fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

praznici - 94890 - 20.01.2016 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Krsna slava


UVOD

Nijedan narod nije tako smišljeno i nežno ukrasio hrišćanske praznike kao srpski narod. Sve je okićeno naročitim dirljivim i krasnim običajima kao lepo izatkani ćilim. Pa još kako su Srbi naučili da vole i poštuju svece Božije, naročito svoje krsne slave. Zaista kao niko u svetu.

Šta je krsna slava? To je jedan isključivo srpski običaj. Svaki dom ima svoga sveca zaštitnika. Hrišćanski sveci nisu nekakvi izmišljeni bogovi nego stvarne ličnosti, koji su kao ljudi na zemlji živeli bogougodnim životom, posvetili se i u Raj ušli. Oni se mole Bogu za nas na zemlji i Bog iz ljubavi prema njima zato što su oni pokazali svoju ljubav prema Bogu ispunjava im molitve za ljude. Na dan slave srpski dom blista u svetlosti i radosti. Na sto se postavljaju u čast svetitelja četiri stvari: zapaljena sveća od voska, kolač od pšenice, osvećeno žito i vino. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet. Hleb, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu, sve od Hrista i kroz Hrista. Sva čeljad su obučena toga dana u svečano ruho, i svi se trude oko dočekivanja gostiju. Blagodareći slavama u Srbiji se nikad nije umiralo od gladi. Jer su slave vrlo česte, a milostinja čini polovinu slave. No ne samo da svi domovi srpski slave slavu nego i sve ustanove i društva: i sela i gradovi i crkve i škole i vojska i esnafi i bolnice i razna dobrotvorna udruženja.

OD KADA SRBI SLAVE KRSNU SLAVU?

Naši preci su počeli da slave onog svetitelja na čiji dan su primili sveto Krštenje (odatle i naziv "krsna slava").

Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju ni u turskom ropstvu, ni u brojnim ratovima i bedama, sve do vremena nesretnog komunizma, kada su se u Srbiji u mnogim domovima slavske sveće ugasile.

U današnje vreme, Bogu hvala, mnogi žele da se vrate svojim korenima, da opet slave svoju krsnu slavu i tako vrate Božiji blagoslov na svoj dom.

ZAŠTO SLAVIMO SLAVU?

Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidljivo čuva i pomaže nam u svim našim životnim teškoćama. On je naš životni učitelj, pa zato mi treba da se potrudimo da zadobijemo one vrline koje je on stekao živeći na zemlji i trudeći se da ugodi Bogu.

KAKO DA PRAVILNO SLAVIMO SVETITELJA?

Važno je da krsnu slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od naših starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se danas javljaju, kao što su spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenje alkohola, ružne reči i psovke, pušenje pored slavske sveće i drugo, su vrlo štetne. Bolje je da ne slavimo, nego da ovako vrećamo našeg svetog zaštitnika i učinimo veliki greh.


KAKO SE PRENOSI SLAVA?

Slava se prenosi sa oca na sina kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće.

Te, prve godine, sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci četvrtinu slavskog kolača i čestitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom. Sledeće godine sin samostalno slavi slavu.

SVEĆENJE VODICE

Na nekoliko dana pred slavu zovemo našeg sveštenika da nam osveti vodicu i donese Božiji blagoslov u dom. Za tu priliku treba da pripremimo posudu sa vodom, buket bosiljka, manju sveću, kadionicu sa žarom, tamjan, slavsku ikonu (koju postavljamo na istočnoj strani) i spisak ukućana.

Prilikom osvećenja vodice, sveštenik čita molitve za napredak svih ukućana, kao i za pokoj duša naših umrlih srodnika. Po osvećenju, otpijamo od slavske vodice, a sa ostatkom spremamo slavski kolač i kuvamo slavsko žito.

KADA SPREMAMO POSNA A KADA MRSNA JELA ZA SLAVU?

Vrlo je važno da slavska trpeza bude u skladu sa danom u koji se slava padne. Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne te godine u sredu ili petak, OBAVEZNO se sprema posna trpeza. Veliki je greh pred Bogom i pred našim Svetiteljem, da u te dane spremamo mrsna jela da bi smo što više ugodili gostima. Toga dana treba pre svega da umilostivimo i da ugodimo našem najvažnijem gostu Svetitelju.


DA LI TREBA DA SLAVIMO I ONDA KADA SMO U NEKOJ DUŠEVNOJ TUZI (smrtan slučaj u porodici, materijalna beda i sl. )?

Slava je pre svega jedan duhovni događaj. Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba.

Zbog neshvatanja smisla krsne slave, u našem narodu postoji pogrešno mišljenje da u smrtnom slučaju ne treba da slavimo slavu. Upravo je onda važno da režemo slavski kolač, jer kada sveštenik čita molitve za naš napredak, on to čini i za pokoj duša naših umrlih srodnika, a molitva i milosrđe su jedino što možemo da učinimo za upokojene.

DAN UOČI SLAVE

Na dan pred slavu mesimo slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, kvasca i soli, bez ikakvih dodataka (mleka, jaja i dr. ). Na kolač se stavlja pečat ISHS NIKA (što znači: Isus Hristos pobeđuje), a mogu da se stave i razni ukrasi od testa. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo na žrtvu u slavu i čast našeg Svetitelja.

Takođe, kolač predstavlja samog Hrista Gospoda koji je Hleb života.

Za sutrašnji dan spremamo crno vino, dve sveće (veliku i malu, po mogućstvu voštane) i slavsko žito (koje se sprema od žita uz dodatak drugih plodova oraha, suvog grožđa i sl. )

DA LI SE SLAVSKO ŽITO SPREMA ZA SVAKU SLAVU?

U našem narodu pogrešno kažu da se slavsko žito ne sprema za svetog Iliju i za svetog arhangela Mihaila zato što su oni živi. Ovo je velika greška jer se slavsko žito ne sprema za pokoj duše sveca, već u slavu i čast njegovu, a u spomen umrlih naših srodnika.

Svi Sveci su živi u Hristu Gospodu, pa se i žito sprema za svaku slavu.

ODLAZAK U CRKVU

Rano ujutru odlazimo u crkvu na svetu liturgiju. Sa sobom nosimo slavski kolač, žito, vino i malu sveću koju stavljamo u žito i kasnije palimo prilikom rezanja kolača.

Toga dana bi trebalo da se svi ukućani (ili barem domaćin) pričeste svetim Tajnama Hristovim, naravno, uz prethodnu pripremu postom i svetom tajnom pokajanja i ispovesti.

REZANJE KOLAČA

Po završetku svete liturgije sveštenik seče naš kolač i preliva ga vinom. Onda svi zajedno okrećemo kolač i pevamo crkvene pesme. Po završetku, završetku, sveštenik lomi kolač sa domaćinom, i pritom mu kaže: Hristos je među nama! a domaćin odgovara: I jeste i biće! i tako tri puta.

SLAVSKI RUČAK

Kada dođemo kući domaćin pali slavsku sveću tako što se prekrsti i poljubi je. Ona gori celog dana i simboliše svetlost Hristove nauke.

Kada nam dođu gosti na slavski ručak (ili večeru), posle čestitanja slave, prekrste se i posluže slavskim žitom. Posle molitve (tropar Svetitelja koga slavimo) pristupamo trpezi (sa molitvom i ustajemo sa trpeze). Po starom običaju, domaćin ne seda za trpezu iz poštovanja prema svetitelju koji mu je toga dana glavni gost.




Idi na stranu - |listaj dalje|