fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

1sr - 99304 - 25.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Jesmo li ovo i danas mi?


U Srbiji malo ljudi zna šta se obeležava 11. novembra. Možda zato što je ovaj praznik u kalendaru novijeg datuma. Mnogi ga praznuju i raduju mu se jer je to samo jedan više neradan dan.

Petak, 8. novembar. Sasvim običan dan u Torontu. Mitrovdan u Srbiji.

Šetnja kanadskom metropolom prija, iako je vazduh oštar. Na ulici, u prolazu, sretne se po koji čovek koji na reveru nosi veštački crven cvet. Mali, ali primetan. Na raskrsnici, pa u prodavnici, još po koji. Iz škole izlazi grupa đaka ¿ svi oni nose crven cvetić. Ljudi žute, crne ili bele kože, bez obzira na veru, stari i mladi ¿ nose ga bez razlike.

O čemu se ovde radi? Kanada 11. novembra praznuje Dan sećanja (Rememberance day) na Kanađane pale u svim ratovima od 1914. do današnjih dana. Jedanaestog meseca, jedanaestog dana i jedanaestog časa, godine 1918, sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat - "rat koji će okončati sve ratove" kako su savremenici verovali.

Pripreme za obeležavanje ovog datuma, koji je značajan za svakog kanadskog građanina, počinju dve nedelje ranije. Već na ulazu u kafić ili odmaralište na auto-putu mogu se videti kadeti, tinejdžerke od 15-16 godina koje dele crven cvet ¿ broš kojim iskazujete poštovanje prema žrtvama. Kadet je vannastavna aktivnost u školama, predviđena za mlade od 12 do 18 godina. Oni po nekoliko puta nedeljno pohađaju predavanja vezana za kanadsku istoriju, geografiju, vojsku. Imaju svoje uniforme. Tu se formira njihova rodoljubiva ličnost.

U skladu sa ovako razvijenim interesovanjima i veštinama, dobar deo mladih odabraće i profesiju kojom će se baviti u budućnosti. Mladim kadetima za crven cvetić se daje prilog po želji, a čitav prihod namenjen je fondu za pomoć veteranima. Crven cvet je zapravo, kao božur u Srba, mak (poppy) koji simbolizuje stradanje. Crveni mak je cvetao na groblju vojske Antante u Flandriji, koje je ostalo večna kuća mnogim kanadskim vojnicima palim na ovom bojištu u Prvom svetskom ratu. Prosečan Kanađanin zna napamet stihove kultne pesme o njima, koju je napisao ratnik i književnik iz Ontarija, Džon Makre: Na poljima Flandrije, raste mak, između redova i redova krstova. Značaj pesme i crvenog maka za Kanađane ima simboliku i značaj kao pesma Milana Rakića "Na Gazi-mestanu" i crveni božur za Srbe.

Međutim, za Kanađane, koji su i kosmopoliti i neopterećeni prošlošću, nošenje znamenja koje slavi prošlost nije anahrono, niti bilo ko taj čin posmatra kao šovinistički ili nacionalistički. Ovde je to stvar odavanja počasti poginulim precima, ali i izraz ponosa, dostojanstva i samopoštovanja. Sa crvenim makom na reveru mlađi Kanađani masovno idu u večernji izlazak.

Kanadski Srbi sa njim idu u crkvu i na slavu. Na reklamnim panoima istakle su ga i banke i restorani, nosi ga čak i gradonačelnik Toronta za čije se ime ovih dana vezuje velika afera¿ Na kućama su istaknute kanadske zastave. I sve je to ovde sasvim normalna stvar, o kojoj u javnom mnjenju nema dileme, raspre, podela.

Jedanaestog novembra, u dnevnim novinama Dan sećanja je tema broj jedan. Stupce ispunjavaju autorski tekstovi i intervjui o značaju ovog datuma za kanadsku istoriju. Toga dana, u 11 sati, staje sve. Staju autobusi na ulicama. U državnim i privatnim preduzećima, u školama - svi će na minut zaćutati. I taj minut biće molitveni minut za sve one kojih nema. Dan sećanja u Torontu obeležen je sa tri svečana javna skupa: ispred opštine, ispred zgrade provincijske vlade i ispred univerziteta. Ništa nije neobično i ništa se nije desilo što se ne bi desilo u Srbiji. Možda je samo odnos studenata drugačiji - u Torontu su se okupljali u stotinama, dok u Srbiji manifestacije ovog tipa nisu privlačne za mlađi naraštaj.

Možda se nad ovim treba zamisliti. Za primereno obeležje u Srbiji uzeta je Natalijina ramonda, poznata i kao "cvet feniks". Ovo je endemska vrsta, koja cveta na planinama istočne Srbije i na Kajmakčalanu. Uz malo vode, čak i ako se osuši, može da povrati svoju pređašnju lepotu. Tako simbolizuje državu koja je bila naizgled poražena i pregažena - a naposletku vaksrsnula i krenula u pobedu, kao ptica feniks koja je poletela iz pepela...

Međutim, nabaviti ovo obeležje, čak i kupiti ga - u Srbiji je nemoguće. Potrebna je samo želja i volja nadležnih da se to ispravi, kako bi se Dan primirja, ili još bolje Dan pobede, ukorenio u svesti tek dolazeće generacije, koja na ovaj dan i na gigantsko delo svojih predaka može samo da bude ponosna.

U Srbiji malo ljudi zna šta se obeležava 11. novembra. Možda zato što je ovaj praznik u kalendaru novijeg datuma. Mnogi ga praznuju i raduju mu se jer je to samo jedan više neradan dan. Ali, u Srbiji toga dana ništa neće stati. Pojašnjavanje važnosti ovog datuma za srpsku istoriju biće stvar dobre volje i odgovornosti pojedinca u školi, na fakultetu ili u medijima.

U 21. vek ušli smo a da ne znamo koliko nas je nestalo u proteklim ratovima za slobodu, a da ne znamo koliko nas nema. Sa svojom svešću o prošlosti nećemo odrediti ispravan pravac za korake koje ćemo činiti u budućnosti. Dok budemo gledali požutele fotografije svojih predaka, brkajlija za maksimom, pobednika sa šajkačama, zbilja je vreme da se zapitamo: jesmo li ovo i danas mi.

Izvor: Nemanja Dević, istoričar




Idi na stranu - |listaj dalje|