fix
Logo
fix
Nalazite se na Region-BEOGRAD
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

beograd- 102941 - 19.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

Dada Vujasinović


HEKLER I KOH

Jula 1811. godine Fridrih I od Virtemberga potpisao je osnivački akt kraljevske fabrike naoružanja u Oberndorfu. Fabrika je puštena u pogon naredne godine i zapošljavala je sto trideset i tri radnika. Sažetak istorije kompanije, dostupan na zvaničnom sajtu "heklera i koha", pisan je, čini se, za ljude koji znaju šta hoće i čije je vreme dragoceno. Prelaz sa prvog na drugi pasus pokriva više od pola veka i transportuje nas iz 1811. u 1871. godinu, kada je, nakon određenih tehničkih inovacija, započela proizvodnja pešadijskog naoružanja sa oznakom M-71. Kompanija je potom promenila ime u "Vafenfabrik Mauzer" i na izmaku devetnaestog veka uvela novi model, M-98.

Prvi i Drugi svetski rat izostavljeni su iz razloga koje nije teško zamisliti; stručnjaci za odnose sa javnošću pominju samo to da su 1945. godine fabriku onesposobile "francuske okupacione snage". Trojica inžinjera, Edmund Hekler, Teodor Koh i Aleks Zajdel, uspeli su, međutim, da spasu deo postrojenja. Pet godina kasnije, "u istorijskom centru nemačke industrije oružja", osnovali su kompaniju koja će "potpomoći obnovu i izgradnju nacije uništene ratom".

Smeštena u prostorijama protivavionskog skloništa lokalne vatrogasne brigade, firma "hekler i koh" isprva se bavila proizvodnjom delova za šivaće mašine i bicikle, da bi potom proširila delatnost na merne instrumente i specijalizovane alatke za obradu metala. Kako vele autori ove komično kratke povesti, posvećenost kvalitetu i najvišim inžinjerskim standardima uskoro je dovela do razvoja prve jurišne puške "heklera i koha", G-3, koju je 1959. godine kompanija počela da proizvodi za potrebe Bundesvera.

Do današnjeg dana, ako je verovati podacima navedenim na portalu firme, oko tri miliona primeraka modela G-3 prodato je armijama više od pedeset zemalja. O kvalitetu proizvoda svedoči i to što je kompaniju 1991. godine otkupila firma "Britiš rojal ordnans". Docnijim udruživanjem sa američkim "markonijem" (ogrankom moćnog "Dženeral elektrika") i drugim gigantima namenske proizvodnje, "hekler i koh" postaje deo konglomerata koji je pitanja nacionalnog ponosa nemačkih konstruktora učinio bespredmetnim.

Priča o poslovnom uspehu i međunarodnoj saradnji ima izvesnog šarma. U kratkoj povesti kompanije čitamo da se automati nalaze u službi "borbe za ljudska prava i socijalnu pravdu", no istorijska realnost je po svoj prilici nešto složenija. Mauzerovi inžinjeri, neki od njih zaposleni u "hekleru i kohu", drugi u Francuskoj i Španiji, svega nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata nastavili su rad na usavršavanju mehanizma jurišne automatske puške StG-45. Termin SturmGewehr, od kog potiče skraćenica StG, navodno je smislio Adolf Hitler, koji je do samog kraja smatrao da se osvajanje mora ogledati na polju jezika i nomenklature.

Nakon pobede saveznika i razaranja nemačke vojne industrije, Bundesver je koristio puške francuske kompanije "fabrik nasional" (FN FAL, pravljene u Belgiji). Pitanje razvoja ubojite tehnike i pokretanja proizvodnje za domaće tržište, iskusnog i visokostručnog kadra nije nedostajalo. Bilo je za Nemačku ekonomski značajno ali politički vrlo osetljivo. Priča se da je 1957. godine, kada je delegacija Ministarstva odbrane zatražila licencu za proizvodnju pušaka FN FAL u Nemačkoj, direktor "fabrik nasionala" napravio doista neugodnu scenu i grubo izvređao ugledne goste. Kompromis je postignut sa holandskom firmom NWM: Nemačka može da proizvodi puške za svoju vojsku ukoliko holandskoj kompaniji obezbedi monopol na snabdevanje municijom. Posao je dobila fabrika "hekler i koh". Jedna od tehničkih inovacija preuzeta je iz dizajna jurišnog automata StG-45, a novija i savršenija verzija dobila je oznaku G-3.

Tokom 1991. godine, u vreme kada je britanska kompanija otkupila Nemačku, od hrvatskih snaga je na ratištu zaplenjena izvesna količina automata "hekler i koh"; pojedini službenici kompanije su oštro ukoreni zbog ovog propusta. Proleća iste godine, u luku Bar su uplovili brodovi koji su, kako je kasnije ustanovljeno, iz Libana prenosili sličan tovar: između ostalog, automatske puške "hekler i koh", model G-3, sa odgovarajućom municijom. Istraživači su takođe utvrdili da su ovi automati osvanuli 1992. godine u okolini Zvornika, u rukama pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, da bi potom došli u posed Specijalnih jedinica policije, takozvanih "Crvenih beretki".

U neobjavljenom intervjuu koji je početkom jeseni 1993. godine dao novinarki Dadi Vujasinović (1964-1994), lider Srpske radikalne stranke požalio se da su njegovi borci dobijali nekvalitetno oružje, dok su jedinice pod kontrolom policije i Službe državne bezbednosti dobijale najsavremeniju tehniku. Teško je odoleti poređenju, ma kako užasavajućem, da iz njegovih reči provejava lik ozlojeđenog dečaka koji drugarima zavidi na boljim igračkama: "Dobili smo rashodovano oružje Š?Ć". Njegovi dobrovoljci zadužili su, naime, trofejne automate "tompson" koji su status popkulturnog fenomena i nadimak "čikaška pisaća mašina" stekli u obračunima američkih gangstera, mada ih je ranije, 1914. godine, Nacionalna garda upotrebila u napadu na šatorsko naselje rudara koji su štrajkovali u Koloradu.

O poreklu naoružanja, lider radikala u cenzurisanom intervjuu kaže: "Sve Tompsone upotrebljene u Borovu Selu dobili smo od policije, iz policijskih magacina. osle su nas optuživali da smo ubijenim ustašama vadili oči, što nije tačno. Oči ispadaju od pogotka tompsonom. " Poznavaoci vatrenog oružja ovu tvrdnju opisuju kao preispoljnu glupost.

U eksplozivnoj smesi tada poverljivih informacija i besmislica, nakon više od deset godina naziru se, međutim, zanimljive i za to doba ne sasvim uobičajene tvrdnje. Pomenuta je, na primer, uloga "crvenih beretki" u napadu na Zvornik, pljačkanju Iloka ("koji se predao bez borbe"), unosnim poslovima dopremanja nafte, kao i mesto po imenu Đeletovci. O tim poslovima, Dada Vujasinović je u članku "Vukovar, godinu dana posle" navela svedočenje jednog slavonskog seljaka: "Narodu je pukao film, stalno ovde dolaze neke namrgođene vojske, s oštrim pogledom koji govori: ne diraj me, mnogo sam ljut, tovare, odvoze šta im treba, a niko nam za to ne polaže račune. Skoro su tu došle nekakve 'crvene beretke'...

Možda poučena neprijatnim iskustvom u vezi sa ovim tekstom, o tome nemamo pouzdanih saznanja, iako postoje dokazi da je bila izložena pretnjama povodom drugih članaka, novinarka u razgovoru sa liderom radikala kaže: "Ovde upozorovam Šešelja da je za sve to odavno znao i ćutao, a onima koji su u tom kontekstu pominjali Đeletovce i 'crvene beretke' otvoreno je rečeno da će svoj dugačak jezik platiti glavom". Iz daljeg teksta može se zaključiti da nije bila zadovoljna odgovorom, premda je sažeto iskazao doktrinu koja je i docnije imala moćne pobornike: "Nekad je trebalo sramotu sakriti radi nekog višeg interesa."

Sredinom devedesetih, na suđenju izvesnom Vasi Pavićeviću pojavilo se više pripadnika beogradskog podzemlja koji su pred ulazak u sudnicu zamoljeni da odlože naoružanje. Tom prilikom uočen je veći broj pištolja marke "hekler i koh", uredno registrovanih, iako je oružje tog kvaliteta dotad smatrano obeležjem pripadnika tajne policije i osvedočenih patriota.

Tehnički urednik specijalizovanog časopisa Najamnik, Piter Kokalis, bio je, čini se, u pravu kada je "hekler i koh" nazvao izborom nove generacije. U martu 2003. godine, premijer Srbije ubijen je automatom G-3; pretpostavlja se da potiče iz tovara koji je u luku Bar uplovio proleća 1991. Za organizaciju i neposredno izvršenje atentata, kao i za druga ubistva i pokušaje ubistva, optuženi su neki pripadnici "crvenih beretki". Suđenja su u toku. O smrti Dade Vujasinović postoje različita mišljenja; nedavno je najavljena nova istraga.
beograd- 54763 - 04.12.2011 : Goca Sokolac - best (0)


Student ogorčen jer roditelji još uvek žive kod njega


Srđanovi roditelji ne planiraju da se odsele iako su oboje zaposleni

BEOGRAD, 31. oktobar 2011, (Njuz) - Student Filozofskog fakulteta u Beogradu Srđan Arsić (26) ogorčen je na svoje roditelje koji, iako su oboje zaposleni i prema njegovim rečima "za srpske prilike imaju sasvim solidna primanja", još uvek žive u njegovom stanu na Karaburmi.

  • Proteklih godina sam bio tolerantniji jer sam smatrao da će u nekom trenutku sami shvatiti da je došlo vreme da se odsele, ali oni se prave kao da to ne primećuju - otkriva Srđan koji kaže da je dok je imao 20 godina to još i mogao da opravda, ali da sada to postaje veoma neprijatno.

  • Ako ovako nastave može se dogoditi da žive kod mene i kada budem imao 30 godina. Ko zna, možda i kad budem imao 35. Šta ako se jednog dana oženim, da li će oni i dalje smatrati da im je ovde mesto - pita se Srđan i dodaje da se njegovi roditelji svesno prave da ne primećuju da su nepoželjni u njegovom stanu, sve zbog njihove potrebe da ga kontrolišu i imaju uvid u njegov život.

  • Moji roditelji imaju neku čudnu potrebu da ih zanima sa kim se viđam, kada sam se vratio kući, da li sam bio pijan, da li sam lepo jeo, da li sam se prikladno obukao, i ko zna šta još? Sve ovo mi je smetalo još u srednjoj školi, ali tada sam tada sam preko toga još mogao da pređem jer je tako bilo svima u mom okruženju. Sada je već drugačija situacija, mnogi moji prijatelji žive sami i ovo počinje da me užasno nervira - smatra Srđan koji kaže da ma koliko pokušavao da bude neprijatan i stavi roditeljima do znanja da su nepoželjni u njegovom stanu, oni nikako da tako nešto i prihvate.

  • Nedavno mi je jedan prijatelj rekao da bih možda mogao i ja da se odselim, što me je malo zbunilo. Rođen sam u ovom stanu i nikada se nisam selio, dok su se moji već selili po tri-četiri puta, pa bi im ovo lakše palo. Što je još važnije, oboje imaju dobre plate i ne bi im bio velik problem da odvoje 200 evra za neki stan, dok bih ja u tom slučaju morao da nađem neki posao što bi me dosta omelo u planu da do juna očistim treću godinu - kaže Srđan.
  • beograd- 25762 - 14.12.2010 : Bijeljina - best (0)

    Ako jednog dana Srbijaż


    Piše: Oskar Frajzinger

    Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio


    Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

    MELANHOLIJA I PRENATRPANOST

    Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.

    U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće, jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.

    Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
    Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno, iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruženja izgubio i želju za osvajanjem.

    Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.

    UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

    Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.

    Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.

    Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.

    Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.
    beograd- 19244 - 27.10.2008 : Slobodan Neskovic Moskva - best (0)

    Privet


    Gospoda strankaši i forumaši!

    Preglabanje bez cilja je čisti ambis. Pa na račun svega toga vas molim da zamolite Delivoja Todorovića da digne pjesmu tamo negdje u Baltićima "Bježte cure eto Radovana... "

    Ja sam daleko pa ne mogu učestvovati, ali zapišite audio za mene. slobodannŽmtu-net. ru.

    P. S. Ja nisam razumio autora šta je htio da kaže.
    beograd- 18449 - 26.07.2008 : Vikica Dimić Beograd - best (0)

    Pitanje


    Ko gostuje dana 26. 07. 2008. u "Havani" kod gazda Radmila?
    beograd- 17202 - 05.02.2008 : Noneim - best (0)

    Quo vadis?


    Ali je došlo do polarizacije unutar koalicije koja je sada na vlasti. Koštuničin DSS i NS Velje Ilića nisu podržali Tadića, tako da sada mogu biti marginalizovane ili da naprave novu većinu sa radikalima u skupštini a time i novu vladu patriotskih snaga.

    Nova vlada ne bi bila po volji "međunarodne zajednice" i valjda bi kao takva spasila Kosovo, odnosno očuvala cjelovitost Srbije. Premijer te vlade bio bi opet Koštunica ili bi "daljinskim" vladao premijer kojeg je najavljivao predsjednički kandidat Nikolić, a koji je trenutno u Den Haag-u.
    beograd- 17201 - 05.02.2008 : - best (0)


    Ne mogu da vjerujem da ste objavili privatno pismo koje sam vam uputila. Cak ste i njega isjeckali, kao Staljin, prekrajate sto vam ne odgovara.

    Takodje, ne mogu da povjerujem da ste punoljetni i punoumni, a da ste odgovorili javno na privatno pismo upuceno vama licno i jos vrijedjali, haha, i to udarajuci nisko a projektivno na frustracije, muzeve i tako to... nevjerovatno. Otkrivate se suvise pred onima koji znaju da Gledaju. Nesretni covjeculjce...

    Molim Vas, premda to kod vas ne pobudjuje osjecanje odgovornosti,
    da obrisete sve moje postove, ipak sam pogrijesila u vezi sa time ko ste.

    Hvala i zivjeli!

    Sjenovita

    PS. Ne znam vrijedi li sta napomena da je i ovo privatno pismo, i da nije za objavljivanje haha tuzno tuzno...

    Postovana,

    ti doista imas nekih problema. Na ovom sajtu nista nije "privatno", i sve se objavljuje. Ja ti srdacno savjetujem da potrazis nekog psihologa, jer tebi treba on, a ne neko udruženje Srba u Beogradu.

    Za tvoju informaciju, pravilo foruma je da postove ne brisem! Zao mi je sto sam "isjeckao" tvoj prethodni post, inace bih ga sad u cjelini objavio.

    Puno pozdrava, i neka ti je Bog na pomoći.

    Zeljko
    beograd- 17181 - 03.02.2008 : Sjenovita Beograd - best (0)

    Izbrisani postovi


    Postovani g. Tomiću,

    Vidim da ste obrisali moj prvi a ostavili drugi post, o ideji oko udruženja romanijaca u Beogradu, tako da neko, ko prvi put čita, vidi samo drugi, pojašjavajući post, te nema osjećaj da je poruka potpuna, odnosno ima utisak bezreposti posta. Drugo, osakatili ste drugo pismo, izbacili ste prvi pasus.

    Molim Vas da spojite obje poruke i postavite kao jednu, meni su se u Beogradu ljudi već počeli javljati, jer su vidjeli post, i post je na njih ostavio dobar utisak. Nemojte ga sakatiti, moja je misao izražena kroz oba posta, i upućena onima koji treba da razumiju. Pokazuje se da takvih, na sreću, ima.

    S postovanjem,

    Sjenovita

    Poštovana,
    tvoj post nisam izbrisao, nego sam ga prebacio u rubriku "Beograd". Mala lekcija interneta, samo za tebe: "Ako hoćeš da nađeš gdje se nalaze tvoji članci otkucaj na Google "Sjenovita" i "slavicnet.com".

    Hvala ti na tvojim optužbama i frustracijama, koje sam izbrisao da poštovani čitaoci ovog foruma ne istraumiraju.

    Da te podsjetim, moderatori ovog foruma imaju pravo da članak izbrišu, ili cenzurišu. Što se "zakonske politike" na ovom forumu tiče, pročitaj "pravila foruma", koji će ti sve objasniti.

    Ovaj put sam na tvoj zahtjev izbrisao pojedine paragrafe, ali sam neke ipak objavio.
    beograd- 17095 - 20.01.2008 : Cica Romanijski Crvene Stijene - best (0)

    RE:Sjenovita


    Dobro jutro Kolumbo! Ovaj sajt postoji duže vrijeme i konstantno se dopisuje nekoliko desetina ljudi u jednom danu. A da ne pričam o dužem vremenu i mislim da je odziv više nego odličan. Svaka čast Željku na trudu, samo neka potraje i neka ostane ovako. Mislim da je ovaj, prije svega omladinski, sajt jedan od zanimljivijih koji postoje. Puno pohvala za autora!!!!


    Pozdrav za sve učesnike na sajtu i čestitam im krsnu slavu Sv. Jovana Krstitelja!
    beograd- 17092 - 19.01.2008 : Sjenovita beograd - best (0)

    Ideja o udruzenju


    Uvaženi Sokočani i drugi Romanijci koji žive u Beogradu,

    obraćam Vam se sa predlogom da se povežemo u neko udruženje, radi organizovanja i održavanja kontakta sa zemljacima, međusobne saradnje i pomoći, poslovne, stručne i druge, a Bogami i očuvanja našeg lijepog istočnohercegovačkog govora, i na kraju, da se ne osjećamo usamljeni, strancima ili potpuno asimilovanim u sredinama u koje smo došli silom prilika, i željom za opstankom, da se ne mimoilazimo ulicama ne poznajući se, kao stotine hiljada bezimenih malih ljudi u velikim gradovima. Udruženje bi moglo da ima i druge ciljeve: kreativne, kulturne, stručne, obrazovne itd...

    Ukoliko takvo udruženje već postoji, ili postoji neko sa sličnom idejom, i slično, molim Vas da me obavijestite na moj mail: sjenovitaŽgmail.com

    Drugo, iako je broj posjetilaca relativno mali, ne bi bilo loše da organizator sajta obezbijedi "chat" kanal na kojem bi se moglo razgovarati uživo, to je tehnički relativno lako izvesti.

    Prijateljski pozdrav za sve dobre ljude

    Sjenovita

    Poštovana,

    Ideja o "udruženju" nije loša, i ja već radim na tome. Napraviću registraciju članova, sa mogućnosti ostavljanja poruka i dopisivanja, kao i "privatnog foruma".

    Koliko znam, u Beogradu ne postoji nikakvo udruženje Sokocana, ali se oni povremeno okupljaju na "Romanijsko posjelo", mislim da je to nekada bilo u hotelu "Jugoslavija".

    vidim da prvi put na ovoj stranici, pa ne znaš da je već mnogo pojedinaca stupilo u međustobni kontakt zahvaljujući ovom forumu. I ne samo Sokočana, nego i Vogošćana, Ilijašana, Paljana, Rogatičana i mnogih drugih. Dopisujem se sa dosta posjetilaca, i ja sam o tome u više navrata pisao pisao.

    O saradnji "zemljaka" ću jednom prilikom napisati malo poduži članak. Mogu ti reći da si me nasmijala jer sam se ja jednom opkladio sa jednim mojim drugom ko će dobiti više odgovora na jednom forumu ako otvori neku temu. Njegova tema je bila "Ljubav i omladina", a moja "Zašto se stidimo svojih zemljaka". On je za sedam dana dobio 53 a ja - 175 odgovora. Moram priznati da je moje pisanje bilo veoma provokativno, ali i objektivno.

    Što se "chat"-a tiče, i to je stara ideja, i mada sam u par navrata instalirao softver za "chat", odustao sam od toga iz sigurnosnih, ali i drugih razloga. Glavna ideja ovog foruma je pisanje o istorijsko-političkim događajima na našim prostorima, tj. objavljivanje kvalitetnijih komentara a ne praznog naglabanja.

    I na kraju, ja imam problema sa viškom a ne manjkom posjetilaca.
    beograd- 13113 - 02.06.2007 : - best (0)


    Vidovdanski marš 2007. godine

    Poštovani,

    Čast nam je da Vam predstavimo jedinstveni hodočasni i humanitarni poduhvat, VIDOVDANSKI MARŠ 2007. godine. Vidovdanski marš predstavlja pokajnički put odabrane grupe srpskih rodoljuba, koji nameravaju da se peške upute ka Kosovskoj Mitrovici i da put dalje nastave ka Gazimestanu, ako sigurnost učesnika marša, od Kosovske Mitrovice do Gazimestana bude garantovana, od strane UNMIK-a i KFOR-a.

    Želja nam je da na tom, za sve Srbe najsvetijem i najslavnijem mestu, na sam Vidovdan, 28. juna, odamo poštu i poklonimo se Svetom Knezu Lazaru, Milošu Obiliću i svim kosovskim mučenicima i junacima, postradalim za Krst časni i Slobodu zlatnu, braneći svoju otadžbinu, Evropu i ceo hrišćanski svet.

    Marš će krenuti iz Beograda, 14. juna 2007. godine, ispred Hrama Svetog Save, u 10 časova. Tokom narednih 14 dana, učesnici marša proći će kroz više srpskih gradova i mesta (Kragujevac, Mladenovac, Knić, Raška, Topola, Kraljevo, Leposavić, Kosovska Mitrovica) i obići neke od najvećih srpskih svetinja (Žiča, Studenica, Banjska).

    Osim hodočasnog, marš će imati i humanitarni karakter. U svim mestima, kroz koja se prolazi, biće organizovano prikupljanje humanitarne pomoći, za najugroženije srpske sredine na Kosovu i Metohiji. Po završetku marša, na Vidovdan, 28. juna 2007. godine, sva pomoć će biti predata predstavnicima Srpske Pravoslavne Crkve, s ciljem daljeg distribuiranja onima, kojima je ona najpotrebnija.

    Kao iskrenog, časnog i nesebičnog rodoljuba, pozivamo Vas da u okviru svojih mogućnosti pomognete ostvarenje ovog plemenitog poduhvata.

    S poštovanjem

    SABOR SRBSKA SLOGA

    Organizacioni odbor Vidovdanskog marša 2007. godine
    Telefon: 011/344 9853 utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom od 10-18
    Prijave i obaveštenja non-stop: 063/847 1806
    E-mail: vidovdanskimarsŽmail. ru
    Internet adresa: www.vidovdanskimars.com
    Adresa: Dubljanska 10, Zadužbina Gojković 11000 Beograd

    Broj žiro računa: 205-101159-27
    Primalac: FSN
    Svrha uplate: Vidovdanski marš

    beograd- 13091 - 01.06.2007 : - best (0)

    tribina Srpskog narodnog pokreta 1389


    Pomoz Bog draga braco i sestre,
    sutra 2. juna 2007. u 18h u Zemunu u ulici Kosovskoj 9 u svecanoj sali opštine, ce se odrzati prva tribina Srpskog narodnog pokreta 1389 s temom "Ljudska prava, i donos društva prema mladima u modernoj Srbiji"
    Govornici: profesor pravnog fakulteta Kosta Cavoški
    Profesor srpskog jezika i knjizevnosti Dragana Stojanovic
    srpski knjizevnik Momir Lazic
    Cuveni sektolog Sladjan Miailjevic
    i drugi...
    Dodjite u što vecem broju...
    S poštovanjem pokret 1389
    DOGODINE U PRIZRENU!
    beograd- 13023 - 30.05.2007 : Aco - best (0)

    Bolja saradnja sa Hagom


    Predsjednik Nacionalnog savjeta Srbije za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić susreo se jučer u Beogradu s ministrom unutrašnjih poslova RS Stanislavom Čađom. Oni su razmijenili informacije o provođenju akcionih planova na lociranju i hapšenju haških optuženika.

    Ljajić je nakon sastanka u izjavi za "Dnevni avaz" kazao kako je dogovoreno da se saradnja i razmjena informacija poboljšaju, posebno u segmentu koordinacije policija i ostalih agencija za provođenje zakona.

  • Razmijenili smo informacije koje se odnose na lociranje i hapšenje pojedinih bjegunaca. Više od toga, zbog prirode materije, ne možemo reći - kaže Ljajić.

    U zvaničnom saopštenju izdatom nakon sastanka navodi se kako je konstatirano da je saradnja s Hagom apsolutni prioritet vlada Srbije i RS.
    Čađo nam nije htio reći da li je bilo konkretnijeg razloga za put u Beograd od produbljivanja saradnje.

  • Sve je rečeno u saopštenju, ja tu nemam ništa dodati. Da smo htjeli reći više, napisali bismo u saopštenju - kazao je Čađo.

    Pored njega, u Beogradu je bio i Jovan Spaić, direktor Sekretarijata za odnose s Hagom u RS. Naredni sastanak trebao bi biti održan u Banjaluci.

    Izvor: Dnevni avaz
  • beograd- 12936 - 27.05.2007 : Aco - best (0)

    Sada neka hapse nas!


    DRUGI put za sedam dana beogradski Bulevar AVNOJ-a (za koji je predloženo da ponese ime Zorana Đinđića) u subotu je oblepljen plakatima sa natpisom: Bulevar Ratka Mladića.
    Pet minuta pre podneva, generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić, nalepio je jedan takav plakat, uz sličice Mladića i Ratka Karadžića, na zgradu televizije B92, koja se nalazi u Bulevaru AVNOJ-a. Akciju radikalskih poslanika, nazvanu "Sloboda u pet do dvanaest" ispratilo je oko dve stotine pristalica SRS.
    - Ovo smo uradili, jer u Srbiji ne postoji sloboda, već deca, mladi, i drugi ljudi nemaju pravo da misle drugačije od antisrpskog režima Tadića i Koštunice. Ovo je način da im pokažemo da ne mogu da nas zaplaše, da je u Srbiji sloboda bila, i ostaće, najvažnija. Pa, ako su već hapsili decu, (zato što su lepila plakate) neka dođu i nas da hapse. Sa oduševljenjem ih čekamo - izneo je Vučić okupljenim novinarima motive SRS.

    Generalni sekretar SRS potvrdio je da je akcija prijavljena nadležnim organima, u skladu sa zakonom. Uz njega je sve vreme bio i poslanik Dragan Todorović. Noseći slike generala Mladića i Vojislava Šešelja, pristalice SRS, neki sa obeležjima pokreta "Obraz, ispred zgrade televizije uzvikivali su Mladićevo ime, "Aco Srbine" i "Ustaše". Plakate su kačili na bandere duž Bulevara sa obe strane, a sve vreme na okolnim raskrsnicama stajali su pripadnici policije.
    Na pitanje novinara da li je ovakva akcija stavljanje "prsta u oko" Evropi, Vučić je odgovorio:
    - Nabijanje prsta u oko je to što neko hapsi decu, gazi sva prava i slobode. A da li je ta Evropa ona koja Srbiji otima Kosovo?
    Nedaleko od mesta na kom su se okupili radikali, takođe u Bulevaru AVNOJ-a u, aktivisti LDP istovremeno su imali svoju akciju, kojom su poručili da u ovoj ulici, za koju je predloženo da se nazove po pokojnom premijeru Đinđiću, nema mesta za plakate najtraženijeg haškog optuženika.
    - Građanima Srbije hoćemo da skrenemo pažnju da
    presudom optuženima za ubistvo Zorana Đinđića nije sve
    završeno. Zahtevamo da se otkriju politički nalogodavci
    ubistva - poručio je Marko Živković, predsednik omladine LDP-a, u okviru akcije pod nazivom "nije gotovo".
    Prema njegovim rečima, aktivisti LDP-a neće skidati plakate koje su lepili članovi SRS, "jer postoje nadležni državni organi koji time treba da se bave". Inače, kada su se plakati prvi put pojavili, njihovo skidanje organizovali su članovi DS.
    Do kada bi "rat" plakatima mogao da traje, Vučić u subotu nije znao da kaže, jer kako je naveo "ne zna do kada će država da hapsi ljude koji drugačije misle", ali je istakao da SRS ne želi nikakve sukobe.
    /vecernje novosti/
    beograd- 12737 - 14.05.2007 : Rd Sokolac - best (0)

    (Pro)evropska Srbija


    Srbija je u transu, pobjeda na Evroviziji, Evropa čeka evropsku Srbiju. Još samo ta formalnost oko ozvaničenja "proevropske" koalicije demokrata. Što je u toj koaliciji "kurva i Đidija" sa sve Čedomirom Jovanovićem, Rasimom Ljajićem, Nenadom Čankom... to je samo plus u očima Evrope.

    U sliku evropske Srbije uklapa se i ova pobjeda na eurosongu. Ćerka aktivistkinje Unije Roma, Verice, sa "srpskim" prezimenom (jedino ako je dobiveno po Meklaudu iz Njujorka), eto, zasjenila je konkurenciju sa istoka i zapada. Pa nošena vjetrom "dvanaestica" ex-yu, Evropa je zadivljena.

    Jeste da ovo mnogima izgleda kao "na erende kora" ali Srbija neustrašivo hita u Evropu onakva kakva odgovara Evropi. Pa još se poklapa "bitna" osobina predsjednika, premijera i pobjednice...
    beograd- 10172 - 13.08.2006 : Marija Vasovic Uzice - best (0)


    moja najveca ljubav je sa Sokoca, i ako nikada nisam bila tamo, Sokolac ima posebno mesto u mom zivotu. Definitivno je da se Sokocani ne zaboravljaju. Dejane jos te volim
    beograd- 4161 - 23.02.2006 : - best (0)

    Vazni telefoni u Beogradu


    Aerodrom:011-601-555
    Obavestenja: 601-424, 697-136

    JAT Rezervacije:
  • domaci i kontinentalni saobracaj: 311-2123
  • medukontinentalni saobracaj: 311-4414
    JAT terminal(od 00h do 24 h);450-584, 450-562
    BAS - beogradska autobuska stanica - informacije i rezevacije: 636-299
    Lasta - autobuska stanica:
  • informacije;625-740
  • rezervacije;639-753
    Glavna zeleznicka stanica:
  • od 6 h do 22 h;636-493, 641-488, 629-400, 645-822;
    Dezurna sluzba MUP-a: 92
    Hitna pomoc: 94
    Vojna hitna pomoc: 976
    Vojna policija: 9860

    Telegrami: 96
    Tacno vreme: 95
    Medumesni razgovori: 900
    Medunarodni razgovori: 901
    Prijava smetnji telefona:977
    Brojevi pretplatnika: 988
    Budjenje-9811
    Loto i Sporska prognoza: 9844
    Informacije o penziji: 644-044
    Udruzenje za posmrtnu pomoc: 322-8039
  • beograd- 3321 - 23.01.2006 : Sokocanin - best (0)

    Sokočani u BG


    Vjerovatno je Sokolac jedna od opstina u RS koja najvise (procentualno) posalje svrsenih gimnazijalaca na studije u BG. Studenti sa naseg kraja su obicno vrlo uspjesni, pogotovu poslednjih nekoliko godina.
    beograd- 1214 - 15.04.2005 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Beograd


    Kada sam davne 1979. godine otišao u Beograd da studiram, znao sam da se više nikada neću trajno vratiti u Sokolac.

    Beograd je za mene bio (i ostao) grad u kome možeš sebi i drugima dokazati da vrijediš onoliko koliko si sposoban, a ne koliko je moćan tvoj otac u krugovima sokolačkih političara i mafijaša.

    Ako ikada odlučim da napustim Kanadu, onda će moja destinacija biti Beograd. Zbog toga sam tamo i kupio stan. Onako, za svaki slučaj, neka se nađe!

    Sokolac mi je drag samo u sjećanjima. Onakav kakav je nekada bio! I tada su u Sokocu bili na vlasti šoferi i konobari. I tada je inteligencija odlazila u veće gradove, ali je život na Sokocu još uvijek bio moguć.

    Jednoga dana, kada se opet vratim u pepeo iz koga sam nastao, vratiću se na Glasinac da budem blizu svojih predaka.
    beograd- 1164 - 09.04.2005 : Mijat Šuka - best (0)

    Noćni za Beograd


    Kada odlučiš da napustiš Sokolac, obično to bude onaj noćni autobus za Beograd, gdje stigneš ranom zorom na Gazelu. Dodješ da studiraš, ili da ideš dalje, i srce ti zauvijek ostane blizu ušća.

    Željko, i ti i ja smo imali sreću (ili je to samo usud) da nas Beograd nadgradi.

    Pozdrav svim našim Sokočanima u Beogradu!

    Idi na stranu - |1|2|