fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija-ARCIBALD_RAJS
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

arcibald_rajs- 91277 - 30.09.2014 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

MISTERIJA: Gde je srce Arčibalda Rajsa?


Srce kriminologa, publiciste i velikog prijatelja srpskog naroda sahranjeno je po njegovoj želji na Kajmakčalanu. Rajsovog srca danas tamo nema, ali postoje nedoumice oko toga kuda je iščezlo.

Vlada Srbije pozvala je profesora Rudolfa Arčibalda Rajsa, Nemca po rođenju i švajcarskog državljanina, da istraži zločine Austrougarske nad srpskim civilima 1914. godine. Rajs zavoleo srpski narod i prešao Albaniju sa vojskom tadašnjeg kralja Petra. Najteže dane rata proveo je na Solunskom frontu, u senci planinskog vrha Kajmakčalana, u pograničnoj oblasti između Makedonije i Grčke. U svojoj knjizi "Šta sam video i proživeo u velikim danima", Rajs to ovako opisuje:


  • "Oko podneva smo blizu vrha Kajmakčalana. Konje smo ostavili u njegovom podnožju i penjemo se na vrh da vidimo bojište. Gotovo sve je ostalo na svom mestu. Tek što je zakopano nekoliko tela poginulih, kiša ih ponovo otkopava. Jezivi prizori sa bojnog polja. Na visini od 2. 525 metara, na ovom ogoljenom, prostranom terenu, leže stotine smrznutih trupova. Pokrivaju ih oblaci i magla koje rasteruje vetar, a veliki jastrebovi i gavrani krstare nad njima i jednu njihovo meso koje se raspada".


    Rajs se nastanio u Beogradu, a u njegovom testamentu navedena je želja da se mu se srce, posle smrti, prenese na planinski vrh za koga su ga vezivala sećanja na najsurovije slike iz rata. Taj sin nemačkog zemljoposednika iz Badena proglašen je kapetanom prve klase vojske Kraljevine Srbije, odlikovan za hrabrost na Solunskom frontu i postao nosilac Albanske spomenice.

    U godinama nakon Prvog svetskog rata, Rajs je radio na unapređenju kriminalističke tehnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, kao i u Ministarstvu diplomatije, i branio srpske interese na međunarodnoj sceni. Ali, veoma brzo je dospeo u sukob sa članovima vlade, pre svega tadašnjim premijerom Nikolom Pašićem. Kritikovao je odnos vlasti prema veteranima i ratnim invalidima i razočarao se zbog korupcije i spletki u srpskoj politici. Arčibald Rajs se povukao iz javnog života i preminuo 1929, neposredno nakon žestoke svađe sa penzionisanim ministrom Milanom Kapetanovićem. Sahranjen je na Topčideru, a njegova poslednja volja je ispunjena - srce tog Švajcarca preneto je u maloj urni na Kajmakčalan.

    Danas se do vrha planine Nidže stiže isto kao i pre sto godina - peške, po planinskim stazama. Žitelji sela Skočivir u tamošnjoj opštini Novaci znaju priču o doktoru Rajsu, ali ne znaju kuda je nestalo njegovo srce. Po srpskim izvorima, bugarski vojnici su početkom Drugog svetskog rata slomili mermernu urnu sa posvetom i sakrili njegovo srce. Drugi kažu da su to uradili grčki vojnici.

    Ali stanovnici te oblasti tvrde da je srce Arčibalda Rajsa ostalo u malenoj crkvi Svetog Petra sve do povlačenja JNA iz Makedonije početkom devedesetih godina. To tvrde planinari koji su se peli na vrh, ali i pastiri koji na planini čuvaju stada. Današnji meštani se pozivaju na svedočenje jednog čobanina koji je bio na padini kada su se vojnici povlačili. Pastir im je, navodno, rekao da su vojnici pred sumrak odlazili sa karaule natovareni opremom, oružjem i svime što se tamo nalazilo:

  • Jedan od njih u rukama je nosio nešto zamotano u hartiju i pazio da se ne saplete dok su se spuštali niz strminu. Drugi vojnik mu je zamerio: žVidi koliko smo mi natovareni oružjem, a tebi je u rukama verovatno neka flaša rakije!. "Ovo što ja nosim je mnogo važnije od oružja i svega što ste vi natovarili na leđa i na konje", odgovorio je vojnik. Posle nekoliko dana, kada je pastir ušao u crkvu na vrhu planine, primetio je da tamo više nema urne pa je posumnjao da je to bilo ono 'moćno oružje' koje je odneseno sa planine."


    Sličnu priču čuo je i gradonačelnik opštine Novaci Lazar Kotevski. "Nažalost, ne znamo gde je srce. Prema određenim svedočenjima i naznakama, nestanak srca poklapa se sa periodom povlačenja JNA iz Makedonije, odnosno iz ovdašnje karaule. Ali niko nema čvrste dokaze za to", kaže Kotevski. Ključ za rasvetljavanje te nedoumice mogao bi da bude u arhivima u Beogradu, gde su zabeleženi podaci i rasporedu i sastavu jedinica JNA. Razume se, inicijativa bi trebalo da dođe sa makedonske strane, ali to još uvek niko nije pokrenuo.

    Doktora Rajsa mnogi Makedonci danas vide prosto kao pristalicu srpske politike, ali on je pisao i o makedonskom narodu, čiji identitet je često osporavan. U svojom tekstu "Stanje Makedonaca i muslimana u novim grčkim oblastima" (Sur La Situation des Macédoniens et des musulmans dans les nouvelles proviences grecgues), Rajs ističe:

  • "Vi zovete te ljude bugarofoni jer njihov jezik liči na bugarski. Ali, da li je to bugarski, isti jezik kojim se govori u Sofiji? Nije. Š?Ć Nepristrasni balkanolozi mi tvrde da makedonski više liči na sprski nego na bugarski. Možda ima i lingvista koji tvrde suprotno, ali činjenica je da se makedonski ne govori ni u Sofiji, ni u Beogradu. Što se mene tiče, Makedonac ne može da se nazove ni Bugarinom ni Srbinom, nego prosto Makedoncem. "

    Kajmakčalan je najviši vrh planine Nidže i bio je jedna od najvažnijih kota na nekadašnjem Solunskom frontu. Vlasti Makedonije planiraju da na tom mestu, zajedno sa Albanijom i Grčkom, izgrade muzej na otvorenom.

    Širom tog kraja i dalje postoje bunkeri, kao nemi svedoci vremena kada je linija fronta delila planinu. Meštani pri obradi zemljišta često nalaze neeksplodirane granate, pa zato zahtevaju da se plati deminiranje regiona. Pre nekoliko godina žitelji su otkopali desetine boca francuskog vina, starog stotinu godina, ali su ga prosuli jer je, kako su rekli "bilo veoma staro, a i sigurno se i ukiselilo".

    Danas studenti istorije iz Pariza i Liona posećuju tu opštinu, doduše ne zbog starog vina, već da bi videli mesto na kojem je bio front, na kome su se borili njihovi dedovi. Lokalne vlasti nadaju se da će se nakon izgradnje muzeja i mnoge relikvije iz tog perioda vratiti na svoje mesto. Da li će među njima biti i srce Arčibalda Rajsa?

    Izvor: Telegraf. rs Autor: Katerina Blaževska
  • arcibald_rajs- 77744 - 02.10.2012 : Jovan Vlasenica - best (1)

    Rajsove opomene Srbima


    Piše Vladimir Matevski: 07. avgust 2010.

    U nedelju je godišnjica smrti švajcarskog kriminologa i solunskog borca. Povlačio se i preko Albanije. U Ženevi odškolovao više od 300 srpske siročadi

  • "NAROD vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video. "

    Ovako je o Srbima govorio kriminolog Rudolf Arčibald Rajs, rođeni Nemac, koji je privrženost i ljubav prema Srbima dokazao na najteži mogući način. Rođen je 8. jula 1875, a umro 8. avgusta 1929. godine. Položaj docenta i bogatog naslednika na Univerzitetu u Lozani menjao je za mesto dobrovoljca Moravske dovizije koja se povlačila preko Albanije i, kasnije, probijala Solunski front.

  • "Da biste očuvali patriotizam, kultu svojih nacionalnih junaka dodali ste još jedno, skoro isto toliko delotvorno sredstvo. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš bog nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog Polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda. "

    Posle užasa Prvog svetskog rata, Rajs je u Ženevu odveo i odškolovao 300 srpske siročadi. U Prnjavoru je sazidao spomen-kosturnicu. Tek nedavno, tamo je postavljena njegova bista.

    Kao pravi prijatelj, Rajs se nije libio ni da progovori o srpskim manama.

  • "Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim - oni zgrću bogatstvo. "

    Poštovaoci njegovog dela okupiće se u nedelju ispred skromnog spomenika u Košutnjaku, na dan njegove smrti.

    Testamentom je zaveštao da mu srce počiva na Kajmakčalanu, da bude sa svojim drugovima, borcima, zbog kojih nas je i zavoleo. Kasnije su, 1941, njegovu urnu uništili Bugari ne zaboravljajući kako je dokumentovano opisao njihove ratne zločine - priča istoričar dr Dragomir Paunović. - Rajs je bio imućan i vrlo ugledan stručnjak. Značajna karijera je bila pred njim. Po obrazovanju je bio hemičar, po profesiji kriminolog. Sve je to ostavio, žrtvovao mogućnost sjajnog posla i udobnog mondenskog života zbog nas Srba. Zavoleo je Srbiju i našu oslobodilačku borbu sa daleko nadmoćnijim neprijateljem.

    Rajs je prvi upoznao svet sa zločinima koje je napravila austrougarska vojska u Mačvi i Podrinju prema srpskim civilima. Zgrožen razmerama zločina, ali i herojstvom srpskog vojnika, Rajs se proglasio za srpskog dobrovoljca, postajući time, kako je sam napisao, "švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara".

    Istražujući zločine austro-ugarskih trupa, Rajs je odlazio na stratišta, pregledao ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Kao ratni reporter objavljivao je članke u tiražnim evropskim časopisima o stradanju srpskog naroda. Takvo angažovanje na strani srpske istine dovelo ga je u središte napada i pretnji u zemljama Centralnih sila, pa čak i u neutralnoj Švajcarskoj - priča dr Paunović.

    Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u izveštajima nije ostavio ni traga, sa namerom da o tome napiše knjigu. Nastavljajući posao i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija mesta i slao izveštaje.

    Završetak rata nije za Rajsa značio i kraj misije u Srbiji. Bio je svedok i učesnik izgradnje novog života u poharanoj Srbiji. Angažovao se u Ministarstvu inostranih poslova, Odseku za dokumentaciju ratnih zločina, i Ministarstvu unutrašnjih dela, gde je osnovao dvogodišnju policijsku školu. Tada su, počela, prva razočaranja.

    Njegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju. Postao je veštak za falsifikovane novčanice u Narodnoj banci u Beogradu. Kritikovao je ponašanje političara prema bivšim borcima i ratnim invalidima - objašnjava sagovornik "Novosti".

    Posle gotovo decenije i po u Srbiji, sastavlja politički testament pod naslovom "Čujte, Srbi!" Ovaj svojevrsni apel razočaranog Rajsa, napisan 1. juna 1928. godine, na sopstveni zahtev mogao je da bude objavljen tek posle njegove smrti. Rajsova knjiga je dugo skrivana od javnosti, sve do pre nekoliko godina. Do tančina je razotkrio svu nemoralnost tadašnjih srpskih političara i inteligencije.
  • arcibald_rajs- 25975 - 30.12.2010 : Zeljko Tomic Sokolac, RS - best (0)

    Dr Rodolf Arčibald Rajs


    Ovo je priča o doktoru Rodolf Arčibald Rajsu, čovjeku koji je došao u kratku posjetu Srbiji i u njoj, po njegovoj želji, zauvjek ostao da počiva. Ovaj Švajcarac je nekada bio jako omiljen u srpskom narodu, mada je malo onih koji poznaju njegovo djelo. Zbog njegovih zasluga, u srpskom narodu je ostala uzrečica da ako ikada Švajcarska napadne Srbiju to će joj zbog Rajsa unapred biti oprošteno.


    Dr Rodolf Arčibald Rajs, Rudolph Archibald Reiss Dr Rodolf Arčibald Rajs (njemački Rudolph Archibald Reiss) je bio osvjedočeni prijatelj Srba koji je došao u Srbiju da istražuje zločine Nijemaca, Austrijanaca i Bugara nad srpskim civilnim stanovništvom. Došao je na desetak dana a u Srbiji je ostao za sva vremena; po vlastitoj želji je sahranjen u Beogradu.

    Sa srpskim vojnicima je dijelio sve golgote Prvog svjetskog rata, pregazio gudure Albanije, izvršio proboj Solunskog fronta i sa Vojvodom Bojevićem među prvima umarširao u oslobođeni Beograd...

    Nakon rata je bio uglavnom šikaniran od strane političara. Nije mu dozvoljeno da bude ministar policije - odbijen je sa obrazloženjem da je "strani državljanin".

    Da budem jasan, i tada su se, kao i sada, visoke državne funkcije djelile među stranačkim liderima a ne na osnovu sposobnosti i zasluga. Stručnost i poštenje ni taga, baš kao i danas, nisu imale baš veliku cijenu kod Srba.

    Šta je u stvari Rajs učinio za srpski narod? Dr Rodolf Arčibald Rajs je bio prvi koji je Evropu upoznao sa zločinima nad srpskim civilima koje je napravila austrougarska vojska u Mačvi i Podrinju. Da podsjetim, u toj austrougarskoj brigadi koja je napravila nezapamćen masakr nad Srbima, na strani okupatora ratovao je i Josip Broz - Tito.

    Dr. Rudolf Arčibald Rajs je u Srbiju došao u svojstvu zvaničnog i neutralnog islednika srpske vlade i vojske, što je do kraja svoje misije i ostao. U toku istraživanja zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri, Rajs nije samo saslušavao austrijske zarobljenike nego je odlazio i na lice mjesta, otvarao grobove, pregledao ranjenike i leševe, posjećivao bombardovana naselja. Međutim, sve do samog kraja je ostao doslijedan svojoj zakletvi i poslu koji je radio. Služio je istini i pravdi!

    Doduše, nešto kasnije se otvoreno proglasio za srpskog dobrovoljca, postajući tako, kako je sam kasnije govorio, "švajcarski dobrovoljac srpske vojske".

    Kao ratni izvještač je objavio mnogobrojne članke u gotovo svim renomiranim evropskim časopisima. Pisanje gospodina Rajsa je omogućilo probijanje informativne blokade Srbije, koja je (vjerovali ili ne) postojala i u to vrijeme. Naravno, njegovo članci su širom Evrope izazivali žestoke napade na njegovu ličnost. Od toga nije bio pošteđen čak ni u njegovoj (i u to vrijeme neutralnoj) Švajcarskoj.

    Dr Rodolf Arčibald Rajs je rođen u Hehtzbergu kod Badena, 8. jula 1875. godine a umro je u Beogradu, 8. avgusta 1929. godine. Ubila ga je nepravda; njegovo srce nije moglo da izdrži jedan verbalni duel sa jednim srpskim političarem, čije ime nije vrijedno pomena.

    Urna dr Rudolf Arčibalda Rajsa na KajmakčelanuNakon smrti, sahranjen je na Topčiderskom groblju, a njegovo srce je po njegovoj želji odneseno na Kajmakčalan. Očaran hrabrošću srpskih vojnika u ovoj čuvenoj bici, poželio je da bar srcem ako ne i tijelom, zauvjek počiva na tom svetom srpskom mjestu.

    U toku mračne epohe komunizma srce Rudolfa Arčibalda Rajsa je "ukradeno" pa je sada urna prazna.


    Nisu sačuvani nikakvi rukopisi ovog velikog prijatelja Srba iz perioda Prvog svjetskog rata, mada je Rajs vodio detaljne zabilješke i namjeravao da objavi knjigu o tome.

    Poštujući želju Arčibalda Rajsa knjiga "Čujte Srbi" je štampana tek nakon njegove smrti. Čita se u jednom dahu i najbolja je analiza političke situacije njegovog vremena. Posebno je interesantno da vam se već nakon nekoliko stranica nameće pomisao da se u srpskim političkim krugovima ništa nije promjenilo još od Rajsovog doba: korupcija, mito i poltronstvo su još uvijek glavne odlike srpskih političara.

    "Čujte Srbi" je jedina knjiga koju u svojoj biblioteci čuvam u dva primjerka, a već duže vremena namjeravam da pojedina njena poglavlja objavim i na ovoj stranici.
    arcibald_rajs- 25970 - 29.12.2010 : Nenocc - best (0)


    Dr. Rudolf Arcibald Rajs ili Čujte Srbi čuvajte se sebe



    U Beogradskom naselju Žarkovo, jedna mala ulica je nosila ime Arčibalda Rajsa. Sigorno nikoga neće iznenaditi da je u međuvremenu naziv te ulice promenjen. Takvi smo ne(ljudi). Krajem 70-ih pod pritiskom familije Nastić, koja je tada bila brojna u toj ulici (kažem tada, nisu više), u opštini Čukarica su pristali da ulicu preimenuju u Nastićevu.

    Ovo Zoranovo pisanje me je potaklo da se javim, jer sam često dolazio u Žarkovo, i upoznat sam sa "slučajem" ulice Dr. Rudolfa Arčibalda Rajsa. Ni imena mu nisu znali "tamo neki Prcvald Bajs".

    Valjda smo takav narod. Nezahvalni i brzo zaboravljamo.

    Ne samo nečije dobro, nego i loše, čak i zlo jer zaboravismo brzo Jadovna i jame i Jasenovac...

    Tako i vas braćo brzo zaboraviše oni iz Banja Luke.
    arcibald_rajs- 25966 - 28.12.2010 : Zoran Janković Republika Srpska, Rogatica - best (0)

    Čujte Srbi čuvajte se sebe


    Dr. Rudolf Arčibald Rajs je rođen 8. jula 1875. godine u južnonjemačkoj pokrajini Baden. Doktor hemije i profesor kriminalistike svjetskog glasa dolazi na poziv srpske vlade u Srbiju 1914. godine da istražuje zločine Austrougara, Nijemaca i Bugara, nad civilnim stanovništvom. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, a bio je i na solunskom frontu. Godine 1918. sa Moravskom divizijom ušao je u oslobođeni Beograd. Veliki i iskreni prijatelj Srba cio svoj dalji život provodi među našim narodom i posvećuje ga borbi protiv srbskih neprijatelja, čak i onda kad su to bili sami Srbi. Smrt dr Rudolfa Arčibalda Rajsa 8. avgusta 1929. godine bila je neočekivana. Posle verbalnog sukoba sa bivšim ministrom Kapetanovićem, ratnim profiterom koji je rat proveo u inostranstvu, dr Rajs je pao ubijen rečima koje nije mogao da preboli. I mrtav je ostao u Srbiji: sahranjen je na Topčiderskom groblju, dok mu je, po njegovoj želji, srce sahranjeno na Kajmakčalanu. Tek posthumno objavljeno je njegovo posmrtno zaveštanje "Čujte Srbi! : čuvajte se sebe"


    "Čujte Srbi! : čuvajte se sebe" Rudolf Arčibald Rajs Beograd, 1. juna 1928.

    "Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. "Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome do ministra. Nisam lično poznavao vašu zemlju pre svetskog rata, ali su mi posmatrači kojima potpuno verujem tvrdili da su vam činovnici bili mnogo manje podmitljivi nego sada. Istina je da imate i opravdanje: viševekovna predstava turske istočnjačke podmitljivosti. To opravdanje, međutim, nije dovoljno da bi se oprostilo preterano rašireno mito, koje često poprima sve oblike otimačine. U toku rata sam verovao da je onaj bugarski ministar na nekoliko meseci koji je za to kratko vreme postao milioner neka bugarska specijalnost i da su vaši ministri suviše veliki rodoljubi da bi se bogatili na račun države i zloupotrebom položaja. Bio sam naivan i uvideo sam da nema razlike između ministra na "ov", "ev" i nekog na "ić". Osim nekoliko retkih izuzetaka, gledao sam kako bezbrojne vaše ekselencije od siromašnih, čak bednih ljudi postaju milioneri. Hoćete li primere? Navešću vam neke najtipičnije. Gospodin Stojadinović, inteligentan čovek, koji nije učestvovao u ratu uprkos mladosti i dobrom zdravlju, postao je ministar finansija. Kao takav, on odlučuje o sudbini vaših obligacija ratne štete, čija je nominalna vrednost od 1000 dinara pala na 50 i manje zato što država nije plaćala kamatu. On je po neznatnoj ceni pokupovao ogromne količine tog papira i kada ga je za sebe dosta zgrnuo, on, ministar, objavljuje da će se kamate isplatiti. Istog časa obligacija se penje na 250 dinara i više, i tako gospodin ministar postaje multimilioner.

    Gospodin Vukićević je bio običan profesor provincijske gimnazije. Pošto je postao političar i predsednik saveta, danas poseduje dve velike zgrade u Beogradu, a sam Bog zna koliko košta sam plac i podizanje takvih zgrada u glavnom gradu. Lazar Marković je sin vrlo siromašnog poštara. Tokom školovanja pomagali su ga neki imućni građani. Gospodin poslanik i bivši ministar Marković danas je vrlo bogat, plaća stanarinu 12 000 dinara mesečno i nehajno uveče gubi hiljade dinara na kocki. Boža Maksimović, nipošto bogat kao ni žena mu, postaje poslanik i ministar. Odjednom postaje bogataš, a njegova žena sada isključivo u Parizu kupuje haljine, nameštaj i skupe sitnice za stan. A šta reći o Pašiću koji je vrlo skromnog porekla? Istina, venčao se sa ženom koja mu je donela nešto novca. Postao je jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. A Velizar Janković? Zar verujete da je samo od poslaničke i ministarske plate mogao da postane truli bogataš kakav je danas??

    No, dosta je bilo primera, mogli bismo ih nabrajati u beskraj. Prilično je mučno o tome govoriti, jer su ti ljudi ličnim bogaćenjem pokazali da je njihova briga za opštu stvar bila samo sredstvo da bi se dokopali novca. Ove neprijatne primere su, međutim, sledili svi činovnici od vrha do dna lestvice. Poslovni ljudi, strani industrijalci i posrednici, koji dolaze u ovu zemlju da bi uspostavili poslovne veze i ulagali kapital u ovdašnja preduzeća to znaju i, ako žele nešto da urade, prinuđeni su da daju mito, a to se uvek prihvata. Mogao bih vam navesti primere za to, i to mnoge, ali mislim da to nije potrebno, jer ih i sami dovoljno znate. Ministri, generalni direktori, rukovodioci službi itd. - svi oni jedu taj hleb koji ljudi od časti i dostojanstva ne bi ni probali. Je li vas potrebno podsećati da vagoni robe često i ne polaze ako ih ne pokrene svežanj novčanica koje daje šefu stanice ili višem činovniku nadležnom za odgovarajuću službu? A da se predmeti na carini i kod policijskog komesari odugovlače ako nema podstreka u vidu bakšiša?

    Sve je to vrlo ružno i, mada se samo manjina odaje toj sramnoj navici, srozava ceo vaš narod u očima svakog čestitog čoveka. Kada se sudi o ponašanju sitnog činovništva, može se i naći olakšavajućih okolnosti u činjenici da je tako slabo plaćeno pa je, radi preživljavanja, prinuđeno da potraži dodatne prihode. Za vaše ministre, ljude iz politike, itd. , međutim, nema olakšavajućih okolnosti. Oni stiču bogatstva tim nečasnim putem, a na to ih navodi samo ljubav prema novcu ili taština i oholost kako bi mogli raskošno da žive i time potisnu u zaborav svoje skromno poreklo. "

    P. S. Iskreno preporučujem knjigu "Čujte Srbi čuvajte se sebe" dr Arčibalda Rajsa. Nevjerovatna je, kao i sam njen autor. Kao da nije pisana 1928. nego 1998. godine. Sve se promijenilo samo su lopovi (čitati - političari) ostali isti i uvijek se služe istim metodama.

    Idi na stranu - |1|2|