fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

autonomija - 97741 - 03.11.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

RE: Legijina knjiga


Ok. Nixone, neću se natezati sa tobom svako može da pročita šta smo napisali i ti i ja. Nema veze što ne poznajem to područje, knjiga mi je bila izuzetno zanimljiva za čitanje jer je pisana na neki način slično dnevniku i postoji ta vremenska hronologija dogadjaja, tako da se može pratiti gde se i šta odvijalo i kojim tempom je sve to išlo. On je pre svega u knjizi opisivao ono što je lično doživeo, tako da i nije mogao detaljnije da opiše taj dogadjaj u martu 1995. jer je tada ranjen u nogu i prebačen u bolnicu u Vojnići.

Najveći deo knjige gde on opisuje komunikaciju i odnos sa Babinim borcima i samo opisivanje akcija u kojima je učestvovao je po meni i najveća vrednost ove knjige. Dok, s druge strane, kad to preseca sa svojim razmišljanjima, filozofiranjem i bistrenjem svetske politike je najgori deo knjige, hoću reći da ima dosta naknadne pameti i palamuđenja.

Takođe, poslednji deo knjige (ako je sve tačno što je napisano) moram priznati da se nije baš proslavio. Imao je 142 svoja borca (SDG) na Kordunu u vreme pada Krajine avgusta 1995. i niko od njih ni metka nije opalio već su samo gledali kako da uhvate krivinu i da za to optuže nekog drugog. Tragikomičan je bio taj deo knjige gde on u toku opšteg napada na Krajinu kao ide traži generala Mileta Novakovića odjednom on nikog živog ne može da nađe naprosto postade neko ko ne može da stupi u kontakt ni sa jednom bitnom figurom u Krajini. Tek nakon nekog vremana on u Vrginmostu pronalazi Mileta Novakovića i Čedu Bulata kako žustro raspravljaju treba li Krajinu braniti ili treba hvatati bežaniju. On im ne prilazi nego ugledavši ih, krišom ih posmatra i osluškuje njihov razgovor, nakon kojeg se okreće i hvata tutanj. Jednostavno kao da je tražio razlog koji će ga oprati i pred sobom i pred čitaocima zašto nije učinio apsolutno ništa tih dana a nije da nije imao i sa kim i sa čim. Kad je čuo da su Hrvati presekli put kod Gline, umesto da sa svojim tigrovima (a bilo ih je 142) krene u odbacivanje Hrvata i vraćanje te komunikacije u on se hvali kako je znao neki alternativni put koji je vodio preko Žirovca, gde nije bilo zakrčenja na putu jer je malo ljudi znalo za njega.

Eto saznasmo i to da je taj famozni Kole po kojem je i onaj centar u Kuli nosio ime poginuo od prijateljske vatre, odnosno ubili ga "Babini golubovi" dok su ih pokušavali izvući iz obruča na Gladnom brdu mada je iz napisanog jasno da je upravo taj Kole najveći krivac za tu katastrofu koju su doživeli taj dan, 18 poginulih, 64 ranjena od ukupno 120 boraca.




Idi na stranu - |listaj dalje|