fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-BETANIJA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

betanija- 100961 - 21.07.2017 : Radica Vuković Kragujevac - best (0)

Zoran Vuković


Da, Vule je bio u 72. specijalnoj brigadi i decembra 1993. godine je bio u akciji u Sarajevu. Kada je jedinica iz Kovina prešla na Avalu, vratio se za Kragujevac.
betanija- 100799 - 21.06.2017 : Spiridon_Kopicl Beograd - best (0)

Prepadni bataljon Kovin


Molio bih vas da mi kažete, ukoliko znate, da li je u ovoj jedinici bio i Zoran Vuković - Vule iz Kragujevca?
betanija- 100269 - 22.04.2017 : Simke Bgd - best (0)

Vojnik 92/93


Ja sam bio u ovoj jedinici 92/93 godine kao vojnik septembarska klasa. Došao sam prekomandom iz Kovina gde je bi formiran odred za prepad. Od 300 vojnika nas 30-ak je posle fizičkih provera došlo u Pančevo, čuvenu kasarnu 5000. Komandant Milorad Stupar, zatim Miodrag Kapor. Najčasniji među njima bio je tada moj komandir čete Dundić Jovan.
betanija- 100266 - 21.04.2017 : Djordje K Preko Bare - best (0)

Pančevo 1988/89 vp 5000 prvi 13 st.


Bio sam od prvih specialaca, prvih orginal 13. Na svu sreću i nesreću predvideo sam šta će se desiti sa JNA i decembra 1989. godine sam napustio bivšu Jugoslaviju. Ovo sam uradio jer je moj otac preminuo i morao sam da vodim računao o mlađem bratu koji je imao samo 8 godina.

Već godinama pokušavam da pronađem moje drugove, nadam se da su živi i zravi : Aleksića iz Žitorađa, Žutoga, Kuma, Boleta, Usljebrku...

Đorđe
betanija- 99265 - 24.01.2017 : Zabranjeni - best (0)

RE: Betanija


Milane, šosto je kod Stupara u jedinici bilo dosta muslimana koji su koristili srpska imena tako je jedan Nijaz se zvao Ljubiša rodom iz Pljevalja. Nisam siguran za tvoje ime, a pošto sam bio učesnik ti događaja na Orahovom brijegu, mogu ti samo reći da ima nešto malo oko 2% tačne priče koju je napisao taj pisac TAMO NjIHOVIH FORUMA gdje sami sebe lažu nekim pričama koje prvo sami sebe ubjede da je to tako pa pišu.

Pokojini Ranko nije bio oficir ni izviđač, nego srpski borac koji je branio svoje ognjište. On čak nije ni motorolu imao, bio je obučen u običnu SMB uniformu. Ni jedan muslimanski vojnik nije zarobljen a pogotovu mučen jer smo jedva izvukli Šorka i Janjuša koji su bili sa Piksijem i ranjeni.

Motorolu su uzeli od Piksija kojeg su ranjenog mučili i ubili. Čak ni razlog dolaska ni napada na taj dio nije tačan jer sam čuo sasvim drugačije razloge. Natjerali nas da bježimo pa nama bi i odgovaralo da su krenuli u napad jer bi izašli iz rupa i to bi im bio kraj jer je veliki broj vojske oko 100 ljudi bio udaljen na 50 metara od događaja, a na konfiguraciski terenu kakav je Orahov Brijeg tu bi im bio kraj samo da su krenuli.

Eto tako, nemojte nasjedati da te dječije priče, mi jesmo tu loše prošli samo zbog komande kojom je Stupar vodio, ali da se bitka razvila drugačije bi bilo jer sam razvoj borbe mjenja naređenja, tada borci koji se bore vode bitku a ne komadanti.
betanija- 99245 - 23.01.2017 : Milan Podgorica - best (1)

Betanija (2. dio)


Piksi je zauvijek ostao ispod Orahovog brijega. Mnogi borci koji su bili slobodni, dobrovoljno su došli da pomognu svojoj braći u velikoj drami. Na vrh Orahovog brijega među prvima izašli su i pripadnici Stanice policije Vogošća i tu im gine jedan veliki borac, rahmetli Mehmed Mehmedović - sjeća se Enes Zeković.

U pobjedi na Orahovom brijegu spominje se i briljantna uloga boraca Zajke Bakije, Zaima Trnčića... Specijalci VJ, tokom operacije "Pancir 2", zarobili su na Betaniji dvojicu branilaca. Fahrudina Karavdića Fadana su odveli živog u Vogošću i nakon nekoliko dana ga izmasakrirali, dok su borcu pod nadimkom Ruža izvadili oko, iživljavali se po cijelom tijelu i bacili ga pred branioce kako bi ih psihološki dotukli.

Nesretni 21-godišnjak se nakon izvjesnog vremena probudio iz kome i dopuzao do svojih saboraca. Nakon desetak teških operativnih zahvata u Italiji Ruža je preživio. Za ovaj zločin nad ratnim zarobljenicima do danas niko nije odgovarao, niti je ko pokrenuo istragu protiv pukovnika Stupara i njegovih specijalaca.

Salemu Numanoviću, tadašnjem diverzantu 3. bataljona 1. slavne brigade Armije RBiH, pred oči stalno dolaze slike ove veličanstvene bitke i likovi njegovih saboraca koji nisu dočekali dane slobode.

  • Bila je to prava drama... Slušamo kako Piksi, iako odsječen, navodi granate na naše položaje u kući s crvenim krovom. Onda mi javimo našima sad će vas gađati, i naši se pomjere, pa se opet vrate. Slušamo putem motorole kako domaći četnici s Poljina i Vogošće neće da im krenu u pomoć. I onda čujemo kako na Poljinama spremaju bure s eksplozivom od 200 kilograma, da ga gurnu među nas na Medicinskom centru na Betaniji. To bi nam bio kraj, oči bi nam poispadale.

    Dolazi Ale Numanović, zamjenik komandanta 3. bataljona, i kaže: "Moramo napasti prije nego što nam gurnu to bure". Sretnemo na Kobiljoj Glavi, kod tada srušene džamije, Suada Hodžića, borca koji je već bio demobilisan. Ide u civilu, naglancanih gojzerica, i kreće s nama. Za 20 minuta moramo u napad, jer pobit će sve.

    S jedne strane u napad idemo rahmetli Jasmin Isanović Žuti, rahmetli Jasmin Džindo, rahmetli Nedžad Rastoder, Suad Hodžić i ja, a s duge Ale Numanović, Nule Gondžić, Mujo Sadiković, Zaim Šljivo, Mukadem Vatreš i momak Rambo iz Vojne policije. Privukli smo se tranšejom, četnicima na pet metara, podvukli se ispod njihovog rova. Dogovor je: "Ale daje znak za napad".

    Svako je imao po sedam bombi. Čujemo ih u rovu kako pričaju ekavski, komandir na zauzetom rovu "petici" je neki Momo. Čujemo ga kako se žali da "od 50 ljudi, ima osam čitavih". Mjesečina je, vidimo Aleta kako puže uzbrdo prema četnicima. Dolazi na tranšeju iznad njih i onda se prolomi njegov glas: "Idemo, momci!"

    Čini mi se da se Aletova naredba čula do stadiona Koševo. Mi smo u dvije minute bacili 50 bombi u pet kvadratnih metara. Počinju da bježe. Vraćamo naše položaje. Mnogi su kasnije pričali da su učestvovali u ovoj pobjedi, ali niko nije osim ljudi iz 3. bataljona - ponosno priča Numanović.
  • betanija- 99242 - 23.01.2017 : Milan Podgorica - best (1)

    Betanija (1. dio)


    Dosta se pisalo o borbi na Betaniji i stradanju specijalac, pa evo prenosim sa jednog njihovog foruma, rekao bih realan opis dešavanja tog dana, sa dosta detalja i imena. Bar što se same bitke tiče.

    "U operaciji "Pancir", što je kodno ime za napad na brdo Žuč iznad Sarajeva u decembru 1993. godine, u napadu su, osim pripadnika Vojske RS, učestvovali i Gardijska, 72. desantno-jurišna i 63. padobranska brigada VJ. Operaciju su dogovorili generali Perišić i Mladić radi osvajanja uzvišenja kako bi se lakše kontroliralo Sarajevo - kazala je Karter.

    Specijalne jedinice VJ, pod komandom pukovnika Milorada Stupara, komandanta 72. specijalne brigade, u Vogošću su poslane početkom decembra 1993. godine, jer je procjena Glavnog štaba Vojske RS bila da u svojim redovima ne raspolažu jedinicom koja bi, nakon niza teških poraza, mogla osvojiti legendarno brdo Žuč.

    Dolaskom u Vogošću, pukovnik Stupar jedinicu je smjestio u hotel "Park", a logistiku u školu u Gori kod Semizovca. Nakon izviđanja terena Stupar, koji je tada bio najmlađi pukovnik u VJ, sa velikim ambicijama da postane i najmlađi general, donosi plan da napadne položaje 3. bataljona 1. slavne brigade Armije RBiH na nikada završenom Medicinskom centru Betanija na Kobiljoj Glavi i položaje na susjednom Orahovom brijegu te da, nakon proboja, pojačan domaćim jedinicama, izađe na brdo Hum.

    Tako bi se Žuč našla u poluokruženju i umarširao bi u slobodna vogošćanska naselja Ugorsko, Baricu, Hotonj i Kobilju Glavu. Operacija "Pancir 2" krenula je rano ujutro silovito na položaje vogošćanskih branilaca Sarajeva 27. decembra 1993. U isto vrijeme napali su i na Medicinski centar Betanija i Orahov brijeg. Na Betaniji su prvo zauzeli istureni rov "peticu". Druga grupa specijalaca ušla je u prizemlje Medicinskog centra i počela je borba na život i smrt, u polumraku, iza betonskih zidova.

    Vodič specijalaca bio je domaći srpski oficir sa Blagovca Ranko Bunjevac, koji prvi gine u borbi s braniocima Bosne, čija će motorola, koju su zarobili borci Armije RBiH, biti presudna za slom ove operacije.

    Branioci Mukadem Vatreš, Mujo Sadiković, Rile Hasanović, Miralem Tabak, Zijad Lugonjić, Nezir Šošić, Senad Hasanović i Bećir Kriještorac spriječili su agresore da zauzmu Medicinski centar Betanija.

    U herojskom otporu ginu branioci Abaz Zeković i Hasib Kijamet. U pomoć munjevito stižu i diverzanti 3. bataljona 1. slavne brigade Armije RBiH. Ostaje upamćena nevjerovatna hrabrost heroja Seje Šehovića, kojem je mjesec ranije, nakon ranjavanja, amputirana noga. Došao je s protezom na nozi, koja mu se često zaglavljivala u blatu, da pomogne svojim saborcima u odbrani Kobilje Glave i spriječi prodor agresora prema TV releju na Humu.

    Enes Zeković, ratni komandant 3. bataljona 1. slavne brigade Armije RBiH, svjedoči:

    Te najelitnije jednice VJ sukobile su se s ljudima koji su iza leđa, nekoliko stotina metara, imali svoje porodice i ni jednog momenta nisu razmišljali o povlačenju. Motorola koja je bila kod prvog njihovog poginulog na Betaniji nama je došla u ruke i detaljno smo putem nje pratili tok njihove operacije.

    Preko motorole slušamo kako mole za pomoć da se izvuku, da ta ispomoć dođe kod kuća Semića. Onda mi svojom vezom prenesemo našem vodu minobacača iz Bušće, koji je fascinantno odradio posao, da im zaustave ispomoć.

    U isto vrijeme drama se dešava i na Orahovom brijegu. Grupa mještana - boraca došli su na ideju ranije da iskopaju tunel ispod ceste kao izviđačko mjesto, jer su raniji rovovi artiljerijom često uništavani. I to je bilo presudno. Oni prilikom izviđanja i pripreme operacije nisu uočili taj maskirani tunel.

    Vođa napada, srpski specijalac Piksi krenuo je tim pravcem i oni su prošli preko tog tunela. Jedan naš borac ih je primijetio i krenula je borba. Specijalac Piksi psuje preko motorole svojima i govori "pucate nam u leđa", dok nije shvatio da su naši borci iza njih. Piksi vrlo brzo ostaje sam izgubljen u akciji, jer su ga jedni ostavili i pobjegli, a neki su već bili izbačeni iz stroja. Čujemo preko motorole kako mu nude oklopna vozila da ga izvuku, međutim, nisu ni metra krenuli.

    Nakon pet-šest sati utihnuo je Piksijev glas. Rahmetli Izet Kulo, komandir čete, Gabrijel Delić, Ane Rašćić...
    betanija- 96488 - 23.07.2016 : Jagu Petrovic Beograd - best (6)

    Sve su to prazne priče!


    Ja sam bio jedan od trinaest pripadnika koji su bili deo eksperimenta stvaranja prve antiterorističke jedinice vojske Srbije. To nisam ni znao dok nismo stigli u Lukavicu, poručnik 63. je promokomentarisao: "Viste ti antiterosti Vojne policije sa Topcidera!?".

    Tako je i počela cela priča, kasnije oko 72. brigade. U Lukavici smo bili mi, diverzanti Pančeva, izviđači i da ne nabrajam. Kada smo se vratili sa zadatka počeo je odabir "podobnih", za Brigadu koja je bila na Avali.

    Pre ovoga svega i mog obitavanja sa 72. brigadom, napomenuo bih da je bilo mnogo rada u Skelanima i nekim drugim mestima.

    Nemam nameru da se vraćam u prošlost, bilo je i još ih ima, sjajnih momaka, starešina, međutim kao i svugde ima i otpada, šljama, koji je bio isteran iz brigade. Kasnije sam iste našao u Vojnoj bezbednosti, takav je život...

    Da se vratim na sadašnjost, mnoge kolege nisu živi i sve više ih umire. Mi koji smo preostali kao i da nismo, zdravlje nam je ozbiljno narušeno, bez posla smo, država nam ništa nije dala, mi ne postojimo za njih... U isto vrijeme seronje koje su prespavale sva događanja u Bubanj Potoku imaju sva prava. Nisam razumeo ni tad, a ni sad, da ništa nismo uradili povodom toga! Preko leševa naših kolega i nas živih mnogi su dostigli najveće visine, penzije, benificije, sve, a mi pametni - NIŠTA!

    Pokušao sam pre par godina, od mojih dokumenata nema bukvalno ništa? Od mog krvavog novca nije ostalo ništa? Jednostavno nigde nas nema!

    Da li ste svesni, da onog dana kada smo potpisali ugovore, da smo od tad van zakona, kao legionarski ugovor, samo što su oni mnogo pošteniji pa porodicama poginulih legionara isplaćuju određeni novac. Lično sam prisustvovao kada su porodicu pokojnog kolege, ženu i dvoje dece, oterali sa kapije uz najpogrdnije reči.

    Trebalo bi mnogo više mesta od ovoga da napišem šta imam, ukratko, vreme je da načinimo korak napred i uradimo nešto za sebe. Sramota je velika kada odeš na ustaški sajt i pitaš kako su oni uspeli da nametnu sebe kao deo NEČEGA! Isti ti odgovore, bolje da ne kažem šta ali umereno rečeno, BUDALE! Danas je naš premijer bio u Pančevu, možda je obišao i Spomen sobu! Zamislite siline UTOPIJE, da je pitao "sta je sa bivsim pripadnicima brigade, kako im je, da li imaju sve što treba, da li su dobili sve beneficije?". Dobro se zamislite pa mi se javite!
    betanija- 95738 - 14.04.2016 : Gotran Stanimirovic Tisca - best (1)

    Poznavanje Ramba


    Ramba sam poznavao jako dobro. Imao je srce kao u tigra. Voleo je zolju i pištolj. Odmah je zadužio kolt 357 od 8 inča sa kojim je igrao rulet. Tako glasi u policijskom izveštaju kada sam išao da preuzmem pištolj.
    betanija- 95157 - 13.02.2016 : Branislav Smiljanic Beograd - best (0)

    Goran Maletić


    Da li neko zna Maletić Gorana, 72-ga? Zvali su ga Marinac. Bilo mu je jedva dvadeset godina. Bio je rodom iz Buđanovaca pored Rume. Zanima me kako je poginuo? Ako se neko seća nek napiše nešto o njemu. Naka mu je večna slava.
    betanija- 94711 - 04.01.2016 : Sanja Doknić Dragalovac - best (0)

    RE: Rambo


    Ako mislite na Dragana Stepanovića Ramba, on je izvršio samoubistvo pre nekoliko godina, informaciju sam dobila od pukovnika Šuputa.
    betanija- 94703 - 03.01.2016 : Zvezdan Radic Janja - best (0)

    Gde je sahranjen Piksi?


    Pitanje za Kuma, gde je sahranjen pokojni Piksi i da li su mu živi roditelji? Pozdrav.
    betanija- 93729 - 27.09.2015 : Vlado Pariz - best (0)

    Vodnik D.S. Rambo


    Zdravi Boeck,
    Ima il medu vama nekog ko je poznavao vodnika D. S. "Rambo", volée big da stupides u ko tait sa om ilî tim osobama da porazgovaram o njemu.

    Hvala
    betanija- 93277 - 09.07.2015 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Orahov breg i Piksijeva pogibija


    U potpunosti se slažem sa Kumom i njegovim komentarom. Kapeta Piksi je sa svojom grupom već bio ovladao Orahovim brijegom, kada je stigla vijest da je borba na Betaniji odnijela sedam života. Da se kojim slučajem nije zaustavio napad na Betaniji, Piksi bi nastavio svoj prodor i sigurno bi ovladao tim prostorom.

    Međutim moje mišljenje je da je velika greška bila od strane pukovnika Stupara što je uopše odlučio da ide na taj pravac. On nije slušao domaće borce i njihova iskusta. Dobijao je upozorenje da je Orahov brijeg bio najniža tačka na tom prostoru i da je veoma teško odbraniti ga i ako se osvoji.

    Sve ostale kote koje su bile pod muslimanskom kontrolom okruživale su to brdo, bile su dominantnije i bilo bi veoma teško držati liniju i dati logističku pomoć za taj dio terena. Siguran sam da bi se zbog viskog rizika za držanje linije srpska vojska povukla sa tog dijela, bez obzira na sve pa i da je kojim slučajem Betanija osvojena.

    Žrtve za to brdo su bile uzaludne, a Stupar to nije predvidio, pa je svoje najbolje borce poslao u nepotrebnu smrt!
    betanija- 93245 - 01.07.2015 : Kum ... - best (3)

    Orahov breg i Piksijeva pogibija


    Drugarske reči protivničkom taboru:

    Moćno zvuči kada neko ovde napiše ko je sve "odbranio" Orahov brijeg... Istine radi, Orahov brijeg niste odbranili već smo nas trojica, koji smo vodili prve tri borbene grupe, odlučili da ne idemo dalje jer Betanija nije zauzeta pa nam je levi bok bio potpuno otkriven. Da je Betanija pala, mi bismo zauzeli Orahov brijeg za pola sata, verujte mi.

    Stupar nam je preko radio-stanice rekao da naši na Betaniji dobro napreduju i da krenemo. Školovani smo i videli smo šta se tamo dešava pa zbog toga nismo krenuli.

    Uzgred, imali ste neke smešne bombe, jedna je pala u sneg pored mene na pola metra i ništa mi nije bilo.

    Piksi je na samom početku, sa još jednim dečkom iz VRS-a prošao iza prvih bunker, ali sam mu ja lično rekao preko radio stanice i rukom pokazao da se vrati. Kada je rečeno da se povučemo, pokojni Piksi je poslednji istrčavao iz kuce ispod puta i nije imao sreće. Tražio sam od Stupara oklop da uz njegovu zaštitu dođemo do Piksija i izvučemo ga jer smo znali da je poginuo. Međutim, Stupar nam to nije odobrio!

    Znam kako glasi nalaz Piksijeve obdukcije, pa molim razne "ratnike" da ne lupaju i puste ga da počiva u miru.

    Izgleda da svako u sebi vidi većeg junaka nego što jeste. Oduzmite malo od umišljenog junaštva i prepoznaćete sebe.

    Želim dug život svima onima koji su preživeli...
    betanija- 92645 - 23.03.2015 : Predrag Peric Kraljevo - best (0)

    72. i Betanija 92/93


    Evo, tek sam sad saznao da je Stevanović dogurao do generala. Čestitam i mislim da je to i zaslužio. Moje pitanje je bilo da li neko zna nešto o Đorđević Darku? Inače, vidima da Petar zna dosta, čim spominje i Fakina. Ppozdrav svima i sve najbolje.
    betanija- 92541 - 08.03.2015 : Miner Vogosca Vogošća - best (0)

    Za Petra iz 72


    Petre Petrovicć, objasni malo pobliže kako se i ko zapetljao u žice. U to vrijeme Miner je bio mnogo ispred i "markirao" prolaz i onda se pod punom paljbom vraćao da ispetljava "čuvene" specijalce iz obične žice!
    betanija- 92535 - 07.03.2015 : Petar Naumovic Beograd - best (0)

    Betanija, Vogošća, 72. brigada


    Kao bivsi pripadnik 72. brigade, mogu u kratkim crtama da opišem stanje u jedinici i neuspešnoj akciji u Vogošći. Neko je spomenuo da su ograđeni deo na Avali čuvali nemački ovčari?! Koliko znam i pamtim tamo je bio samo jedan pas (nemački ovčar) zvani Fakin, rashodovan i planiran za priplod. Da se ne lažemo, novoformirana jedinica nije se gotovo ni malo razlikovala od obične vojske. Momaka je bilo itekako spremnih ali glavno-komadujući, raspad sistema?! Odmah se znalo ko je cinkaroš, ko se kome uvlači itd. Zadužio sam prljavu i malo pocepanu uniformu, za crnu beretku dobio sam savet od kap. Perka Alimpića da je kupim u Knezu (Knez Mihajlova ulica) za sitnu lovu?!

    Akcija "Vogošća" je pripremana par meseci ranije, jedan viši oficir povukao je svoga sina sa dužnosti u 72. brigadi pod izgovorom da hitno mora za Kovin ili već gde, da obučava kuvare. Da ga ne imenujem, rodno mesto dotičnog je Kraljevo, ko se seća zna o čemu pričam.

    Mogu da kažem da se nije radilo ni o kakvoj izdaji, momci su stigli u hotel Park i nekoliko dana gađali ptice iz škorpiona. Naravno da je suprotna strana očekivala napad svakoga dana od dana kada su dobili informaciju da su stigli neki momci iz Srbije. Ukratko, vodič je podbacio, dva sata se čekao miner jer se jedan od vojnika zapetljao u bodljikavu žicu misleći da je mina?! Rovovi i bunkeri su bili prazni, gde god da su se sklanjali bili su tučeni jer su bacači i mitraljezi bili unapred pripremljeni. Bilo je pravo čudo da se većina momaka izvukla, ponavljam odlična ekipa momaka sa i bez ratnog iskustva.

    Posle Bosne sve je krenulo naopako po jedinicu, od napuštanja, tragična igra ruskog ruleta, neoprezno rukovanje oružjem sa fatalnim posledicama itd.

    Bez obzira na neuspeh, glavnokomandujući su napredovali u službi, Stevanović je dogurao do generala?! Svaka čast!!!

    Pozdrav svim bivšim pripadnicima 72. brigade.
    betanija- 92118 - 11.01.2015 : Lasta 1 Pancrevo - best (4)

    MIlorad Stupar


    OBŠC Pančevo 85 / 86.

    Čast mi je pomenuti MIlorada Stupara. Upoznao sam ga kao majora kada je došao u OBŠC Pančevo u 2022. na mjesto komandanta zamjenivši majora Lukića koje je prešao u 2020. Kao njegov lični pratilac mogu da da kažem da nije bilo šklolovanijeg i časnijeg karda sa najčasnijom vizijom u tom vremenu od ovog čovjeka.Ono što su DO I Armije, IDG Odred I Armije, obuka i zadaci i mističnost oko njihovog postojanje i djelovanja, stvaranje bezbjednosnog korpusa I Armije. Nije predmet sada. Nego počas i vječna slava ovog čovjeka.

    Lasta-1.
    betanija- 92049 - 06.01.2015 : Mirela Numanovic Vogošća - best (0)

    Istina o Betaniji


    Vidim da si bio u V. P. ali me nisi razumio. Ono što sam ja rekao nije se odnosilo na tvoj tekt. Pročitaj sve verzije pa ćeš vidjeti koje gluposti tamo pišu je neki nemaju veze šta pišu i bave se mahalskim pričama. Kod nas je bilo dosta jajara, i opet kažem jajara.

    Pošto si bio u Vojnoj policiji i kažeš da sam možda bio tamo, samo ću ti reći da sam bio jedan od tih bombaša. Sa N. A. jesam u rodbinskoj vezi. Bokso, Šljivo, itd su bili u Medicinskom centru ali biti tamo i vraćati rovove su dva različita pojma.

    Da ne bih dalje pisao imas telefon pa nazovi.
    betanija- 91967 - 29.12.2014 : Max Sarajevo - best (5)

    RE: Sjenička kosa i Orahov brijeg


    Pozdravi za sve učesnike!

    Kao prvo, informacioja o smrti rahmetli Šljive me je pogodila isto kao i ona kada sam saznao za pogibiju rahmetli J. I. Žutog.

    Kao drugo, nazvaću te poslije Nove godine, jer vi iz 3. bataljona uopšte niste pošteni i pravedni. Ja ne kažem i ne pišem da smo mi sami vraćali taj rov, kao što se vi kitite sa tim i neka vam je to na čast. Nađi negdje gdje sam pisao "da sam ja i samo ja" uradio ovo ili ono, meni to ne treba, bilo pa prošlo, ali hele nejse, evo ti inicijali momaka iz VP koji su bili dobrovoljci tu noć: A. K. - S. L. -Dž. R. i rahmetli Izet Musić.

    Boksu sam pred akciju vidio kod Medicinskog centra tu noć sa bombama, gdje je poslije bio to ne znam.

    Orahov brijeg su odbranili linijaši i ja nemam pravo da pišem o tome bilo šta osim same pohvle na te ljude tamo. Skidam im kapu!

    Imam par pitanja, pa ako hoćeš da mi odgovoriš:

    1. A. N., mislim da ste u rodbinskim vezama, je bio operativac i on je vodio i planirao akciju vračanja?

    Ovo pišem jer sam bio u Komandi čete u Medicinskom centru tu noć, bilo nas je svega oko 8-9 (sada sa ove vremenske distance nisam siguran ali mislim da su tamo bili rahmetli Šljivo, koji je imao bradu pa sam ga po tome zapamtio, a rahmetli Žutog sam znao od ranije, možda si bio i ti, al hele nejse...

    2. Je li plan bio da i bez prestanka dok se grupa sa bombama privlači druga grupa preko njih puca tromblone i tako naizmjenično?

    3. Je li planirano da napad počnemo u 21:00, a u rovove smo ušli tek oko 1?

    4. Je li rahmetli Šljivo imao zadatak da puca tromblone sa krova Medicinskog centra?

    5. Koje je poslije ostao da čuva liniju na Balvanima?

    NEŠTO O MOM RATNOM PUTU

    Moj ratni put počinje od ekonomske škole, Pofalica, Orlica, Kote 850, Jezera, Kote 830, Golog brda, Visa, Šabanove kuće, Kote 772 itd. ovo su samo dijelovi bez Bjelašnice i Treskavice, pa neka čitaoci ovog foruma procjene ko priča nebuloze i izmišlja a ko se kiti tuđim perjem i ko je bio "jajara". Za svaku od ovih akcija u kojima sam učestvovao mogu opisati sve što se dešavalo, ali o tome ćemo ako BOG da uz kahvu poslije Nove godine.

    Selam za tebe Saleme,
    Pozdravi za ostale učensike foruma i onu staru gardu!
    betanija- 91958 - 28.12.2014 : Maza Prokuplj - best (0)

    Goran Momčilović


    Da li je neko od vas poznavao Gorana Momčilovića iz Prokuplja i da li zna kako je on poginuo. Unapred zahvalan, Goranov kum!
    betanija- 91953 - 28.12.2014 : Mirela Numanovic Vogošća - best (0)

    Sjenička kosa i Orahov brijeg


    Poruka za Salema N: Odmah na početku da te obavjestim da nažalost Zaim Šljivo nije živ. Umro je nakon teške bolesti.

    Što se tiče raspravljanja oko Sjeničke i Orahovog brijega, tu nema ništa nejasno jer oni koji su tu bili dobro znaju šta se dešavalo tog dana. Obavještavam sve one koji šire mebuloze i mahalske priče da su Sjeničku kosu branili vojni policajci ili nije bio niko drugi osim pripadnika 3. bataljona 111 VB.

    Ja sam čitav dan bio na Sjeničkoj kosi, lično učestovo u vraćanju rova broj 5. Ako hoćeš da znaš u njegovom vraćanju su učestvovali sledećI borici: N. A-N. S-J. I-Đ. J-R. R- ovo su incijali ljudi koji su vratili rov 5. Posle njih u rov su ušli ljudi iz mukad. čete da ih ne pominjem. Jedini vojnik iz V. P. koji je u vrijeme vraćanja rova 5 bio u Medicinskom centru dok svi ostali lažu da su učestovali u vraćanju i odbrani Sjeničke kose. Gade mi se ljudi koji se kite tuđim perjem. Mnoge verzije se pričaju da ne mogu da vjerujem da ljudi imaju tako bujnu maštu a bili su to sve same jajare.

    Ja se gospodo nikada nisam krio, a neću ni sada. Ja sam SALEM NUMANOVIĆ, živim u Vogošći, I moj broj telefona je 061-447-162. Ukoliko neko hoće može da nazove pa ćemo se razjasniti.

    Na kraju samo da kažem da BOKSO nije učestovo u vraćanju rova broj 5.

    Pozdrav za sve istinske branitelje svoje zemlje!
    betanija- 91823 - 15.12.2014 : Max Sarajevo - best (0)

    Za Sal Numana: O laganju


    Pozdravi za sve!

    S. N. pozivam te da se vidimo gdje hoćeš i kada hoćeš, pa da već jednom završimo tu priču o vraćanju rova br. 5, Orahov brije, koji su spasli linijaši- mahalci... Bokso je živ, Šljivo je živ, živi su i momci iz Vojne policije itd...

    Neko već godinama laže i jedva čekam da saznam ko! Drago mi je da će napokon ne red doći i to pitanje među nama bivšim pripanicima 1. slavne - 111. viteške...

    Lijepi pozdravi za sve učesnike!
    betanija- 91585 - 10.11.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    RE: Betanija


    Nevjerovatno, potpuno sam iznenađen tekstom o Betaniji!

    Osim što se pisac teksta pohvalio kao je jedan od prvih boraca 72. padobranske brigade, ni jedan argument o napisanim neistinama u vezi Betanije nije naveden!

    Pošto je pisac naveo da mu se jave oni koje to interesuje, mene jako interesuje istina, pa ga ovom prilikom molim, hajde molim te napiš nam svoju verziju dešavanja na Betaniji.

    Žalosno je danas okriviti nekoga za izdaju, zbog sopstvenog neuspjeha!

    Usput da kažem za one koji ne znaju, a prate ovaj sajt, u vrijeme kada je u "Hotelu Park" u Vogošći boravila Niška i Pančevačka specijalna brigada, u hotelu, osim specijalaca, bila je smještena fizioterapeutska ordinacija, njen upravnik Dr. Popović Dragan i medicinske sestre koje su pomagale u masažama i vježbanju, uglavnom ranjenim borcima. Dakle, u hotelu je bilo medicinsko osoblje, nekoliko žena recepcionera i specijalna jedinica iz Pančeva i Niša.

    Ako se misli na izdaju da su ove jedinice bile u Vogošći u to vrijeme, to su znale i ptice na grani! Jedino šta je moglo da se izda je, pravac napada. Bio sam učesnik u napadu i pukovnik Stupar lično nas je postrojio u jutro pred polazak i saopštio pravac napad, koji se nije podudarao sa onim što smo, takođe, po njegovj naredbi tih dana neprekidno izviđali.

    Moje pitanje je, na koga se tačno misli u ovom tekstu koji glasi: "Da smo izdani, to je tačno, i to od strane osoblja hotela u kome smo boravili"?
    betanija- 91577 - 09.11.2014 : Goran Stanimirović Vlasenica - best (3)

    Betanija


    Čitam već skoro dve godine o Betaniji i stvaranju 72. brigade. Pitam se samo ko piše ove neistine o Betaniji, brigadi i smrti tadašnjem puk. Stuparu.

    Znam sve o stvaranju 72. brigade. Ona je formirana '92, jer tada smo kao jedinica VP za PTD iz garde otišli na zadatak u Pljevla, kad je završen zadatak nismo se vratili u kasarnu 4794 nego na Avalu. Od tada počinju zadaci, a jedan od njih je i Betanija. Da smo izdani, to je tačno, i to od strane osoblja hotela u kome smo boravili. Ako koga više interesuje dešavanje u samom medicinskom centru neka se javi.
    betanija- 91481 - 27.10.2014 : Sal Numan Vogošća - best (0)

    Prilog istini o Betaniji


    Lično sam učestvo u odbrani Betanije i vraćanju famoznog rova Balvani. Samo ću reći gospodinu koji o tome ima namjeru pisati knjigu da on sigurno nije učestovao u vraćanju Balvana jer nas trenutno ima samo trojica živih koji su vraćali taj rov.

    Takođe nije tačno da nije bilo stepenica za sprat jer one i danas postoje. U zgradi nisu poginuli svi jer je oficir od kojeg smo na početku napada uzeli motorolu ubijen sa gornje strane zgrade u našoj tranšeji.

    Mislim da bi samo oni koji su bili na mjestu ovog događaja trebalo nešto da pišu. A za one koji su taj dan bili tu, dovoljno je reći S.N.

    Piksijovu pušku sa optikom sam lično ja nosio u daljem toku rata, i mogu napisati i seriski broj.

    I na kraju, niko od učesnika u borbi sa srpskih boraca nije skidao ništa, to su kasnije radile jajare kada su odneseni.

    Ipak, treba reći da su ti momci bili žestoki borci. Žali Bože mladosti!
    betanija- 91069 - 09.08.2014 : Sole - best (3)

    Piksi


    Piksi je bio borac i lik pamtice ga mnogi.
    betanija- 90639 - 02.07.2014 : Orahov Brijeg Orahov Brijeg - best (0)

    Imena


    Ja sada imam 15 godina, a moj stari je ranjen 4 puta. Što se tiče djela o Tici i Bakiru Crvenjku: ja živim od Bakirove kuće nekih 50 metara i jasno se može uočiti zašto nisi uspjeli doći do kuće i zašto nisi skontali za rov.

    Međutim, javljam se jer mi treba puno ime i prezime korisnika Pitar i Miner, da pitam starog možda zna o njima nešto.

    Pozdrav!

    ...problem je što ova imena, nažalost, ne možeš dobiti jer ni jedan od njih to ne želi.
    betanija- 89989 - 02.05.2014 : Nermin Balija Vogošća - best (0)

    Istina o Betaniji


    Ova teorija da je Betaniju spasio Jasmin je laž - nju je slućajno spasila žena koja je djelila hranu jer je vidjela vaše borce da su ušli u centar a sve do tada niko ništa nije primjetio.
    betanija- 89619 - 07.04.2014 : Ptica Cuvar Sarajevo - best (1)

    Betanija je unaprijed provaljena


    Kobiljak,

    cijela akcija na Betaniji i Orahovom Brijegu je bila provaljena unaprijed, zato nemoj više o herojima koji su slušali zarobljenu radio stanicu. Ne znam otkuda toliko zarobljenih radio uređaja, koliko ih se već predstavilo da su ih slušali. Taj dan se na radio vezi radilo otvoreno bez šifara pa ne znam šta je to trebalo dešifrovati.
    betanija- 89129 - 04.03.2014 : Profesionalac Beograd - best (0)

    Betanija


    Da li možda neko zna kako sada izgleda Betanija i prostor oko objekta? Možda bi neko mogao poslati i neku fotografiju. Šta se tačno održava 27. 12. na tom mjestu i ko organizuje posetu centru? Hvala unapred i pozdrav svim učesnicima na Betaniji.
    betanija- 89024 - 28.02.2014 : Milan Podgorica - best (1)

    Borivoje Tešić


    Gospođo Slavice,

    kao prvo, da vam ukažem poštovanje kao supruzo poginulog ratnika, koji je dao život za odbranu svoje braće. Slava mu!

    Kao drugo, pročitah ime Borivoja Tešića, i nađoh mu svjedočenje u Hagu. Gnjida jedna prodana, bio mi je komandant u Gardijskoj brigadi, 96. i 97. godine, i kad ga se sjetim nadmenog i nadobudnog kako izigrava nešto nama vojnicima, pa ga zamislim samo kako vama k'o nula ljudska kaže: "Morao sam da svjedočim, pritisli me!"

    A čime su te pritisli, bruko ljudska? Ima li časti na ovom svijetu. Eto kakvi su nam hulje bili komadanti, a nekada su na čelu srpske vojske bili Mišići, Bojovići, Vukotići, Putnici...
    betanija- 88989 - 26.02.2014 : Slavica Ravic Beograd - best (12)

    Želim istinu u vezi Betanije


    Posle 20 godina traganja za kompletnom istinom o ovoj vrloj akciji, konačno nađoh mesto gde se mogu podrobnije informisati o svemu što me je tolike godine interesovalo.

    Kao supruga jednog od poginulih sokolova, zahvalila bih svima koji iskazuju poštovanje prema njihovim žrtvama i koji shvataju pobude i porive koji su ih poneli u tu akciju. Nisu bili ni manekeni, ni "nabeđeni" specijalci, bili su, svi do jednog, profesionalci i patriote. Veličine!!! Posao vojnika, podoficira i oficira nije bio (a ni sada nije) da postavlja pitanja, vec da posluša naređenje. U suprotnom, to nije vojska, barem ne ona ciji su pripadnici bili.

    Kada smo kod toga, glavnokomandujući treba da snosi posledice za loše procene i gubitke prilikom izvršenja borbenog zadatka. Naravno, da je bilo uspešno, neko bi bio po želji "najmlađi general", a pošto je akcija bila neuspešna, čak nije bilo ni griže savesti, verujte.

    Ovde sam prvi put čula da je Milorad Stupar umro. Nadam se da je patio. Sigurno i jeste zato što nije postao general. Ko je imao prilike da ga upozna, složiće se, da ni sam đavo u pakao ne bi hteo da ga primi, da mu ovaj ne bi nišanio poziciju. Ukratko, beskrupulozni karijerista. O njemu više ni reči neću trošiti. Čivava od 15 godina bi pre sačuvala 300 ovaca.

    Tela poginulih su parcijalno predavana, kako su "kupovana". Naglašavam, kupovana!

    Pre polaska na zadatak, a ni posle zadatka, ni o kakvoj novačanoj nagradi za pripadnike jedinice nije bilo reči, nemojte grešiti dušu! Bili su poneseni i ponosni ratnici!

    Može li mi neko pomoći oko jedne dileme? Naime, 20 godina živim sa ubeđivanjima da su protivničkoj strani informaciju o dolasku jedinice i startu akcije, dali naši ljudi iz Vogošće. Priča se o paljenju i gašenju svetala u hotelu tog jutra kada su kretali. Navodno, da se ne poremete već uhodani lanci šverca. Ne želim da verujem u to!

    Neka je na čast svima onima koji su se slikali sa telima naših voljenih i razvlačili ih mrtve, drali im kožu da bi im poskidali burme sa prsta. Nadam se da im je to krvavo zlato kupilo malo sreće.

    Može li mi neko objasniti šta se to, i ko to proslavlja 27. 12. Zaista nisam shvatila ko se od koga tada oslobodio?

    Imam 1001 pitanje, isto toliko nedoumica a na ovom mestu, uz vašu pomoć, mogu dobiti neke odgovore.

    Vidim da administrator raspolaže podacima sa suđenja u Hagu, pa bih volela da na neki način dođem do tog snimka. Znam samo da je svedočio Borivoje Tešić, jer mi je prilikom jednog slučajnog susreta, krajnje pokajnički i bedno snishodljivo rekao da je morao da svedoči jer su ga "pritisli" a i onako su vec sve znali". Njegove reči!

    Želela bih da zamolim nekoga ko ima prilike, da ode do Betanije, ostavi koju crvenu ružu na mesto gde su ispustili duše. Njihove majke (bilo je neoženjenih momaka), njihove supruge (ni jedna se nije više udavala), njihova deca (najmlađe je imalo 2 meseca a najstarije 5 godina), to nisu u prilici.

    Veliki pozdrav svima koji cene njihovo delo, a u nadi da njihovi (i hiljade drugih) mladih života, nije uzalud dato.
    betanija- 88919 - 24.02.2014 : Kobiljak Sarajevo - best (0)

    Ko je napao na kotu iznad Betanije?


    Interesuje me ko je napao na Betaniju na 8, kako se zvala kota iznad objekta.
    betanija- 88345 - 25.01.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Napad na Betaniju


    Ne bih se složio sa Kobiljakom da je Betaniju spasio Jasmin. Kao prvo, njegovu tvrdu demantuje činjenica da je glavni pravac našeg napada bio Orahov Brijeg a ne Betanija. Dakle, Betaniju su spasili oni koji su u to vrjeme branili Orahov Brijeg.

    Kada je pokojni kapetan Piksi ušao u prve rovove, muslimanski borci su imali bolji pregled terena i to su prisebno i bez panike iskoristili, zasipajući ih bombama preko krova jedne kuće.

    Pomočni pravac je bio Betanija. Muslimanske snage su dolazile na Betaniju preko Kobilje Glave, jer se lijevo prema Koševu (gledano sa srpske strane) preko puta gradskog groblja "Bare" nalazila ogromna poljana i voćnjak bez objekata, preko koje je bilo nemoguće dovoditi ljudstvo za liniju. Zbog toga se vjerovatno objekat Betanija koristio za držanje rezervnih snaga.

    Jedna grupa je krenula u pravcu Betanije. Objekat nije bio dirktno na liniji odbrane nego u neposrednoj blizini borbene linije. Naše snage su probile taj dio linije i nepromišljeno ušli u objekat, umjesto da ga zaobiđu i nastave sa daljnjim prodorom po liniji, a objekat su trebali ostaviti u okruženju. Međutim, kada su ušli u objekat oni su počeli da ga pretresaju kako bi vidjeli šta je unutra.

    U tom trenutku su se na vašoj strani u objektu nalazili ljudi koji su se odmarali iza linije. Bili su iznenađeni prodorom srpskih snaga pa su se iz očaja borili. Specijalna jedinica je bila na prvom a oni na drugom spratu. Pošto nije bilo završeno stepenište u tom objektu, srpske snage nisu mogle da im priđu. Muslimanski vojnicu su ih zasuli bombama, od čega su čak petorica specijalaca izgubili život.

    Iako nisam završio vojne škole, još tog jutra kada sam dobio naredbu gdje da povedem ljude, znao sam da smo krenuli u ofanzivu koja nema šansi za uspjeh. Orahov Brijeg je najniža kota u tom prostoru i muslimani su je držali jer do tada niko od naših oficira nije želio da krene u napad, a da pri tom napadu bude u potpunom okruženju od neprijatelja. Dakle, bio je to vojnički neosnovan pravac napada! Stupar je krenuo na taj prava računajući na faktor iznenađemnja. I tako je na početku i bilo, ali je sve to bilo kratokg daha!

    Ishod te ofanzive je bio devet žrtava sa naše strane a teritorija se nije uspjela zadržati. Čak se mrtvima nije moglo prići da se izvuku, pa se pristupilo pregovorima o razmjni i dogovoru o prestanku borbenih dejstava na Sarajevkom ratištu.

    Nakon te, za nas jedine ofanzive u kojoj nismo uspjeli osvojiti dio neke teritorije, za Sarajlije je došao dugo očekivani mir. To je ujedno pokazatelj da je muslimansko Sarajevo imalo samo godinu ipo rata! Unutrašnji prsten je mirovao a vanjski prsten je tek počeo da plamti. Srpsko Sarajevo je tako nastavilo da vodi odbrambeni rat ali sa vanjskog prstena. Ofanzive su se naizmjenično smjenjivale sa jedne i druge strane, tako da je ustvari Srspsko Sarajevo bilo u ratu puna 42 mjeseca, a ne muslimansko kako svijet pokušava da prikaže.
    betanija- 88305 - 22.01.2014 : Kobiljak Sarajevo - best (1)

    Betaniju je spasio Jasmin


    Pad Betanije je spasio rahmetli Jasmin Džindo jer je on do početka rata bio u Niškim specijalcima. Bio sam očevidac kada su na srpskoj strani na motorolu komunicirali šiframa, koje je Jasmin znao pa su naši vojnici znali tačno gdje će Srbi napasti.
    betanija- 87809 - 26.12.2013 : Peđa Spajić - best (0)

    Dragan Borović


    Jedna molba za Mišu Đurića. Interesuje me da li zna gdje je sada Dragan Borović, koji je bio pripadnik 72. brigade. Inače je bio tenkista na tenku m-84. Živio je u Beogradu. Sa njim sam kao pripadnik beogradske oklopno-mehanizovane Gardijske brigade bio zajedno u Hrvtskoj '91. godine. Nakon toga smo se zadnji put vidjeli u Sarajevu '94. godine, a od tada nemam nikakva saznanja o njemu. Ineteresuje me da li je živ. Unaprijed zahvalan!
    betanija- 87786 - 24.12.2013 : Misa Djuric Pancevo - best (0)

    O 72. brigadi


    Prvi put sam usao na ovaj sajt, čitam o komentarima o 72. brigadi i slažem se sa čovekom koji kaže da se njeni pripadnici poštuju (posebno iz perioda rata).

    Sa ponosom mogu reći da sam bio pripadnik te jedinice u vreme rata. Tačno je i to kad se pomene 72-ga, svi odma kažu iz Pančeva, što je delom tačno, ali najače jezgro i najopremljenije je bilo na Avali u kasarni iz takoreci dva dela. Deo gde je bila smeštena Prepad (jedinica), deo gde je bila smeštena jedinica za Podršku, tu je i bila vojno-policijska četa (vojnici na redovnom služenju vojnog roka) koji su samo davali stražu, a u posebnom ograđenom delu je bila PTJ-Sokolovi. Taj deo su čuvali nemački ovčari koji su imali svoj boks. Redovna vojska i rezervisti su se hranili u klasičnoj kantini a aktivni pripadnici su se hranili za bonove u novoj kuhinji (nalik na gradskom restoranu) gde uđeš, naručiš šta hoćeš da jedeš, i oni ti to i spreme.

    Sve ovo je porušeno '99. u bombardovanju.

    U Pančevu je od osnivanja bila redovna vojska, aktivna i ugovorci IDB-a (izviđačko diverzantski bataljon), koji je kao i jedinica za podršku imao najviše pripadnika. Kasnije se, negde oko '95. godine, i jedinica za prepad stopila u IDB-e. Najmanje pripadnika je broila PTJ-Soko. Pripadnici Prepada i Sokolova su koristili Pančevo za dodatnu obuku: poligon za gađanje, podzemni tunel, improvizovano selo, filmsku streljanu, pešadijski poligon itd. U zgradi "Sivi dom" smeštali su se potencijalni budući pripadnici, gde je odabir bio rigorozan. Primera radi, '94. godine od 185 kandidata u IDB je prošlo samo dvanaest ljudi, a u PTJ-soko samo dva kandidata.

    Naravno, većina objekata i u Pančevu je '99. godine porušena.

    Brigada je imala mnogo borbenih zadataka, mnogi su je vodili, neko više neko manje uspešno. Aleksandar Živković - Žile je uspešno vodio PTJ. Jedina je odlikovana za doprinos u ratu. Dostojna predaka se pokazala i na Srpskom Kosovu. Treba pamtiti i poštovati Brigadu i pale pripadnike, tako i svih ostalih jedinica koje su se borile od Slovenije do KiM.
    betanija- 87591 - 10.12.2013 : Dragan Stojanovic Alibunar - best (1)

    Komentar o Miloradu Stuparu


    Naićao sam na komentar o pokojnom Miloradu Stuparu, koji je umro prirodnom smrću pre par godina.

    Tačno je da je bio najmlađi major i on i ja smo se prvi put sreli u Istočnoj Slavoniji. on major ja vodnik. Iako postoje negativni komentari u vezi njega, ja ga i dan-danas poštujem jer je jedan od retkih oficira koji je znao za komandu "za mnom!"

    Pošto komentare daje njegov bivši pratilac, tako se bar predstavlja, želim da naglasim da je 72. specijalna brigada je formirana za svetog Savu 1992. godine pa se taj dan slavio kao dan te jedinice. Prvi njen sastav su bili isključivo vojnici i starešine po ugovoru, kao i aktivna vojna lica koja su prošla rigoroznu selekciju.

    Augusta meseca 1992. godine, je iz kasarne na Dedinju VP4795 PT četa preseljena na Avalu VP 8486. Koliko se ja sećam, bivši pratioci Stupara u junu/julu '92. godine, brigada se vratila u Beograd po obavljenom zadatku u Sarajevu i izvlačenju pitomaca iz kasarne Maršal Tito i potom iz Beograda išla na zadatak u Pljevlje, a ne za interese dobijanja čina Stupara.

    Stupar nikako nije mogao da bude najmlađi general jer je u to vreme bio pukovnik i komandant 72. specijalne brigade, ppuk Todorović je bio Načelnik štaba a kap. Živković je bio komandant bataljona.

    General Mile Mrkšić je bio komandant Specijalnih jedinica a najmlađi general je Obradović, koji je po skidanju iz aktivne vojne službe počeo da se bavi politikom.

    Greška je svih koji su ubeđeni da 72. specijalna brigada potiče iz Pančeva VP 5000. Ne 72. specijalna brigada se sastajala od PT bataljona na Avali, diverzanti Pančevo, prepadni bataljon Kovin i padobranci iz 63. bratske brigade.

    Toliko za sada i veliki pozdrav!
    betanija- 87589 - 10.12.2013 : Dragan Stojanovic Alibunar - best (1)

    72. specijalna brigada 'Sokolovi'


    Pozdrav svim bivšim i sadašnjim pripadnicima 72. specijalne brigade "Sokolovi" i njenim bivšim vojnicima. Velika počast svim žrtvama i tragičo nastradalim pripadnicima Brigade.

    Informaciju o momku sa nadimkom Unprofor nemam, a i ne znam za njegovu krajnju sudbinu. Ipak, pamtim ga kao hrabrog momka velikog srca i izuzetnog kolegu jer smo zajedno radili 92/93 u 72. specijalnoj brigadi.

    Ovde vidim svakakve komentare u vezi te brigade, a trebali bi svi da stoje mirno kad izgovaraju njeno ime jer zaslužuje poštovanje i respekt kao brigada i svi njeni bivši i sadašnji pripadnici.

    SAMO PADOBRANCI ZNAJU KAKO PTICE PEVAJU!
    betanija- 86229 - 03.08.2013 : Pedja Fakim Novi Sad - best (0)

    Pozdrav 92/93


    Vidim da niste objavili moj pozdrav drugarima sa Avale 92/93 koji smo tada služili vojni rok. Čitam ove postove i pitam se da li je iko od njih bio u 72. brigadi ili to svi imamo iskrivljenu sliku.

    Peđa,

    tvoj pozdrav je izašao na drugoj stranici.
    betanija- 77516 - 25.09.2012 : Coa Cojic Beograd - best (0)

    Unprofor


    Da li se neko možda seća čoveka iz akcije na Betaniji sa nadimkom Unprofor?
    betanija- 73358 - 02.09.2012 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Betanija


    Asmire, nedovršeni medicinski centar Betanija, u toku rata su držali muslimanski vojnici, pa bi ti lako mogao saznati koliko je bilo poginulih na toj građevini u toku rata. Na osnovu mojih saznanja u tim prostorijama su bili smještene muslimanske rezervne snage, koje su prilikom borbi izlazili iz građevine na linije, kao pojačanja.

    Što se tiče naših, to jest srpskih gubitaka na toj građevini, koliko se ja sjećam, bilo ih je ukupno pet. To se desilo u januaru '94 godine, naše snage su probile muslimansku liniju na tom dijelu fronta i jedna grupa predvođena sa specijanom jedinicom JA uspjela je da uđe u taj objekat. To je bilo kobno po naše snage, jer su tom prilikom naletjeli na muslimanske rezervne snage.

    Po pričama preživjelih boraca iz te borbe, kada su prolazili kroz objekat, na jednom dijelu objekta su se sukobili sa muslimanskim borcima. Muslimanski vojnici su bili na gornjem spratu i nisu imali mogućnost da se izvuku na sigurno jer, koliko se ja sjećam, u objektu nisu bile završene stepenice pa se nije moglo izaći na gornje spratove tog objekta. U tom sukobu su muslimanske snage imale bolje uslove za borbu jer su se nalazili na spratu iznad naših snaga.

    Prije početka sukoba, slučajno ili namjerno, muslimani su propustili naše snage da prođu ispod nekog velikog otvora na plafonu. Za taj otvore se pretpostavljalo da ostavljen za stepenice ili lift. Kada su naši prošli ispod otvora počela je borba i tako im odsječena odstupnicu ka našoj teritoriji. Muslimanski vojnici su kroz otvor na plafonu bacali bombe koje su padale oko srpskih boraca. U tim borbama su poginula petorica boraca specijalaca iz niške jedinice.

    Ove borbe su u više navrata detaljnije opisane na ovom forumu.

    Što se tiče Orahovog brijega, naše snage su držale taj dio linije ali su bile u jednom velikom poluokruženju, pa su muslimani, uglavnom koristeći snjpere, ubili i ranili puno srpskih boraca i civila, jer su mještani Orahovog brijega ostali da žive u svojim kućama, tokom rata.
    betanija- 73344 - 01.09.2012 : Asmir Kljajić Orahov Brijeg - best (1)

    Betanija


    Imam 15 godina i živim na Orahovom Brijegu. Medicinski centar tj. Betaniju znam napamet jer sam je mnogo puta obišao i to sve prostrije. Zanima me da li je tu poginulo mnogo ljudi poginulo, jer kada malo razmislim mi smo hodali po prostorima gdje su ljudi ginuli. Hvala.
    betanija- 71482 - 09.07.2012 : Baki Beograd - best (2)

    Betanija - akcija Vrana


    Pozdrav svim borcima koji su se borili na obodima Sarajeva između 1992-1995. godine i slava junacima koji nisu više među nama!

    Poštovani,

    istine radi mislim da bi neke stvari trebalo pojasniti i reći ono šta se stvarno događalo na terenu Vogošće, brda Žuč, Betanje i Orahovog brijega u vreme kada je pukovnik Stupar Milorad sa svojom jedinicom bio na tom terenu.

    Stupar je u rejon Vogošće došao 16. 12. 1993. godine i tamo je ostao sve do Badnjeg dana 1994. godine.

    Akcija "Vrana" - to joj je naziv - koja se pominje na Betanji i Orahovom brijegu odigrala se 27. 12. 1993. godine i u njoj su pripadnici Stuparove jedinice pretrpjeli najžešće gubitke ikada, kako na Betanji gdje je poginuo kapetan Galjak Goran sa grupom svojih saboraca, tako i na Orahovom brijegu gdje je poginuo kapetan Dragan Stojković - Piksi sa svojim saborcima.

    Zarad istine i poštovanja prema poginulim i prema učesnicima ovih događaja koji nisu ukaljali vojničku čast molim vas da govorimo rečnikom činjenica, a ne ostrašćenošću i srdžbom prema bilo kom učesniku tih borbi.

    Ako postoji interesovanja, uskoro ću dati svoj širi doprinos ovoj temi, kako bi je otrgli od zaborava, sačuvali istinu i o istoriji sudili kada za to dođe vreme.

    S poštovanjem, učesnik tih događanja!
    betanija- 27435 - 31.03.2011 : Oko - best (0)

    RE: Betanija


    Poštovani prijatelju,

    vidim da si jako dobro upoznat sa dešavanjima na Betaniji, samo se pitam da li znaš da je u vašoj jedinici bilo i muslimana koji su koristili srpska imena u toku boravka u Vogošći. Lično sam poznavao jednog čovjeka koji se zvao Ljubiša, inače je musliman iz Pljevalja.

    Puno vam hvala što ste nam ostavili onaj uređaj u zelenom koferu.

    Milorad Stupar je bio veoma loš i nadmen oficir, i zbog toga je i propala ta akcija za koju sam kasnije čuo da joj je cilj bio nešto sasvim drugo - skretanje pažnje. Ako si u to vrijeme bio njegov pratilac, onda se sjećaš dvojice "teritorijalaca", kako nas je tada Stupar nazvao, a dan ranije nam je rekao da mi ne znamo ništa o ratovanju. Nakon toga smo svi vidjeli šta je on uradio.

    Veliki pozdrav mom dragom prijatelju Mungosu. Takođe pozdrav i Tanču Stojanović. Jedan od vas mi je (možda si to upravo bio ti) dao šatorsko krilo u kome su me iznijeli kada sam bio ranjen na Goraždu.
    betanija- 27387 - 28.03.2011 : Kosovo i metohija Srbija - best (1)

    Milorad Stupar


    Vec duže vremena posjećujem ovu stranicu, pročitao sam gotovo sve, a neke tekstove i više puta. Posebno mi je bio interesantan tekst o Miloradu Stuparu i 72. spbr iz Pančeva. Inače, o ovoj jedinici se malo zna, a tako i o vojnicima koji su u njoj služili vojni rok, a koji su se hrabro borili. Zbog toga sam odlučio da napišem par reči, verujući da će vam biti interesantne.

    Nigde do sada nisam našao da se piše o vojnicima na odsluženju vojnog roka koji su se hrabro borili u JNA (kasnije JA pa potom u VJ) osim o vojnicima koji su se borili na Kosovu i Metohiji.

    Nije mi poznato du su ti mladi vojnici izgubili bilo kakvu teritoriji osim u slučajevima kada je došlo do izdaje od strane oficira i podoficira.

    Neki od vas au bili na obuci u VP5000, pa već znaju nešto o toj jedinici ali šira javnost ne zna za vojnike koji su se časno i pošteno borili širom nekadašnje SFRJ. Naime 72. spbr je formirana jula ili avgusta 1992. godine od pripadnika diverzantskog odreda o kome se gotovo ništa ne piše, ili ja nisam uspeo da pronađem. Naziv (72) je dobila po generaciji vojnika koji su najviše stradali u tim nesrećnim ratovima.

    Ja ću upravo da napišem o Odredu i za mene "čuvenom" Miloradu Stuparu. U Diverzantski odred sam sasvim slučajno došao na odsluženju vojnog roka, nakon prekomande iz Beograda avgusta 91. godine. Tada sam prvi put video da u JNA postoje maskirne uniforme koje su bile extra kvalitetne i čuo da u toj jedinici već desetak godina ima vojnika po ugovoru. Dalje sam saznao da je jedinica bila namenjena za izvodjenje specijalnih zadataka i u to vreme je bila raspoređena na više lokacija, kako u Hrvatskoj tako i u Bosni. I takvim akcijama nisu učestvovali vojnici na odsluženju vojnog roka osim u jednom slučaju gde je bilo i mladih vojnika koji su bili na zadatku duboko u neprijateljskoj teritoriji. Kako u toj akciji nisam direktno učestvovao, mada imam nekakvih saznanja, ovde ih ne bi opisivao. U nekoliko narednih tekstova ću da opišem neke od akcija u kojima sam lično učestvovao.

    Milorad Stupar je bio najmlađi major JNA, a potom je za nepunu godinu je došao do čina pukovnika. Cilj mu je bio da bude najmlađi general, a da bi to postao nije birao sredstva da dodje do tog cilja. Napomenuću samo da nas je jula 1992. godine ekspresno vratio iz Istočne Bosne za Beograd. Bilo je to zbog nekakvih demonstracije protiv Miloševića. Mi vojnici smo se bili dogovorili da se predamo našem narodu ako nas izvedu na ulice jer posle svega što smo preživeli nije nam padalo na pamet da pucamo na sopstveni narod...

    Bio sam i lični pratilac Milorada Stupara u leto 1991. godine. Potom smo se sreli i 1998. godine, pred sam početak rata na Kosovu. Pitao sam ga o padu Krajine pošto je Stupar je bio komandant specijalnog kopusa. O Sarajevu nije hteo ništa da kaže i bolje rečeno video sam mu krivicu u očima.

    Hteo bih da dodam da je jedinica za to vreme bila opremljena modernim naoružanjem. Ipak, mislim da je jedinica izgubila smisao svog postojanja onog trenutka kada je Stupar, željan uspeha i činova počeo da šalje jedinicu u klasične borbene zadatke gde smo imali i gubitaka. Ipak, jedinica je imala samo jednu neuspešnu akciju, ali o tome ću nekom drugom prilikom. Tom prilikom sam video Stupara kako je zapenio od besa na starešine i nas vojnike, slagao nas za nagradno odsustvo od 10 dana koje nam je obećao ako izvršimo zadatak za koji je on trebalo da dobije čin generala. Umesto toga, za kaznu pravac kod nase braće preko Drine...

    Za sad toliko. Pozdrav svim časnim i poštenim borcima, a mrtvima neka je večna slava i hvala im.
    betanija- 23984 - 07.03.2010 : 5450 Sarajevo Bih - best (0)

    Betanija


    Na proslavu na Betaniji dolaze oni sto su tog 27. decembra bili daleko. Bio sam pripadnik elitne jedinice. I ja sam kao Luna ( mada smo bili na suprotnim stranama ) povrijeđen i razočaran u ovo sve što nam se sada dešava.

    Ja sam jedan od onih koji su vraćali te izgubljene položaje i samo sam jedanput poslije rata otišao tamo kod medicinskog centra kako smo ga zvali i na rov br. 5, koji smo zvali Balavani.

    Znam samo da su borbe počele uveče, oko 21 sat, i da smo taj dio linije vratili oko 1 sat poslije pola noći. Šta nam je sve ponuđeno da vratimo te linije itd.

    Za pitara mislim da me dobro poznaje mislim da sam povezao ko stoji iza tekstova.

    Vjerovali ili ne imam svoj ratni dnevnik gdje sam vodio sve ono što se dešavalo oko mene. Prošao sam sve operacije na Žuči i van grada Želio bi napisati sve što se tada dešavalo na Orahovom Brijegu i Sjeničkoj kosi.
    betanija- 23982 - 07.03.2010 : 5450 Sarajevo Bih - best (0)

    Betanija


    Več duže vrijeme pratim dešavanja i pisanja na ovom forumu. Pogotovo pratim pisanja o ratnim dešavanjima. Prošao sam i preživio mnoge vojne operacije koje su se dešavale oko Sarajeva, a najveći dio rata sam proveo na liniji od Visa do Šljivika ukupne dužine od 18, 5 kilometara. Dobro sam poznavao tu kompletnu liniju, svaki rov i šta se nalazi u njemu. Oni koji su bili sam nom znaju ko sam i oni znaju šta znači ovaj moj nadimak 5450.

    Javljam se jer sam lično učestvovao u svim akcijama, a za Betaniju mogu reći da je samo nas pet do šest učestvovalo u vračanju rova br. 5, poznatijeg kao Balvani. Jedan od nas više nije među živima, umro je poslije rata. Kod nas se ovdje spominju neke proslave za 27. decembar, ali niko od nas ne ide na ta okupljanja.

    Sve ću objeviti detaljnije u mojoj knjizi koju spremam. Bio sam ratnik, muški sam se borio i stojim vam na raspolaganju za svu razmjenu informacija.

    Pozdrav!
    betanija- 23480 - 27.01.2010 : Edin Ahmic Bosna&Hercegovina - best (1)

    Betanija: ratni zarobljenici


    Pozdrav svim dobrim ljudima! Molio bi ako neko od vas ima ikakvu informaciju o zarobljenim vojnicima Republike Srpske: Kokot Siniša i Grujić Zdravko koje je zarobio Faik ( Brada ) s Betanije u junu 92. godine da mi javi šta se desilo sa njima??

    Molio bih sve učesnike borbi na Betaniji i Kromolju da malo pišu o tom vremenu i akcijama na tim linijama.
    betanija- 23042 - 10.12.2009 : Beli Kobilja Glava-Bih - best (1)

    Betanija


    Iako sam imao samo 15 godina, redovno sam dolazio na Orahov brijeg i tamo borcima čistio puške. Mislim da sam dobro upoznat sa dešavanjima na Orahovom brijegu. Luda mladalačka znatiželja jednom me je mogla koštati života, ali bolje je da se vratim na početak rata.

    Srbi su mnogo izgubili pogibijom Branimira Radojevića zvanog Tica. Taj predratni bokser, duge kose i kukastog nosa, je ličio na pomalo na Indijanca. Bio je opasan lik! Vozio je traktor i često dolazio u moju mahalu. Bio je i dobar drug sa mojim komšijom. Tica je bio sposoban, znao taj dio, svaki kamen, svako drvo...

    U to vrijeme, naši položaji su bili blizu kuće Bakira Crvenjka ( Pitar i Miner sigurno znaju o čemu pričam ). Tog jutra je Tica sa još par vojnika krenuo u pravcu kuće Crvenjka. Mještani su govorili da se njih dvojica nisu podnosili i da je Tica krenuo da ga zarobi. Nije znao da su rovovi bili na tom mjestu pa je udario je pravo na naš rov. Tu je i poginuo, dok su ostali uspjeli pobjeći.

    Da je kojim slučajem Tica ostao živ, vjerujem da bi u ratu pravio velike diverzije jer je znao taj teren. Govorim ovo jer znam da je čitav potok bio bez kontrole sve do ljeta 1993. godine pa se bez problema moglo potokom ući, kroz propust, u naselje do kuće Danete(prije ratnog vulkanizera). Tek u ljeto 1993. godine položaji su pomjereni do kuća Huseinovića i tako je pokriven i taj potok.

    Mogu samo reći da kada sam god navratio na taj položaj naši su kopali. Pravili su dobre rovove i tranšeje, tako da na tom dijelu nismo imali puno mrtvih u toku rata. Čak je i ispod asfalta bio prokopan tunel, što je u mnogome zbunilo specijalce u napadu 27. 12. 1993. godine.
    betanija- 23038 - 09.12.2009 : Pitar Sarajevo Bih - best (0)

    Odgovor učesniku


    Prilično sam skeptičan u pogledu ratnih tračeva kojima su ljudi pokušavali opravdati svoje neuspjehe i sa jedne i sa druge strane. Pogotovo one o umješanosti samih političkih vrhova u neuspjeh neke vojničke akcije. Neke su akcije samo plod vojničke sreće ili slučajnosti.

    Tako i sa navodnim planovima napada na Bosnalijek. Pošto nisam vojni strateg ali sam odličan poznavalac linije od Pionirske doline pa do "nizova" u Vogošći, iznjeću samo lična opažanja i mišljenje za period 1994-1995.

    Lično sam zavirio u svaki rov, prepuzao čitavu dionicu po nekoliko puta i danima osmatrao, bilježio i pratio svaki korak sa suprotne strane.

    Fabrika Bosnalijek se nalazila nepunih kilometar i po od linije a jedini mogući prodor sa srpske strane bio je niz Poljine ili sa Kromolja. Sa Kromolja bi imali dobru podršku PAT-a i PAM-a sa pilane, samohotke skrivene među vikendicama na Poljinama (pored koje je dr. Poplašen mogao zijaniti glavu od naše maljutke) a da ne pominjem haubice sa navišeg vrha na Poljinama, zvanog Saračevac, M84 sa Sjeničke kose itd. Sve je bilo kao na dlanu.

    Sam potok je bio miniran ( Miner mogao znati više o tome ) ali je bila jedna nepokrivena rupa u vašoj odbrani i to između dna Sjeničke kose i zemunica sa minobacačima na Kromolju. Na toj livadici (gdje je sad golf igralište ) su redovno pasle ovce jednog domaćina sa Kromolja i svojim nepažljivim ponašanjem nam je ostavio prostor za upad. Taj prostor je posebno kontrolisan jer je to bio i jedan od vaših mogućih pravaca napada na Bare i Bosnalijek.

    Uređajima za noćno osmatranje (posuđenim) upratili smo tog domaćina kako u cik zore pušta ovce u ograđeni prostor i kako u prvi mrak dolazi po njih. Dakle, prostor nepokriven minama što je bio znak nepažnje ili nekih budućih planova.

    I sa naše strane je bilo mina, možda nekih stotinjak, što PROM-ova što kašikara i nešto tenkovskih mina na pravcu koji je bio pogodan za eventualni tenkovski napad sa Poljina. Na zgradi porodilišta je bio PAM i sijač a na Humu naša samohotka i tenk. U blizini je bili smješteni jurišnici "Prve slavne", jedne od najboljih jedinica u gradu kao i pripadnici Specijalne jedinice "Lasta".

    Sam napad na Bosnalijek bio bi protumačen kao pokušaj spajanja srpskih jedinica sa Grbavicom što se nije smijelo dopustiti ni pod koju cijenu jer hajd' ti znaj hoće li Srbi sa Poljina stati pred fabrikom ili nastaviti prema željezničkoj stanici i Grbavici. Zbog toga je na tom potezu skoro uvjek bilo više od hiljadu vojnika armije i MUP-a.

    Što se tiče samog Bosnalijeka, tamo se nije pravio neki značajan lijek poput Tamiflua ili lijeka za rak da bi neko iz Srbije angažovao jedinice da zauzmu fabriku koju ne bi mogli održati i radi koje bi imali žestoke gubitke jer se valja povući nazad a livada k'o tepsija. Doduše, vuk ne jede travu jer ima ovce koje to rade za njega...

    S poštovanjem
    betanija- 23026 - 07.12.2009 : Ućesnik Republika Srpska - best (0)

    Betanija


    U to vrijeme sam čuo, za jednu nevjerovatnu pricu, i ne znam koliko u njoj ima istine. Ipak, vjerujem da gdje ima dima ima i vatre!

    A priča glasi ovako: Akcija na Orahovom Brijegu i Betaniji je trebalo da posluži kao varka da bi iz "Bosnalijeka" u Barama mogla da izađe manja grupa koja je tamo na neki način ušla da bi iznjela dokumente i recepte potrebne za pravljenje lijekova. Prema istim izvorima, tom akcijom je rukovodio Beogradski D. B.

    Možda neko zna nešto više o ovome, a vidim da je Pitar veoma dobro upućen u dećavanja pa bi možda i on mogao da ovo prokomentariše. Ja baš nisam uvjeren da je to bilo moguće izvesti jer veoma dobro poznajem kompletnu liniju, sve do Špicaste stjene i gotovo svaki rov. Međutim, sada, posle svega što smo prošli u tom nesretnom ratu, zapitam se kako nisam vidio neke događaje ili djelo a bio sam tamo. Da li ljudi lažu, ili ja nisam bio zainteresovan da vidim sve?
    betanija- 23022 - 07.12.2009 : Beli Kobilja Glava - best (0)

    Betanija


    Nikada neću zaboraviti taj 27. 12. 1993. godine. Tada sam imao 15 godina i nisam učestovao u ratu, ali moj otac jeste i bio je to jutro ma položaju kao obični linijaš na Orahovom brijegu. Ja živim u naselju gdje i Sirbubalo Mufik inače nastavnik geografije i istorije u školi u Vogošći. Naša je sreća što se zadesilo odjeljenje čije su porodice bile sve tu ispod Orahovog brijega. U našem naselju je bilo i odjeljenje izbjeglica iz Vogošće i sa njima smo imali dosta problema.

    Tačno je što Pitar kaže da ih je prvi zapazio čovjek od nekih 50 kilograma, inače moj komšija koji i sada ovdje živi. Što se tiče Orahovog brijega tu su bila 2 teže ranjena borca Armije BIH, jedan inače sada taksista u Vogošći a drugi moj rođak koji je nedavno umro u Americi. Na medicinskom objektu smo imali tri mrtva borca i više ranjenih. Moj otac kaže da je njihova sreća što su im rovovi bili dobri, jer je njemu direktno RBG opalio u puškarnicu i bio je lakše ranjen u lice ali je nastavio borbu. Moj otac zna i ko je ubio Piksija, sve je to vidio ali nam nikada nije htio reći. On je prvi skontao da su napadači Srbijanci jer je godinama radio u Srbiji: čuo ih je kako govore "levim krilom" itd.

    U Betaniji je podignut spomenik, a moja ulica je trebalo da se zove 27. decembra. Prije pet dana sam bio na tom mjestu i ono se ne može više prepoznati jer su na njemu podignute nove kuće. Ljudi koji tamo žive nemaju pojma kakva se tu bitka odigrala.
    betanija- 23021 - 07.12.2009 : Miner Vogosca Vogošća - best (1)

    Noćne akcije


    Ne znam Razvigore dali si ti bio u ratu, ako jesi onda te stvarno ne razumijem. Priče o Kapetanu Draganu, brojnim akcijama i samo jednim poginulom i Legiji koji je uništio 200 neprijatelja a nije imao ni jednog poginulog je svakako podatak za Ginisovu knjigu rekorda.

    Samo onaj ko je bio u mraku petnestak metara od neprijatelja zna kako je teško prići neopažen. A i ono da čovjek umre za 2 sekunde u tišini, poput bolesnih američkih filmova tipa "Rambo". Kada bi samo znao kako se i najbolji prigušivač čuje u tihoj noći i koliko treba da čovijek ispusti dušu, vijerovatno ne bi ovako pisao.

    Nemoj se ljutititi, ali ja poslije 1420 dana provedenih po brdovitoj i šumovitoj Bosni, ja ne vijerujem u takve priče.

    I ako niko od nas nije bio specijalac i nismo imali takvu opremu mi održasmo preko 70% teritorije dok onaj pas ne ode u Dejton i prodade sve pa i sebe samoga, sijeme mu se zatrlo.
    Miner
    betanija- 23018 - 06.12.2009 : Razvigor - best (2)

    Betanija


    O akciji specijalaca iz 72. specijalne brigade pričao mi je pre deset godina jedan od najboljih vojnika te brigade. I on je tvrdio da je akcija bila provaljena i da je neprijatelj obavešten unapred o toj akciji. Izgleda da je on i bio upravu.

    To je sigurno odrađeno iz vrha KOS-a, koji je bez svake sumnje svo vreme rata radio za neprijateljske strane. Sigurno ni Stupar nije znao da će njegovi vojnici biti žrtvovani. Verovatno je to odradio zlokobni Aleksandar Vasiljević po nalogu svojih šefova spolja kako bi komromitovao VJ i tadašnju SRJ.

    Drugo, JNA iz koje je nastala 72. specijalna nije imala znanja o obuci i upotrebi specijalnih jedinica jer takvu jedinicu nije ni imala u svom sastavu. Pripadnici 72. specijalne brigade su bili specijalci samo po nazivu i ništa više od toga. Većina tih vojnika imala je malo ratnog iskustva, a njihovi oficiri poput Stupara nisu imali znanja i sposobnosti za bilo kakvu ozbiljniju akciju.

    To što nisu saslušali prave savete ljudi sa terena, zatim način napada i vreme napada, dovoljno govori o tome da nisu imali puno veze sa ratovanjem.

    Bilo je krajnje glupo koristiti bilo kakvu specijalnu jedinicu, pa bila ona to samo i po nazivu, da zauzme neke kote bez strateškog interesa koje drže lokalni linijaši. To je svakako trebalo napasti noću, koristeći opremu za noćna dejstava i prigušivače.

    Efikasnost u obuci i upotrebi specijalnih jedinica uveli su tek ljudi koji su to znanje doneli iz zapadnih zemalja, kao kapetan Dragan i Legija. Kapatan Dragan je u brojnim akcijama svojih Knindži imao samo jednog poginulog vojnika.

    Treba pročitati Legijine knjige o ratu na Kosmetu gde opisuje dosta prepada na daleko bolje utvrdjene linije i položaje nego što su bili ovi na Betaniji, a uvek su ti prepadi bili bez žrtava u našim redovima. Vršeni su noću, koršćenjem noćne opreme i prigušivača. Legijin JSO nije imao mrtvih tokom NATO agresije 1999. iako je imao oko 200 žestokih okršaja sa šiptarskim teroristima i likvidirao nekoliko stotina terorista.
    betanija- 23006 - 04.12.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Betanija


    Drago mi je da su se mnogi uključili u dopunjavanje akcije na Betaniju, žalim što se ponovo ne uključi naš prijatelj Siniša Simić, kojeg smo najvjerovatnije naljutili našim grubim kritikama, koje nisu bile zlonamjerne.

    Ovom prilikom bi svom prijatelji Mineru rekao da je bio sto posto u pravu kada je napisao Niška specjalna, zapravo bile su obje jedinice u toj akciji, a Nišku jedinicu je vodio major Mirković ili tako nešto slično, svakako da bi to Siniša moga znati ili bar ispraviti ovu moju dopunu.
    betanija- 22993 - 03.12.2009 : Ucesnik R.S. - best (0)

    Betanija


    Na Orahovom brijegu su poginuli Ranko Bunjevac i Piksi a ranjeni Dragan Šorak i Janjuš. Sve se dešavalo u kući i tačno je što Pitar piše jer niko nije bio pogođen od metka nego od bombi koje su im ubacivali iz nekog tranšea u kuću.

    Mi smo bili udaljeni od te kuće nekih dvadesetak metara ali im nismo mogli pomići jer je sa lijeve strane, iz pravca crvenjakove kuće, po nama tukla pješadijska vatra dok smo mi ležali na asvaltu.

    Ipak, nije mi jasno kako su specijalci bili primjećeni jer je to jutro bilo veoma maglovito.

    Komandir Blagovčana je bio pokojni Božo Košarac i umro je posle rata.
    betanija- 22989 - 03.12.2009 : Pitar Sarajevo BiH - best (0)

    Re: Betanija


    Koliko se sjećam, tijela poginulih specijalaca su predata srpskoj strani na aerodromu, podsredstvom Unprofora, nakon 20-tak a možda i mjesec dana. Te detalje najbolje znaju gospoda Mašović (sa naše strane) i Braco Lazarević (sa srpske strane).

    Nikakvih kontrausluga nije bilo tako da ne stoje razne špekulacije tipa Ganićeva familija ili "poklon" srpskog Sarajeva. Vrlo dobro se sjećam slika iz ratnog "Oslobođenja" koje je posvetilo veliku pažnju pogibiji srpskih specijalaca i slika mrtvih tijela na nekom traktoru. To je trebalo da posluži kao dokazni materijal u priči o agresiji od strane Srbije. Kad su se dovoljno "islikali i izigrali" sa mrtvim tijelima, kao indijanci oko bjelačkih skalpova, valjda su se sjetili da i oni imaju porodice koje su obavijene tugom i došlo je do predaje tijela Unproforu.

    Koliko sam upoznat, oni nisu bili "niški" specijalci nego pančevački. Lično mislim da na sarajevskom ratištu nisu mogli, sem propagandne, učiniti neku značajniju stvar. Sem u opremi i fizičkoj spremi, oni nisu bili u nekoj značajnoj prednosti u odnosu na ostale borce VRS ili Armije BiH. Ti ljudi, sa obje strane, grčevito su branili svoje kuće koje su često bile nekih pedesetak metara iza linije i nisu puno prezali od "napucanih i našminkanih" vikend ratnika. Jednom sam pisao o tome kako je jedan jedini srpski vojnik na Sjeničkoj kosi zaustavio napad naših specijalaca koji su došli sa strane, tačnije iz Mostara a prije toga je bilo - lako ćemo to zauzeti.

    S poštovanjem

    Pitar,

    to da u ovoj razmjeni "nije bilo nikakvih kontrausluga" može da bude samo tvoja lična pretpostavka. U pregovoru sa muslimanskom stranom su uglavnom "rađene" takve stvari a veoma često su davana i MTS. Takvih primjera znam mnogo i namjeravam da o tome pišem u mojim budućim komentarima.
    betanija- 22988 - 03.12.2009 : Miner Vogosca Vogošća 1 - best (0)

    Betanija: Ranko Bunijevac


    Već odavno sam želio da spomenem ime jednog hrabrog borca i pošto je sada došla spontano na red priča o borbama oko Betanije i Gornjeg Hotonja red je da se spomene i ime Ranka Bunijevca.

    U napad sa specijalcima iz 72. specijalne brigade su krenuli i momci sa Blagovca. Ne znam tačno koliko ih je bilo. Blagovčani su imali dobru ekipu koja se u mnogim bitkama dobro pokazala. Ne mogu više ni da se sjetim ko im je bio komandir, ali se nadam se da će me neko dopuniti.

    Ranko Bunijevac je prije rata bio cijenjen čovijek i otac dva sina. Često sam ga viđao kako šeta sa sinovima po Jošanici gdje je i stanovao. Prije nego što je dobio stan živio je na Blagovcu i tu stekao dosta prijatelja. Kad je počeo rat, priključio se Blagovčanima i do svoje hrabre pogibije ostao sa njima.

    Čak i mrtvog su ga poštovali i na protivničkoj strani, pa je zahvaljujući bivšim radnim kolegama brzo razmijenjen.

    Njegov otac i majka u tom ratu nisu izgubili samo Ranka. Nešto kasnije su izgubili i najstarijeg unuka, sina Rankove sestre, Slađu Okilja. O ovom mladom momku ću napisati posebnu priču kada dođe na red da opišem osvajanje Golog brda.

    Ranko je krenuo skupa sa specijalcima. Kasnije sam saznao da su on i njegova grupa prodrli mnogo dublje, međutim pošto su specijalci upali u nevolje oni su bili odsiječeni. Ranko je poginuo prilikom pokušaja da se izvuku gore prema našim linijama. Ne znam dovoljno detalja o ovoj akciji, pa bih volio bih da se javi neko ko bi mogao da kaže nešto više. Ja sam tada bio na lijevoj strani, ukoso prema Betaniji, i nisam bio u mogućnosti da im pomognem.

    Kompletna akcija je bila neshvatljivo slabo organizovana. Da je sve bilo prepuštenu Vrbasu ja znam da bi smijerovi napada, taktika, logistička podrška a i sve ostalo što ide uz to bilo sasvim drugačije a shodno tome i ishod akcije bi bio mnogo drugačiji.

    Ranku Bunjevcu i ostalim izginulim borcima neka je viječna slava.

    Miner
    betanija- 22987 - 03.12.2009 : Maturice Kiseljak - best (0)

    Betanija


    Ja mislim da se razmjena poginulih vojnika VJ obavila na Kobiljači, za tjela poginulih je su data veća količina MTS-a tj. oruđa i oružja.
    betanija- 22985 - 02.12.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Betanija


    Za borbe na Betaniji, moram dodati i ovo - da se ne zaboravi! Pukovnik Stupar se vratio u Vogošću nakon mjesec dana da preuzme poginule oficire i vojnike, pripadnike specijalinih jedinica koji su ostali na muslimanskoj strani.

    Zanimljivu je bilo i to da nismo radili nikakvu razmjenu za njih, a svi smo dobro znali da bi dobili tijela kao što su bili Piksi i njegovi drugovi ili se debelo platilo ili se nešto veliko moralo dati našem neprijatelju. Za sva vremena je ostalo je nerazjašnjeno kako su oni uspjeli da dobiti tijela poginulih vojnika bez dogovorene razmjene. Možda je to bilo presudno i da se Srpsko Sarajevo pokloni muslimanima u Dejtonskom sporazumu?

    Upravo u to vijeme, širile su se glasine da je porodica Ejupa Ganića živjela u Srbiji i da je on sredio tu razmjenu, kako se njegovoj porodici ne bi ništa loše desilo. Mislim, da je to čista laž, kako bi obmanuli stanovništvo na naših prostora jer su mnogi postavljali pitanje kako su oni uspjeli dobiti tijela poginulih, od neprijatelja, koji je u to vrijeme odbijao da vodi pregovare sa srpskom stranom, pa čak i kad je njemu bilo u interesu da se pregovara.

    Bilo bi mi drago da se Siniša Simić ponovo uključi, i ako nešto zna o toj razmjeni, kao i o borbama na Betaniji da neke stvari ponovo prokomentariše. Ako je bio direktan učesnik tih borbi, vidio bitku iz svog ugla, bilo bi dobro i da je opiše kako bi zapamćena zbog njegovih drugova koji dadoše živote za Republiku Srpsku.

    Ta akcija je kod nas najavljivana kao početak konačnog zauzimanje cijelog Sarajeva. Zbog njenog neuspjeha opao je i moral naših boraca, i počelo je da se priča o izdaji i predaji Sarjevo. Doduše, ova priča je kružila Srpskim Sarajevom tokom cijelog rata, a na kraju se i obistinila.

    U muslimansko-hrvatskoj ofanzivi na Krajinu, Banjalučani su našim ljudima koji su došli da im pomognu u odbrani govorili: "Što ne predate to Sarajevo, da prestanemo ratovati! " A Sarajlije su im odgovarale: "Kada stane rat mi ćemo Sarajevo dati da bude mir ali dok se vodi rat mi ćemo se za njega boriti do zadnje kapi krvi! "

    Sve to ukazuje da su političari svih zaraćenih strana jednako krivi i odgovorni za dugotrajni rat i masakre u Bosni i Hercegovini.
    betanija- 22982 - 02.12.2009 : Pitar Sarajevo BiH - best (1)

    Orahov brijeg, Betanija


    Kao pripadnik jedne od jedinica MUP-a BiH, poslije tih događaja o kojima Miner piše, bio sam na tom terenu i od neposrednih učesnika te akcije saznao detalje ali sa "naše strane". Napad su odbili linijaši čije su kuće bile neposredno ispod Orahovog brijega i Betanije. Otkriveni su sasvim slučajno, kad je jedan od pripadnika Armije BiH (inače jedan postariji domaćin iz Hotonja koji s krevetom nema 50 kila) vidio jednog od specijalaca kako izviruje iz spaljene kuće na samoj koti Orahovog brijega.

    Taj specijalac se uspio neopažen provući rubom brežuljka od "Ticine" kuće ( Miner zna o čemu pričam ) ali je primjećen kad je zviždukom i mahanjem ruke dozivao ostale koji su asfaltnim puteljkom niže prvog bunkera ispod "Ticine" kuće grupno navalili kao ovce a stradali su od bombi koje su pripadnici Armije BiH bacali u jarak u kojem su se pripadnici VJ sklonili. Sve je potrajalo 15-tak minuta, u međuvremenu je došla pomoć iz Dumača a tijela specijalaca iz Srbije su ostala ležati. Poslije su razmjenjena. Dakle, nevjerovatna slučajnost i sreća po "našu" stranu jer bi, da su se uspjeli prebaciti na vrijeme, specijalci 72-ge specijalne broigade VJ pobili linijaše Armije BiH kao zečeve i zauzeli vrlo bitne dvije kote na tom djelu ratišta.

    Jedan od specijalaca bio je pogođen tromblonom u prsa a tijelo kapetana Stojkovića je pronađeno tek sutradan jer je ranjen iskrvario iza linije i umro kod bunara ispod same kote. Sve u svemu, vrlo glupa i nepromišljena akcija, na terenu koji je neprohodan za tenkove i bez upotrebe artiljertije. Nije tu bilo nikakvog izviđanja sa naše strane sa Orlića i Huma. Što se tiče napada na nezavršeni objekat bolnice na Betaniji, specijalci VJ su primjećeni na prilazima istom jer je par minuta prije počeo haos na Orahovom brijegu pa je razbuđena straža na objektu već bila spremna i otvorila vatru na napadače.

    Kod pripadnika armije BIH sam vidio ratni plijen iz te akcije, sijač jednog od specijalaca je ostao čitav rat na Betaniji a tad sam prvi put vidio "Zastavin" puškomitraljez sa preklopnim kundakom. Vjerovali ili ne, ti specijalaci koji su učestvovali u napadu na Orahov brijeg su imali više municije, bombi i tromlona nego svi bunkeri armije BiH na potezu od Betanije do nizova.

    Moram Mineru da kažem nešto i o nezavršenom objektu bolnice na Betaniji. Ogroman objekat, na više spratova (čini mi se tri) kroz koji je više ubijao propuh nego meci. Jedne prilike sam bio na osmatračnici koja je na zadnjem spratu kad je počeo po objektu dejstvovati tenk od Šućura kuća. Od prve granate koja je udarila u betonski zid umalo mi nije drob ispao jer je udarni talas granate tako jak da me odbacio desetak metara od zida. Da ne pričam o jačini detonacije i odzvanjanju po ogromnim hodnicima. Skočio sam sa drugog sprata na stranu koja je bila okrenuta ka Sjeničkoj kosi jer nisam imao vremena silaziti niz neke improvizovane merdevine jer stepenište nije postojalo a tenkista je ispalio još desetak komada po objektu...

    S poštovanjem
    betanija- 22978 - 01.12.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Betanija


    Zamolio bih sve učesnike ove akcije, ali i one koji nešto znaju o njoj, da se uključe i napišu svoje viđenje tog događaja. Pri tome bih apelovao da se ne pobijaju tekstovi onih koji su već pisali, ponekad i iz svog ugla. Na ovaj način bi se mogla stvoriti mnogo jasnija slika kompletnog događaja, da se istorija ne napiše na osnovu jednog ili dva teksta.

    Svi mi koji smo živili u Vogošći, dobro znamo da je Orahov brijeg bio dosta niži od Huma i Orlića na kojima su bili muslimani, pa su tako i imali odličan pregled cijelog terena. Zbog toga i cijenim da je bilo suludo krenuti iz tog pravca u napad.

    Jedina mogućnost za taj pokušaj i eventualni uspjeh je bila diverzantska akcija, bez upotrebe artiljerije, pa da se nakon proboja "opori" njihova linija. Na isti način su i muslimani uspjevali da zauzmu djelove naših linija.
    betanija- 22972 - 30.11.2009 : Miner Vogosca Vogošća - best (1)

    Betanija


    Pozdrav za Sinišu,

    kao prvo odmah da ti kažem da donji tekst neće biti upućen na tebe i tvoje izginule drugove. I tebi, ostalim preživelim borcima a posebno onima koji tada položiše živote, svaka čast.

    Ali vaš komandir Milorad Stupar, a bolje bi mu stajalo Duško Dugouško je pokazao pravi karakter velike večine vojnih lica bivše JNA. Čast su im spašavali vojničine kao što su bili Vrbas i zastavnik Brezo (u našem kraju). Neosnovana napuhanost i jedan veoma pogan i potcijenjivački odnos prema okolini a posebno prema nama koji smo sačuvali te teritorije i prije njegovog nepotrebnog dolaska. Ja iskreno mislim da je on svoju sposobnost kupio ljubeći guzu onom gadu Miloševiću.

    Na kraju njegova sposobnost je pokazana ishodom te akcije. Jer smijer napada koji je on odabrao može narediti samo neko ko nema pojma o strategiji ili je došao sa poganim namjerama koje su mu naređene iz najvećeg đavoljeg gnezda sa Dedinja.

    Ja s pravom mogu reći da sam jedan od najboljih poznavalaca te linije. Moja zona odgovornosti je bila od Orahovog brijega do Mijatovića kose. Tu sam imao pod kontrolom oko 1200 svojih i oko 400 lociranih mina koje je neko drugi postavio.

    Sav taj teren sam bukvalno propuzao i to po totalnom mraku. Inače sam rođen i odrastao tu. Kao klinci, omiljeno zanimanje preko ljeta nam je bilo noćno obilaženje dobrih stabala trešanja, jabuka, krušaka i ostalog sezonskog voća. Mogao sam nepogrešivo da lociram svako od tih stabala i u mrklom mraku.

    Kasnije u ratu, mnoge od tih voćaka su mi bile polazne koordinate za pravljenje šema minskih polja. Kao takav, iako još dovoljno nepokretan od avgustovskog ranjavanju i teže opercije noge sam bio određen da obilazim liniju i objašnjavam pojedine situacije.

    Sa nekoliko vaših momaka sam u par navrata bio i na području preko puta Betanije. Govorio sam im da je taj obijekat veoma nezgodan i težak za osvajanje. Međutim njihov komentar je bio da su oni upravo dobro obučeni za uzimanje takvih i sličnih obijekata. Šutio sam, oni opremljeni po poslednjoj vojničkoj modi a ja u farmericama i jakni od HVO-a, kupljenoj od nekog Ilidžanca. Nažalost oni tada nisu znali da imaju pred sobom čovijeka ratnički tvrdo ispečenog upravo na tim terenima i u dva navrata već komadanog rafalima. Mogli su oni i od mene ponešto i naučiti!

    Iskreno govoreći kad smo saznali da u Vogošću dolaze borci 63. padobranskog puka nastalo je oduševljenje. Ja sam lično mislio da nas ništa više ne može spriječiti da uzmemo Sarajevo. Ja i ostali borci smo tada bili spremni da damo sve od sebe.

    Kao dragi gosti vi ste bili smiješteni u hotelu Park ali vam je sva logistika, oprema i vozila bila smiještena u školi u Gori, nekoliko kilometara od Semizovca prema Srednjem.

    Druženje sa vama je bilo interesantno. Ja sam pokušao da objasnim svaku pojedinost na terenu. U tom kraju je bila samo jedna moguća ruta za uspiješan napad i ja sam neke momke upoznao i pokazao im taj teren.

    Rano ujutro je zastavnik Brezo došao po mene. Otišli smo na Orahov brijeg i tu se sastali sa minerima iz Koševske brigade. Tek tu smo dobili naredbu da otvorimo minska polja oko Betanije i niže prema Gornjem Hotonju. Bio sam zaprepaščen izborom mijesta za početak napada. To sam i rekao Brezi. On je bio nekako čudno zamišljen i samo mi rekao: "Odradi svoje i šuti". Bio sam zbunjen ali sam poslušao komandu. Kasnije nas je rasporedio na rub šumarka malo udesno od Betanije da dajemo podršku i lijevo prema Betaniji i desno dole prema Gornjem Hotonju.

    Sama Betanija je bila jedno ružno i nedovršeno betonsko zdanje na nekoliko spratova. Naviši sprat je bio u nivou sa vrhom brijega a iza je počinjao pad prema Barama. Ovamo prema nama su bili prozorski otvori. U par navrata sam bio vema blizu i vidio sam da su to povelike i visoke prostorije. Stepenica nije bilo ili su bile porušene. Unutra su bili široki otvori, odozdo prema gore, vijerovatno za liftove.

    Kad je akcija krenula sve se počelo odvijati kao u snu. Momci su skoro nesmetano upali u objekat. Nažalost nisu imali nikakve šanse da stupe u daljnju borbu i razviju akciju. Kroz otvore su ih zasuli bombama i drugim jačim eksplozivnim sredstvima. Nisu imali skoro nikakve zaklone a i da su ih imali nisu se nikako mogli zaštititi od strahovitih eksplozija u zatvorenom prostoru. Bili su žrtvovani i otpisani od samog starta. Nažalost oni toga nisu bili svijesni nego su slijepo poslušali naredbu jednog prodanog idiota.

    A i vi Srđane koji ste krenuli u drugom pravcu niste imali nikakvog izgleda za uspiješnu akciju. Bili ste izloženi jakoj vatri sa tri strane. A i da ste uzeli tu kotu ne biste ostvarili nikakav cilj.

    Poslije tog totalnog debakla vi ste otišli a u nama je ostala jedna ogromnu praznina, gorčina i neogreničene prozivke, a i podrugivanja sa druge strane. Bolilo je to nas kao otvorena rana do samog kraja rata.

    A onaj, za koga kažeš da je "najsposobniji", sada sigurno uživa u "zasluženoj" penziji u nekoj raskošnoj vikendici. Pitam se da li ikada pomisli na te momke?

    Lijepo bi bilo da neko napiše nešto o momcima poginulim u ovoj akciji. Oni to zaslužuju jer su nesbično poklonili svoje živote i treba njegovati uspomenu na njih.

    A tipovi kao Stupar treba da idu u istoriju kao izdajnici i plaćenici.

    Miner
    betanija- 22968 - 30.11.2009 : Visoki Napon Banja Luka - best (0)

    Stuparevi vojnici


    Kao jedan od mnogobrojnih učesnika događaja na Betaniji i Orahovom Brijegu mnogu samo još da dodam da gospodin Simić ili nije bio tu ili nas namjerno provocira i umanjuje naše doprinuse tim akcijama.

    Stuparevi vojnici, čast izuzecima, su bili uglavnom vojnici na ugovor i većina njih nije ni omirisala barut. Upoznao sam jednog od njih koji živi u Pljevljima. U Vogošći se predstavljao kao Ljubiša a inače je musliman. Takvih je bilo više u jedinici kod Stupara, nas su nazivali "Teritorijalcima" i smatrali smo da ne znamo da ratujemo. U ratu su tako i prošli jer nisu htjeli da prihvate naše savjete.
    betanija- 22961 - 29.11.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Pukovnik Stupar


    Nakon naših izviđanja, doneo sam podatke o neprijatelju, sa precizno ucrtanim rovovima, na katastarskoj karti 1:5000. Te karte su bile pregledne i povoljne za korištenje manjih površina ispred naših linija. Pukovnik Stupar je odbio da primi karte, rekavši da ga naši podaci ne intersuju, jer on ima svoje ljude, koji su izviđali teren. Takav odnos prema nama, je na mnoge ostavilo sumnjičavost prema njemu. Ako ne vjeruješ onom koga vodiš i onome ko te vodi, neuspjeh je u startu zagarantovan.

    Među borcima je počela da kruži priča, da je Stupar došao sa ciljem da napravi neuspjeh, kako bi se Sarajevski Srbi lakše ubjedili da se Sarajevo mora dati muslimanima. Predsjednik Milošević je u to vrijeme pokušavao da ubjedi srpske političare da odustanu od Srpskog Sarajeva kako bi muslimani pristali na potisivanje dogovora o završetku rata. Tada su kružile priče, da su glavni političari u Republici Srpskoj bili iz Sarajeva i u razgovorima sa Miloševićem su bili kritikovani, da oni neće da prepuste Sarajevo jer imaju svoju imovinu u njemu.

    Pukovnik Stupar je koristio ružne riječi o nama, u kojim se moglo vidjeti potcjenjivanje naših braca. Svoje ljude je predstavljao kao novac, što me je jako razočaralo, rekavši da je u svakog njegovog vojnika uloženo više od stotinu hiljada maraka i da on ne želi da ih olako izgubi. U njegovim riječima se moglo pročitati da smo mi bezvrijedni i da se trebamo žrtvovati kako on ne bi izgubio uloženi novac u njegove vojnike. Nikoga od naši oficira nije saslušao, a kamo li prihvatio nečiji predlog.

    Znajući kakav je stav zauzeo u toj ofanzivi, smatram ga nesposobnim oficirom da vodi jedinice na odgovorne ratne zadatke.

    Mi nismo bili plaćenici koji slijepo izvršavaju njegova naređenja, nego porodični ljudi i naše porodice su bile samo nekoliko stotina metara iza linije odbrane. Bili smo prisiljeni da razmišljamo o naredbama oficira sumnjivih kvaliteta čije su porodice bile na sigurnom, negdje u Srbiji. Bili smo zahvalni svima onima koji su htjeli da nam pruže pomoć, ali istinsku pomoć bez predrasuda.
    betanija- 22955 - 29.11.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Betanija


    Prije nekoliko danas sam napisao tekst u kojem sam naveo da moje informacije nisu potpuno tačne i da bi ih trebalo doraditi.

    Ovom prilikom ću se zahvaliti Siniši Simiću, što se uključio, da dopuni tekst o akciji na Betaniju u decembru '93 godine. Moja zamjerka, na njegov tekst je, što izvodi zaključak da ja nisam učestvovao, pa ću ovom prilikom biti direktniji o mom učešću u toj akciji.

    Akcija o kojoj sam pisao, učestvovao sam kao komandir svih jurišnih jedinica, koje su bile pod direktnom komando tadašnjeg komadanta Brigade Zorana A. Sa svojim komandirima sam izviđao teren u pravcu kote 850 i Šabanove kuće. Pripadnici VJ su takođe paralelno sa nama izviđala taj teren. Oni su izviđali neprekidno 24 sata i bili su na liniji Jošaničkog bataljona, u pravcu Ugorskog i kote 850.

    Tvoje kolege su bile smještena u hotelu "Park", a komanda Vogošćanske Brigade je bila smještena u osnovnoj školi, gdje nas je Stupar postrojio i dao naredbu da krenemo u napad na Betaniju.

    Nismo išli na informisanje u njegovu komandu, sve naredbe smo dobijali u našoj komandi Brigade, gdje je on dolazi, pa odatle moj zaključak, da je bio smješten u osnovnoj školi. Ja nisam pisao gdje je bili smješteni tvoji saborci jer mislim da to nije važno, moje pisanje se odnosilo na Stupara. Bio sam iznenađen njegovom odlukom o promjene pravca napada, jer nismo izviđali taj teren, mislim da je stalno pokušavao da obmane sve nas, šta on planira. Pred sami polazak u akciju, Stupar je postrojio komandire i učesnike akcije, u osnovnoj školi "Moša Pijade", dao je naredbu da se krene na Orahov brijeg.

    Bio sam na polaznom mjestu za napad, kada su Piksi i ostali poginuli. Piksi je poginuo na Orahovom brijegu, a ostali u nedovršenoj bolnici Betanija. Naša jedinica je dobila zadatak da po potrebi bude agažovana na tom pravcu. Za mene je kompletna ta akcija, tj. napad na Betaniju, bila pomalo nepromišljena i zato sam o njoj tako pisao.

    Nekoliko puta smo doživili neuspjeh u napadima upravo na tom pravcu, pa me je zbog toga iznenadila Stuparova odluka. Ja sam ga nazvao nesposobnjakom, jer su njegove odluke za napad bile nelogične za sve učesnike. Nije to bila manvarska vježba pa da se neko igra sa ljudskim životima. Mislim da je on jedini i glavni krivac za neuspjeh i pogibiju oficira i boraca u toj ofanzivi.

    U toj istoj ofanzivi, nekoliko dana prije napada na Betaniju, poveo sam jedinice u napad na Šabanovu kuću, i sa mnom je bio Mićo Vlahović sa svojom jedinicom. Napad je naredio pukovnik Stupar, kako bi zavarao stvarni pravac napada, bez razmišljanja da li se tim pravcem može probiti linija.

    Ušli smo skoro do same Šabanove kuće kada sam naredio Mići da povuče svoju jedinicu nazad, jer je mukla tišina na muslimanskoj liniji odavala da nešto nije uredu. Kada smo izašli nazad, imao sam žestoku raspravu sa komadantom Brigade zbog povlačenja ljudstva. Nakon povratka u komandi sam razgovarao sa ljudima iz prislušnog centra. Rekli su mi, da smo bili primjećeni kako prilazimo i da su nas čekali da priđemo blizu a onda bi nas poklopiti minobacačima tako da se ne bi mogli povući, i tako bi nas skidali kao glinene golubove.

    O svemu tome je bio upozoren komadant Brigade koji nije želio da nas povuče jer je Stupar od njega tako zahtjevao. Da su tada poginuli borci koji su bili sa mnom u toj akciji, mislim da se Vogošćanska brigada od tih gubitaka ne bi oporavila ni do kraja rata.

    Zato sa pravom okrivljujem Stupara, jer su se sve jedinice stavile pod njegovu komandu, a on nije informisao potčinjene o svojim planovima. Išli smo kao ovce koje je on tjerao pogrešno odabranim pravcima.

    Mislim da je naš napad na Šabanovu kuću, bio oko katoličkog Božića. To se dešavalo prije 16 godina, tako da nije čudo ako sam pogriješio u datumu.

    Pravi,
    mislim da je tvoje pisanje sasvim u redu! Ja mislim da ti čak nisi ni upotrijebio ime "Dušan", to sam učinio ja, jer tekstovi objavljeni plavim slovima su moji. Tvoje je lično pravo da izražavaš stavove i iznosiš svoja lična mišljenja o akcijama. Oni koji se ne slažu sa tobom imaju pravo da te isprave i da svoje stavove potkrijepe sa činjenicama. Napomena za posjetioce foruma: Kada iznosite svoja lična mišljenja, a posebno mišljenja o nadređenim starješinama bilo bi dobro da upotrebljavate frazu "Moje lično mišljenje je da... ".
    betanija- 22944 - 27.11.2009 : Sinisa Simic Beograd - best (1)

    Betanija


    Pukovnik koji je vodio akciju na Betaniji se zove Milorad a ne Dušan i bio je svakako najsposobniji oficir tadašnje vojske. Ne znam o kom Božiću piše ovaj gospodin jer su svi moji ratni drugovi poginuli 27. decembra, ukupno njih sedam a jedan je poginuo dva dana ranije. Pored toga, nisu svi poginuli na Betaniji o kojoj on piše već je deo njih poginuo u prodoru ka takozvanim "ukletim kućama" gde sam i sam bio.

    Ne znam kako drugačije da vam se javim i da ispravim ove detalje. Od prvog dana komanda i ljudi su bili smešteni u hotelu "Park", a ne u nekoj školi i slično.

    Eto, ako sam uspeo makar nešto da popravim biće mi drago i pozdrav za moderatora. Sajt je u suštini odličan.




    Odgovor moderatora:

    Poštovani,
    hvala na informaciji, međutim čvrsto sumnjam da si u pravu. Informacija na toj stranici je preuzeta direktno iz Haškog tribunala, a podaci su korišteni za suđenje Momčilu Perišiću. U tekstu se navode čak i imena poginulih starješina:

  • Goran Galjak (Beograd),
  • Dragan Stojković (Beograd),
  • Bogdan Ekmečić (Vladimirovac),
  • Radovan Ravić (Beograd).

    Pored toga, poginuli su i sledeći vojnici:

  • Slobodan Čolić (Pančevo),
  • Krsto Marković (Nikšić),
  • Goran Momčilović (Prokuplje),
  • Mladen Stjepanović (Subotica) i
  • Goran Maletić (Ruma).

    Sem neslaganja u imenu pukovnika Stupara, nemam razloga da ti ne vjerujem na ostalim informacijama. Međutim, vrlo je moguće i da se Dušan u Vogošći predstavljao kao "Milorad", što je bila uobičajna praksa kod nekih komadanata i oficira koji su dolazili na teritoriju Republike Srpske.

    Komentar autora teksta da je Dušan bio "nesposoban" treba shvatiti kao subjektivna procjena. Naime, "Dušan" ili ako hoćeš "Milorad", je dobro znao da informacije iz Vogošće "cure" u Sarajevo, pa se zbog toga oslonio na sopstvene snage u cilju izviđanja terena i planiranja akcije. Ipak, duboko vjerujem da je ta akcija bila jako loše isplanirana, a možda i kompromitovana. Konačno, vjerovatno nije imao ni dovoljno vojničke sreće jer ponekad i sulude akcije uđu u anale strategije ratovanja jer protivnik na njih nije računao.
  • betanija- 20383 - 30.01.2009 : Aco - best (0)

    Betanija, Motka, Orlić


    Vidim da si prošao mnogo toga i da se jako dobro sećas svih detalja. Iak, imam par ispravki koje si ti sigurno tvoje nenamerne greške.

    Iz akcije na Betaniji, sem Janjuša se vratio i Rade Blagovčanin zvani "Milina". Bio je teško ranjen u desnu ruku i sa njom je nastavio da ide na linije sve do kraja rata. Zanimljivo je reći i to da je ovaj čovek tada imao skoro 60 godina.

    Oni koji se na žalost nisu vratili su Radenko Gavrić i Bunjevac Ranko. Tačno je da je Janjuš tada vraćao bombe koje su mu bacali muslimani. Akcija je sama po sebi bila suluda i bila je vodjena od strane ljudi koji nisu poznavali teren to jest od ljudi iz Vojske Jugoslavije.

    Kasnije sam iz dobro obaveštenih izvora saznao da je bila dobro plaćena od našeg rukovodstva braći iz Srbije koji se posle toga nisu više pojavljivali kao regularna vojska, osim akcija u kojima su učestvovali dobrovoljci.

    I još jedna ispravka! Tačno je da je jedan dio Blagovačkog bataljona držao linije na Motki, ali to su uglavnom bili stariji ljudi ili oni na "bolovanju".

    Upravo u akciji na Orliću kod tog famoznog, jedinog preostalog rova su poginuli Masta i Boro Vuković koji su bili sa Blagovca a sutradan je ranjen u glavu i Borov brat Nećko koji je pokušao da izvuče brata.

    Ne zameri mi na ispravkama i nastavi da pišeš jer istina mora da se zna i da buduća Srpska pokolenja znaju da su im se očevi i djedovi borili časno i viteški!

    Poštovanje i pozdrav!

    Idi na stranu - |1|2|