fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992-16_KRAJISKA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

16_krajiska- 102427 - 02.07.2018 : Bojana Marjanac Banjaluka - best (0)

Ranko Marjanac


Ako je neko poznavao moga tatu Ranka Marjanca, voljela bih da mi se javi. Poginuo je na samom početku rata 1991. godine.
16_krajiska- 102151 - 04.04.2018 : Stefan Djekic Derventa - best (0)

Željko Bjelošević


Da li je neko poznavao Željka Bjeloševića iz Dervente? On je bio u Izviđačima 16. krajiške brigade. Poginuo je kod Bihaća 1995. godine, gdje su ih opkolili muslimani. Od njih su se samo dva uspela spasiti. Ako neko nešto zna o tome, molim vas da to i napiše. Može i na mail stefan. djekic1999Žgmail. com
16_krajiska- 101717 - 08.01.2018 : Velibor Zlojutro Gradiska - best (0)

RE: Zdravko Dejanović


Pozdrav i poruka za Jovanku Dejanović u vezi pogibije njenog oca.
16_krajiska- 97837 - 09.11.2016 : Tamara Radonjic-Trivic Banja Luka - best (0)

Tenkisti 16. krajiške


Zdravo,

moj otac je Ljubomir Radonjić i vozio je tenk za 16. krajišku. Ako ga iko poznaje, neka se javi. On se i dan-danas pita šta je sa nekim ljudima, ali nažalost, ne koristi kompjuter. Hvala vam unaprijed. Slava svim poginulim borcima!
16_krajiska- 97093 - 09.09.2016 : Zoran Posavina-Odzak - best (2)

16. krajiška brigada je bila najbolja


16. krajiška je bila najbolja jedinica u cijeloj našoj vojsci, svaka vam čast momci, prvi put sam vas upoznao '92. u Odžaku, ni milimetar niste dali gdje god ste došli ulijevali ste hrabrost.

Upravo sam pričao sa drugarima (posavski borci) kad spomeneš 16. samo kažu da ste bili najjači, najbolji momci, možda vi toga i niste svjesni ali ima nas dosta koji znamo koliko ste vrijedili i koliko vrijedite. 16. je zaslužila veliki spomenik, samo ta brigada, da svi naši uče o toj brigadi da je baštine u budućnosti. Nažalost, loše rukovodioce imamo, niko od političara neće da se okrene u prošlost (vjerovatno zato što nisu ni bili na ratištu) i da 16. uzme kao inspiraciju, vladao bi vjekovima a i nama svima bi bilo bolje jer ste zaista jedan svetao primjer junaštva, patriotizma, drugarstva, požrtvovanosti...

HVALA VAM!
16_krajiska- 97018 - 25.08.2016 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

Sadejstvo 93 - kraj


"Kad se uzme trafo Banja Luka dobija struju" - ovo su bile riječi pokojnog majora Lakića, komandanta 1bvp 1kk... Pašće trafo, mora da padne...

Da li je baš tako moralo da bude?

Avgust sedmi 1993. godine. Ulazim na peron banjalučke željezničke stanice noseći transportnu vreću. Već su stigli neki moji drugovi. Nema šale, šutimo. Mrzovoljan sam i palim cigaretu. Prilazi mi Zims i pozdravljam se sa njim. Pušeći, brojim koliko nas je još ostalo čitavih u četi, koliko se vraća na teren. Po prvi put, iskreno, meni se ne ide. Zims, kao da mi čita misli, pokušava nekom glupom šalom da mi popravi raspoloženje. Nikako ne prestajem da razmišljam o prethodne dve sedmice, o jebenoj struji i prokletoj trafostanici. Da li je baš tako moralo da bude?!

U tom razmišljanju skoro i ne primjećujem da mi prilaze dvije djevojke. Jedna od njih je u crnini. Prepoznadoh je, to je sestra poginulog mi saborca. Izjavljujem saučešće, jer nažalost nisam bio na sahrani. Pokušavam naći bilo kakve riječi utjehe, ali ne ide. Njen brat je bio jedini oslonac u porodici i zbog toga ona ne može da se pomiri da ga više nema. Razgovor prekida sirena voza koji tromo ulazi u peron. Pokušavam da se pozdravim sa njom, ali me ona zaustavi upitavši:

  • "Načula sam na sahrani da je brat nastradao od naših, molim te reci mi istinu!"

    Sledio sam se. Nisam bio siguran da li sam zaista čuo to pitanje ili mi se pričinjava. Pokušavam da je uvjerim kako to nije istina i objašnjavam da smo se sukobili sa neprijateljem, a Zims potvrđuje svaku moju riječ. Voz se oglašava za polazak, a ja se pozdravljam sa njom uzimajući transportnu. Osjećam njen pogled na leđima, a ne smijem da se okrenem. Ulazeći u vagon Zims me upita:

  • "Misliš da nam je povjerovala?"
  • "Nadam se da jeste"- odgovorih.

    Polako krenusmo za Doboj. Nismo bili ni svjesni šta nam se tek sprema u septembru '93!!!
  • 16_krajiska- 97002 - 21.08.2016 : Sparrow Novi Sad - best (2)

    Šipovo


    Za Zorana Banja Luka:

    Prema Šipovu je poslata 3. četa 3. bataljona, a ne 2. četa. To nije bila odstupnica, jer je grad već bio potpuno prazan prilikom našeg dolaska. Poslati smo da bi se 7. motorizovanoj (Kupres) reklo da dolaze najjače jedinice u pomoć. Cela "jedinica" (mi, vojna policija, ekipa iz 43. motorizovane i 5. kozarske) je isturena na dominantnom mestu (put od Šipova prema selu Pljeva), na okuci je bilo nekoliko kuća i pored njih je stavljen tenk T55, koji su naši uništili zoljama (15. 09. prilikom početka napada HV je doleteo od izvora plive helikopter Mi24 i raketirao tenk, pogodio ispod njega i zaglavio ga) jer ga nisu mogli izvući odatle.

    Pre početka napada, naša patrola je krenula prema izvoru Plive i naletila na mercedes komandanta Šipova i iza njega BOV 4. gardijske brigade HV. Počelo je puškaranje, naš čovek je teško ranjen (poslat u Šipovo, tamo je ukrcan u sanitet prema Jajcu, prema izjavama umro u putu i "izgubio" se u putu i nikada nije stigao u Jajce). Skoro svi oficiri koji su bili u Šipovu su "nagulili" putem Šipovo-Jezera (da ne kažem nešto teže), a vojska se posle par sati na ulazu u grad izvukla se preko planine Lisine prema selu Jezera i kako se ko snašao krenuli prema Banja Luci.
    16_krajiska- 96507 - 26.07.2016 : Kondor Zgrabi Beograd - best (1)

    Zahvalnost


    Želim ovim putem da uputim zahvalnost i poštovanje srpskim vojnim veteranima na hrabroj otadžbinskoj borbi protiv zlikovaca, podlaca, ubica, nejači, palikuća itd. Takođe želim da vam uputim svoju i podršku svojih drugova iz cele Srbije da smo sa Vama, narodom Republike Srpske i da istrajemo u životnim borbama kako u miru tako i u ratu.
    16_krajiska- 96404 - 14.07.2016 : Ranko Kutlaca Gradiska - best (0)

    Mirko Kutlača


    Moj otac, Mirko Kutlača iz Gradiške, je bio u 16. krajiškoj. Poginuo je u selu Lepnica kod Orašja. Ako neko zna nešto više o njemu, volio bih da to čujem od vas. U trenutku njegove pogibije ja sam imao svega 11 mjeseci, pa je razumljivo što me o njemu sve interesuje, tj. kakav je bio u bilo šta drugo...
    16_krajiska- 96391 - 13.07.2016 : Drago Vranješ Banjaluka - best (3)

    Mi smo iznad njih


    Nismo znali, a ne znamo ni sada, koliko smo učinili za srpski narod. Ne priznaju nas jer ne mogu da nas prihvate a ne žele ni da nas poštuju, a mi smo iznad ovih danas.
    16_krajiska- 95671 - 04.04.2016 : Smajo S Banjaluka - best (3)

    27.4.1993 mjesto Lipovac


    Nemas pojma koliko mi drago Vrančiću da sam baram nekoga sreo od onih momaka koji su dijelili sa mnom i dobro i zlo u ratu!

    Inače, ja sada živim u Americi, radim, imam porodicu i ne mogu da se požalim na ništa, a nadam se da je tako i kod tebe?!

    ŠSto se tiče Veselog Brijega ako mi vjeruješ ja nikada gore nisam bio mada su većina ljudi mislili da sam ja Rom jer sam malo crnkast ili što bi naš narod rekao "garav" hahaha... Isto tako nikada nisam čuo poslije rata za Mesuda ili Bajru ili Glistu niti znam da li su u Banjaluci.

    U ono vrijeme rat je za mene bio kao neka vrsta igre, to je vjerovatno radi nezrelog razmišljanja ili ne shvatanja da tu glave padaju. Bilo kako bilo, eto Bog dragi je dao pa preživjesmo mada nikada neću zaboraviti pale drugove iz našeg Interventnog voda!

    Bilo je bitaka i borbi i poslije Lipovca, ali jedna stvar je bitna da je 16. KMTbr ostala časna i poštena, kako prema svojim vojničkim obavezama tako i prema onima preko linije i čast mi je da sam bio pripadnik te elitne brigade, a isto tako da sam bio i vojnik u kojeg su mnogi imali povjerenja...

    Jesam bio lud i slažem se sa tobom, ali da nisam bio lud kao što jesam odavno bi me odneo Vrbas od pojedinih šminkera iz Banjaluke i vjerovatno je taj drugi front u tom gradu bio teži od onoga na Lipovcu, Faznareiji, Omerbegovači, Tesliću, Vlašiću itd.

    U ta luda vremena je bilo teško da se zove neko Smajo za pojedince po Banjaluci, ali snagu ste mi davali upravo vi koji ste dijelili i dobro i zlo sa mnom i koji ste bili borci, prijatelji i nadasve JUNACI!

    Kroz rat i moju ludost imao sam čast da upoznam lično i pokojnog Slavka Lisicu i Topić Vladu i Pavlović Borivoja zvanog Pajo i Raić Reufa i pokojnog Veljku Milankovića i mnoge druge, nije zato što sam bio neki važan lik već zato što sam bio zanimljiv ludak kao što ti reče u pozitivnom smislu... :)

    Dane koje smo provodili na Lipovcu jesu bili teški ali su bili puni jaranstva, ludorija, zezanja, ali bogami i straha!
    Drago mi je da sam mnogim ljudima ostao u pozitivnom sjiecanju a jos draze da me se moji ratni drugovi kao sto si ti sjecaju sa osmjehom na licu upravo radi mojih nestasluka :)

    Možeš me dodati na FB ili se javiti na email univerzum36Žlive.com bilo bi mi drago da se čujem sa tobom!!

    Usput pozdrav svim pripadnicima Legendarne 16. KMTBr.
    16_krajiska- 95649 - 01.04.2016 : Djoka Djoks Banja Luka - best (0)

    Ratomir Petković


    Eto ne znam u kojoj jedinici je bio ali samo znam da je bio na ratištu u Bihaću, Orašju, Tesliću, Vlašiću (mislim da je tamo najviše proveo vremena, mislim čak da je 100 dana bio kao nešto tamo gore, desilo se to '95. godine zimi). Ako ga je neko znao ili bio u istoj jedinici molio bih da se javi. Htio bih znati kako je proveo taj rat pogotovo na Vlašiću.
    16_krajiska- 95599 - 26.03.2016 : Veteran Vrancic - best (1)

    Smajo, Lipovac


    Smajo? Zar je ovo moguće? Čim sam pročitao prvih par rečenica, pred očima mi je izronila slika visokog, mršavog momka sa tetovažama, koje su tada, u ono vrijeme, bile nezamislive, bar u obimu u kojem se moj Smajo ukrasio.

    Smajo, jedna pozitivna "luda". Luda u pozitivnom smislu riječi. Kao kroz maglu mi izranjaju sjećanja na momke sa Veselog brijega, Mesuda, Bajre, Žutog, Turba, Ćale, Babe, malog Zoke, Vranješa, Brade... Mnogih imena se više i ne sjećam. Mnogo je godina prošlo. Kad god se sjetim tebe, sjetim se i one babetine što nas je napala na ulazu u školsko dvorište. I tvog "razgovora" sa njom.

    Znam je da si ti na Lipovcu prvi video šta se dešava. Znam da si bio na tenku i galamio. Ali teško je sa ove vremenske distance uhvatiti sve detalje. Bio je haos! Sve se dešavalo tako brzo, da tek ova podsjećanja sa druge strane, vrate one detalje koji su u podsvjesti bili zarobljeni. Znam da su nas iznenadili. Stavili u poluokruženje. Znam da su samo sa opštine Brčko taj dan imali sedmoricu mrtvih. Znam da je sa drugih opština (Srebrenik, Živinice, Tuzla), taj dan imali još desetek mrtvih. To su njihovi zvanični podaci.

    Radovana smo morali ostaviti, a sa njim sam svaki dan igrao poker u skolskom hodniku. Radovana lađara. Radovana, koji nije dočekao da ponovo vidi svoju Savu. Ali sve u svemu dobro smo prošli. Mali, kojeg je RPG poderao i ostavio ga bez noge i oka, je danas, uprkos teškim povredama, aktivan i hvala Bogu relativno zdrav. Sjećam se granata u sanduku umjesto metaka. Kako se ne bih sjećao kada sam ja taj isti sanduk teglio od pruge do one proklete garaže. Nikom nije palo na pamet da vidi šta velikim slovima piše na sanduku...

    Ali, bilo pa prošlo. Sve sam očekivao, ali da ćeš se ti javiti na ovaj portal - e to baš i nisam. Volio bih znati gdje su svi oni momci sa Veselog brijega? Gdje su, šta rade. Ako znaš piši.

    Veliki, veliki pozdrav od ratnog druga.
    16_krajiska- 95583 - 23.03.2016 : Smajo S Banjaluka - best (0)

    27.4.1993 mjesto Lipovac, odgovor Vrančiću


    Uglavnom je tačno šta je Vrančišć napisao za Lipovac i borbe od 27. 4. 1993. godine, kao i za onaj tenk ali ne bih se složio sa mnogim stvarima a to je:

  • Istina je da je Brada mitraljezac bio u garaži, istina je da je i jedan poginuo a drugi ostao bez noge, genetalija i još mnogo toga od RPG kada je jauko sa izvalićete me neću da me zarobe...

  • Istina je da si i ti bio tu, i Balaban i Turbo, ja mislim i Bajro i Mesud i onaj Žućo iz Budžaka zaboravio sam mu ime uglavnom nije nas bilo puno :)

    Sjećaš se onog sanduka kada se donese a umjesto municije granate za Čarli, a nama ponestaje municije :)

  • Ili onih sendviča što nađosmo pa jeli ili onih crnih bombi što nađosmo pa podjelili...

    Moje pitanje je ko ih je prvi ugledao da silaze niz padinu ka šumi i da kreću u napad kroz onu rupu na garaži gdje je Brada sjedio sa mitraljezom, ko je vidio da idu sa desnog boka kada se zapucalo, kada je postalo nesnošljivo, ko je otrčao na tenk i popeo se na Browing ili Pam i natjerao tenkiste da izađu iz zaklona na čistinu da bi se dejstovalo po kući na desnoj strani, pa su tenkisti sa pet granata na udaljenosti od 300 metara mašili kuću dok sam ja sa PAM/Browingom šarao po krovu kuće pa tenk pogodi OSA ili BST ne znam više, a samo se spasi onaj što je bio na PAM/Browingu tj. JA i još jedan :) dok jedan izađe na prednju izlaz tenka vrišteći: "Ajjjj odnese mu glavu!" - misleći na onog u tenku.

    Da bi poslije toga malo utihnulo i mi smo imali šansu da se povučemo u šljivik iza pruge jer u drugom slučaju bi bili zarobljeni jer smo se nalazili u potkovici a čistina iza nas :)

    Pa poslije par dana kroz taj isti šljivik odoh JA sa onim za pregovaranje u vezi našeg čovjeka koji osta u garaži, sjećaš li se toga?

    Nadam se da me se sjećaš, ja sam Smajo - onaj istetovirani. Ja se tebe sjećam dobro, ti si bio dobar momak i prijatelj!
    Pozdrav!
  • 16_krajiska- 95433 - 10.03.2016 : Veteran Vrancic - best (3)

    Lipovac 27. april 1993. godine


    Lipovac? Samo ime sela asocira na nesto lijepo, nešto romantično i uzvišeno. To u stvari i nije selo. Gomila kuća poređanih uz prugu Brčko-Tuzla. Zaseok u krajnjem slučaju. Zaseok koji je mnogima iz 16-te, ostao u ružnom sjećanju. A evo i zašto.

    Mi smo taj dio Broda (selo Brod), u ranim jutarnijm satima 27. 04. 1993. godine stavili pod svoju kontrolu. Kad kažem mi, mislim na 2. četu 3. bataljona 16-te. Prešli smo prugu, uzeli sve kuće desno i lijevo, do onih štala ili garaža, skroz desno, uz put i obalu rijeke. Znači 24. 04. Lipovac je osvojen.

    Ali, Srbi k'o Srbi. Od nekih pedesetak boraca, na kraju je ostalo nas dvadesetak. Po našem običaju mi smo svako zauzimanje smatrali za svršen čin.

    Prevarili smo se žesoko. Negdje oko 14 časova počeo je njihov tenk (jedini), čiji dnevnik još čuvam kod sebe, a koji je umakao iz navedenih garaža, dejstvovati po nama.

    Nema panike. Barem tada. Međutim, nakon pola sata dejstvovanja tenka, neko je povikao:
  • "Evo ih!"

    Tad je nastao krkljanac. Ja ne znam ni koliko ih je bilo, ni iz koje su jedinice, ali znam da su taj dan išli da povrate Lipovac kao da im je to presudno. Naš otpor je bio žestok. Satjerani između par kuća, sa pogođenim tenkom (34-ka), koja nam je bila pridodata kao podrška, mi nismo imali izbora, već da se povlačimo. Povlacenje pod borbom je najteži i najbolniji manevar. Gine nam Radovan M. iz Laminaca (njega smo mrtvog zakopali u ćumur u jednoj šupi, ali su ga psi našli i mrtvog masakrirali), Stojko P. ostaje bez noge u pokušaju da spase mitraljez... Ja i Ivo T. se spasavamo ulaskom u svinjac, i tu ostajemo do jutra, kada, da nas ne bi žive uhvatili, rizikujemo i prelazimo prugu, bojeći se nase vatre, ali na svu sreću naša straža nije bila na visini zadatka.

    Posle tog 27. 04. 1993. godine Lipovac je postao grobnica 16-te. Imali smo ga i olako ispustili. Ispustili samo ga zato što smo u svojoj nadmenosti i uvjerenju da smo "neprikosnoveni" i nedodirljivi, potcjenili protivnika i neozbiljnim pristupom zauzetoj teritoriji, dozvolili da nam posle upadaju iza leđa, pobiju minobacačlije, snajperi su i drže na oku iz dvije, samo dvije kuće u zaseoku Đukići u kojima nikoga nije bilo tog 27. 04. 1993. Tada smo ih imali. Sve posle je samo istorija i bezvezno prepucavanje.

    A ako ćemo pravo, dajem ti za pravo za "prijateljsku vatru". Bilo je toga i U Slavoniji, zapadnoj, i na Koridoru. Dešava se!
  • 16_krajiska- 95405 - 08.03.2016 : Diverzant72 - best (0)

    O zarobljavanju srpske tehnike


    Max, sve što ste zarobili zarobili ste '92. godine i to ne 16. krajiškoj. Možda nesto i kasnije, ali ja nisam upoznat.
    Od nas ste samo "kupili" jedan tenk. Volio bi da napišeš nešto o tome ako si upoznat, ili su vam rekli da ga junački zarorbiše? Ovo sam te već jednom pitao ali mi nisi odgovorio. Pozdrav!
    16_krajiska- 95377 - 05.03.2016 : Kartum7193 Banja luka - best (0)

    Sadejstvo '93. Strujni koridor


    Bio je to naš 1. bataljon Vojne policije. Nije greška! Ušli smo im u rovove bez ikakvih problema, nakon artiljerijske pripreme. U rovovima smo im nasli sanduke municije, Prvi partizan Užice '93. godine proizvodnje. Nekoliko vojnika smo im i zarobili, kao i Nissan...

    Prenoćili smo uz samu prugu. Nikoga od naših nije bilo ni lijevo ni deno. Napravili smo "potkovu" tj. polukružnu odbranu. Ujutro nam dvojica mislimana sama dođoše. Nisu ni znali da smo tu. Vidi se da je bilo rasulo u njihovim jedinicama. Krećemo dalje. Pred nama se nalazi trafo-stanica. Stižemo tamo bez ispaljenog metka. Veselimo se, a kako i nećemo je će sada Banjaluka dobiti struju! A onda iz vašeg pravca, 16. kbr, kreće pucnjava. Naletjeli ste na nekog, dobro se mlatite sa njima.

    Nastaje zatišje. Čuju se oklopi, lijevo i iza nas, daleko u dubini naše teritorije. Međutim, sve su bliže. Naši izviđači izlaze pred oklop, a ovi misle da je neprijatelj pa počinju pucati i granatirati i njih i nas kod trafoa. Prva granata kod trafoa ubija bivšeg pripadnika 16. krb, oca dvoje djece koji je tek prije par mjeseci prešao kod nas. Geleri ranjavaju još dvojicu. Moj pancir je takođe pokupio par gelera, a manjima sam samo okrznut. Čujemo na stanici poziv da se prestane. Čujemo i vezistu sa prvog bvp, koji govori da tučemo po našima, da je prepoznao pancire i trake. Nažalost, bilo je kasno. Mi smo oštetili jedan bvp.

    Ko je naredio napad? Ne mogu to sada javno da kažem, a bio je to jedan oficir VRS, danas je on general u penziji. Često ga viđam na televiziji.
    16_krajiska- 95373 - 05.03.2016 : Max Wolf Usora - best (0)

    Replika za Nomada


    kao prvo hvala na komplimentu za pisanje i ako si citao moje postove onda ces vidjeti da su sve stvarni dogadjaji od kote crkva kriz napad na doboj obaranje helikoptera zarobljavanja tenkova t72 m84 t55 ot m80 to ti moze potvrditi diverzant 72!

    Ja sam u rat otišao sa nepunih 17 godina. Napisao sam da bi vrs probila koridor ali da derventa i brod nisu morali pasti kao što nije ni Orašje i sve južno od Brčkog! U Johovcue smo u aprilu zarobili kapetana jna i kamion pun oružja!

    Ja ovdje nikoga ne podcjenjujem. Ima autora koji predobro pišu kao Vogoscanin Pravi, gdje se vidi da je čovjek prošao siti i rešeto. Moja jedinica i ja smo časno ratovali, korektni i prema živima i mrtvima, neprijateljskim vojnicima a ne kao ti sa nekim smrdljivim leševima tu se vidi vojnička veličina!

    Da li sam strastan? Da, takav sam se rodio. 4 gbr hv split nikada nije bila u Posavini, niti bilo kakva njena bg ili tg.

    Pauk je bio častan vojnik kao i Lisica kod VRS!
    16_krajiska- 95369 - 04.03.2016 : Zoran Odzak - best (4)

    Rat u Posavini


    Imao sam 14 godina kad je počeo rat. U mom mjestu su 21. 04. 1992. godine pohvatali sve Srbe iz grada i smjestili ih u zatvor. Uradili su to na prevaru, nakon mjesec dana nemoguće borbe. Naime, obećali su im prolazak na srpsku teritoriju ako predaju oružje. U logor su stavili Srbe iz dva sela koja su bila u okruženju, silovali su Srpkinje, svaki dan ubijali, premlaćivali... Zapalili su dva sela i dvije crkve...

    Za sve ovo je odgovarao samo jedan njihov vojnik, a još trojica su u postupku. Ni jedan oficir ili šef policije ili šef hdz-a - NIKO. Samo naše gone po komandnoj odgovornosti.

    Haos je tada bio u Posavini, bukvalno smo glave spasavali, uopšte nismo bili organizovani a oni su bili 10 puta jači.

    Da je operacija koridor pocela deset dana kasnije mislim da bi i Doboj pao. A onda je počela operacija i ne mogu vam opisati koliko je narod bio srećan kad je vidio svu onu vojsku.

    Hrvati su imali sve. Ogroman broj jedinica iz HRV je bio prisutan, ali smo ih ipak potisnuli preko Save. Nikada mi neće biti jasno zašto te 1992. godine nismo zauzeli Orašje, mislim da smo mogli.

    Sješam se kad su hrvatski diverzanti upali '93. su za 48 sati bili neutralisani.

    Moram reći, da nije bilo braće Krajišnika Srbi u Posavini ne bi postojali, Martićevci, 16. krajiška, pragisti Bambijevi tenkisti...

    Kada se desio masakr naših minobacačlija kod Brčkog, tada su iz Odžaka gađali Slavonski Brod haubicama, ispalili su granata koliko je bilo mrtvih naših vojnika.

    Sjećam se i tog nesretnog voza. Kada je došao u Modriču vojska je pričala da je to glupost i da je pruga uništena, znate sve kako se završilo.

    Želim još da kažem da je bilo veliko jedinstvo. Ssjećam se kako se pratilo šta se dešavalo na Dubrovačkom ratištu, Sarajevskom, Srebrenci i naravno Bihać. Sve jedinice su išle gdje je bilo potrebno, krpili smo ali smo i uspjeli.

    Ne znam da li je ovaj rat bio dogovoren, ali i ako jeste nama je pokazao da Srbi u Bosni i Hercegovini kada su zajedno na jednom cilju mogu sve a prvenstveno odbraniti svoju zemlju, živote i cčst.

    Ne treba zaboraviti da je u Bosni cijelo vrijeme ratovala redovna hrvatska vojska. Zamislite da je u tom obimu na našoj strani ratovala vojska Srbije, mi bi do Ljubljane došli.

    Pozdrav za sve vojnike VRS. Hvala vam na svemu i da ste mi živi, zdravi i veseli.
    16_krajiska- 95355 - 03.03.2016 : NOMAD Srbija - best (0)

    Ne treba pisati hvalospjeve!


    Poprilično si nadmen Max, sa razlogom ili ne ja to sada ne mogu precizno reći. Pisanje ti ide tečno, a meni to govori dve stvari ili si talentovan za pisanje ili samo radiš "copy-paste" i uzimaš tuđe lovačke priče.

    Dobro mi je poznata situacija na terenu Posavine devedesetih i ne pije vodu tvoja priča. Srpske snage su imale respektabilnu snagu na tom području, a i sve ostalo što pišeš o Posavskom ratištu je nekako tanko, i odaješ utisak da pišeš ostrašćeno, a ne realno, mada od vas Hrvata ni 20 godina posle rata ja nikakvu realnost ne očekujem.

    O tom ološu Pauku nemoj pisati hvalospeve, taj dalmoš je bio obična bitanga i zločinac, a 1992. u Posavini smo se isto tukli ga 4. g.b. Split i nisu mi odavali utisak neke preterano jake i uvežbane vojske.

    A što se tiče te bagre hosovske, mnogo ih je završilo tako da vaši nisu hteli ni da ih preuzmu onako usmrdele na vrućini. Inače sam se malo raspitao, i neki tragovi vode do meni već znanih adresa u Hrvatskoj koje sam ovde skoro pominjao tvrdeći da bacaju mamce i čekaju ko će se upecati. Normalno pratiću tvoj dalji rad, ali da znaju i ostali na ovom forumu da sa tobom postupaju oprezno. Da ne pričam u prazno ova reč "Orsag" će tebi sigurno nešto značiti, a za ostale forumaše ne verujem.

    Uspori malo Max!
    16_krajiska- 95343 - 02.03.2016 : Diverzant72 - best (0)

    Sadjestvo


    Sad sam pohvatao sve, iskreno nisam imao pojma da je broj mrtvih bio toliki, vjerovatno su krili od nas. Ja sam bio ubjeđen da je u tom prepucavanju bilo najviše 3 do 4 mrtva. Interesuje me čija je to bila greška? Pretposavljam, ali...
    16_krajiska- 95339 - 01.03.2016 : Kartum7193 Banja luka - best (1)

    Sadejstvo '93, strujni koridor


    Prijatelju Veteran72, iznerviralo me je što baš moju jedinicu nisi naveo. Svi korpusi VRS su imali po jedan bataljon vojne policije sem 1KK koji je imao sticajem okolnosti dva bataljona, i to 1. bvp stacioniran u Banjaluci i 9. bvp u Doboju.

    Navešću SAMO tri lokacije gdje sam učestvovao zajedno sa 16. kbr u Posavini: Omerbegovača, Ulice i Vidovice. Naravno, govorim o širem rejonu, možda smo i bili negdje zajedno.

    Ono što me u mnogim ratnim pričama iritira je uljepšavanje istih. Već sam naveo gubitke moje jedinice u borbi za KRVAVI i jebeni trafo. U tim borbama je zarobljen i jedan crveni Nissan Patroll. I u rovovima neprijatelja je nadjena municija ppu 93. Ni jedan moj saborac nije nastradao od neprijateljskog metka, nego od srpskog, napali su nas sa leđa. Valjda ti je sad jasno šta hoću reći. Jedan od poginulih saboraca je iz 16. kbr prešao kod nas. Neću da pominjem imena.

    I da nadam se da NE ZNAŠ kako je tešo lagati nečiju mater ili sestru govoreći da im je sin / brat poginuo od muslimansko-hrvatskog metka a sam znaš da ga je ubio Srbin.
    16_krajiska- 95327 - 29.02.2016 : Kartum7193 Banja luka - best (0)

    Sadejstvo '93., strujni koridor


    Dragi veteranu, iznerviralo me je to sto sve nabroja ali nisi 1bvp. Jesam bio drzak i evo izvinjavam se. Sigurno nisi upoznat da su se ludi Srbi pobili oko trafoa. Bio sam u Posavini, obišao skoro sve od Tišine do Omerbegovače, pa i tih položaja prema Đukićima gdje smo zajedno sa 16 kbr krpili liniju.
    16_krajiska- 95305 - 27.02.2016 : Max Wolf Usora - best (1)

    Obaranje helikoptera VRS iznad Usore


    Kao jedinica vična bliskoj borbi, prebačeni smo na položaj zvani Špic, koji se usjecao u Putnikovo brdo, najbitniju kotu jugozapadno od Doboja, koja je bila prije rata poznato strelište i vojni poligon JNA. Moji preci su ga zvali Švabe pošto su tu do 1945. živjeli Nijemci, a malo ih je ostalo i do ovog rata a sada izgleda sablasno.

    Ovaj položaj, Špic, se usjecao se u liniju VRS, te nas je djelilo najviše 50 metara stare hrastove šume. Nije bilo strane svijeta odakle nije pucano na nas. Iz komande smo upoznati da je linija lijevo iza naših leđa izizetno mirna i da su položaji HVO i VRS 1500 metara vazdušne linije. I baš iz tog smjera taj dan počinje pucnjava, sve žešća i žešća i sve bliža. Izlazimo iz zemunica i čujemo zvuk helikoptera koji nam se približava, a tako i pucnjava. Ugledasmo helikopter koji leti paralelno iznad položaja, ljevo od nas i ide direktno celom kabinom na nas. Uzimamo oružije. Ja sam uzeo M53, koji je bio dežurno oružije, a ostali šta im je bilo pri ruci. Pucamo na helikopter, koji je sve bliže i bliže: 100 metara, 50 metara, 30 metara... Vidimo pilote kao na dlanu. Helikopter poče da se naginje i pada iza naših položaja. Odjeknu ogromna eksplozija, stub dima i vatre. Svi smo u ekstazi radosti. Eto, takva su tad bila vremena. Nisu imali sreće, falilo im je još 100 metara i bili bi iznad svojih. Međutim, dok su došli do nas pucano je na njih iz 15 rovova, po 3 čovjeka. Silazimo ispod brda ka mjestu gdje se helikopter srušio. Navodi nas vatra i dim. Dolazimo do mjesta udesa i tu zatičemo par naših vojnika. Helikopter gori, ne moze se blizu od toplote. Vidim sklupčana, ugljenisana tjela. Ima ih ukupno pet, među njima dvije žene. Nije im bilo pomoći, svi su bili mrtvi od eksplozije. Iznenadila nas je druga strana, koja je brzo minobacačima počela da poklapa mjesto pada helikoptera, na sreću bez posljedica za našu jedinicu.

    Ni sada ne znam kako je taj helikopter zalutao na našu stranu jer su se položaji već znali. Mi smo pretpostavljali da je išao iz Banjaluke za Doboj i da je pratio prugu, te da je iznad tunela promašio istu te tako završio kod nas. Još jednom kažem da mu je falilo samo 100 metara i bio bi iznad svojih. Jedan Dobojlija mi je rekao da je pilotirao neki natporučnik iz Banjaluke i da ima spomenik za njih tamo. Ako neko sa druge strane zna za njih i zašto su zalutali neka napiše jer vjerujem da ni na vašoj strani taj slučaj nije prošao neprimjećen.
    16_krajiska- 95217 - 19.02.2016 : Diverzant72 - best (0)

    Sadejstvo


    Prijatelju, ako hoćeš iskreno, ja sam tebe slabo šta shvatio. Očigledno je samo da pokušavaš da budeš drzak.

    Možeš li, molim te, malo preciznije napisati šta si tada proživio. Napisao sam neka jedinica Vojne policije jer se ne sjećam koja je to bila. Tek sam sada od tebe saznao o kome se radi. Napominjem da nisam bio siguran jer nisam u toj jedinici imao ni jednog poznanika ili rođaka.

    Ponavljam nema potrebe da budeš neprijateljski nastrojen!
    16_krajiska- 95207 - 18.02.2016 : Kartum7193 Banjaluka - best (0)

    Strujni koridor, Sadejstvo '93.


    Pozdrav svima mislio sam da o ovome necu nikad pisati ali evo...

    Dragi "Veteranu72" čudi me da se ne sjećaš ko je sve učestvovao u sadejstvu, pogotovo što je "neki bataljon vojne policije" čuvao liniju u Đukićima zajedno sa 16. krajiškom brigadom na dve sedmice prije "Sadejstva '93"... Naime, radi se o 1. bataljonu vojne policije 1KK, bataljonu koji je u odbrambeno -otadzbinskom ratu imao 70 poginulih i preko 500 ranjenih od toga je bilo boraca koji su ranjavani 2, 3, 4 i 5 puta...

    Bio sam tu zauzeli smo i jebeni trafo i KRVAVO platili to zauzimanje istog. Nažalost, onda je krenuo rokenrol. Udarili Srbi sa oklopnim transporterima i tenkovima na nas i to sa leđa. Tad su ti policajci jurišali sa automatskom puškom na posavski tenkove i oklopne transportere. Tada je 27 dobrih momaka izbačeno iz stroja.
    16_krajiska- 95106 - 08.02.2016 : Jagare Banjaluka Banjaluka - best (0)

    Rade Galić i njegova pogibija 10.09.


    Neću, nažalost, biti od neke velike pomoći Igoru. Poznavao sam njegovog oca, bili smo zajedno u 16. kmtbr, pješadijska četa HAD. Igorov otac je bio strašno pedantan i jako je držao do sebe. Bio je uvijek čist, ulickan, obrijan pa smo ga prilikom susreta i zvali "gdje si lepi".

    Igor bi trebalo da na internetu potraži svjedočenje Novice Banovića, koji je preživio sve to. Možda mu to dočara sliku događaja, ali neće pročitati ništa lijepo. Treba da se spremi na potresnu priču.

    Ja nisam bio gore, ali mnogi koji su tamo i bili znaju samo za svoj rov ili rov do njih. Niko nije imao kompletan pregled zbog konfiguracije terena.

    Jedan savjet za Igora: Ne poželi rat, i nemoj nikada učestovati u njemu. Da je Bog dao da je i tvoj otac ostao živ i on bi ti isto ovo savjetovao. Želim ti svu sreću ovog svijeta!
    16_krajiska- 94911 - 23.01.2016 : Borac 16.kmtbr-3.bataljon Bluka - best (1)

    Pozdrav svim borcima 16 .kmtbr 3.bataljona


    Zna li ko gde se sad nalazi komandir čete u 3 bataljonu Bukša? Voleo bi znati to je bila ljudska legenda 3, bataljona.
    16_krajiska- 94583 - 15.12.2015 : Sinisa Erceg Banja Luka - best (0)

    Aleksandar Cvijetić - Gago


    Postovani gospodine Vrančić,

    Molio bi Vas da ako imate vise detalja oko pogibije da mi napišete na e-mail sinisha. ercegŽgmail. com. Zanima me kako se to desilo? Hvala puno.
    16_krajiska- 94577 - 15.12.2015 : Sinisa Erceg Banja Luka - best (0)

    Aleksandar Cvijetic - Gago


    Poštovani gospodine Vrančić,
    Ukoliko imate podatke kako se to desilo, molio bi Vas da mi napišete na e-mail: sinisha. ercegŽgmail. com. Inače to mi je bio nerođeni brat i pogođen je u glavu na svoj 20. rođendan. Bilo je to 10. 11. 1992. godine, a preminuo 03. 12. 1992. godine na VMA u Beogradu.
    HVALA
    16_krajiska- 93954 - 22.10.2015 : Diverzant72 - best (0)

    Orašje


    Slavko, ostao je jedan broj ljudi na Orašju (uvođenje njihovih izviđača itd.) Ja sam bio u Izviđačkoj četi, a koliko znam mi nismo bili ni u jednom od bataljona (jedino na papiru, ali meni to nije poznato.) Može se reći i da smo bili samostalci, kako god hoćeš. MIslim da su ti poznate one grupe koje su djelovale samotalno, po potrebi su određene čete / bataljoni imali komandu nad njima.

    Vjerovatno si na osnovu terena zaključio.

    Gorane, shvatam te, ali uz dužno poštovanje ne vidim razlog. Dobro znaš da smo čisti i da nema čega da se stidimo. To čak kažu i oni sa druge strane.

    Lijep pozdav.
    16_krajiska- 93863 - 20.10.2015 : Goran Vujnic Laktasi - best (0)

    Molba za borce 16. brigade


    Molim borce 16. brigade da ne opisuju više borbe te brigade, jer pojedini ljudi su spremni na sve. Borci 16. brigade su svoju snagu i hrabrost pokazali na mnogim ratištima. Ja kao jedinka u rat sam otišao sa 20 godina i odlikovan. Hvala vam na razumjevanju i drugarski pozdrav.

    RE: Molba za borce 16. brigade


    uz svo poštovanje, ali ovo je lična stvar svakog pojedinca. Međutim, slažem se da ne treba pominjati puno ime i prezime ljudi koji su bili pripadnici te jedinice.
    16_krajiska- 93852 - 19.10.2015 : Slavko Banja luka - best (0)

    RE: Rođendan u rovu


    Kako mi se čini, ti si u prošlim postovima rekao da si bio u 3. bataljonu 16. brigade, kod k-danta R. D. Kažeš da se to dogodilo 15. januara 1993. godine, što mi je malo nelogično jer je cijeli 3. bataljon pred novu 1993. godinu prebačen u Brčko. Mi smo do 15. 01. 1993. već oslobodili D. Rahić, Njivice, Sekuliće i dio Vukšića. Moguće je da su neki dijelovi ostali na Orašju ali mislim da je pješadija sva bila u Brčkom. Mi smo spavali u školi u Brčkom a ostali u Kasarni. Pozdrav.
    16_krajiska- 93851 - 19.10.2015 : Slavko Vrancic Banja luka - best (0)

    Aleksandar Cvijetić


    Aleksandar Cvijetic je bio sa mnom u 3. bataljonu 16. brigade. Teško je ranjen u glavu u rejonu sela Lepnica, na Oraškom ratištu. Sa njim su tada ranjeni jos neki momci ali je samo on preminuo kasnije. To se desilo negdje 10 ili 11. novembra 1992. godine. Tačan datum ne mogu da ti kažem, jer se ne sjećam. Znam samo to je sigurno da se to dogodilo desno od puta Lončari-Orašje, na spoju sela Lepnica i Jenjić, malo naprijed prema Vidovicama.
    16_krajiska- 93801 - 12.10.2015 : Jovanka Dejanovic London - best (0)

    Poruka za Dragana Vukovića RE: Zdravko Dejanović


    Hvala za poruku molim vas javite mi se na

    jovjde hotmail. com
    16_krajiska- 93639 - 14.09.2015 : Diverzant72 - best (0)

    16. krajiška


    Zorane, znam za tu grupu koja je bila na tom zadatku. Vi ste bili poslani samo da budete odstupnica.

    E sad vidi ovo, pošto si se ti sukobio, vjerovatno sa 4. gardijskom, zamolio bih te za misljenje:

    Pošto oni stalno hvale i dižu u nebo te svoje gardijske brigade, reci mi molim te, jesu li doista bili toliko dobri borci? Da li su bili jači od nas, hoću reci bolji nego mi iz 16. krajiške. Naravno, nisi tamo bio dugo, ali me ipak interesuje tvoje mišljenje u vezi tog događaja.

    Ja lično mislim da u nekim podjednakim uslovima oni ne bi bili bolji od nas.
    16_krajiska- 93635 - 13.09.2015 : Vihor - best (0)

    Suljo


    Suljo je bio dobar borac 16. krajiške mtbr. Čuo sam da je nakon rata otišao u inostranstvo. Eto, to je odgovor na tvoje pitanje.
    16_krajiska- 93605 - 07.09.2015 : Zoran Banja Luka - best (0)

    Romi u 16. mtbr


    Istina je da je u mojoj četi bilo i Roma, koji su se borili i ginuli bez oklevanja sa nama.
    16_krajiska- 93603 - 07.09.2015 : Zoran Banja Luka - best (0)

    16. krajiška mtbr


    U toku povlačenja stanovništva Šipova i Mrkonjić Grada, kao odstupnica stanovništvu poslana je jača jedinica brojnog stanja 49 ljudi iz 2. čete 3. bataljona 16. krajiske MTB, u rano jutro izmedju 4 i 5 sati. Ispred srušenog hotala u selu smo se sukobili sa hrvatskom Gardijskom brigadom i njihovom izvidnicom jačine jedne čete. U prvim momentima borbe imali smo poginulog čije tijelo nikada nije pronađeno i 5 ranjenih. Bili smo prisiljeni da se povučemo ostavivši jedan tenk Prijedorske brigade koji je bio uništen. U tom trenutku nismo imali visokih oficira sa nama samo zamjenika komandira čete. Kao posljednji smo se povukli preko Lisne i izbili na Jezero a zatim pješke prešli do Mrkonjić Grada.
    16_krajiska- 93353 - 22.07.2015 : Diverzant72 - best (0)

    Pogibija boraca 16. krajiške


    Poštovani,

    Ja stvarno ne mogu da se sjetim tog momka. Od kada sam pročitao vašu poruku stalno pokušavam da se sjetim, ali ne ide. Raspitaću se kod prijatelja.

    Znam da je jedna grupa izginula, mislim da su ih otkrili pa da su poginuli u toku borbe. Ovo sada i mene baš zanima.
    16_krajiska- 93347 - 20.07.2015 : Sinisa Erceg Banja Luka - best (0)

    Pitanje za Diverzanta: Aleksandar Cvijetić - Gago


    Poštovani,
    interesuje me da li ste Vi poznavali Aleksandra Cvijetića zvanog Gago iz Laktaša, koji je poginuo na Gradačcu 1992. godine. Znam da je bio pripadnik 16. KMTBR i da su išli naveče u izviđanje i da je gelerom pogođen u glavu. Da li su naletjeli na neprijteljsku izvidnicu ili se desilo nešto drugo? To veče su zajedno sa njim poginula još 3-4 borca. Ako vi ne znate ko bi mi to mogao reći. Unaprijed hvala.
    16_krajiska- 93311 - 13.07.2015 : Diverzant72 - best (0)

    Dragan Vuković


    Na ovu temu se javio izvijesni Dragan Vuković iz Banja Luke, pa me zanima da li ste vi gospodine major Šsada GeneralĆ Dragan Vuković Načelnik štaba 16. krajiške brigade?
    16_krajiska- 93305 - 13.07.2015 : Sinisa Erceg Banja Luka - best (0)

    Aleksandar Cvijetić - Gago


    Interesuje me kako je poginuo Aleksandar Cvijetić zvani Gago iz Laktaša. Bio je pripadnik Interventnog voda 16. krajiške motorizovane brigade. Pogođen je u glavu gelerom 10. 11. 1992. godine na Gradačcu, a preminuo u Beogradu na VMA 03. 12. 1992. godine.

    Hvala!
    16_krajiska- 93275 - 09.07.2015 : Dragan Vuković Banja luka - best (0)

    Zdravko Dejanović


    Pozdravljam Vas Jovanka i čas mi je što sam poznavao Vašeg oca. Pošaljite mi Vaš e-mail pa ću Vam napisati više detalja.

    Sve najbolje

    Dragan
    16_krajiska- 92639 - 22.03.2015 : Igor Galic Banja luka - best (3)

    Rade Galić i njegova pogibija 10.09.1995. godine


    Zovem se Igor Galić, rođen sam u Banja Luci i dijete sam poginulog borca Šesnaeste krajške brigade, Rade Galića... Može li mi neko opisati taj dan (10. 09. 1995.) kako se sve odigralo i ako zna iko kako je moj otac poginuo? Ovo bi mi puno značilo, jer ako se ikada više zarati prvi ću krenuti da im se najebem one muslimanske mame. Kivan sam samo zato što su mi sjebali možda svjetlu budućnost. Sjebali su mi porodicu, i samo još Bog zna koliko porodica su tako sjebali. Unaprijed zahvalan Igor Galić.
    16_krajiska- 89579 - 05.04.2014 : Diverzant72 Bl - best (0)

    Izviđači 16. krajiške


    Pa prošao si dobar dio tog ratišta. Znam tu kuću, bio sam tu više puta. Znam sve te momke, samo se za Zenicu nešto ne sjećam. Da li je on kod nas dočekao kraj rata?

    Moja grupa je često djelovala samostalno. Danko je stvarno bio dobar komandir, iako sam ja lično imao neki sukob sa njim, ponekad sam sumnjao u neke njegove odluke, tako da su tu našu grupu slali samostalo puno puta.
    16_krajiska- 89561 - 04.04.2014 : Sinisa - best (0)

    Izviđači 16. krajiške brigade


    Bio sam na bazenu, roza kuća odmah desno od bazena, zatim Kanatova kosa, Miljevac, Vrela, skoro sve od Usore do Bazena. Znaš li Zenicu, bio je u izviđačima, zatim Hrin Slavka, Nešo Babić Šinik iz Gardijske. Da li je sa vama bio Srdić? Danko vam bio komandir...
    16_krajiska- 89544 - 01.04.2014 : Diverzant72 Bl - best (1)

    16. krajiška brigada


    Siniša,
    da, bio sam u izvićačima. Pitanje za tebe, gdje si naviše bio na Teslićkom ratištu? Mislim gdje si bio raspoređen? Negdje na Križu?
    16_krajiska- 89510 - 29.03.2014 : Sinisa - best (0)

    Pitanje za Diverzanta


    Da li je diverzant bio u izviđačima 16. brigade ili u Interventnom vodu nekog bataljona. Ja sam borac 2. bataljona 3. čete odred Srpčana. Pozdrav.
    16_krajiska- 88983 - 26.02.2014 : MIstake - best (0)

    Vojnici koji su u ratu boravili u Plažuljama


    Pozdrav,

    Imam jedno pitanje za pripadnike 16. krajiške.

    1993. godine ste bili u Brčkom, pa sada moje roditelje zanima šta je sa vojnicima koji su boravili u mojoj kući u okolini Brčkog, tačnije u Plažuljama. Jednom su nam se javili i od tada ništa za njih nismo čuli. Bili su tu vojnici Milan, Piđan, Željko i još neki, pa ako neko zna nešto o njima bih mu zahvalan.

    Unaprijed hvala.
    16_krajiska- 85783 - 07.07.2013 : Diverzant72 BL - best (2)

    Maljutka na Brodu


    Dok su se vodile borbe oko Bos. Broda, moja grupa nije ratovala samo gdje je 16. krajiška, slali su nas i na zonu odgovornosti 5. kozarske ali i ostalih jedinica.

    Jedno veče smo izašli na jedan "proplanak" sa kojeg se vidi Hrvatska, i prilično je bilo blizu. Sa nama su bili tenkisti 2. oklopne brigade, mislim da smo tada već bili prošli Unku, Liješće i Obodni kanal.

    Već je lagano padala noć. Nas 3-4 smo hodali prema momku koje je čuvao stražu, sa namjerom da ga zamjenimo. U jednom trenutku taj momak povika:

  • GLedaj dajca s jednim farom tamo u Hrvatskoj. Ja sam u trenutku shvatio da to nije dajc nego maljutka. U sekundu sam se proderao:

  • "Lezii!

    Ovi su polijegali, ne znajući zašto. NIje prošlo nekoliko sekudni a ona je udarila u đubar samo 10 metara od nas. Srećom, niko od nas nije bio povrijeđen ali je sav onaj đubar otišao po nama.

    Onaj momak dok je čistio uniformu, pogleda prema nama i reče:

  • "Jebo me dajc s jednim farom, umalo da nam dođe glave!"

    I kasnije smo iz Hrvatske dobijali maljutke, samo nikad više nije bilo tako blizu.
  • 16_krajiska- 85714 - 01.07.2013 : Diverzant72 BL - best (1)

    Romi u 16.krajiškoj brigadi


    Što se tiče Roma koji su bili u 16. brigadi, ja ih lično nisam gledao u borbi, ali sam jednom bio do njih i mogu reći da su se dobro držali.

    Istina taj rov broj 9, zadnji do Usore u kojem su oni tada bili su prvo dizali, ali ne zbog njihove nespospobnosti nego zbog terena.

    U sred dana su se sunčali, istina to smo radili i mi, ali nas su gađali, a oni su bili mrtvi hladni. Ne znam da li su bili habri ili ludi, to ja ne znam.

    Uglavnom za njih samo mogu reći da su držali jedan od najtežih rovova i da su izdržali sve napade.
    16_krajiska- 85551 - 21.06.2013 : Ber-bir 1 Gradiska - best (2)

    Romi iz Gradiške u 16.krajskoj brigadi


    Zdravo drugovi sa druge strane nišana.

    Ja sam musliman, Bošnjak, obični vojnik iz rova kao i većina vas na ovoj stranici. Takva su vremena bila, svako je svome jatu letio.

    Ovaj put imam jedno pitanje za borce iz 16. krajske brigade. Neko je spomnuo Rome iz Gradiške, koji su negdje držali liniju. Ja imam komšije Rome, koji imaju muslimanska imena: Suljo, Omer, Hasan... ali su svi bili obučeni u uniforme VRS. Šta ćeš, takvi su Romi, da su Hrvati ili Bošnjaci držali Gradišku oni bi sigurno bili u HOS-u ili u Zelenim beretkama...

    E, sada mi se često zarakijamo, i kada kao komšije dođemo na temu "rat" oni znaju da sam ja bio u Armiji muslimanske BIH i onda se oni meni počnu hvaliti kako su oni bili veliki, hrabri, opasni borci mada ja te ljude poznajem od svoga djetinstva i ne mogu da vjerujem da su oni bili takvi kao što tvrde....

    Volio bi da znam da li su oni stvarno bili dobri borci pa molim one koji znaju nešto o tome da to i napišu.

    Meni je jako žao što nemamo neko udruzenje "veterana rata" HV, HVO, tkz. ARBIH i VRS pa da možemo da podjelimo ratna iskustva, doživljaje, stahove, sudbine itd...

    Žao mi je svih onih momaka koji su izgubili život jer mislim da smo mogli da se lijepo podjelimo i bez ovoliko žrtava.

    Pozdrav
    16_krajiska- 83995 - 29.03.2013 : Jovanka Dejanovic London - best (1)

    Zdravko Dejanović


    Moj otac Zdravko bio je major u 16. krajiškoj, poginuo je 19. januara 1994. kod Teslića. Molila bih da mi se javi neko ko ga je dobro poznavao i ko zna bliže okolnosti pod kojima je poginuo.

    Slava svim palim srpskim junacima!
    16_krajiska- 83607 - 13.03.2013 : Jasko Petrovic Novi Sad - best (1)

    16. krajiška - Teslićko ratište


    Kada je početkom septembra 1993. godine brigada došla na Teslićko ratište, tamo je stigao samo 3. bataljon, dok su ostala dva otišla za Banja Luku. Prvih dvadesetak dana smo bili rezerva domaćoj brigadi. Tada je pokušan napad na Križ, možda do tada i najgluplje organizovan napad jer je poginuo jedan boraca a ranjeno pet.

    Nakon što su pristigli i ostali bataljoni, 3. bataljon preuzima desnu stranu linije od reke Usore, preko (ako se dobro secam) Miljevca, pa do vrha brda Stražba. Tu je liniju preuzimao 2. bataljon, koji je išao sve do brda Križ, a dalje je išao 1. bataljon, do kraja sela Cerovića.

    Položaji rovova na čitavoj starani Miljevca, od vrha brda do Usore, su bili katastrofalno loši. Mi smo bili preblizu njihovim rovovima, a sa Debelog Brda (brdo preko Usore) su mogli da nas tuku kako god su htjeli jer smo bili kao na dlanu. Najgori rov je bio na samom vrhu Brda. Kada smo došli, začudili smo se šta će im mreže od armature podignute uvis, ali su nam ubrzo objasnili da su rovovi tako blizu da je bilo ubacivanja bombi iz rova u rov. Da je kojim slučajem taj rov "pukao", pala bi cela linija.

    Lazina kosa je dio Miljevca i svaki rov koji se spustao bliže Usori bio je sve gori i teži. Mi smo odatle otišli '94. godine i koliko znam ta linija je ostala ista do Dejtona, a nakon toga granica je pomerena u korist Federacije BiH.

    Kasnije smo prebačeni na deo levo od brda Križ, pa do kraja sela Cerovića. U 1995. godini smo odatle prebačeni na Manjaču.
    16_krajiska- 83571 - 12.03.2013 : Diverzant72 BL - best (0)

    16. krajiška


    Pa u svemu se slazemo sto se toga tiče. :)

    Imao bi nekoliko pitanja oko 3. bataljona! Znaš li gdje je tačno bila linija razgraničenja kad je Brigada otišla sa Teslićkog ratišta? Mislim na onaj dio ispod Lazine kose ili njive, ne sjećam se tačno. Znam da je tu bio jedan ZIS, i da su dole bili oni rovovi 7, 8 i 9. U rovu 9 su bili oni Romi iz Gradiške, ako se dobro sjećam, a dole je onda bila Usora i spoj sa 1. teslićkom brigadom. Jesam li u pravu?

    Sjećam se da je razdaljina bila jako mala, jer nam je falilo svega 2/3 metra da im ubacujemo bombe, i da su neki vaši odbili naređenje da pomjere rov dva metra naprijed jer bi im mogli stvarno bombe ubacivati.

    Bilo je tu gadno, jer kad bi digli osmicu i devetku moralo se dići još nekoliko rovova.

    Reci mi da li je ta linija ostala do kraja ili je pomjerana, nešto ne mogu da se sjetim!
    16_krajiska- 83548 - 11.03.2013 : Jasko Petrovic Novi Sad - best (0)

    16. krajiska mtbr


    Celi rat, od 1992. pa do 1996. godine, sam bio u 3. bataljonu.

    Za "Sadejstvo '93" znam jer sam imao priliku da pročitam naredbu pre početka operacije. Na Manjači sam bio celo vreme, a demobilisan sam početkom aprila '96. godine.

    Ja tvrdim da su u prvih nekoliko dana nakon zauzimanja Šipova i izbijanja na Manjaču, HV i HVO mogli zauzeti Banja Luku, jer u to vrijeme na tom terenu nije bilo organizovane odbrane (deo na Manjači), dok je deo oko Mrkonjića i Bočca bio dobro pokriven i Hrvati su tuda mogli teško proći prema Banja Luci.

    Za pad Lipovca i pogibiju gomile naših, samo iz 3. bataljona je bilo 12 ili 13 mrtvih, znam iz prve ruke, jer sam veče pre toga vraćen sa kompletnim vodom u školu u Brčkom. Nismo ni skinuli opremu kada je sve počelo. Morali smo tu levu stranu probijati, da oslobodimo naše koji su ostali u rovovima.

    Tih dana je bilo mnogo šuškanja da će muslimani napasti, pa verovatno da su naši tome pridavali malo pažnje, što se na kraju osvetilo.

    Za Vozuću sam se raspitao malo bolje jer je moja četa trebala ići tamo, ali je pre toga poslana na Šipovo, a na Vozuću je, koliko se sećam otišla četa iz 2. bataljona.

    Izvini ako sam preterao, nije bila namera, ali mi je onako bilo najlakše napisati što znam. Što se tiče Željkove greške, ko radi taj može i da pogreši.

    Standardni "fazon" slanja po jedne čete iz brigade (Vozuća, Šipovo, selo Jezera, između Teslića i Zenice i slično) je bio da se "domaćim" jedinicama digne moral pričom kako dolazi 16. garava u pomoć.

    Prema Šipovu je 12. 09. 1995. godine, svega par dana pre pada Šipova, poslano oko 130 ljudi iz 16., 5. kozarske, korpusnog bataljona VP, 43. motorizovane brigade da "brane" liniju dugu skoro 22 km.

    Što se tiče dezertera, to je bila odlika celog rata. Na Ključ je isto tako poslana samo grupa iz brigade.

    Pozdrav.
    16_krajiska- 83530 - 11.03.2013 : Diverzant72 BL - best (0)

    16. krajiska mtbr


    Pozdrav Sparrow,

    I ja sam napisao i istakao da je samo dio naše jedinice bio prema Ključu.

    Što se tiče "Sadejstva '93", ja sam pisao iz nekog svog ličnog sjećanja, ne znam ja šta je bio cilj komande, a meni je samo rečeno gdje da idem. Valjda me razumješ?

    Da li si bio na Manjaci '95? Sam znas koliko je dezertera bilo i kakav su oni imali položaj, te kako nas je njihova artiljerija tukla. Ne mogu da nas podcjenim, možda bi se mi i odbranili, ali ja sam tih dana kod sebe u selu naišao na sedam momaka i pitao ih što nisu na frontu, a inače su bili iz 4. banjalucke lpbr, odgovorili su mi:

  • "Bočac ne možemo vratiti, ali kad bježe ostali što bi mi ostali?"

    Nije mi jasno to za minobacačlije! Ja se dobro sjećam da sam vidio dva tijela, pokojnog Marinka Kovačevića, a drugo tijelo nisam mogao da prepoznam. Vjerovatno sam se "preračunao"

    Tačno je da je Lipovac pao, a koliko mi je poznato drugoj četi je javljeno da sprema napad, ili su to samo priče.

    Što se Vozuće tiče, i to je tačno, pretjerao si, mada je meni jedan vojnik 4. ozrenske tako ispričao.

    Što se tiče 16. lake pješadiske brigade, ovaj prigovor ide na Željkov račun. On je greškom ubacio naslov koga ja nisam postavio. Vidim da je to već i ispravio. Pošto dnevno uređuje na desetine tekstova, nije mu to ni zamjeriti.

    Što se tiče manevarske čete, vjerovatno sam mislio na interventnu četu pa sam pogriješio.

    Pitanje za tebe, da li si bio u 3. bataljonu ili u komandi Brigade. Po tvom pisanju to mi tako izgleda.
    Pozdrav!
  • 16_krajiska- 83517 - 11.03.2013 : Sparrow Novi Sad - best (1)

    Dopuna prethodnih članaka


    RE: Ključ

    Vjerovatno si se zabunio, ali 16. KMTBr, nije nikada kompletna bila ni blizu Ključa. Posle pada Šipova (tamo je bila 3 četa, 3 bataljona), cela brigada je prebačena na Manjaču i preuzela je liniju od 7. kupreske motorizovane brigade, gdje je ostala do marta '96. godine kada je povučena u Banja Luku.

    RE: Sadejstvo '93.

    "Naš cilj je bio zauzimanje sela Bajići, Đukići i Lipovac". U početku operacije brigada nije imala zadatak da zauzme ova sela, nego da svojim što jačim napadima veže što više jedinica Armija muslimanske BiH za sebe i tako olakša proboj na levoj strani fronta, izmedju sela Ulice i sela Lipovac, jer je tu bio najbolji teren za proboj. Panteri sa pojačanjem su probili front, zašli iza leđa selu Lipovac, pa se Armija muslimanske BiH povukla u toku noći, a mi smo pred zoru ušli u selo bez borbe. U toku dana je nastavljen napada prema selu Đukići, ali se radi konfiguracije terena i jake odbrane Armija muslimanske BiH nije moglo napred.

    RE: Operacija Maestral

    Mogu da se hvale, jer su nas nadmudrili. Malo svojom zaslugom, a malo i našim glupostima, o čemu se može napisati roman.

    RE: Pokolj naših minobacačlija

    Ti minobacaci su bili iza linije 3. bataljona, taj dan ( 30/31. 05. 1993. godine) je ukupno poginulo 20 pripadnika brigade. Neki od njih ni do danas nisu nađeni. Armija muslimanske BiH je uspela da se provuče između rovova na levoj strani sela, pobije minobacaclije koji su "mislili" da su na letovanju, a ne u ratu. U toku sledećeg prepodneva (31. 05. 1993) selo Lipovac je palo u ruke Armija muslimanske BiH.

    RE: Nedisciplina
    Četa koja je otišla na Vozuću NIJE bila nedisciplinovana kako kažeš, nego se našla na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme.

    1. Poslali su samo jednu četu, da bi "domaćima" digli moral, po principu "došla 16. da pomogne"
    2. Oni su držali svoj deo, ali su im muslimani došli sa leđa jer je linija probijena lijevo od njih
    3. Da su bili supremeni, ne bi mogli ništa da urade, osim da spasu sebe, a bilo je žrtava među njima.

    RE: 16. krajiška lpbr

    Naslov ti je pogrešan 16. krajiška nikada nije bila laka pješadijska brigada, nego krajiška motorizovana brigada. Momak koji pjeva pjesmu

    "Što to Balkan podrhtava,
    zašto strijepi svaka cesta
    što su rijeke znanijemile
    u boj kreće šesnaesta"


    ...je doveden 1994. godine u brigadu (3 bataljon) kao dezerter, uhvatila ga policija u Srbiji. Na frontu bio oko 2 meseca, pa preko veze otišao u orkestar 16. krajiške i prebacen za Banjaluku.

    RE: Kraj rata

    Hrvati su mogli uzeti Banjaluku samo u u prvih par dana posle pada Šipova i izbijanja na Manjaču. Kada su tamo dovedene jedinice, 16. krajiška i ostale) mogli su samo da sanjaju o zauzimanju Banja Luke.

    RE: 16. krajiška brigada

    Brigada je imala 8-10 bataljona do dolaska Novice Simića na mjesto komandanta, kada je dobila oblik koji će zadržati do kraja rata: tri motorizovana, jedan oklopni, inženjerijski i pozadinski bataljon, zatim cetu VP, četu izviđača, artiljeriske baterije, i nije bilo nikakve manevarske čete - taj termin je koristila Armija muslimanske BiH u svojim jedinicama.
    16_krajiska- 82865 - 21.02.2013 : Diverzant72 BL - best (0)

    Brigada bez zločina


    Pročitah u jednom tekstu da je 16. krajiska bila jedina brigada na obje zaraćene strane koja u ratu nije počinila ni jedan-jedini zločin. Da li je to tako i zašto? Mnogo puta sam se pitao zbog čega i sve ostale jedinice nisu bile poput ova moje.

    Mislim da je razlog jednostavan: odlična komanda i razumni borci. Pored toga, naši borci su imali mnogo toga što drugi nisu - "savjest".

    Opet ponavljam da na većini toga trebamo zahvaliti našim komandantima koji su često razgovarali sa nama u teškim sitaucijama i često sami preuzimali zarobljenike do prve razmjene, tako da im nikada ni dlaka sa glave nije falila.

    Navešću par primejera odgovornosti oficira: U to vrijeme kapetan Vuković je bio jako dobar prema borcima, ali u isto vrijeme i jako strog pa je to bio i čovjek koji je na mene najviše uticao u ratu.

    Jedna od lekcija je bila i najupečatljivija: Kada sam ja krenuo bez ikakvog oružja duž linije do jedne zemunice po cigare. Naišao je on i upitao:

  • "Vojniče gdje ćeš ti?

    Odmah mi je bilo jasno da nešto nije u redu jer mi se uvijek obraćao po imenu.

  • "Pa, po cigare!" - odgovorih.
  • "A gdje ti je puška?"
  • "U rovu!" - odgovorih.

    Samo sam začuo "plujus" i osjetih bol. Raspalio mi je takvu samarčinu da mi se čini da mi i danas obrazi bruje. Nakon toga je dodao:

  • "Šta misliš da su bili muslimani umjesto mene? Ti bi sad bi mrtav, a da si imao pušku možda bi se izvukao!"

    Kasnije mi se izvinuo zbog toga, ali ga ja uopšte nisam krivio ni jednog trenutka za ono što je uradio jer sam znao da je bio potpuno u pravu.

    Kapetan Vuković je često savjetovao vojnike, pričao sa njima i ohrabrivao ih u teškim situacijama.

    Jednom prilikom je htio i da nas pobije jer smo se mi sunčali a muslimanski minobacaci su osuli po nama. Srećom, tom prilikom niko nije poginuo.

    Pored komandanata, najveći uticaj da se ne dešavaju zločini, imali smo jedni na druge. Ponovo ću navest jedan primjer. Kod nas u Brigadi je bio i jedan momak iz RSK, čini mi se iz okoline Knina. Inače, bio je to jako dobar momak, ali mučenik.

    Da smo ga pustili, mislim da bi sada naši oficiri odgovarali za bar 50 zarobljenika, a razlog je bio prost i ja ga za to i ne krivim baš previše.

    Naime "Malom" kako sam ga ja zvao, a više mu se i ne sjećam pravog imena, Hrvati su 1991. godine pobili cijelu porodicu, od roditelja, stričeva, a mislim i suprugu. O tome nije mnogo pričao, tako da ni dan-danas ne znam okolnosti pod kojima su oni izginuli.

    Nakon proboja Koridora, kod nas je bilo nešto zarobljenih. Prilikom čekanja na razmjenu umalo je došlo do zločina. Naime, mislim da taj borac baš i nije bio psihički stabilan, pa je u jednom trenutku odlučio da pokolje zarobljenike. Izvadio je nož i krenuo prema njima. U tom trenutku sam ja njemu mu odvalio šamar, tako da je pao na zemlju. Ja nisam imao namjeru da to bude tako jako i stvarno mi je bilo neprijatno zbog toga.

    Kasnije smo pričali o tome i ja sam mu se izvinuo, a njega je prošao bijes pa je sve shvatio. Objasnio sam mu da ti ljudi nisu krivi za pogobiju njegovih najmilijih, i obećao mu, ako bi naišli te gadove koji su to počinili, da mu neću braniti, neka od njih radi šta god hoće.

    Ne znam šta je sa njim bilo kasnije, niti da li je kraj rata dočekao živ.

    Sličnih slučajeva je bilo mnogo, i sam nekoliko puta branio zarobljenike, naravno verbalno, nije bilo fizičkih napada, a to nisam radio samo ja već i drugi borci.

    Jednom sam čak u pozadini nasao grupu naših vojnika koji su bili zaduženi za čuvanje zarobljenika do predaje vojnoj policiji - oni su se kartali sa tim istim zarobljenicima.

    Htio bih napomenuti da je kapetan Vuković i sam bio zarobljen, i zbog njegovih djela, neki muslimanski borci koji su prethodno bili zarobljeni kod nas su ga prepoznali te mu pomogli, tako da je razmjenjen u znak zahvalnosti.

    Najveću ulogu u tome je imao prvi komandant naseg 3. bataljona, koji je inače bio musliman a kasnije je prebjegao na njihovu stranu. On je bio Vukovićev dobar prijatelj.

    Pozdrav svim istinskim borcima!
  • 16_krajiska- 81586 - 13.01.2013 : Diverzant72 BL - best (5)

    Voljeti nekog


    Priča gospodina Tomića pod nazivom "Argeta" vratila me je 2-3 godine u prošlost, kada se meni desilo nešto slično.

    Moja kćer upravo se vratila iz grada, i iako je već bilo jako kasno zatekla je mene i moju ženu kako se svađamo oko neke sitnice. Ona mi tada u bijesu reče:

  • "Da nisam ostala trudna nikada se ne bih udala za tebe!"

    Iako sam ja znao da ona tako ne misli, moja kćer je to shvatila ozbiljno pa nas je pozvala oboje i upita:

  • "Tata, je li istina da te mama nikad nije voljela?"

    Pogledah u nju, a zatim u ženu, pa rekoh:

  • "Sad ću ti ispričati nešto pa ćeš vidjeti da li me je tvoja majka voljela ili ne. Bila je to 1993. godina, jako teška, velika je kriza bila, a ti si tada imala samo godinu dana. Kod nas na ratištu vladao je haos, bili smo jako gladni, umorni a stalno u borbama.

    Ja sam u to vrijeme pušio i da nije bilo cigara ne bi mogao izdržati glad. Međutim, u jednom trenutku nam nestade cigara, nikako da dođu. Hrana je bila bljutava i ponekad ni nju nisam mogao jesti, a dobijali smo samo jedan obrok dnevno iako smo samo 3 mjeseca ranije dobijali tri obroka na koja se ni danas ne bih požalio.

    Malo sam zastao, zapalio cigaru i pogledao u njih. Kćer me je gledala sa nestrpljenjem očekujuci nastavak priče, a žena se samo djetinjasto smijesila.

    E onda sam ja nazvao tvoju mamu, da ode kod nekih mojih prijatelja i traži cigare za mene i Dragana, jer smo i tada bili nerazdvojni drugovi.

    Ti ljudi za koje sam mislio da su mi bili prijatelji, u zamjenu za cigare su tvojoj mami su davali nemoralne ponude. Naravno ona je to odbila, ali cigare su nam stizale, i to po jedna šteka sedmično za mene i Dragana.

  • "Kako?" - upita me kćerka.

    E vidiš, tvoja mama se zaposlila i radila svaki dan po 6 sati, i na kraju mjeseca je dobijala 8 do 9 šteka cigara, i sve to slala meni i Draganu. I tako je radila dva mjeseca, sve dok nismo počeli dobijati cigare na liniji. A vas je ostavljala da vas neko pričuva, radila je naporno svaki dan, samo da bi meni mogla slati cigare.

    Uostalom, ne znam da li ti je tvoja majka pričala koliko je samo plakala svaki put kad sam išao na liniju i molila me da se vratim kako god znam, jer neće moći podnijet ako poginem?

    Znaš li da je moga druga iz jedinice djevojka ostavila kada je izgubio obe noge? E, tada u bolnici mi je tvoja mama prišla, zagrila me je tako jako da se i danas toga sjećam, i rekla mi:

  • "Ovako nešto ja tebi ni mrtvom ne bih uradila!"

    Znaš li da je prodala svoju zlatnu narukvicu da bi meni kupila rukavice bez prstiju, koje su mi tada trebale na ratištu.

    Kad sam završio sa svojom pričom, kćerka je zaplaka, zagrli nas je oboje, a potom rekla:

  • "Molim vas, nemojte više da se svađate jer to meni jako tesko pada!"
  • 16_krajiska- 77541 - 26.09.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (4)

    Rat je čudo!


    Upravo slušam neku muslimansku pjesmu, koju sam slučajno našao prije par mjeseci i jako mi se sviđa. Vjerovatno zbog toga što me podsjetila na rat.

    I onda, kad se sjetim nekih trenutaka, što lijepih što ružnih, dobro se zamislim. Pitam se zašto nam je sve to trebalo? Šta je to što nam je svima davalo snagu da izdržimo i da ginemo, i nama i njima? Šta me je to natjeralo da budem tri mjeseca na liniji, i da nikako ne idem kući? Šta nam je dalo snagu da izdržimo nemoguće, šta je njima davalo snagu da izdrže neke naše strahovite napade?

    Ipak, najteže mi je da shvatim šta je to što nas tjera da se mrzimo?Ali šta je to što ipak pobija tu mržnju pa ja, poput većine drugih ipak sebi kažem: "Bilo pa proslo, svi smo mi samo ljudi."

    Šta je neke od nas tjeralo da ubijaju kao životinje, do su se neki od nas toliko trudili da pomažu drugima?

    Odovore na sva ova pitanja još uvijek nisam našao. Zbog toga kažem sebi da je rat čudo koje nam daje snagu ali nam crpi dušu. Zbog toga smo svi mi, koji smo imali sreće da se vratimo iz vrata, osjećamo ispunjeni nekom prazninom.

    Sjetim se ponekad onih zima! Na liniji sam provodio i po mjesec dana, a vani debeli minus. Mi sjedimo u zemunici, kuvamo čaj ili kafu, ložimo vatru. Uprkos svemu u to vrijeme smo bili nekako dobri i veseli, a danas smo nekako tužni i pomalo zlobni.

    Ni sam ne znam koliko sam suza prolio u ratu. Neki će možda pomisliti da sam bio kukavica. Naprotiv! Meni nikad nije bio problem ići u proboj, gdje god je trebalo i sa kim god je trebalo. Ipak, rijetki su bili momenti da nisam zaplakao nad mrtvim čovjekom.

    Sjećam se jednog momka, nije bio naš već njihov. Nije imao više od 19 godina. Ostavili su ga jer ga nisu uspjeli izvući. Hladno sam ga pretresao, izvadio dokumente i sve ostalo što je imao u džepovima. Para nije imao, a i da jeste ne bi ih uzeo jer to nisam radio. U njegovim stvarima sam pronašao pismo koje je dobio od majke. E, tada sam se isplakao i to pošteno!
    16_krajiska- 77458 - 23.09.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (2)

    16. krajiška brigada


    Prije par dana se obilježavao dan naše brigade. Ove godine po prvi put nisam išao na polaganje vijenaca. Ustvari nije skoro išao niko.

    Jako je tužno sve ovo, prije nas se okupljalo jako puno, a ove godine nas je bilo samo devet. Ali na sreću grupa od 9 ljudi koji su stalno bili zajedno tokom rata u istoj grupi.

    Tužno je to da je svake godine odziv sve manji i manji - kako pripadnika brigade tako i naše vlasti!
    16_krajiska- 73837 - 12.09.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (0)

    Ključ


    U mojim ranijim tekstovima sam zboravio da napomenem da je dobar dio 16. krajiske brigade, uključujući i našu grupu, bio prebačen do Ključa, malo prije onih događaja koje sam već ranije opisao. Mi smo tu, naravno, pritisnuli muslimane i gotovo zauzeli Ključ. Sve se ovo odigralo vrlo brzo. Međutim, nakon što je pala Vozuća, neprijatelj je nastavio da napreduju u pravcu Teslića i Doboja, pa smo morali da se vratimo.

    Još jednom da naglasim da kod Ključa nije bila cijela Brigada nego samo jedan njen dio. Kad se stanje stabilizovalo na tom dijelu ratišta, ponovo smo se vratili na Manjaču.
    16_krajiska- 71256 - 02.07.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (2)

    Pogrešna procjena


    Bilo je to 1994. godine, nekako baš u ovo doba godine. Vladale su nepodnošljive ljetnje vrućine, čini mi se da je bilo toplije nego ovih dana.

    Držali smo liniju kod mjesta Vitkovci, stanje je bilo relativno mirno i nismo imali nikakvih problema.

    Redovno smo išli u izviđanje, teren smo dobro poznavali i sve je išlo glatko. Prolazio je dan za danom, i iščekivao se trenutak da krenemo kući. Mogu reći da mi je to bio najljepši period koji sam proveo u ratu, ne previše ratovanja i borbi, a kući svakih 15-20 dana, što je sjajno u usporedbi sa činjenicom da sam 1992. godine na liniji odjednom proveo duže od 3 mjeseca bez odlaska kući.

    Jedno veče smo pili kafu i malo se zezali, pričali viceve, smijali se i bilo nam je lijepo. Tri momka iz naše grupe su otišla kući tako da su došli neki momci iz kuhinje da ih zamjene. Tu je bio i Žika Harmonikaš.

    Žika bješe naš zaštitni znak, naša maskota, čovjek od nekih 45 godina, ali dostao propao od pića i ostalih gluposti, ali u duši jako dobar i neiskvaren. Jako nas je volio.

    Žiku je najlakše opisati preko Poljara Lijana iz Ćopićeve knjige "Orlovi rano lete"...

    E naš Žika bješe isti Poljar Lijan samo što je umjesto Kušlje imao harmoniku. Žena ga je ostavila zato što joj je rekao da više voli harmoniku nego nju.

    Inače, jako se bojao biti na liniji.

    To veče predložih da čuvam liniju malo duže nego inače jer mi se nikako nije spavalo, samo da mi daju još jednog da mi ne bi bilo dosadno.

    Žika se, na naše veliko iznenađenje, sam ponudi:

  • "Idem ja sa svoim Mićom, on me nikada ne plaši i zajebava!"

    I tako, ostali odoše spavati a ja i Žika u rovu. Kod mene je bio moj automat i M84, koji je već bio spremljen, samo da se povuče obarač i puca. Žika je imao samo automat.

    Morali smo biti prilično oprezni jer je razdaljina između nas i muslimana bila oko 70 metara.

    Žika priča neke gluposti dok se ja odmaram, povremeno bubne nešto stvarno smiješno pa se obojica glasno nasmijemo.

    Ne prođe dugo a Žiki se prikunja, znate ono kao u filmovima, jedno 15 sekundi drži zatvorene oči pa se onda naglo trzne i kaže mi:

  • "Ne boj se Micko, ne spavam ja!"

    Ja sam se na to mogao samo nasmijati, pa mu predložim:

  • "Hajde Žika, spavaj ti tu, ne trebaš ti meni, umoran si!"

  • "Ma neću, dosadno ti sa mom!"

  • "Ma jok, samo ti spavaj!"

    I na kraju Žika popusti i odmah zaspa.

    Ja sam sam u rovu, pomalo osmatram pa se naslonim na neki dušek, prilično je mirno, ništa se ne čuje.


    Odjednom se u šumi ispred mene začujem neko kršenje i lomljenje. Lomi krsi, neznam sta da radim, nemogu buditi Ziku, pucao bi a a ne znam da nije neko nas, ali kazem sam sebi:

  • "Ma nije ko bi u dva sata po ponoći hodao ovuda, niko nije nestao pa da se vraća! A da neće neko prebjeći?"

    Sve to u mojoj glavi odvijalo se u stotinkama sekunde. Već sam zgrabio M84 i taman da krenem pucati kad moju nedoumicu prekide, kasnije će se utvrditi, slučajan pucanj sa druge strane. Nakon toga otvorih vatru bez razmisljanja.

    Žika se probudio i, umjesto da uzme pušku, od straha se bacio na zemlju. Ja sam nastavio pucati. Ubrzo dođoše i ostali.

  • "Šta je bilo?" - pitaju me.

  • "Šta ja znam šta je bilo, nešto se tu krši i lomi. Pucajte, oni su sigurno!"

    Ispucali smo se mi i kad smo bili sigurno da nema više nikoga prestali smo pucati. Sačekali smo jutro da vidimo šta je bilo.
    Kad je svanulo, znatiželja me uhvatila pa rekoh da ću prvi proviriti da vidim šta je bilo. Čim sam podigao glavu rekoh:

  • "U jeb'o ja sve svoje, ubio sam đedovu kravu!"

    Ostali me počeše zezati. Kako je krava došla tu a da nije ni jednom muknula, meni nikako nije bilo jasno, a djed čija je krava bila kad sam mu rekao šta je bilo samo me pomilovao po glavi i reče:

  • "Sine, bolje da je bila ona nego muslimani, možda bi te ubili!"

    Jos sam mu nudio da mu kupim kravu ali on nije htio. Kasnije sam mu doveo neprijateljsku, koju smo "zarobili."

    Ne trebam ni napomenuti da smo onu ubijenu kravu strpali u čorbu.
  • 16_krajiska- 69834 - 27.05.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (3)

    Pokolj naših minobacačlija


    Možda se dobro ne sjećam, ali koliko me ovo moje pamćenje služi bilo je to u noći između 30 i 31. maja 1993. godine. Bili su to tužni dani za sve nas, a posebno za mene jer je tada poginulo jako puno dobrih momaka.

    Prolazili su sati, dani, mjeseci a mi i dalje branimo Koridor, odlučni da ga još više proširimo i naravno da ga sačuvamo, svjesni njegovog značaja...

    U to vrijeme sam bio u rovovima nedaleko od sela Bajići, a na nekih 700 metara od nas su bile naše minobacačlije. Kasno u noć smo čuli smo da je kod njih neka frka. Dok smi otišli do njih sve je bilo gotovo! Borci koji su došli na lice mjesta, hvatali su se za glave, čuo se jauk... Dragan, Maki i ja smo otrčali tamo, dok su ostali ostali da čuvaju liniju. Prizor je bio strašan! Svih petnaest vojnika na posadi minobacača su bili pobijeni. Međutim, ono što je bilo najgore, ni jedan od njih nije ubijen metkom, niti je ubijen odmah.

    Evo šta se desilo: Minobacačlije su se izleda malo opustile, pa im je neka specijalna muslimanska jedinica zašla iza leđa, pohvatala ih žive. Pucali su im u noge da ne mogu bježati, a onda im sjekli organe, uši, nos, vadili oči i čupali jezike... Po njihovoj koži su noževima crtali razne oblike i slova.

    Ovo je najstrašniji prizor koji sam vidio u životu. Tu scenu nikada neću zaboraviti!

    Da petnaest ljudi, sjajnih boraca i dobrih drugova izgine na tako ružan i svirep način. Ovo je ujedno bio i jedan od najtežih gubitaka koje je 16. krajiška brigada u ratu!
    16_krajiska- 69738 - 23.05.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (1)

    Rođendan u rovu


    bilo je to 15. 1. 1993. godine, na moj 21. rođendan

    Još nismo bili prešli na Brčansko ratište, i nisam siguran da li je na tom mjestu ostao samo dio Brigade ili smo još uvijek bili na Orašju.

    Budim se jako rano, umivam se i izlazim vani, a vani je strahovita zima, sve se steglo, surovo hladno.

    U jednom trenutku se sjetih da mi je tog dana rođendan, pa se kiselo nasmijah, sjetih se svoje djece i žene, pa se malo i rastužih. A onda, ne znam zašto, sjetih se i Bobjia, koji je poginuo oko mjesec dana prije toga, pa se još više se rastužih.

    Dolazim u rov, a tamo ovi moji, poželješe mi dobro jutro. Tu su bile i dvije medicinske sestre, jako lijepe i dobre, takođe naših godina.

    Vidim da se svi nešto čudno ponašaju, čudno i meni bi cudno to sve.
    Zatim Dragan i Sanja, tako se zvala jedna medicinska sestra, odoše vani smješkajući se, ali ja ništa ne svatam.

    Međutim, na moje veliko iznenađenje i radost, vratiše se nakon dva minuta a Sanja u rucu drži veliku tortu, a onda svi povikaše u glas:

  • "Milane, srećan ti rođendan!"

    Nakon toga, svi me počeše grliti i čestitati mi rođendan.

    Taj trenutak, i tu sreću nikada neću zaboraviti! Moji drugari nisu zaboravili da mi je rođendan, pa su mi još i tortu našli! Mi smo jedva imali šta da jedemo a oni su mi donijeli tortu u rov, i to sa dvadeset i jednom svjećicom na njoj!

    Tom prilikom sam i zaplakao, ali od sreće.

    Sve sam ih izljubio, a tortu smo naravno pojeli. Nešto smo podjelili i sa borcima iz druge jedinice.

    Taj dan mi je počeo dosta loše, ali se završio jako lijepo. Eh, kako malo pažnje i sitnice mogu nekoga učiniti sretnim.
  • 16_krajiska- 69349 - 13.05.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (2)

    Borac iz 16. krajiške brigade


    Sjetih se jednog čovjeka iz mog rodnog sela, čije ime neću navesti jer je nažalost prije dvije godine umro. Znao sam ga još iz vremena kada sam bio dječak. Mada je on bio desetak godina stariji od mene, ostali smo dobri kada sam ja otišao u grad uprkos tome što se nismo baš previše viđali.

    Kada je počeo rat, i on je bio borac 16. krajiške brigade, doduše u pješadiji. Mislim da ni jedna naša akcija nije mogla da prođe bez njega. Ponekad se javljao da mijenja i druge borce. Ukratko, bio je jako, jako dobar momak.

    Tokom rata sam ga nekoliko puta viđao da puši trnje. Ej, zamislite to, takav borac a ni za cigare nije imao.

    Ali što je najgore, i zbog čega sam ja kivan na našu vlast u Republici Srpskoj, je da on nije umro od bolesti. Živio je u nekoj oronuloj kućici, propio se, imao vrlo malo da jede. Da ne griješim dušu, svi smo ga pomagali ali rijetko se moglo znati da on nema jer je bio ponosit čovjek i zadovoljan sa malo, a nikad se nije ni žalio.

    Bila je zima kada sam čuo da je umro. Bio sam jako ljut na našu vlast i vjerovatno je to bio prvi put da sam zažalio što sam ratovao za ovu zemlju.

    Takvih junaka je danas mnogo, i to ne samo kod nas Srba. Ipak, oni se nikada ne smiju zaboraviti!
    16_krajiska- 68910 - 26.04.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (1)

    Zadnjih nekoliko mjeseci rata


    dešavanja pred kraj rata

    Stanje u 16. krajiškoj mtbr je i u zadnjih nekoliko mjeseci pred rat bilo prilično dobro, položaje smo čvrsto držali, mislim da smo mogli i napadati i da smo dobili zeleno svjetlo od komande mislim da bi ih potrgali kao psi, ali to tada nije bilo moguće, jer je većina naših jedinica na drugim ratištima bila potpuno razbijena.

    U akcijama Armija muslimanske BiH I HV, pod vođstvom NATO generala, padali su naši gradovi, opštine, kote, planine... Najprije je pao Vlašić, bili su tamo i neki naši borci, na kraju su zaustavili muslimane, nekako doveli situaciju pod kontrolu. Zatim je red došao i na Krajinu, koja je pala kompletna. Nakon toga udar se prenio na zapadne dijelove Republike Srpske, uključujući i dobar dio Bosanske Krajine.

    Prije toga je pao i Kupres, pa Srbobran tj. Donji Vakuf. Tamo na liniji je bio i moj brat, koji se sa još par momaka izvlačio 24 dana. su se izvlačili, nisu jeli skoro nista a pili su samo kišnicu i vodu sa izvora ako bi slučajno naišli na neki.

    Zatim je pala Vozuća a sa njom i naše nade za povratak jer je nekako u isto vrijeme počela i ofanziva na Bosansku Krajinu.

    Mi smo sve to gledali nekako sa strane, osjećali smo se nemoćno, sve napadaju i sve se ruše a nas ne smiju, a znamo da ne smijemo otići sa položaja da pomognemo gdje smo bili potrebniji.

    Doduše, muslimani su povremeno tukli i nas, bude i tu po koji napad ali ga mi lako odbijemo. Bilo je rizično ići u kontranapade, jer su oni imali još jedinica koje su mogli uvesti u odbranu pa mi ne bi mogli ništa napraviti.

    Čini mi se da je bio 9. 9. 1995. godine. Išli smo u izviđanje, bio je težak dan. Primjećujemo da se muslimani koncentrišu. Isti dan napadaju na nas, nekako ih odbijamo, a komanda ne dozvoljava da idemo u kotranapad.

    Smoreni smo, ide nam se kući, gladni smo a cigare još nisu stigle. Oskudjevamo i sa hranom. Već duže vremena jedemo samo grah, i to bez imalo mesa. Tih dana me je spasio jedan čovjek iz kuhinje. Kad god bih otišao kod njega, on bi uvijek našao nešto za mene i moje momke. Znao je čak i svoj obrok podijeliti sa mnom. On i još jedan borac iz kuhinje su se prijavili da puše, pa su cigarete koje su dobijali davali meni i Draganu. Svi naši borci su bili takvi.

    U vazduhu se osjećalo da nešto nije bilo u redu. Uveliko se pričalo o izdajama i da je sve prodato. Bilo da se radilo o izdaji ili ne, naša jedinica je bez ikakvih problema mogla da odbrani svoje položaje. Pitanje je bilo šta će uraditi ostali?

    Ipak, 10. 9. 1995. godine nikada neću zaboraviti. Tog jutra sam bio na koti Križ. Bilo je možda oko 5 sati ujutro, ja motrim na liniju dok ostali spavaju. Utonuo sam u duboke misli dok gledam kako Sunce počinje da polako izlazi. Palim cigaru i osluškujem topove koji tuku Vozuću. Odjekuju žestoke detonacije, a u daljini se vidi i sijevanje jer još nije bilo potpuno svanulo. I upravo na desetak minuta prije tog prvog svanuća ja se duboko zamislim. Razmišljam ja o Vozući, o tome kako mi se tamo nalazio i kum, dva priajtelja (jedan mi je sada i zet), i još nekoliko mojih poznanika. Tamo su i mudžahedini, a oni nikom ne praštaju. Razmišljam o tome da li će naši izdržati?

    U narednom periodu smo čuli da je Vozuća pala i da je tamo poginulo nekoliko stotina naših vojnika. Moj kum je nestao, i o njemu nisam ništa znao sve do sredine januara 1996. godine. Nekako je preživio, samo ga je dragi Bog sačuvao!

    Narednih dana počinje ofanziva na Teslić, i naravno mi moramo ići u ispomoć, a moja grupa ide prva. Teškim borbama povratili smo tih nekoliko rovova što su naši izgubili prije toga i tako zaustavili odanzivu.

    Priča se da će pasti i Banja Luka, u strahu sam, bojim se, tamo su mi zena i djeca, jedno pet a drugo 3 godine. Tamo su mi i otac i majka, i sva moja rodbina. A što je još gore, o bratu ne znam ništa! Čuo sam da ga nema, ne nalazi se ni na spisku živih, niti na spisku mrtvih. Nestao je!

    Nekoliko dana nakon toga prebacuju nas na Manjaču, nakon petnaestak dana napetost popušta jer shvatamo da će se rat završiti. Drago nam je! Do mene dolazi i radosna vijest da mi je brat živ! Vratio se kući, nakon što se njih nekoliko junački borilo za opstanak u dubini neprijateljske teritorije.

    Da napomenem još jednu stvar! Ovo što sam ovdje napisao je bilo samo moje lično emotivno raspoloženje. Ostali momci u našoj brigadi su bili su mnogo bolje raspoloženi, zbijali su šale jer je postajalo očigledno da su to bili zadnji dani rata.

    Pozdrav!
    16_krajiska- 68264 - 04.04.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (0)

    16. krajiška mtbr


    Ovdje imate film o putu 16. krajiške brigade, ali samo do sredine 1994. godine. Uživajte!


    1. dio: Istorija se ponovo ponavlja. Međutim, ovaj put je istorija krenula nekim novim tokovima: srpski narod je uzeo pušku u ruke sa namjerom da se brani.

    Što to Balkan podrhtava,
    zašto strijepi svaka cesta
    što su rijeke znanijemile
    u boj kreće šesnaesta

    Kakav je to strašni plamen,
    što se noću nebom vije,
    to nebesko nije čudo
    šesnaesta bitku bije.

    Kad čujete grmljavinu,
    oj dušmanini bješte s mjesta
    ne čekajte silnu muku
    na vas kreće šesnaesta.

    Ko u rata stazu utka
    najstrašnija ratna mjesta
    ko herojski barjak nosi
    to je slavna šesnaesta


    Hiljadu dana u jednom ljudskom vijeku i nije toliko mnogo, a kada se isto toliko dana provede u rovu braneći svoju otadžbinu, onda je to za veliko poštovanje.



    2. dio: U maju 1992. na Manjači 16. krajiška brigada mobiliše još 1500 ljudi. Uoči Vidovdana 1992. godine otvoren je put života, koridor. Vidovdan će kasnije biti proglašen i slavom Vojske Republike Srpske.

    Novi cilj 16. krajiške brigade je bio izbijanje na rijeku Savu. Od 3. do 17. jula 1992. godina brigada oslobađa 11. sela. Posebno značajne borbe su se vodile u rejonu Grčkog groblja, nakon čega Brigada izlazi na rijeku Savu.

    Krajem 1992. godine 16. krajiška brigada, u sklopu Taktičke grupe 3 a pod komandom generala Slavka Lisice, oslobađa Brod.

  • "Brod je pao. Brod je naš!"



  • 3. dio: U početku 1993. godine borci ove brigade odlaze na oraško ratište da zaustave ofanzivu vojske iz Hrvatske i HVO iz Bosne. Uprkos teškim vremenskim uslovima, brigada uspjeva da odbija neprijateljsku ofanzivu, uprkos snažnom granatiranju iz Hrvatske.

    Nakon toga 16. brigada odlazi na Brčansko ratište, gdje pod komandom generala-majora Novice Simića da pomognu na toj najužoj dionici koridora. 16. brigada je praktično spasila koridor. Jedinica je u tri dana imala 18 poginulih, a 4. dan je organizovala protivnapad, i tom prilikom je zarobila i na srpsku stranu prevukla i jedan neprijateljski tenk.



    4. dio:



    5. dio:



    6. dio:

    16_krajiska- 67811 - 15.03.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (1)

    16. krajiška brigada


    Prvo želim da vas sve pozdravim, a posebno Lunu, jer sam još u ratu čuo za njega i njegove momke. Dosta sam čitao po ovom forumu, svidio mi se jako, ali nisam našao ništa o jednoj od najjačih brigada VRS, o 16. krajiškoj.

    Brigada je bila u sastavu Prvog krajiškog korpusa, kažu da je kroz nju prošlo oko 15000 ljudi, što je po meni koji sam tokom čitavog rata u BIH bio njen pripadnik (jedno vrijeme i u HRV). Brigada nikada, ni u jednom trenutku, nije imala više od 7000 pripadnika, bila je sastavljena od 8-10 bataljona, uz to imala je i one osnovne "jedinice" kao npr: Manevarske čete, Izviđačko-diverzantski vod (u kome sam bio i ja), Sanitet, Četu vojne policije, Četu veze, Inžinjerijska četa itd.

    U početku rata komandant brigade je bio Milan Čeleketić, a ko je bio poslije njega ne sjećam se jer je to bilo jako kratko vrijeme. Zatim je na to mjesto došao pokojni Novica Simić, pa opet neki na par dana pa Vlado Topić.

    Brigada je u toku rata imala oko 450 poginulih boraca, što i nije tako puno u odnosu na to kad se pogleda na kojim je sve frontovima ratovala. Lično smatram da je najviše gubitaka bilo tamo gdje je slato samo po 100 do 200 ljudi, a ne cijela brigada. Navešću za primjer Vozuću i Vlašić.

    Ratni put brigade bio je viteški, veoma težak ali uspješan. Ona je već1991. godine, dok ja još nisam bio njen pripadnik, ratovala u Zapadnoj Slavoniji i imala zavidne uspjehe. Početkom 1992. godine sam sa još nekolicinom mojih saboraca direktno sa obuke za "Diverzante" došli u 16-u. Ratovali smo u Zapadnoj Slavoniji (Seovica, Bijele Stijene, Novska itd). Kada je 1992. godine počeo rat u BIH prešli smo na Posavsko ratište, tačnije na "Proboj koridora".

    16. krajiška brigada je bila kičma ove operacije i ona je i započela proboj. Južno od Dervente smo uz veliki napore probili neprijateljske linije. Dalje je sve išlo lakše, i ubrzo smo se i spojili sa jedinicama Istočno-bosanskog korpusa. Nakon toga počeli su da padaju gradovi kao kule od karata: Derventa, Modriča, Odžak, Šamac... Neko vrijeme smo proširivali koridor, a zatim smo krenuli na Brod gje je bilo izuzetno teško. Moram priznati da se Handžar divizija i 108. brigada grčevito borile, ali smo ih slomili uz ne baš tako velike gubitke.

    A onda je došlo ono najgore po nas, a to je bilo Oraško ratiste. Tamo sam izgubio jednog od najboljih drugova, kako u privatnom životu tako i u ratu. Tamo su pali i neki od najboljih boraca naše brigade. Sa 2. krajiškom smo uzeli jedan dio teritorije, ali smo prije toga izgubili Vidoviće. Kasnije smo odbili tu jaku ustašku ofanzivu. Teren je bio loš za tenkove, stalno su bili zaglavljeni u blatu.

    Nakon Orašja smo prešli smo na Brčansko ratište. U početku smo zauzeli jedan dio teritorije kao i jako uporište ulice, u to vrijeme nekako je i bila operacija "Sadejstvo 93". Tada smo i izveli jedno od najgorih akcija po muslimane, njihova akcija se trebala zvati "Noćni skok", a mi smo to saznali i par sati prije tog se spremili i napali prvi, a oni su jadnici već bili izašli prema našoj liniji. Većina je bila bez zaklona i tu su imali jako velike gubitke.

    Zatim smo prešli na Dobojsko-teslićko ratište, gdje nam je bilo najljepše i najmirnije. Linija je tamo većinom mirovala, nisu nam dali da idemo u napad, jednostavno je tako komanda naredila, dok muslimani nisu mogli. Pokušavali su ali svaki put bi dobili "porciju". Jedino su pravili probleme prema Tesliću, gdje je bila čini mi se 1 Teslićka brigada, ali mi smo služili kao interventna grupa, pa smo uskakali, zaustavljali i vraćali muslimane.

    Kao što sam rekao, na većini naše linije je bilo relativno mirno, s vremena na vrijeme poneka akcija, zauzmemo pokoju kotu i to je to. Jedino je na koti "Križ" bilo kritično. Tamo je stalno gorilo, stalno smo se tukli. Sve je to bilo lijepo, tad se i kući išlo, nekad i svakih 15 dana, mada treba da pomenem da mi se dešavalo da tri mjeseca neprekidno budem na liniji.

    E, onda su "neprijatelji" došli blizu Banjaluke pa smo prešli na Manjaču, gdje smo dočekali i kraj rata.

    U drugim postovima će biti i ličnih doživljaja.

    Idi na stranu - |1|2|