fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

porodicne_price - 9908 - 13.06.2006 : Predrag b. Tomić - best (6)

Na Jovandan '42


Dva dana pre nego što će se ovo zlo dogoditi, u kuće Srba iz Podromanije su upali muslimani iz okoline Rogatice. Oni su te kuće prisvojili a mještane su proterivali iz kuće ili su ih "sagurali" u neki sobičak ili magazu.

Tako je bilo i sa porodicom moga pradede Danila Tomića, koji je u to vreme već bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Muslimani su upali u kuću a njih sve sabili u jednu sobu. Tu su još bili i Mara Tomić, žena Vuja (Petko) Tomića i sina mu Stojana. Njih su izbacili iz kuće a Vuja su istog dana ubili na kućnom pragu, jer se protivio. Zajedno sa njim ispred Vujove kuće je streljan i Gavro Živković ( njegova porodica je imala nadimak "PEROVIĆI"). Vujov sin Peko i kćerka Anđelka su bili u bolnici u Vlasenici jer su ranjeni prilikom bombardovanja još aprila '41, što im je nakraju spasilo život.

U kući Danila Tomića se nalazilo devet duša, od toga osmoro Tomića i Joka Adam ( devojačko Mirković) koja je isto proterana iz svoje kuće u kojoj je živela sama, jer joj je muž Boško bio u partizanima. Od Tomića tu su bili: Danilova žena Malina, kćerka Vojka 18 god, sin Vojko 16 god, kćerka Ljeposava ( mi je zovemo Ljepa) 9 god, sin Ranko 7 god, kćer Koviljka 5 god, Vujova žena Mara i Vujov sin Stojan 5 god.
***


Na sv. Jovana te '42 godine, oko 22h, u kuću su upale Ustaše i sve ih naterale da izađu napolje. Potom su ih potjerali podno kuće u kotar. Kada su tamo sišli, Ustaše im narediše da posedaju po snegu. U tom trenutku Vojka i Vojko počeše da beže, Vojka niz padinu, a Vojko uz. Međutim krvnici zapucaše za njima i oboje padoše u sneg. Vojko je bio na mestu mrtav, a Vojka je jaukala sve do jutra kada je preminula. Bila je ranjena u glavu.

Odmah pošto to uradiše Ustaše počeše nasumično da pucaju po ostalima sa manje od dva metra rastojanja dok nisu ostali bez municije. Ali tu se nije završio krvavi pir. Da bi se uverili da su svi mrtvi počeše da ih po glavi šutiraju cokulama koliko su jače mogli. Nekom srećom moga dedu Ranka nisu šutirali, ali su njegovu sestru Ljeposavu udarali do besvesti. Ranko je bio ranjen u desnu ruku i desno rame ( taj mu je metak zakačio i bradu ), i ležao je u snegu bez svesti.
***


"Majo, majo! "- bile su Rankove prve reči kada je ponovo došao sebi. Njegova majka, koja ga je pre streljanja držala u naručju, nepomično je ležala pored njega u snegu. Deda mi je tu scenu opisivao kao scenu u filmu "Kozara", i kojoj gine Olivera Marković, a dete je doziva. Samo sto je ovo on tada za stvarno doživeo.

Onda je Ranko čuo Vojku kako doziva upomoć i otišao do nje ali iako se trudio nije mogao dečak od 7 godina da podigne devojku od 18 godina. Tada se još uvek nesvestan svojih rana vraća na mesto streljanja i tamo začu kako ga Ljeposava pita da li je ranjen.

  • "Nisam" " odgovorio je Ranko.
  • "Nisam ni ja! " " odgovori mu ona.

    Još uvek nisu bili svesni rana koje su još bile tople pa nisu osjećali bol. Tu joj Ranko pomože da ustane i zajedno krenuše ka kući Stojana Tomića koja je bila udaljena nekih 50-tak metara. Da bi što pre stigli oni su krenuli najkraćim putem koji je vodio preko snežnog smeta debljine nekoliko metara. Tu je svake godine bilo toliko snega da bi se na Božić momci kladili ko tuda smije da prođe. Da tuda nisu ostavili krvavi trag, niko im ne bi verovao da su tuda prošli.

    Porodica Stojana Tomića je bila u njihovoj magazi jer su ih muslimani isterali iz kuće. I njih su vodili na streljanje, ali ih je spasao jedan stari musliman koji je poznavao Stojana.

    Kada su prišli magazi Ranko je lagano pokucao na vrata, bojeći se da ga ne čuju Ustaše iz obližnje kuće. Stojanova snaha Ljuba, čiji je muž Luka bio u partizanima, je otvorila vrata kada je prepoznala Rankov glas. Tu noć su prespavali ispod njihovih nogu, jer je mala prostorija bila prepuna. Kako je noć odmicala, a rane se hladile Ranko i Ljepa počeše plakati i žaliti se na bolove.

    ***
    Kada je svanulo njih dvoje su otišli kod Milovana Tomića gde su se zadržali kratko, a odatle su ih prebacili do Sima Tomića, gde su ostali do kraja rata. Simova snaha Cvija, čiji je suprug Miladin bio u partizanima, negovala je ranjenike. Cvija je još uvek živa i ovog aprila je napunila stotu godinu.

    ***
    Rat se završio, ali Danilo se nije vracao kući. Ranka i Ljepu su poslali u Dom za nezbrinutu decu u Šapcu. Ljepa je potom prebačena u Dom u Mokrinu (kod Kikinde). Ranko je proveo neko vrijeme u Beogradu, a zatim u Sloveniji gdje je bio poslat na "popravak". Po povratku iz Slovenije on je ponovo došao u Beograd, u Dom "Lazarev" kod Dunav stanice, gde je za vaspitača imao Mijatović Rajku sa Sokoca.

    Nekih 15 dana nakon povratka Ranko se već spremao da krene put Rusije, ali baš na dan polaska u Dom dođe Aleksa Tomić da kući povede svoga sina Ljuba i brata mu Milanka pa povede i Ranka kod Danila u Lazarevo koji se, kao i Aleksa vratio iz zarobljeništva.

    ***
    Leta 1960 godine Ranko je, sa ženom Petrom (devojačko Kujundžić) i sinom Branislavom, otišao iz Lazareva na Romaniju i preneo kosti svojih najmilijih na groblje u Podromaniji. Sahranio ih je u zajedničku grobnicu, i po svim pravoslavnim običajima podigao spomenik.

    U Lazarevu, 11. 06. 2006 godine.
    Kazivao: Ranko D. Tomić
    Pribeležio: Predrag B. Tomić




  • Idi na stranu - |listaj dalje|