fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

pocetak_rata - 99885 - 16.03.2017 : Aleksa Beograd - best (6)

Kako je sve počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) - 2.dio


Ovo je nastavak priče, koja se nalazi na stranici POCETAK_RATA

Tog proleća '92. godine beše u modi vezanje zastava, pa bi i mi kroz zajebanciju, kada bi stariji momci igrali fudbal na igralištu, zavezali dve majice jednu za drugu i kao navijali mahajući njima. Tako je bilo sve dok nam jednu veče pripiti Mirso nije istrgnuo majice iz ruku i bacio preko ograde. Mi smo mislili da je ljut jer njegova ekipa gubi na fudbalu pa smo se ućutali jer su se u tome stariji poštovali. Mnogo kasnije nam je postalo jasno da je njemu smetalo što se zezamo sa nečim što je njemu bilo veoma važno u tom periodu...

Jedan dan sam otišao u komšiluk da se igram sa drugom. Trčali smo za loptom po dvorištu i time nervirali njegovog dedu koji je sedeo za stolom ispod jabuke i čitao novine. Sedosmo i mi da se odmorimo. Drug koji je stariji od mene godinu dana, videvši da se deda malo oraspoložio jer smo prestali sa galamimo, okuraži se pa ga upita:

  • "Šta ima u novinama djede?"

    Deda za trenutak povuče dubok dim iz svoje cigare, a zatima pogleda ispod naočara. Nakon nekog vremena on zausti:

  • "Naopako djeco moja!"

    Drug se još više ohrabri, jer je obično za takva pitanja bio oteran u tri lepe materine, pa namigujući ka meni ponovo upita:

  • "Je li djede, a hoćemo li mi morati da se selimo u Srbiju"?

    Ovakvo pitanje pogodi djeda u živac, pa on dreknu:

  • "Šut' bolan, ko ti je to rek'o!?"

    Drug nastavi šeretski:

  • "Ja tako čuo".

    Tad se i ja osetih važnim što učestvujem u ozbiljnom razgovoru pa se plašljivo, tihom glasom uključih:

  • "Ovi hoće da se otcijepe!"

    E, ovo već skroz isprovocira dedu. On zatvori novine, odloži ih i ugasi cigaru.

  • "Šta ti znaš o tome?" - upita mene.

    Meni bi pomalo neprijatno, znao sam da je djeda u dubini dobar čovek, ali ga je gubitak roditelja u Drugom svetskom ratu, kao i težak život nakon toga, napravio grubim i pomalo prgavim.

  • "Meni to nije ništa jasno djede!" - odlučih da je trenutak da se povučem.

    Vidjevši da sam se našao u neprijatnoj situaciji, moj drug se uključi:

  • "A što djede mi moramo da idemo odavde kada smo godinama ovde živjeli?"

  • "E, sad ću ja vama da objasnim balavci"- nage se deda prema nama gledajući nas kroz naočare, krupnim očima
  • "Vidiš li ti ovu kuću" - obrati se meni.
  • "Vidim djede!" - rekoh ja.
  • "Koje je boje ova kuća?"
  • "Bijela djede!" - ponovo se unervozih.
  • "E, sad zamisli da smo nas trojica zajedno napravili tu kuću, zajedno živimo u njoj, imamo ista prava na nju?".

    Drug i ja se nakratko pogledasmo, i on mi očima dade znak da pustim djedu da nastavi. Nakon kraće pauze on progovori:

  • "Sad zamisli da vas dvojica hoćete ovu lijepu bijelu boju da prefarbate u žuto, a meni se to ne sviđa i ja se naravno pobunim zbog toga. Dal' što ne volim žutu boju, dal' što mi nije ćeif da farbam, ili možda za to imam neki drugi razlog. A onda vas dvojica udruženi meni zaprijetite da ćete me istjerati iz kuće. Jel' ti sada jasno?" - poviši deda ton.

  • "Djede, meni sada nije ništa jasno!" - odgovorih mu ja, a drug poče da se kikoće.

  • "Marš baksuzi jedni, marš" - iznervira se djed.

    Mi vidjesmo da je vrag odnio šalu, pa pobegosmo od stola i nastavismo da jurimo za loptom.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|