se smjena javnih tužilaca i pravosuđa u BiH pa da onda pohapse ti zlikovci. Oni su se opustili, misle da ih niko ne prati. Samo jednog kad uhapse biće veselo pjevat će sve jer su poznati šmekeri a glume heroje, a znaju samo pljačkati civile i starce.

    Pravda je spora, ali dostižna!
    dobrinja- 73052 - 23.08.2012 : Sanda Berlin - best (3)

    Zločinci sa Dobrinje


    Avgusta 1992. godine, videla sam Džipa Fejsala krvavih ruku - navodi Anđa. - Fejsal je u razgovoru rekao da upravo dolazi iz restorana "Bristol" na Dobrinji gde je tukao i klao Srbe. U istu kafanu pijani muslimani dovode maloletne Srpkinje iz svih delova grada, siluju ih i ubijaju. To je meni rekao Jasmin Malić, pripadnik Armije BiH, star 19 godina. U više navrata viđala sam spaljene leševe u kontejnerima pored škole "Simon Bolivar".

    Fejsal Džipa, visoki predratni prevarant i ratni zločinac, živi u Beču, Austrija, sa ženom Elmom.

    Čalto Voloder je na Dobrinji, Irfan, Nerko, Edo, itd...

    Eto, neka ih potjera na Međunarodnom sudu. Ova djevojka TJM preko bare joj je šifra. Predajte tužbu američkom sudu i uništite ove zlikovce.
    dobrinja- 73046 - 22.08.2012 : Sanda Sandić Berlin - best (1)

    Dželati sa Dobrinje


    Ova djevojka sa Šifrom "tjm tm preko bare" je u pravu! Jedini posao takozvane Armija muslimanske BiH je bio da po Dobrinji pljačka stare ljude. Mnogi klošari koji su bili kokuzi sad su gazde jer su se nakrali i napljačkali srpskog novca, zlata...

    A taj Fejsal, visoki, mršavi, predratni sarajevski prevarant je vjerovatno Fejsal Džipa, koji sada živi u Austriji. Pored njega, tu su bili i Sabahudin Čalto, Edo Milić, Kuka, Maši, Liston, Irfan, Vuki itd.. .. Sve njih treba prijaviti međunarodnom sudu, jer oni često putuju u Hrvatsku na more i u inostranstvo, pa neka ih pohapse stranci, a ne da im se sudi u Sarajevu gdje nema pravde. On, nažalost, misle da su se izvukli, međutim pravda je svemoćna.
    dobrinja- 72082 - 28.07.2012 : Ratko Obrenovic Detroit,USA - best (0)


    Lokalno pravosuđe - Sarajevo: Završen dokazni postupak Optužbe



    Na suđenju Ibrahimu Čeči, optuženom za ratni zločin počinjen u sarajevskom naselju Dobrinja tokom 1992. godine, završen je dokazni postupak Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu.


    Slobodan Vučićević, svjedok Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu, ispričao je da ga je optuženi, nakon što je njemu i još trojici muškaraca naredio da legnu na pod, udarao nogama na kojima su bile vojničke čizme, uslijed čega su mu slomljena tri rebra.

    "Ibro je naredio da legnemo, a kad smo legli, vidio sam da me udara nogama na kojima su vojničke čizme. Malo sam dolazio sebi, malo sam se gubio. To je je trajalo 10-15 minuta minimalno. Ja sam do neke granice osjećao bolove, poslije me neko mogao ubiti, a ja ništa ne bih osjetio", ispričao je Vučićević.

    Svjedok je dodao da je, zajedno sa još trojicom ljudi, uveden u podrum Mjesne zajednice (MZ) na Dobrinji, gdje ga je udarao optuženi 18. septembra 1992. godine, nekoliko sati nakon što je pobjegao jedan muškarac koji je sa njima kopao rov u naselju Dobrinja V.

    Svjedok je ispričao da je iz MZ-a odveden u zatvor "Sunce".

    "Prebacuju nas u zatvor 'Sunce', to je nekada bio granap. U zatvoru nam niko ni čvoku nije udario. U zatvoru je bilo još desetak ljudi koji su tu ranije dovedeni. Pustili su nas 20. septembra, i ja sam odmah otišao u Vojnu bolnicu na Dobrinji. U bolnici su me snimili i utvrdili da su mi slomljena tri rebra. Nisu mi predlagali da ostanem na liječenju jer je bolnica bila puna", rekao je Vučićević, istaknuvši da je tada imao strašne bolove.

    Svjedok je kazao da je optuženog Čeču poznavao od ranije iz viđenja, te da su neki civili pričali za njega kako je znao biti nasilan i da se njega treba pripaziti, a prvi put ga je izbliza vidio 18. septembra 1992. godine.

    "Za zadobijene povrede smatram odgovornim Ibru Čeču", istaknuo je Vučićević.

    U optužnici Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu navodi se da je Ibrahim Čečo, nekadašnji pripadnik Armije BiH (Armija muslimanske BiH), 18. septembra 1992. fizički zlostavljao civile srpske nacionalnosti koji su kopali rovove na lokalitetu naselja Dobrinja V.

    Optuženi Čečo, smatra Tužilaštvo, šamarao je dva civila i udarao ih šakama po glavi i tijelu, te ih, zajedno s vojnicima pod nadimcima "Šeki" i "Zoka", odveo u podrumske prostorije na Dobrinji, gdje su im naredili da legnu i nastavili zlostavljanje.

    "Čečo je nogama, na kojima je imao vojničke čizme, nanio više udaraca oštećenom S. V. u predjelu grudnog koša, od čega je on izgubio svijest i zadobio teške tjelesne povrede, kao što su prijelomi nekoliko rebara", navedeno je u optužnici Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu.

    Hamza Žujo, vještak medicinske struke, sačinio je nalaz i mišljenje o teškim tjelesnim povredama koje je zadobio oštećeni. Nalaz i mišljenje sačinjeni su na osnovu medicinske dokumentacije iz Vojne bolnice na Dobrinji, gdje je Vučićeviću ukazana ljekarska pomoć.

    "Prijelomi šestog, sedmog i osmog rebra su teške tjelesne povrede, dok su mnogobrojna nagnječenja po tijelu lake tjelesne povrede. Povrede su mogle nastati tupinom zamahnutog mehaničkog oruđa, mada se ne može isključiti da su nanesene zamahnutom obuvenom nogom u cipeli povrjedioca", kazao je vještak Žujo.

    Odgovarajući na pitanja Odbrane, vještak Žujo je rekao da ne isključuje mogućnost da je prijelom rebara mogao nastati i padom na rub kade.

    Aida Ćatović, tužiteljica Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu, na ovom suđenju uložila je i nekoliko materijalnih dokaza, među kojima je i nalaz i mišljenje vještaka.

    Optuženi Čečo se brani sa slobode.

    Nastavak suđenja zakazan je za 27. april ove godine, kada je planirano da Odbrana iznese prijedlog svojih dokaza.

    A. S.
    dobrinja- 71723 - 17.07.2012 : Jovan Vlasenica - best (1)

    O bici za Aerodromsko naselje


    Nedostaje priča iz direktnih okršaja, jer nažalost niko ne želi da ispriča do kraja i poraze a bilo ih je na svim stranama u okršaju.

    Jedna od neispričanih je i bitka za Dobrinju preko Aerodromskog naselja jun 1992. godine.

    Fascinira hrabrost srpskih udarnih jedinica u ovoj akciji uz ekstremne rizike (strateški teren je bio idealan za odbranu i to su muslimani znali iskoristiti), a muslimani mogu baliti i hvaliti se jer njihove fasinge na Ilidži, Otesu, Stupu i naročito na Poljinama su mjerene desetinama i zbirno stotinama.

    Zašto mi s portala koji nismo iz okoline Sarajeva i ne znamo detalje sa Sarajevskog ratišta moramo da saznamo preko Dobrinjca koji je sa druge strane najdragocjenije informacije, kao na primjer detalje iz bitke za Aerodromsko naselje u junu 1992. godine.

    Meni najfascinantniji detalj slučajno izvučen od Dobrinjca je jedan od pravaca srpskog napada u jurišnoj samoubilačkoj akciji sa dva vozila (kombi i golf) koja je bila dostojna onih aviona što udariše u kule bliznakinje.

    Zašto ćutanje i skrivanje? Gdje su njihova imena? Njihov ludački zadatak, a bili su bez oklopa, izaziva strahopoštovanje kod svakog borca i siguran sam da su se muslimanima dobro usrale gaće dok nisu zaustavljeni ovi junaci.

    Slava im!

    Tada su izgleda vile nosale muslimane koji su imali dosta sreće, a onda i srpska posrtanja s radničkim bataljonom...

    Poštovani,

    evo ti imena junaka poginulih tog prvog dana, tačnije u tom napadu o kome ti govoriš. Bješe tu dobrih momaka, a među njima i dva dobrovoljca, jedan iz Kraljeva a drugi iz Peći... Ovo su borci Ilidže poginuli 17. juna 1993. godine na Dobrinji. Među njima i otac i sin!

  • Samardžić (Vaso) Slobodan
  • Govedarica (Branko) Momčilo
  • Jovović (Neđo) Dragan
  • Veljković (Dragoslav) Dragoje
  • Božanović (Ilija) Darko
  • Božanović (Milan) Ilija
  • Vasiljević (Miodrag) Srđan
  • Otović (Spasoje) Žarko
  • dobrinja- 70276 - 11.06.2012 : Maki Texas - best (0)

    Ko je sve poginuo na Dobrinji?


    I ja bih se nadovezao na temu oko Aerodromskog. Živio sam na Dobrinji 1. Kad je poceo rat bio sam u Starom Gradu. Nikad me nacionalizam nije interesovao, samo sam gledao ko je dobar a ko loš. Zamolio bih Dobrinjca ako može i hoće da objavi imena poginulih u Aerodromskog naselju od 16/17. 6. 92' godine. Tu sam izgubio najbližeg člana moje porodice. Spomenuta imena iz Aerodromskog I Dobrinje sve do Svrakina su meni dobro poznata. Većinu sam ih poznavao, isto kao i Paju, ali eto nisam znao da je umro.
    dobrinja- 68324 - 06.04.2012 : Goran Bijeljina - best (0)

    Transporter na Dobrinji


    Moram započeti sa jednim vicem: Kad je Mujo uhvatio Fatu u švalerciji sa Himzom, napravio je gužvu kod kuće. Fata se, kao i svaka žena, brani da je nevina, samo je druge ogovaraju. Mujo zapanjeno drekne:

  • "Bona Fato, pa ja te vidjeo svojim očima!"
    Fata uvređeno odbrusi:
  • "Pa zar ti više vjeruješ svojim očima nego meni?"


  • Posjetilac koji se na ovoj stranici potpisuje kao "Dobrinjac", inače musliman, tvrdi da su tačni navodi drugih, koje sam iznio na ovoj stranici, a da ono što sam vidio nije tačno! Ako to ponovi više puta, možda ću i sam povjerovati u takvo štogod.

    Nemam potrebu, a ni razloga da izmišljam, ali tu su činjenica koji potvrđuju više izvora. Ko ih je poslao i dovukao u Švrakino, provjerite koga su u republičkom SUP-u "saslušavali" tada i ko ih je saslušavao, provjerite i ko ih je predao Miši, i provjerite da li su pobijeni u Velikom parku.

    Ovo zadnje će vam svaki Sarajlija reći jer su to mnogi svojim očima vidjeli, iako su žrtve ovog zločina ubrzo sklonjene da ih novinari ne bi snimili.
    dobrinja- 68263 - 04.04.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Zarobljavanje transportera na Dobrinji


    Nesto što si čuo, dobro si čuo i istina je. Neke stvari, za koje kažeš da si ih vidio, ne odgovaraju onome što ja mislim da je istina. Posto postoje snimci zarobljavanja tog transportera, pa možda ih nekada neko objavi...
    dobrinja- 68184 - 01.04.2012 : Goran Bijeljina - best (1)

    Sudbina ljudi iz transportera


    Ljudi koji su zarobljeni u transporteru na Dobrinji su kombijem prebačeni u naselje Pavla Goranina ili Švrakino selo, i to na trolebusku stanicu.

    Tad sam bio u Sarajevu u svom stanu i čuo galamu. Pogledao sam sa prozora i vidio zarobljene vojnike kojima su ruke bile vezane za jedan dugi konopac. Vodili su ih od autopraone prema stanici milicije. Ljudi su prilazili i udarali ih sa čim je ko stigao, a žene su uz ciku pomagale. Zapazio sam i jednog visokog, mršavog skroz sijedog, rezervistu koji je imao kratke hlače, kao trofrtaljne. Čini mi se da je imao i civilne čizme. Njima je pritrčao i policajac Jozo Anđić i jednig je udario preklopnim kundakom automatske puške u lice, tako da ga je skroz zalila krv. Nakon toga su ih odveli u stanicu.

    Kad sam sišao da vidim šta se desilo, saznao sam da su iz transportera sa Dobrinje kome je gusjenica spala i oni su se predali. Jedan mi je rekao da je samo desetak minuta kasnije tenk došao, zakačio transporter i odvukao ga.

    Ne dugo nakon toga, po ove vojnike je došao crni kombi koji ih je odvukao dalje.

    Sutradan sam saznao da su ih odvukli u Republički SUP, iza Narodne banke, kod Školskog centra semafora ili zelenog signala. Tu su ih zvjerski prebijali, navodno su ih ispitivali.

    Kasnije sam čuo da su ih nakon toga predali Miši - Davoru Matiću iz Švrakina, jednom od silnih komadanata Alijinuh policajaca. Inače, taj tip je završio školu za mentalno retardirane i vaspitno zapuštene Mjedenica. Njegova siva eminencija je bio Kemica, omanji, crn, debeljuškasti kriminalac, koji je i bio mozak njihove grupe. Pobijeni su u Velikom parku kod Fontane.

    Ovi iz Švrakina su navodno pripadali Jukinim specijalcima, nisu išli u borbe i isključivo su vršili pljačke i likvidacije. Ubijali su ljude iza opštine Novi grad i garaže trolejbusa i bacali ih u Miljacku. Bilo je tu i bacanja sa zgrada.

    Kasnije je jedan od njihovih pripadnika ubio i Mišu, nakon čega su pripojeni Armiji BiH.
    dobrinja- 67981 - 25.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Paja


    Kad već spomenu Paju rahmetli, pa svi oni koji ga znaju, znaju i to da nikome ne bi zla nanio niti nešto nažao učinio. Odrastao je u Aerodromskom naselju, bio je dimnjačar po profesiji pa valjda zbog toga i nije imao straha od visine.

    Neko će se možda sjetiti, kada bi dolazio Cigo i Milica sa ringišpilom, Paja bi se za jednu pivu popeo se na vrh ringispila i dubio na glavio dok se ringišpil okreće.

    Sudbina je htjela da bude cijelo vrijeme dole i na liniji. Nikakvu mržnju nije ni prema kome ispoljavao, volio cugu i zajebanciju. Karti smo znali redovno na liniji raspaliti - pokera u cigare.

    Jedne večeri ga valjda uhvatila neka nostalgija i sa straže pređe na srpsku stranu, bez puške koju je ostavio na strazarskom mjestu. Valjda je htio da pokuša da pronađe kosti svoga oca, koji je bio nepokretan a koji je ubijen 1992. godine kada je bio napad na Dobrinju. Ovi ga dole uhvate i prebiju. Umro je nakon rata, možda i zbog posledica batinanja.

    I tako dalje, i tako dalje.. .
    dobrinja- 67961 - 24.03.2012 : Dr_Fenix BiH - best (0)

    Dobrinja


    Mozda sam novi ovdje, ali me neke stvari zanimaju, da ne kažem muče. Ako je već tema "Dobrinja", zašto se svelo na prepucavanje "Dobrinjca" i "Domaćina", i to sve oko C4 ili C5 faze.

    Ja sam "bio" sa Dobrinje 1, nekada bila Žikice Jovanovića-Španca, tačcno na liniji preko puta "Sedrenika"...

    Dobrinja je bilo žestoko ratište, iako se ponekad ne mogu oteti dojmu ko je "branio" Dobrinju. Nikada neću zaboraviti kako se par nas svakodnevno čulo telefonom: moj Paja iz aerodromskog naselja, Veca sa Dobrinje 3 (preko puta Kelly-evog restorana)...

    Tada su puške nosili tzv. lokalni delikventi, npr. Liston, Maši i raja ... i oni su trčali gdje god zapuca ..


    Ja sam "izletio" sa Dobrinje negdje u maju, bješe dan primirja, popeo sam se na Mojmilo brdo gdje su ljudi već bili sa naoružanjem. Jedan od njih kaže:

  • "Sve muško bih ja vratio dole, neka brani... "
    Iza mene jedan čovjek reče: "Evo ti ključ, Emila Zole br. 5, stan 1/1, daj mi pušku a ti idi dolje!"

    I od zla ima gore!

    Moji "mamini" su imali, i imaju, kuću na Pofalićima. Dođemo tamo a ono tuče sa svih strana, a najviše sa Vraca. Ipak, bar nije bilo "na dohvat ruke" ...

    I onda ta "Pofalićka bitka", otprilike oko 05:00 ujutro. Sve gori! Na radio BiH se vrti priča o pokušaju da se spoje srpske snage iz Orlovačke, preko "Maršalke" sa Grbavicom.

    Neko pokuca na vrata, kad ono neki "teritorijalci"... Žedni!

    Nakon 2-3 dana se nađoh u konvoju, između nekih 6 do 8 hiljada žena i djece, podatak zavisi od izvora. tri dana na Ilidži "zatočen"... Hvala Bogu, prošlo, jebi ga!


    Ipak, nisam htio da se tek tako ugasi ovaj "post". Ipak bih još nešto o Dobrinji, i to iz jednog jednostavnog razloga što su 80% moje "raje" bili Srbi i svi su oni manje-više završili ulicu-dvije od moje...

    I poslije svega, neke nađem, za neke znam, ali me opet muči i zanima par stvari:

  • Moj prijatelj Žika Malbašić, znam da je zijanio, dok su ga ranjenog nosili. Ali mi ni sada nije jasno kako i gdje. Sa njim sam jedini prošao one barikade Mojmilo selo - Nedžarići
  • Buraz Neđo je i sad na Dobrinji (srpskoj) .. . i kažu da je 'zajeban'
  • Zanima me da li je živ Goran Ćirić - Ćiro, 1972. godište...

    Lijep pozdrav i živjeli!
  • dobrinja- 67562 - 09.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (1)

    Dobrinja


    Vidiš, i ja sam za tebe na početku mislio da si iole jedan od normalnih Srba, međutim prevarih se. Zadojen si mržnjom kao i većina tvojih sunarodnika, ali nejse.

    To kakav sam ja borac i podrumaš bio, to znaju ovi dole vaši koji su bili na liniji. Ali kažem ti, nejse... Iz rata sam izašao svijetla obraza i svakome mogu u oči pogledati i reći istinu i ono što mislim. To što navodiš za broj poginulih, pa valjda bi i pticama na grani bilo jasno da sam jedan od starosjedioca na ovim prostorima i da znam sve i jednog čovjeka koji je bio uključen u odbranu, koji je koliko dao za odbranu države, koji su poginuli, koji su ranjeni. Znam i 90% ko je šta radio u ratu na ovoj liniji.

    Spomenuh ove tvoje dosljake koji zijaniše po naselju a ti meni veliš da smo mi izlazili kroz tunel pa isli na Nišićku visoravan? Pa ti mora da si jako blesav ili bezobrazan čovjek. Napad na Dobrinju se desavao 92-ge godine. Vojska koja je isla na Nišiće , išla je u godinama kasnije?!?! Dobrinju ste napadali kad tunela nije ni na mapi bilo niti se o njemu planiralo uopšte!

    Pričaš mi nešto za Sandžaklije? Pa Sandžaklije su bili rodom iz Sandžaka, a sa stalnim mjestom boravka u Sarajevu. I normalno da će svako braniti svoj kućni prag kao što rekoh. I šta je sad tu sporno? Sporno je koliko shvatih što su ga ljudi herojski odbranili a vi ih se bojali kao đavo krsta. Ne znam zašto, ljudi ko ljudi.

    U odbrani Dobrinje jeste poginulo vojske, to niko ne spori, ali nije ni približno koliko je vas poginulo dok ste je napadali. U odbrani su ginuli i muslimani, Hrvati, a Bogme i časni Srbi koji nisu pošli za srpskom politikom, nego su ostali tu da zajedno sa mnom djele i dobro i zlo.

    Ta priča četnika sa Ilidže kako su nas pobili u jednom podrumu 5, stoji ali u nekim bajkama. U realnosti nije tako nikad bilo. Isto kao što je realnost da su oni zarobljeni u transporteru bili stariji ljudi a ne vojnici na odsluženju roka, tako je i ta priča četnička - niđe veze što bi rekli Hercegovci.

    I jos nesto dok nisam zaboravio. Zamisli kako je porodicama od dobrovoljaca ili koga već, koji ostaviše svoje kosti po Aerodromskom naselju, i dan danas ovde trunu po parkovima a da njihove porodice ako su ih imali, nisu nikada uspjele dostojno da ih sahrane? Zamisli kako je porodicama one posade transportera (poručnik i ekipa) što ih nikad ne nađoše, a njihove kosti dole trunu?

    I ove moje postove što prepravljas pa objaviš ono što ti odgovara a što ne odgovara sakriješ, pa to nije fazon. Ako ti smeta moje pisanje, samo reci i ja nikad više ništa neću napisati. Nije problem.

    U predhodnim postovima sam opisao jos svašta nešto. Možda bi se našao neko i da se zainteresuje za kosti poginulih koji zjape dole po naselju, međutim tih mojih postova nema nigdje ovde...

    RE: Dobrinja

    Dobrinjac,

    kao prvo, sve tvoje tekstove sam objavio, i samo sam u zadnjem izbrisao jedan paragraf, jer je u njemu bilo previše vrijeđanja.

    Izgleda da sa tobom, kao ni sa velikim brojem tvojih sunarodnika, nema smisla diskutovati o politici. Ti si izgleda malo težak čovjek, i imam osjećaj da u tvojoj glavi rat još uvijek traje. O ratu pišem realno, iznosim tačna imena i provjerene podatke, a ti se busaš, ili bolje rečeno iživljavaš nad mrtvima koji su časno poginuli prije punih dvadeset godina.

    Mislim da sam ti odgovorio tačno (što si čak i ti potvrdio) na svako pitanje koje si me pitao, a ti ovdje iznosiš laži i informacije koje nisu tačne. Nakon toga tvrdiš da sam ja zadojen mržnjom...

    Koliko je meni poznato, ni jedan srpski vojnik nije ostao mrtav na Dobrinji. Svi su izvučeni i sahranjeni uz sve vojne počasti. Leševi o kojima ti govoriš, i koji "truhnu" na Dobrinji, su leševi Srba koje ste vi pobili i koji su bili naivni da vam ostanu vjerni.

    Kao što rekoh, za očekivati je da će vojska koja napada ima višestruko veće gubitke od vojske koja se brani. Eto, ubjedio si me da na Dobrinji sa vaše strane niko nije poginuo, i ja ti mogu reći da mi je zbog toga jako drago.

    Što se Sandžaklija tiče, znam da su svi imali stalno mjesto boravka u Sarajevu. U ovo uključujem i onih 3000 Sandžaklija koje je tvoj Alija Balija doveo na Ilidžu 1990 godine, da glasaju na našim prvim višestranačkim izborima. Da te podsjetim, odmah nakon izlaska iz autobusa njima su podjeljene lične karte sa stalnim mjestom boravka u Sokolović koloniji. Pored toga, na internetu imaš više stranica na kojima možeš pronaći podatke o dobrovoljcima iz Sandžaka koji su poginuli širom Bosne i Hercegovine, a najviše u Sarajevu, gdje su dolazili uglavnom sa namjerom da se dočepaju nekog srpskog stana.

    Odgovorno ti tvrdim na ovom mjestu da se desila srbijanska agresija na Bosnu i Hercegovinu. Međutim, takođe naglašavam da su ti Srbijanci, ustvari bili tvoji muslimani iz Sandžaka, koji su u to vrijeme masovno dolazili da se bore na vašoj strani, a dolaze i danas da pucaju na američku ambasadu. Valjda zbog toga što Amerikanci neće da otvore ambasadu u Novom Pazaru.

    Kao što rekoh, ako imaš nekih konkretnih podataka i činjenica, ako znaš neka imena i datume, onda te molim da nastaviš da pišeš. Ako prestaneš da objavljuješ priče hanuma sa Dobrinje meni će biti jako drago da pročitam i ponešto od tebe. U protivnom, tvoji postovi više vjerovatno neće biti ni objavljeni.
    dobrinja- 67404 - 09.03.2012 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    RE: Ko je ginuo na Dobrinji


    Dobrinjac,

    na početku si mi izgledao sasvim OK, ali sam sadasve više ubjeđen da ti i nisi bio baš neki borac. Iz tvojih zadnjih postova je postalo očigledno da ti ustvari prepričavaš priče hanuma sa Dobrinje.

    Što se tebe tiče, ti na vašoj strani priznaješ isključivo poginule koje si ti vidio. Izvini, malo je nerealno pogotovu što sam slušao priču četnika sa Ilidže koji su mi pričali da su samo u jednom podrumu pobili pet muslimana. Čak sam vidio i njihove beretke, jedan pištolj, i par pušaka koje su oni tom prilikom zarobili od njih. Ova mi priča i ne liči baš na to da se radi "o civilima".

    Izgleda da čovjek sa tobom više ne može da razgovara. Tačno je da je u Srpskom Sarajevu bilo stotinjak dobrovoljaca iz Srbije. Međutim, ne treba da zaboraviš da je i u vašoj vojsci bilo oko 3000 Sandžaklija, vidi čuda - takođe srbijanskih državljana, koji su se borili na vašoj strani. Izgleda da je njihova uloga u stvaranju suverene Bosne bila mnogo veća jer vam oni danas vedre i oblače u Sarajevu. Kako vam je sa njima, to i sam najbolje znaš.

    Što se mene tiče, ti možeš tvrditi da ni jedan muslimanski vojnik nije poginuo na Dobrinji. Drago mi je da je tako, ali mi nije jasno što onda, kako i sam napisa, drugi na internetu prikazuju sasvim druge brojke.

    Pošto vidim da si laik za taktiku ratovanja, moram da ti objasnim i zašto su Sokočani dolazili da ratuju na Dobrinju. E, upravo zbog toga što ste i vi kroz tunel išli na Nišiće i Olovo i napadali na sokolačku opštinu. U ratu su svi jedna vojska, i niko te ne pitaš gdje ćeš ratovati. Ideš tamo gdje je najpotrebnije. Tako je bilo na našoj, a i vašoj strani. Ti si izgleda rat proveo u podrumu, pa i ne znaš kako se ratuje.

    Da još jednom napomenem: među poginulim borcima na Dobrinji ima i Paljana, zatim junaka širom čitavog prostora Srpskog Sarajeva. Mislim da jedino Vogošća i Ilijaš nisu imali ni jednu jedinicu koja je učestvovala u tim borbama. Za Rajlovac pouzdano znam da jeste.

    Eto toliko ovaj put. Bilo i ne ponovilo se!
    dobrinja- 67403 - 08.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (2)

    O ratu


    Ja želim da se ogradim od rata, samo mislim da je situacija takva kakvu sam naveo. Kada bi se opet zapucalo ja bih sigurno bio bar četiri hiljade kilometara daleko od Bosne, jer i 92-ge sam se branio da bih spasio porodicu i nevin narod. Nisam se borio niti za Aliju, niti za njegovo društvo, nego sam bio sam prinudjen da se branim od onih koji su došli pred moj prag da me ubiju ni krivog ni dužnog.

    Vrlo lijepo rečeno, i ja to poštujem. Međutim, treba da imaš u vidu da je veliki broj "napadača" razmišljali na isti način. U ovoj akciji je učestvovalo i veliki broj dobrovoljaca čiji su stanovi bili na "vašoj" strani. U tih nekoliko dana sam upoznao i jednog borca čija je kompletna porodica pobijena na Dobrinji - na vašoj strani. Njegov jedini životni cilj je bio da se napije vaše krvi.
    dobrinja- 67402 - 08.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Ko je ginuo na Dobrinji?


    U prvim danima borbe u naselju su ginuli civili, ali uglavnom muslimani. Sa druge strane, kod vas je ginula vojska, i to je ogroman broj srpskih boraca zaplatio glavom.

    Kasnije (mislim na kraj '92 pa sve do kraja rata) ginula vam je i vojska i civili. U napadu ste izgubili (uništeno ili oštećeno) i par oklopnih vozila. Lično sam bio prisutan, kada vam je pogođen transporter na raskrsnici ulice Ernesta Telmana. Dva puta smo ga pogodili osom, a treći put je bila fula, kada ste drugim oklopnim vozilom pokušali da izvučete taj potpuno uništeni transporter koji je uništen sa kompletnom posadom. Tek ste preko noći uspjeli da ga zakačite i odvučete iza zgrade. Naravno, srpska strana je na to odgovorila granatiranjem Dborinje.

    Druga stvar koju smo se ovde dotakli je da sam se naslađivao brojem poginulih srpskih boraca u naselju. Pa da ti iskreno kažem, i nije baš da sam se naslađivao ali nije mi bilo ni svejedno kad vidim da par vaših boraca povalimo i oni ostanu da leže na betonu. Na kraju krajeva, ti reče da je naselje oslobođeno? Pitam se od čega? Znaš li ti npr. da je moja porodica od 50-tih godina živjela na tim prostorima, još mnogo prije nego što je napravljen aerodrom i mnogo prije nego što je naselje izgrađeno? I sad ti treba da mi prosipaš neku demagogiju kako je to "vjekovna srpska zemlja."

    Uostalom, masa vaših poginulih i nije bila iz tog naselja, već su bili došljaci sa Sokolca, Vojkovica, pa čak i Srbije. Šta neko sa Sokoca uopšte ima da traži na Aerodromskom naselju, sem da izgubi svoje glave? Ginuli ste za ideje jednog psihopate koji je tvrdio da će muslimanski narod nestati, ali on na kraju ostade bez svojih "vekovnih ognjišta". Paradoks, zar ne?

    Rekao sam ti jednom već, i evo opet ću da ti ponovim, moj konačan odgovor: spasio sam XY zarobljenih Srba, tako da im dlaka sa glave nije falila, ali takođe nisam žalio ni za masu vaših poginulih koji zijaniše dole. I još nešto, dok nisam zaboravio. Moje mišljenje, i mišljenje mojih suboraca je, da ste prošli super kako ste mogli proći samo da smo imali iole pameti i da nismo do zadnjeg vjerovali da rata neće biti.

    Uostalom, rekoh ti da je naselje branilo jedan vod slabo naoružanih ljudi, bez ikakvog iskustva! Zbog toga se i sam ponekad upitam ko vas tolike pobi?

    Sjedio sam i pričao sa mnogo ljudi koji su komandovali u vašim i našim jedinicama. I u ratu, a i poslije rata. Sve su to price za sebe. Ne bih puno o tome, jer imao bih štošta reći.

    Ti kažeš da znaš te neke civile koji su ubijeni sa naše strane, volio bih da objaviš njihova imena pa da razmjenimo neke informacije ako budem išta znao o tome.

    U predhodnom postu si me pitao za gubitke na našoj strani u toku vašeg napada. Tom prilikom poginulo je 6 ljudi na našoj strani. Na internetu i na spiskovima boračkih organizacija ARBiH, ćeš sigurno naći da je taj podatak veci bar 3 puta. Ja ti evo odgovorno tvrdim da su na tom spisku dodati civili koje su vaši ubili u njihovim stanovima prilikom upada, pa su porodice tih poginulih nekim vezama uspjele da izganjaju boračku penziju i status šehidskih porodica zbog razno-raznih povlastica.

    Kad kažem da je tada poginulo 6 ljudi koji su branili naselje i bili "vojnici", mislim na npr. na rahmetli Remziju Husića koji je sa dvije bombe i nožem izašao pred oklopnjake da ih fol uništi. Naravno da nije imao nikakve šanse, ali ljudi su srcem branili svoja ognjišta. Mislim da ni do današnjeg dana nije pronađeno negovo tijelo, i ako su kružile priče da su se na njegovom tijelu iživljavali nakon pogibije.
    dobrinja- 67202 - 07.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Borbe na Dobrinji, jun 1992. godine


    Ma, znam da ste ginuli svaki dan. Na dnu naselja, odnosno na ulazu u njega iz pravca Ilidže, stajala vam je tabla 4x2 metra sa obavještenjem, na kojoj je crvenim slovima pisalo otprilike nesto kao: "Svako hodanje po naselju mora se prijaviti nadležnoj komandi zbog dejstva snajpera." Mislim da se ovo odnosilo na osobe koje su sa strane dolazile u posjetu nekome ili šta već...

    U kantama preko užadi nismo prevozili ništa, jer nismo imali potrebe da prevozimo bilo šta. Ovo što me ti pitaš si vjerovatno pročitao na netu, a to su pisanja nekog debila koji je pisao priče za malu djecu pod pseudonimom čini mi se "Vuk Sarajevo" ili tako nekako.

    U toj njegovoj priči spominje ženu poimenice, meni dobro poznatu, koja je bila majka komadanta odbrane. A ja ti odgovorno tvrdim da ta žena nakon 17-tog nije više nogom kročila dole sve do prestanka rata.

    Samo jednom se desilo da je osom gađano stražarsko mjesto i tu je lakše ranjen jedan od boraca, mislim vreće u bunkeru su pale na njega i ugruvale ga. Nikada niko više nije nastradao od tromblona, bombe ili nečega sličnog na način na koji ti opisuješ. Za razliku od vas, kada ste u ulici Ernesta Telmana, na vasoj barikadi kuda ste pretrčavali nastradali od tromblonske mine.

    Nisam sad bas dobar s vremenom, ostao sam dužan par odgovora Zeljku, pa gledacu sto prije da zadovoljim njegovu znatiželju. Za sada ću ga samo malo razočarati na broj koji možda on očekuje.

    Dobrinjac,

    među poginulima na Aerodromskom naselju, njaviše je bilo civila. U jednom izvještaju sam našao da je u prvih petnaestak dana nakon oslobađanja Aerodromskog naselja, ubijeno 9 civila, od čega 3 muslimana i jedan Hrvat. Ukoliko te zanima, mogu da objavim i njihova imena, možda neke od njih još uvijek tražite a ne znate da ste ih upravo vi ubili.

    Opet ponavljam, broj poginulih na Dobrinji nije bio veliko iznenađenje za Komandu. Mislim da je za tu akciju bilo planirano oko 20 mrtvih. Kao što rekoh, jedini problem je bio što nisu dostignuti vojni ciljevi.

    Ne znam da li si ikada sjedio i pričao sa generalima i visokim oficirima u ratu. Ja sam u par navrata slušao takve priče, i moram ti priznati da mi se i sada crijeva prevrću od njih. Primjera radi, jednom prilikom jedan major priča:

  • "E, ja sam zauzeo tu kotu a da mi je samo sedam vojnika poginulo?"

  • "Da li su naši tamo?" - upita drugi.

  • "Nisu, morao sam je pustiti nakon 24 sata jer nam nije stiglo pojačanje" - odgovori ovaj prvi.

    U toku rata sam se naslušao mnogo ovakvih priča. Visoki oficiri, pukovnici i generali, vojsku tretiraju kao potrošno dobro, isto kao municiju i granate. Tako je bilo na našoj, a pogotovu na vašoj strani. Ovo moraš da mi vjeruješ jer imam i je nekih informacija.

    Vidim da se otvoreno naslađuješ brojem poginulih na našoj strani. Ipak, sve su ovo samo neprovjerene brojke, u koje ni ja ni ti nismo bili sigurni. Ono što sam ja siguran je sledeća scena:

    Čini mi se da je bio juli 1992. godine. Kažem juli, jer se dobro sjećam da je trava bila jako duboka, a kod nas na Romaniji trave su tako duboke samo u julu.

    Tog jutra sam se sa Nikolom Poplašenom uputio u Vogošću. Kada smo se već prilično približili našem odredištu, u jednom šumarku primjetismo jednog vojnika kako osmatra poljanu ispod njega. Upitasmo ga šta se dešava. On nam odgovori da su naši u potkovicu upustili muslimane i da su ih pobili "k'o gnjide". Zatim nam je rekao da je preko radio-veze čuo da su vaših komadanati tražili od komande u Sarajevu 600 vreća za mrtve. Kasnije sam čuo da ste vi u tom napadu na Poljine izgubili oko 300 vojnika. Onaj isti vojnik reče:

  • "Cijelu noć su muslimani izvlačili svoje mrtve. Mi smo ih pomalo ubijali snajperima, a duboko u noć se čulo jaukanje ranjenih. Izvukli su mnogo mrtvih, ali ih još uvijek ima po livadi.

    Gledao sam tog jutra duboku, izgaženu travu, prepunu zavoja uprljanih u krv i ostataka vojničkih uniformi i civilnih jakni. Na poljančetu ispred mene izbrojao sam bar pedesetak mrtvih, tj. onoga što bi mogli da budu mrtvi. Neki su se jasno vidjeli, a drugi samo djelimično. Ponekad bi iz trave virila poneka civilna jakna, vojnička torba, ili neki predmet koji nisam mogao da identifikujem.

    Za razliku od tebe, nisam se naslađivao. Svaki poginuli je u meni budio nekakvu blagu tugu, jer je svaki od njih kod kuće imao majku, sina, kćerku ili djevojku. Ugledah i neke ptice, nisam siguran da li se radi o gavranima ili čavkama, pa se sjetih Kosova.

    Kažem, nije mi to bila najstrašnija scena iz rata, ali sam tog dana vidio najviše mrtvih na jednom mjestu. Toga dana sam još jednom osjetio besmislenost rata, poželio da se tako nešto nikada ne desi.

    Da te podsjetim, bilo je to istog dana kada je Slavko Aleksić na Jevrejskom groblju istakao vašu zastavu sa ljiljanima. Na vešem radiju je spiker objavio da je "palo Jevrejsko groblje" pa su vaši vojnici krenuli u tom pravcu. Pričali su mi da su "naši" na tom mjestu napravili pravi masakar. Uz pomoć vaših medija, naravno!

    Ipak, moram ti reći da se nisam naslađivao, čak mi je bilo pomalo i žao šta se događa.
  • dobrinja- 66923 - 05.03.2012 : Nlo Gojino Brdo - best (0)

    Aerodromsko naselje


    Na aerodromskom naselju se ginulo svaki dan. Ne pamtim dobro datume ali se sećam da je bilo pakleno vruće.

    Jedno pitanje za Dobrinjca: Šta ste prevozili u kantama, preko užeta (inprovizovane žičare) koje ste postavili tokom noći između one dve zgrade? Ako si bio tamo onda se sećaš da smo vam kroz prozor ubacili granatu, nakon što je ušla kanta. Uže je puklo i nastala je vriska i galama. Sećam se jednog ženskog glasa koji je na sav glas psovao četnike i sve ih slala u džehenem. :)
    dobrinja- 66625 - 04.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Početak napada na Dobrinju


    Znas, kada s nekim ostvariš iole normalnu komunikaciju onda bi čovjek učinio mnogo toga da istina izađe na vidjelo. Vidiš, ja sam imao prilike da ovde čitam komentare tih "velikih Srba" koji su toliki junaci da se to ne pamti od Kosova pa do danas. Isto tako na nekim drugim forumima pročitah komentare "velikih muslimana", koji su takve age i delije da to historija ne pamti. A u suštini sve je to isto. Jedan dio takvih zadojen mržnjom, nacionalizmom, srpstvom, islamskim fanatizmom počini zločine nad nevinim, pa im to ne bijaše dosta, pa i dan danas po forumima pišu i šire mržnju, a vjerujem duboko u sebi da ih ima koji su što bi stara poslovica rekla "iza djeda pucali na medjeda", u ratu bili daleko negdje iza linija, ili čak pobjegli u dijasporu a da rova ili neprijatelja očima nisu vidjeli a prepričavaju dogadjaje po sistemu rekla-kazala x uvelicaj.

    Ima takođe i dio onih koji su u svom tom ratnom ludilu ostali dosljedni ljudskosti, pa koga su mogli spasiti-spasise ga, a i poslije rata ostadose normalni i okrenuše se budućnosti i borbi za preživljavanjem i egzistencijom. Malo je takvih, ali ih ima. Na obje strane. I poslije svega ne gledaju ko se kako zove, već ko je čovjek a ko ne.

    Ja smatram, evo, da sa tobom imam jednu normalu komunikaciju. A znaš zasto? Evo reći ću ti. Ja sam znao i znam za srpske gubitke u ljudstvu, prilikom vašeg napada od 17. 06. 1992 godine. Znam jer su mi neki vasi oficiri za bezbjednost dali te podatke, medjutim ti si PRVA OSOBA koja je javno, na forumu priznala da ste imali te gubitke, i zato ti SVAKA CAST! Na nekim drugim forumima, pričam sa osobama koji u nebesa ukivaju srpsko junastvo bez gubitaka, dok s druge strane po 300 Alijinih mudžahedina je ostalo da leži nepomično na poprištu bitke. To su nerealnosti, a ja ne volim da budem nerealan. Ne volim laž. Dajte istinu ma kakva god da je.

    Ja ću reći da Bogdo nije niko poginuo u tim nesretnim dešavanjima 92-95 godina. Da Bogdo nije bilo rata. Ne bi mi sada tipkali ovde i evocirali te nesretne uspomene.

    36 srpskih boraca je poginulo u napadu na Aerodromsko naselje. To ti je podatak koji ja imam. Akcija je u samom startu "krenula loše". Na dijelu naselja gdje sam se ja nalazio, odmah ste bili primjećeni. Dvojica koja su pretrčala iz pravca aerodroma među privatne kuće (ako treba mapa mogu sve nacrtati i objasniti detaljno), primjećena su, imali su šljemove na glavama i bijele trake na ramenima. Pucano je na njih, i ako on ovo čita, treba da zna da je nekad negdje ogromnu sadaku dao jer je ostao živ. Dva centimetra iznad glave metak je pogodio u oluk kuće gdje su se nalazili. Ako treba da navedem i komentar koji je tad opsovao, navešću ga. Jasno i glasno se čula psovka:) Eh, tada je kod nas nastala uzbuna. Međutim, iz pravca aerodroma, (drugi ulaz iz pravca danasnjeg Interexa) bili ste krenuli sa jednim kombijem Ford Tranzitom i jednim Golfom, i na samom ulazu u naselje ste upali u zasjedu. Kombi je bio pun vojnika kao i golf. Niko nije preživio. Tada su 2 tenka i transporter krenuli da izvlače mrtve i da pokušaju ući sa te strane u naselje. Tada vaš transporter koji je stajao na glavnoj magistralnoj cesti i ulazu u naselje biva pogođen iz RB-a, ali na našu žalost, a sreću posade transportera, vozilo biva pogođeno ali ne i oštećeno. Projektil od RB-a ga je pogodio u prednji dio, i samo se odbio od njega i aktivirao se od cestu. Dan danas tu ima krater od te eksplozije.

    Ja sam se nalazio odmah pored tipa koji je gađao taj transporter, i ta fula se desila zbog toga što smo bili primjećeni iz transportera, rafal iz PAM-a koji je bio upućen ka nama, završio nam je ispred nogu, a ovaj od straha okinuo RB-om i promašio. Onda je tenk počeo da dejstvuje ka nama, i mi smo se povukli iza zgrade, nekih 20-tak metara.

    Dobrinjac,

    kao što rekoh, ja ne izmišljam činjenice, ja baratam podacima. Ponekad one nisu najtačnije, pogotovu kad dolaze od izvora sa protivničke strane, ali i ovo je jedan razlog što vodimo diskusiju.

    Što se tačnog broja poginulih Srba na Dobrinji tiče, tačan broj je veoma teško utvrditi, ali budi siguran da ću ga ja imati za godinu ili dvije kada završim obradu svih podataka kojima raspolažem. I pri tome ne mislim samo na Dobrinju, nego i na svaku bitku, svaku borbu od 1992. do 1995. godine.

    Nego, ti reče da ćeš objaviti i broj poginulih sa vaše strane. Nadam se da ćeš ispuniti obećanje, a pri tome me ponajviše interesuju vojne žrtve.

    Treba da znaš i jednu drugu stvar. Prilikom organizacije napada na neki položaj, svaki komadant je dužan da procjeni i broj žrtava. U zavisnosti od cilja operacije, a ja nisam upoznat sa istim, taj broj može da bude manji ili veći. Iako sam oficir, ali i laik za ratne strategije, mišljenja sam da su ovaj broj žrtava očekivan, ali da zacrtani ciljevi ove operacije nisu ostvareni.

    Možda imamo "slične stavove" u pogledu dešavanja u toku rata, ali mislim da smo jako udaljeni u pogledu političkih stavova! Jaz između Srba i muslimana u ovom pogledu je daleko veći danas nego što je bio u toku rata. Ovome su značajan doprinos dali muslimanski, a i strani političari, uključujući i Anđelinu Džoli. Što se mene tiče, danas, više nego ikada, podržavam inicijativu za izdvajanje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, i uz pomoć bosanskih političara, ovo će se, hvala Bogu, desiti u narednih dvadesetak godina.

    Pokušaj bar jednom da se staviš u položaj srpskog čovjeka, borca, djeteta. Razmisli o haškim optužnicama, o oslobađanju Nasera Orića zbog toga "što je bio mlad," dok ste, primjera radi, osudili Biljanu Plavšić, jedna obična baba koju niko na Palama nije zarezivao ni 3%, i koja nije mogla da utiče ni na jednu odluku u vladi, a pogotovu ne u vojsci.

    Muka mi je u stomaku kada neko sa tvoje strane počne da propagira neko "bratstvo i jedinstvo". Pa zar misliš da smo mi Srbi toliko glupi da nasjednemo na tu jeftinu provokaciju? Trebali ste da to radite prije 1992. godine, kada se rat mogao spriječiti! Da niste bili omađijani islamskim zabludama sada ne biste gladovali, a i nama Srbima bi bilo bolje!

    Nisam nikaka ljubitelj Karadžića, čak sam jedan od njegovih najvećih protivnika, ali ti mogu reći da vam je on muslimanima uoči rata nudio mnogo bolju i stabilniju Bosnu, od one koju je tvoj Alija-balija dobio ratom. Pored toga, da je suverena Bosna napravljena mirnim putem, sada bismo imali jednu čvrstu i mnogo stabilniju državu od one u kojoj danas živimo. Međutim, to se nije desilo jer bi u tom slučaju strane sile izgubile kontrolu nad Bosnom, a to Zapad nije želio.

    Molim te da shvatiš da ovo nije samo moj stav već i nekih uglednih muslimanskih političara koji su osnivači SDA.

    Po mom mišljenju, eskalacija sukoba u Bosni i Hercegovini je izazvana jakom propagandnom politikom SDA u vrijeme višestranačkih izbora 1990. godine. Dobro se sjećam situacije u gradu: svaka površina pogodna za lijepljenje propagandnim materijalom bila je prekrivena SDA plakatama. Srbi su imali jako ograničena finansijska sredstva za tu svrhu, a i ono malo plakata što je lijepljeno uglavnom po noći, do jutra bi organizovno bile uklonjene od strane SDA aktivista.

    Da potkrepim ovaj iskaz i sa jednom činjenicom: Onog jutra kada su na radiju oglašavani rezultati izbora, igrom slučaja sam se našao na Ciglanama u kabinetu Radovana Karadžića, jer me je neko od profesora sa FPN preporučio kao stručnjaka za kompjutere. Radovan je imao namjeru da za stotinjak opština u BiH nabavi po jedan kompjuter pa mu je trebao moj savjet u vezi toga. Tom prilikom je Radovan, u mom prisustvu, rekao:

    "SDS nije uradila gotovo ništa da dobije ove izbore. Srpski narod se prepao SDA plakata kojima su bili izlijepljeni gradovi, te su glasali za SDS i iz straha od islamizacije Bosne."

    Eto, ovo pravilo je najbolje opisao Njutn u svom "Zakonu akcije i reakcije." Ista greška, ja bih rekao još pogubnija, se desila u Bosni nakon građanskog rata. Vjerujem da će kroz dvadesetak godina i pošteni muslimanski istoričari konstantovati da je islamska politika nakon 1995. godine bila apsolutno pogrešna. Umjesto torture, sudskih represalija i instrumentalizacije Haga u cilju zastrašivanja demobilisanih srpskih boraca sa Hagom, trebali ste biti inicijatore otvorenog sagledavanja činjeničnog stanja: uraditi tačan popis žrtava, osuditi sve ratne zločince bez obzira na nacionalnost, proglasiti Sarajevo "otvorenim gradom" u kome ravnopravno žive sva tri naroda, ne praviti cirkus od Potočara... Na ovaj način biste, žrtvujući pješaka imali šansu da matirate ostala dva naroda u Bosni, i tako dobijete šansu da stvorite jednu suverenu i stabilnu državu. Umjesto toga, sada imamo tri glavna grada i zatvoreni smo u svoje kantonsko-entitetske torove. I što je najgore - mrzimo jedni druge više nego ikada. Umjesto da jedni drugima želimo sve najbolje, u svojoj bijedi se najviše naslađujemo kad "komšiji crkne krava". Kontrolu nad našom sudbinom imaju svi, izuzev nas samih, a strane sile (uključujući i narkomanku Anđelinu Džoli) su nas doveli u situaciju da se manje "volimo" sada nego što smo se "voljeli" dok smo jedni druge gledali preko puščanog nišana.

    Ako si bar ti pokušao da me shvatiš, onda ovih mojih petnaestak minuta koje sam proveo pišuši ovaj tekst i nije bilo uzaludno potrošeno vrijeme. Ako si me bar saslušao, možda ćeš me bar nekada i shvatiti. A onda će biti kao u onoj poslovici zemljaka Anđeline Džoli koja kaže: "One person at the time!".

    Da smo mi Srbi svakim danom sve dalje od vas muslimana pokazaću ti i jedim primjerom. Veliki broj Sokočana zna da je u toku rata u mojoj porodičnoj kući na Sokocu pune tri godine boravio Ismet Kurbašić iz sela Vučkovac, mislim da je to kod Gradačca. O njemu sam napisao i jednu priču, koju možeš pročitati ako klikneš ovdje. Sa Ismetom sam djelio i poslednju koricu hljeba, sve dok nisam uspio da ga 1994. godine prebaciti u njegov rodni kraj. Od tada pa do danas smo postali mnogo gori narod. Primjera radi, ja tako nešto danas ne bih uradio ni za koga, a pogotovu ne za muslimana.

    Da te podsjetim na par istorijskih činjenica:

    1) Kraljevina Jugoslavija se raspala jer Beograd nije imao razumjevanja za lokalnu samoupravu. Srezovima su rukovodili kraljevi povjerenici, koji su slati u provincije iz Beograda, a koji nisu imali razumjevanja za lokalne etničko-kulturne razlike. Kralj je "kanalisao" sva politička mišljenja i forsirao koncept "jugoslovenske nacije".

    2) Komunistička Jugoslavija se raspala zbog jednoumlja, kanalisanog Titovim stavovima. Tito je okupio oko sebe ljude koji su slijepo slušali njegove "genijalne" ideje a koji nisu imali tolerancije ni za kavu razliku u mišljenjima. Tito je forsirao ideju "bratstva i jedinstva" i koncept "jugoslovenske nacije".

    3) I Bosna će jednog dana propasti zbog centralizacije vlasti i jednoumlja. Za razliku od prethodna dva sistema, u kojima je vladalo jednoumlje političkih stavova, u Bosni vlada jednoumlje jednog naroda, i to muslimanskog. Muslimanski političari forsiraju ideju "zajedničkog suživota" i "bosanske nacije" uz neprekidnu torturu srpskog naroda, koju nesebično podržavaju velike sile i strani mediji.

    Istorija nas uči još jednu gorku činjenicu: ni jedna tortura nije vječno trajala i sve države zasnovane na ovom principu su propale, ili će jednog dana raspasti.
    dobrinja- 66602 - 03.03.2012 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Srpski gubici na Dobrinji


    Dobrinjac,

    Kada sam ti rekao da je akcije oslobađanja Dobrinje bila loše organizovana, prije svega sam mislio na jako velike gubitke sa srpske strane. Moja procjena je da smo tom prilikom izgubili oko 32 borca, a moguće da je broj i veći ako se računaju i ranjenici koji su umrli po bolnicama. Treba da znaš da pri tome u ovu brojku ne uključujem borce koji su poginuli u borbama koje su vođene nakon 21. juna 1992. godine. U mojoj evidenciji imam sledeće borce:

    1. Aleksandar Novak, Sarajevo, 17. 06. 1992.
    2. Predrag Tomić, Sokolac, 21. 06. 1992.
    3. Anđelko Bjelica, Vojkovići, 18. 06. 1992.
    4. Žarko Botić, Vojkovići, 20. 06. 1992
    5. Todor Dubovina, Vojkovići, 21. 06. 1992.
    6. Dragomir Krsman, Vojkovići, 19. 06. 1992.
    7. Radoslav Moćević, Vojkovići, 20. 06. 1992.
    8. Mirko Sikima, Vojkovići, 20. 06. 1992.
    9. Žarko Vuković, Vojkovići, 19. 06. 1992.


    Akcija je zvanično završena 21. juna, jer sledećih dana se obustavljaju sva ofanzivna dejstva i prelazi u odbranu. Ipak, u smjeni iz Sokoca, 27. juna 1992. godine na Dobrinji su poginuli i sledeći borci:

    1. Rajko Cvijetić, Sokolac, 27. 06. 1992.
    2. Srdjan Beatović, Sokolac, 27. 06. 1992.
    3. Dragan Đurević, Sokolac, 27. 06. 1992.
    4. Veljko Sekulić, Sokolac, 27. 06. 1992.


    Na žalost, ostale podatke nemam sređene, pa ti trenutno ne mogu dati spisak svih boraca koji su poginuli u toj akciji. Ovo se, prije svega, odnosi na Ilidžu, i djelimično Hadžiće i Rajlovac.

    Ilidžanska policija je odradila javiše posla u toj akciji i mislim da su imali šest poginulih. Pored toga, Brne je imao jednog poginulog, mislim da je bio dobrovoljac iz Srbije.

    Dosta ljudstva je izgubljeno nepotrebno, rekao bih čak i uzaludno. Ispričaću ti jednu nevjerovatnu priču.

    Jeftino izgubljena glava

    Jednom prilikom sam, vozeći se na relaciji Pale - Sokolac, sjedio iza vozača. Bješe to nekakav mršav čovjek, u kasnim tridesetim godinama, sa kratko štucovanom bradom i urednom frizurom.

    Kasnije sam saznao da je bio radnik jednog preduzeća iz Sarajeva, koji je dva mjeseca pred početak rata zadužio nov autobus. Kada je rat počeo, otišao je u njihovu garažu i na lažni nalog dovezao svoje "radno mjesto" na Pale. Tamo je ucjenio direktora jednog preduzeća da će im dati autobus ako dobije rješenje za radnu obavezu. I tako i bješe - ovaj čova je do kraja rata vozio svoj autobus.

    Elem, ono što je posebno bilo upadljivo na tom čovjeku je bilo - njegovo odjelo. Sve je na njemu bjše crno: košulja, prsluk, pantalone, pa čak i na vješalici uredno složeni sako.

    I opet znatiželja proradi u meni, pa ga upitah:

  • "Izvini, a za kim nosiš crnjinu?"

  • "Za bratom" - odgovori vozač.

  • "A gdje ti je poginuo brat?" - upitah.

  • "Na Aerodromskom naselju, 20. juna, još malo pa će mu biti 40 dana."

  • "A kako ti se zove brat?" - ponovo upitah.

  • "Zoran ...." - odgovori on.

    Obuze me nekakva čudna jeza. Zoranovo prezime probudi u meni uspomene na dan njegove pogibije, trenutak koji nikada neću zaboraviti! Zoran bješe prvi srpski borac koji je umro na mojim rukama.

    U sjećanjima se vratih na taj dan. Brujanje transportera sa Aerodromskog naselja je tih dana značio samo jedno - donosio je još ranjenih i poginulih. Hrabri vozač tog transportera, inače stacioniran u kasarni "Orao", obraćajući se meni povika:

  • šta čekaš, driži ga, moram nazad ima još ranjenih!

    U istom trenutku, otvoriše se zadnja vrata transportera i iz njega izađe jedan vojnik, pretpostavih Zoranov saborac. Zoran je ležao na podu. Uhvatih ga za ramena i izvukoh iz vozila. Njegov pratilac ga pridrža za noge, te ga bezbjedno spustismo na zemlju.

    Sve vrijeme, dok sam držao Zorana za ramena, on je desnom rukom trljao glavu. Na Zoranovom čelu primjetih jednu malu tačku, ne veću od zrna kafe, iz koje je curila krv izmješana sa mozgom.

    U tom trenutku, pritrča nam nekakav doktor koji mi naredi da se sklonim. Priđe Zoranu, opipa mu potiljak pa rutinski reče:

  • "Gotov je! Nema izlazne rane. Ovo je malokalibarski metak zabranjen po Ženevskoj konvenciji."

    Pogledah na svoju uniformu! Rukavi su mi bili crveni, ili bolje reći pokriveni ljudskim mozgom, jer je Zoran u samrtnom ropcu nekontrolisano mlatarao rukama, pokušavajući da "ukloni" metak iz njegove glave!

  • "Hajde uzmi moj tamić, pa ga odvezi do groblja" - reče mi Brne, koji je tih dana iz aerodromske zgrade "nadgledao" operaciju svojih boraca.

    Ni sada mi nije jasno kako sam uspio da, tada već hladno Zoranovo tijelo, odvezem do groblja. Vjerovatno sam nekoga usput pitao u kom pravcu da vozim. Nemam nikakvih sjećanja na to moje putovanje.

    Na kapiji groblja me dočeka stražar koji mi pomože da Zorana odnesem do mrtvačnice. Nakon toga krenuh nazad. Za trenutak pomislih da bih trebao da pitam onog stražara da mi da kakav revers, ali prije nego što mi riječi i pređoše preko jezika, odmahnuh rukom i nastavih da vozim. U ratu ljudski život nema nikakvu cijenu, a mrtve niko ne broji niti za njih odgovara!

    Nakon toga, zaustavih se kod prve česme, oprah ruke, a potom i rukave na uniformi. Nakon toga ponovo oprah ruke. Prao sam ih bar petnaestak minuta, a nastavio sam da ih nenormalno dugo perem i u narednih nekoliko mjeseci.

    Na Aerodromu zatekoh jednog borca kako jede mesni narezak. Sama pomisao na hranu, i pogled na moje ruke, natjera me da povraćam i povraćam i povraćam... Bar tri dana nisam ništa jeo.

    Kada se malo pribrah, reče mi onaj vojnik:

  • "E, moj brale, nećeš vjerovati kako čovjek jeftino izgubi glavu! Tek što krenusmo u akciju, on uđe u jednu garažu i pokuša da upali nekakav auto. I tek što sjede u njega, snajperista sa zgrade preko puta ga kroz šoferšajbnu pogodi tačno u čelo. Najgore od svega je upravo to što čovjek izgubi glavu zbog nekakve stare škode. Ej, škoda, nikav auto!"

    Svoju vožnju sam završio a da sa vozačom autobusa više nisam progovorio ni jednu jedinu riječ. Nikada mu nisam rekao da je njegov brat umro na mojim rukama, a vozio sam se sa njim još mnogo puta u toku, a i poslije rata.

    Zorana nikada nisam, a i ne mogu zaboraviti. Ponekad u crkvi zapalim svijeću i za njega. I dok stojim tamo, upijajući miris tamljana, razmišljam o Zoranovoj jeftino izgubljenoj glavi. Nemojte pogrešno da me shvatite, ja njega uopšte ne osuđujem. U ratu sam shvatio da su ljudi spremni mnogo štošta da učine da bi svojim porodicama obezbjedili preživljavanje. Samo onaj ko je prošao kroz ta teška vremena može da shvati i oprosti i ono što je za obične ljude neshvatljivo i neoprostivo.
  • dobrinja- 66444 - 02.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Transporter na Dobrinji


    Ja sam bio napravio lapsus pa ubacio ono sa "motorolom", ali eto to smo objasnili.

    Pitaš me o Feridu? Feridu Mujezinoviću? Nije on iz Sandžaka uopšte. To si ti pogriješio podosta Tvoj stan je koliko shvatih bio u zgradi gdje je na ćošku zgrade u garaži-poslovnom prostoru prije rata nalazila se videoteka? A ako je to tvoj stan, onda nisu ti u stanu bile nikakve Laste, niti komanda nekih jedinica vezanih za tunel. Bilo je nešto, ali ne to što ti misliš. Znam onda i koji ti je stan.

    Pitas me za mjesto pogibije tvog rodjaka? Poginuo je u zgradi gdje je prije rata se nalazio bilijar klub "Macho". Pretpostavljam da znaš gdje se nalazio taj klub? Poginuo je u podrumu te zgrade, ako treba opet ti ponavljam, mogu ti opisati njegovu pogibiju u detalje. Bio sam 3 metra od njega u trenutku kad je poginuo.

    Eh, sad kažeš da sam dotakao jednu interesantnu temu, "pogibija" vojnika iz slučaja "transporter". Hoćeš da saznaš dio istine o tome, i da je prihvatiš onakvu kakva zaista jeste, ili i dalje da ljudi žive u zabludi i propagandi koja im je plasirana? Ako želiš, mogu i to do u detalje da ti opišem.

    Evo ti samo jedan dio detalja. Nisu to bili mladi vojnici! Uostalom, pogledaj njihova godišta rođenja. Ti koji su zarobljeni tada, iz Dobrinje su izašli živi. Dva do tri sata prije njihovog zarobljavanja, prošli su tom istom cestom i pucali po naselju, gdje su pri povratku sa Ilidže zarobljeni, a kolona ostalih oklopnih vozila je ispalila, ostavljajući ih na cjedilu, u kanalu sa spadnutom gusjenicom. Na kraju se ispostavilo da je ta posada platila za sve ono što su drugi uradili samo par sati prije toga.

    To ti je druže istina!

    Tenk koji je išao iza njih, ostavio ih je na cjedilu! I da znaš, vjeruj mi, nije ih Ferid ubio. Nije da ga branim, ali vjeruj da nije. Ima on nekih drugih aferima, ali što se tiče njih, tu nije ruke okaljao. Ko kaže drugačije, vjeruj mi da laže.

    Ipak forum možda i nije prikladno mjesto za ovakve teme.

    Što se tiče priče o starcu, informacija koju si "imao" nije bila tačna. Nije tačna u smislu da su ti ljudi ubijeni u Dobrinji. Iz Dobrinje su izašli živi! A to da su ubijeni, vjerovatno jesu, ali gdje i na koji način, to ne znam.

    Htio sam diskutovati o vašim gubicima tokom nekih borbi, od 5 maja, 17-21 juna, 18 decembra itd.. .

    Ali izgleda ti o tome ništa ne znaš iz prve ruke ili...?



    Dobrinjac,

    ako znaš za stan, možda znaš i za moje slike. Dao bih i 500 maraka kada bi mi neko od tvojih pomogao da nađem slike koje sam imao u stanu. Ništa vrijedno, ali meni mnogo znače.

    Odmah da ti kažem, u mojoj zgradi nije bila videoteka, nego nekakva poljoprivredna apoteka. Možda je prije 1990. godine tu i bila videoteka, ali se toga ne sjećam. Sjećam se samo te nekakve apoteke. Opet ponavljam, moj stan je bio upravo nasuprot kapije u Feridovu radionicu. Živio sam u srednjem ulazu, preko puta jednog Srbina iz Kalinovika, koji je rat proveo u Čačku.

    Od starih stanara u mojoj zgradi živi samo jedna porodica u prizemlju. Jednom prilikom sam platio neku agenciju da pokušaju da pronađu nešto od dokumentacije/slika iz stana. Niko od starih stanara u ulazu tu više živi, osim ovih u prizemlju. Bili su neki mnogo fini ljudi, "tvoji", ali su me čak i pozdravili.

    Što se privatnih razgovora tiče, tu nema problema. Moj email je slavicnetŽhotmail.com, pa se javi. Ja nemam nikakvih problema da diskutujem o bilo čemu, a i ne bih volio da Predragova kćerka svašta čita. Mislim da je i ovo previše.

    Imam i nekih informacija o 5. maju, ili bar znam da je bio taj datum. Pošto vidim da si iz tog kraja mislim da znam i za koga se interesuješ.

    O dešavanjima oko 18. decembru ne znam ama baš ništa. Međutim, nemoj da gubiš nadu. Prije ili kasnije neko će se javiti. Bar je tako bilo do sada!

    P.S. Imam još nekoliko priča da ti ispričam u vezi tih događaja na Dobrinji, pa nastavi da pišeš, interesovaće te...
    dobrinja- 66422 - 02.03.2012 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    O Feridu sa Dobrinje


    Dobrinjac,






    Predrag Tomić
    1965-1992
    ne treba ni ti da budeš na kraj srca i da sve stvari shvataš negativno. Način na koju si opisao Predragovu pogibiju, tipa "pozvao motorolom" izazvalo je u meni reakciju onakvu kakva jeste, i ja sam samo htio da pojasnim neke stvari. Ponavljam: na motorolu se javljao jedan drugi tip, mnogo krupniji od Predraga i obučen u istu ovakvu uniformu kao Predrag na slici. Mislim da je taj "vođa grupe" u to vrijeme imao i gustu, crnu bradu.


    Zamolio bih te da mi tačno objasniš na kom mjestu je poginuo Predrag. Moj stan je bio u Ulici Marksa i Engelsa broj 5, ulaz tačno ispred Feridove kapije. Na trećem spratu te zgrade sam imao četvorosoban stan u vlasništvu. U toku rata u njemu je bila nekakva "komanda tunela", mislim da se radilo o "Lastama".

    Bio bih ti zahvalan ako bi mi dao tačnu adresu, ulicu i broj zgrade kod koje je poginuo.

    Inače, taj Ferid je bio mnogo gadan čovjek, mislim da je bio iz Novog Pazara, tačnije sela Gornje Sebečevo, iz istog sela odakle je i Ganić. Jedan od mojih najboljih drugova sa studija u Beogradu, vjerovao ili ne i on je bio musliman iz tog istog sela, bi ponekad dolazio iz Pazara sa ogromnom količinom deviza (svi Novopazarci su bili šverceri deviza). Zbog prirode svoga posla nije smio da odsjedne u hotelu pa je sa punom torbom maraka dolazio kod mene. Naravno, ja o tom njegovom poslu to vrijeme ništa nisam znao! Jednom prilikom je, uoči samog rata, sa moje terase prepoznao Ferida i odmah otišao da se pozdravi sa njim.

    Nekoliko mjeseci nakon toga, u prvim danima rata, Ferid i njegov sin su pokucali na vrata mog stana i zaprijetili djevojkama koje su radile kod mene da će pucati ako bilo ko izađe na terasu. Ja sam dosta razmišljao zbog čega je on to uradio, jer nisam bio osoba koja se mnogo ekspnira. Jedini zaključak do kog sam došao je da mu je smetalo što sam u stanu stalno pravio žurke, pa smo sa svojim prijateljima često izlazili na terasu da pijemo pivo i pričamo. Ponekad bi nas na toj maloj terasi bili i po 4 do 5 muškaraca.

    Dotakao si jednu veoma interesantnu temu: pogibija onih pet mladih vojnika u transpoteru na Dobrinji. Ne znam šta su radili tamo, ali znam da im je spala gusjenica i da su morali da izađu iz vozila. Detalji tog događaja mi nisu poznati, ali znam da su ubijeni na licu mjesta i da je upravo Ferid bio glavni akter tog događaja, tj. da ih je on ubio uprkos činjenici da su se prije toga predali.

    Ovo nije priča rekla-kazala, ovo je informacija iz prve ruke, koju sam dobio od jednog očevica još u ljeto 1992. godine.

    A sada jedna druga priča:

    Bila je zima 1993. godine. Stopirah na Palama neki vojni kamion, koji je išao u pravcu Sokoca. Pod ceradom bješe nekoliko putnika, a među njima i jedan starac. Ustvari, ako malo bolje razmislim on i nije bio baš nekakav starac, nego je samo tako izgledao: mršavo lice, ispod sijede brade ukazivali su se isušeni obrazi. Ipak, na tom njegovom licu najupečatljivije su bile oči. Izvirala je iz njih nekakva čudna tuga, koja nikako nije mogla da ostane nezapažena.

    I upravo zbog ovog njegovog upadljivog izgleda, sjedoh nasuprot njega, mada je u Dajcu bilo puno slobodnog mjesta. Inače, moram da priznam da spadam u onu vrstu ljudi koji su jako znatiželjni, ne zbog toda da bi se naslađivali tuđom nevoljom, više zbog toga što želim da ljudima pomognem.

    U razgovoru saznadoh da taj jadni čovjek već godinu dana hoda po Sarajevu pokušavajući da pronađe svoga sina jedinca koji je "zarobljen" na Dobrinji "kada je sa transportera spala gusjenica". Priča mi čovjek da su mu muslimani rekli da je njegov sin u "Viktor Bubnju" i da ima neku vezu preko koje bi mogao da ga razmjeni.

    Sjedio sam zapanjen! Nisam znao šta da uradim. Premotavam u glavi sjećanje na razgovor sa jednim Srbinom koji je, dok je prinudno kopao rovove po Dobrinji, bio svjedok tih ubistava i razmišljam da li da tom sirotom starcu ubijem i poslednju nadu da će jednoga dana ponovo zagrliti svoga sina ili da ga pustim da uzaludno luta po gradu pokušavajući da sazna istinu.

    U tom trenutku kamion se zaustavi na Ravnoj Romaniji. Starac se ljubazno pozdravi, spretno iskoči na put, a potom zamače u šumu.


    Možda za tebe ova priča nema nikakvu poentu. Međutim, ovaj događaj me već dvadesetak godina progoni, osjećam krivicu što tom prerano ostarjelom čovjeku nisam rekao ono što sam znao u tom trenutku - bez obzira što nisam 100% bio siguran da li je ta informacija bila istina ili laž.

    Zbog toga te danas pitam, da li je informacija koju sam ja imao bila tačna? Interesuje me i da li bi ti postupio isto, tj. prećutao ono što si znao?

    Htio bih da još jednom ponovim da nisam učestvovao u akciji na Dobrinju, a tamo sam došao tako što sam pobjegao sa Pala gdje sam bio na radnoj obavezi. U ratu su drugi bježali iz rova u fotelje i radnu obavezu, dok sam ja bio jedan od rijetkih koji su srljali u situacije u kojima se lako može izgubiti glava. Na Dobrinji sam se ta tri-četiri dana našao svojom voljom jer sam vjerovao da će to područje oko moga stana biti oslobođeno, tako da ću moći da se vratim u njega.

    Iz sadašnje perspektive mogu samo reći da su me dobre vile pronosale kroz rat. Zbog moje reputacije dobrog poznavaoca kompjutera (radio sam na Ekonomskom fakultetu i FPN sa Zlatkom Lagumdžijom) za mene su se otimali i ministri iz Vlade Republike Srpske ali i visoki oficiri Vojske Republike Srpske, pa sam njihovom voljom u ratu bio radio druge poslove tako da nisam imao puno prilike da budem ratnik u rovu.

    Ipak, na osnovu svog vlastitog iskustva, jednom prilikom sam rekao:

    "Čovjek koji samo jednu noć provede u rovu u kome se stalno puca i gine, sledećeg jutra će shvatiti da je postao sasvim drugi čovjek!".

    Slažem se da je akcija na Aerodromsko naselje bila jako loše organizovana sa srpske strane. Komanda je bila očajna i mislim da su operaciju vodili nekakav kapetan koji je kontrolisao aerodrom i Tomo Kovač. Ipak, treba da znaš da je ovo neprovjerena informacija, samo sam tako čuo dok sam bio na aerodromu.

    Toliko za početak!
    dobrinja- 66402 - 02.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Aerodromsko naselje - jun 1992


    Kao prvo, nisam očekivao ovako brz odgovor i nadam se da će ova polemika ili razmjenjivanje informacija krenuti u pravom smjeru, a ne po onome rekla-kazala sa preuveličavanjem nekih stvari. Ja shvatam da bi mnogi željeli da izvrše promociju srpskog junaštva ili pak junaštva branilaca, ali bih želio samo da baratamo činjenicama. Izgleda da si me u samom startu pogrešno shvatio, ili možda želis da me pogrešno shvatiš vezano za pogibiju tvog rođaka Tomića.

    Nisam rekao da sam čuo Predraga preko motorole. Čuo sam ga uživo jer sam bio udaljen od njega par metara, vjerovao ti meni ili ne. Bio nam je okrenut leđima kada je nekome od svojih govorio:

  • "Šaljite nam transporter da nas izvlači, poginućemo svi!"

    Tada je primio rafal u leđa od jednog mog suborca, ali već narednih sekundi iz vašeg pravca među nas je doletjela vaša bomba. Ovo što ti ja pričam, ovo ti je istina bez obzira ponavljam ti opet, vjerovao ti meni ili ne. Ako te budu interesovali mnogi detalji o borbama od 17-tog do 21-vog, tu smo da razmjenimo informacije.

    Kažeš da je veliki broj stanovnika naselja evakuisan iz sigurnosnih razloga. Cenzurisao ti moj sledeći odgovor ili ne, ali tvoja tvrdnja ne odgovara istini. Zašto? Pa jednostavno zato što su kasnije dosta muslimanski civila koji su tada zarobljeni, evakuisani iz masovnih grobnica. Ima doduše i onih koji su uspjeli da prežive logor na Kuli, a isto tako i mnogi za kojima se dan danas traga. Ovo je istina, i ovo su činjenice. Svidjalo se to nekome ili ne.

    Ako pričaš o držanju linije navečer 17-tog prema Dobrinji, pa naši se sve do 19-tog nisu bili povukli iz naselja i zbog toga je dolazilo do sporadičnih susreta, uličnih zasjeda i svačega nečega. Koliko sam ja bio shvatio, a i danas mislim tako, i kod vas nije bila komanda nešto posebno. Imam osjećaj da se i kod vas išlo na O-RUK pa šta bude, bude.

    Kažeš da su naši doveli pojačanja iz grada? Ne, nikakva pojačanja iz grada prva dva dana nisu stizala. Tek trećeg dana stiglo je par momaka iz jedinice "Crne Mambe", jedinica lokalnog karaktera, koja je bila pod komandom Juke Prazine. Njihova glavna preokupacija je bila da pljačkaju stvari po napuštenim stanovima.

    Kada ste vi krenuli 21-vog sa transporterima i tenkovima, oni su se noge uhvatili. Ali na neki način zahvaljujuci njima, Dobrinja i C5 je odbranjeno. Objasnim ti ako budeš želio i kako to "zahvaljujući njima"...

    Vidim buni te naziv C5. Pa C5 je naziv naselja gdje je Feridova kuca-radionica. Eto kažes živio si tu, a nisi znao gdje si živio. Pretpostavljam da s ti je ulica bila Marksa i Engelsa? Ako me pamcenje dobro služi. C4 naselje je drugi naziv za Aerodromsko naselje, dok valjda znaš da se Dobrinja dijeli na Dobrinju 1, 2, 3, 4 i 5? Ali otom potom.

    I eto kažeš da se poslije par dana nije moglo nista uraditi. Pa niste mogli uraditi ništa ne zbog toga što su došle kako ti kažeš "nase najiskusnije jedinice". Vjeruješ li mi a nikakvih jedinica nama nije došlo u ispomoć, a pogotovo tih iskusnih kako ti kažeš, već jednostavno desile su se dvije stvari. Prvo i osnovno pravilo ratovanja koje ste vi zanemarili bilo je to, da smo mi u Dobrinji bili opkoljeni. A kad nekoga hoćeš da pobjediš, moraš mu pružiti mogućnost da se povuče ili da bježi. Mi nismo imali kud! Pošto nismo imali kud, morali smo se braniti, pa tamam kad bi svi izginuli. Iza nas su bili civili, žene i djeca. Opkoljeni! Nemaš kud, braniš se dok imaš i zadnji metak. A 21-vog nam je već bilo nestalo municije.

    Opet bih želio da ova diskusija pođe u pravom smjeru, bez nekih lažnih činjenica i vrijeđanja. Samo želim ako i vi želite, da razmjenimo par informacija. Do vas je.

    Na ovu temu se mnogo toga jos može reći. Od pogibije mnogih vaših pojedinaca, posada transportera, upada u naselje, kasnijih akcija, sahranjenih boraca itd, itd...

    Pozdrav i nadam se da idemo dalje sa temom:)
  • dobrinja- 66205 - 01.03.2012 : Dobrinjac Sarajevo - best (0)

    Aerodromsko naselje


    Slucajno nabasah na ovaj sajt, pa pročitah neke stvari vezane za dešavanja u okolini Aerodromskog naselja i pogibije nekih vaših boraca u tom rejonu. Ja sam bio jedan od branilaca Aerodromskog naselja i Dobrinje, pogotovo u periodu od 5 maja, pa 17. 06, 21. 06 itd kad su vođene neke bitke. Interesuje me ima li ima neko sa vaše strane ko je učestvovao u tim akcijama pa da objektivno razmjenimo par informacija, a ako bi se dijalog vodio u pravom smjeru možda bih i ja mogao vama dati neke informacije koje bi nekome bile od koristi.

    Administrator ove stranice može slobodno da objavi moj mail, ako bi nekome trebao zbog lakše komunikacije.

    Znam kada i gdje ja poginuo Predrag Tomić, nije poginuo na Dobrinji 3 kako se ovde pise, već je poginuo u vašem napadu na naselje C5. Bio sam lično prisutan na drugoj strani, kada su se na tom mjestu vodile bukvalno borbe prsa u prsa. Ubijen je rafalom, u bijeloj zgradi koja je odmah pored magistralnog puta Sarajevo-Foča. Uoči same pogibije, na par sekundi, tražio je motorolom da se pošalje transporter da se možete izvući jer je akcija za vas pošla u krivom smjeru...



    Dobrinjac,

    hvala ti na informacijama. Ipak, moram da te ispravim! Predrag Tomić nije imao motorolu i nisi mogao čuti njega, nego glas jedne druge osobe iz njegove jedinice. Ovo je jedna od vaših "hormonskih terapija" da ste ubili srpskog "komandanta". Moj rođo jeste bio izuzetno hrabar borac, pripadnik izuzetno dobre specijalne jedinice, ali nije imao motorolu.

    Sve do Predragove pogibije i ja sam bio na Aerodromskom naselju, ali nisam učestvovao u borbama.

    Prvog dana akcija je krenula jako dobro! Mada je mnogo osoba znalo za nju, izgleda da to vama niko nije dojavio. Najprije su specijalci, 17. juna 1992. godine u 3:05 u jutranjim časovima zauzeli Zlatište, a par sati kasnije je krenula i akcija na Aerodromsko naselje.

    Prvoga dana sve se odvijalo jako dobro. Osvojen je veliki prostor, uključujući i Ulicu Akifa Šeremeta. Veliki broj stanovnika ovog naselja je evakuisan (iz sigurnosnih razloga) u zgradu Aerodroma, a kasnije su prebačeni kamionima na neku destinaciju, mislim da se radilo o Kuli. Napominjem da su na kamione trpani svi, čak i Srbi. Lično sam bio siguran kada se jedan zarobljeni Srbin bunio, ali mu je neki starješina odbrusio da svi moraju na destinaciju, pa neka se tamo razjašnjavaju ko je ko. Siguran sam da se nikome od civila nije ništa desilo, a bilo bi mi drago i da se javi neko od onih ko je bio na tim kamionima.

    U večernjim satima na liniju je dovedena smjena, a među njima i "borci" sa radne obaveze. Tu su se našli i radnici sa Ilidže, Blažuja, Hadžića i drugih mjesta. Njihov zadatak je bio da tu noć održe liniju fronta prema Dobrinji i sačuvaju zauzete pozicije.

    Međutim, vaši komandanti su doveli pojačanje iz grada, i u jednom snažnom kontra-napadu su vrlo lako razbili liniju "radničkog bataljona". Mislim da su sa linije među prvima pobjegli "borci" iz Vojkovića, radnici Famosa. Vidio sam ih u ranim jutarnjim časovima, a neke sam i lično poznavao. Izgledali su prepašeni, u novim vojničkim uniformama i šljemovima na glavi, gas-maskama za pojasom. Ma šta da ti kažem, odmah se vidilo da im je ta akcija bila i njihovo vatreno krštenje.

    U sledeća dva dana borbe su nastavljene, ali bez značajnijih pomjeranja linije fronta. Na kraju trećeg dana se već vidjelo da se tu više ništa ne može uraditi jer ste vi na liniju doveli svoje najiskusnije jedinice.

    Nakon pogibije Predraga Tomića, 21. juna 1992. godine, borbe su počele da jenjavaju. Izgleda da su naši (a i vaši) komandanti shvatili da se tu više ništa ne može uraditi. Vi ste se odrekli Aerodromskog naselja a mi nade da će Dobrinja biti naša.

    Ja sam imao stan zgradi preko puta Feridove radionice, tj. kuće iz koje je prokopan tunel. Od mog ulaza ta tvoja faza C5 ne može biti dalje od 150 metara. Moj problem je što ovi, koji su bili sa Predragom, uopšte ne poznaju Dobrinju pa mi nisu mogli tačno objasniti gdje je Predrag poginuo.

    Kao što rekoh, poznajem dosta boraca iz Predragove ekipe, svi su Bogu hvala živi i još guraju uzbrdo, pa pitaj ako te nešto interesuje. Dobićeš odgovor iz prve ruke.
    dobrinja- 35942 - 24.07.2011 : Tjm Tm Preko bare - best (0)

    Dobrinja '92


    Ne znam gdje bi trebao da se "smjesti" ovaj post, ali bih voljela da nije bas na glavnoj stranici, već na nekoj "stručnoj", jer tražim pravdu za svoju dušu. A pravde, nažalost, malo ima.

    U par navrata sam obilazila ovaj sajt uglavnom čitajući ratne priče o tužnim sudbinama, o ratnim herojima i profiterima, izdajnicima, žrtvama itd. Ovo je prvi put da pišem.

    Čitajući spisak nestadalih i ubijenih Srba u Sarajevu, u "opsadi Sarajeva", na skoro svakoj stranici nailazim na po jednog / jednu ili više osoba zatvaranih i ubijenih u "Viktor Bubnju", a o Dobrinji i "Suncu", da ne pričam. Među njima i par mojih komšija. Čini mi se da ću do kraja života sanjati Dobrinju, rat i riječi "Viktor Bubanj" i "Sunce". Naime, tokom '92 godine moja majka je dvaput odvođena u ta dva zatvora na moje oči. Mene su nasilno odvajali od nje i ostavljali samu, kao taoca očigledno, a bila sam samo djevojčica koja je morala da preko noći odraste jer nije imala drugog izbora. Ta golgota, i moja i majčina, je trajala par mjeseci. Ona je mučena i ubijana u zatvoru od strane, u spisku pomenutog, Zisa, za kog mislim da se prezivao Kapetanović, i Čela ( jednog, drugog i koliko god da ih je bilo)... Sa druge strane, mene su mučili i verbalno i fizički, ispitivanjem u ničijem prisustvu, nasilnim primoravanjem da gledam pljačku našeg stana, kao i ostalih nedaća...

    Zahvaljujući Bogu, nadi, vjeri i dobrim ljudima izvukle smo žive glave, iako je za nama bila raspisana potjernica. Zavedene smo obje u spisak logoraša kao jedan od svega dva takva slučaja za vrijeme rata u BiH gdje je majka odvojena od djeteta...

    Ovo pišem samo da se zna, mada to u potpunosti ne ispunjava neki unutrašnji mir. Nije mi namjera da se žalim, jer svako ima svoju ratnu priču a svakome je njegova muka najveća. Pišem jer želim da saznam da li postoji mogućnost da se taj Zis, Goran Tičić, pa izvjesni Fejsal, Sehalići, Kanlići i ostala kompanija nađu pred sudom, ali ne Sarajevskim?. Da li negdje postoji spisak tih idiota da se zna puno ime i prezime i ostali podaci o njima? Da li i ovde na forumu postoje ljudi koji su proživjeli pakao Dobrinje, a koji bi možda mogli da kažu dodadne informacije o tim ljudima?

    Kada dođem u Sarajevo ne zalazim u Dobrinju. Iz Centra i Koševa pamtim neko ljepše djetinstvo pa mi je lakše da se tamo muvam. Da bogdo nikada nismo ni napustili Fuada Midžića.

    Ja znam da će Bog uzeti stvar u svoje ruke, ako već nije. Raspitujem se isljučivo iz ličnih razloga, jer ne želim više da sanjam demone iz prošlosti, kao što to već radim zadnjih 19 godina...

    Poštovana,

    kao prvo, ne slažem se sa tobom da treba ćutati. Mišljenja sam da srpsku golgotu treba objelodaniti, a svako bi trebao da da svoj doprinos tom svetom cilju. Siguran sam da će se i ostali posjetioci ove stranice složiti da ti jako lijepo pišeš pa bi uz malo truda sa tvoje strane jednoga dana možda mogla postati i srpska Ana Frank. Predložio bih ti da za početak pišeš na ovom portalu, a potom objaviš i knjigu ako budeš imala dovoljno materijala za nju.

    Još jednom da podsjetim tebe, a i sve ostale posjetioce ovog foruma, da svi tekstovi izlaze na "glavnoj stranici" ali da trajno ostaju na jednoj od specijalizovanih stranica, koje kreiram po potrebi. Ukoliko nastaviš pisati, ti ćeš definitivno dobtiti tvoje mjesto na ovim stranicama jer to tvoji tekstovi i zaslužuju.

    Srdačan pozdrav od Željka Tomića.
    dobrinja- 25999 - 31.12.2010 : Paprica - best (0)

    Aerodromsko naselje


    Interesuje me da li je neko učestvovao u borbama za Aerodromsko naselje i šta se tamo događalo? U tim borbama su poginuli očevi dvojice mojih prijetalja, Srbi, a takođe i očevi nekoliko muslimanskih prijatelja.

    Unaprijed zahvalan.

    Idi na stranu - |1|2|