fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_hadzici - 93097 - 26.05.2015 : Zoka Hadžići - best (2)

O Tinovu i Hadžićima


Kao prvo, moram da kažem da mi je jako drago što postoji neko kao Glavaš, tj. neko ko se zanima za sve pomenute događaje. Mogu pomoći u sakupljanju podataka, mada je teško reći ko je pripadao kojoj jedinici jer na samom početku nismo imali nazive za njih.

Na teritoriji opštine Hadžići je postojalo nekoliko kasarni, Remontni zavod i jedinica Srpske policije. Koliko je bilo brojno stanje u njima, to ne bih znao. Pošto sam ja bio u Zavodu, cijenim da nas je bilo nešto manje od stotine pod oružjem, i potrudiću se da saznam tačan broj. Bili smo otprilike najorganizovanija vojna formacija, kod ovih u kasarni Žunovnica je vladao totalni javašluk. Postoji dokument objavljen na ovoj stranici. Kod Toleta si mogao da pročitaš kako je kupovao oružje od pojedinih rezervista, čak ih pominje prezimenom. Upravo zbog toga oni su, nažalost, loše prošli 25. maja 1992. godine.

Iako smo u Zavodu bili dobro opremljeni, imali smo naredbu da ne pucamo. Lično sam čuo puk. Lazarevića kad kaže da ne pucamo jer oni nisu napali nas. Ovdje gGovorim o prvom napadu na Tinovo, mislim da je to bilo 10. maja. Mi smo to u prvi mah poslusali a onda nakon nekog vremena smo raspalili iz svega što smo imali (pripremam jedan tekst o tome). Jer da nismo, ne bi sada imali o čemu da pišemo.

Čak i 25. maja, prilikom napada na kasarnu Žunovnica, iz Zavoda je kasno poslato pojačanje, kamo sreće da su stigli ranije.

Mislim da prvih dana rata pod oružjem nije bilo više od 300 ljudi i jedva smo se odbranili, ali bas jedva. Bar ja tako mislim!. Kad je bio napad na Žunovnicu, sve snage tamo idu ili ako je Na Drozgometvu trči nazad. Da su to znali i napali na dva mjesta sigurno bi nas pregazili. Nego protivnici su mislili da nas ima na hiljade, a Boga mi i mi smo preuveličavali i broj ljudi a posebno oružja.

Kod mene u kući nož je bio najjače oružje. Pojedini Srbi su mi nudili pušku, ali da je kupim.

Front smo uspijeli stabilizovati tek negdje polovinom juna, tačnije poslije 16. juna, kad smo slomili jos jednu ofanzivu i to veoma jaku. Već poslije toga počinju da stižu u većem broju Srbi iz Zenice, i ovo je prilika da im se još jednom zahvalim pa smo tek onda uspjeli da popunimo čete i formiramo dva bataljona.

Koliko me sjećanje služi od Golog brda preko Brezovace, Kasatića, Tinova, Gunčara, Visa, Drozgometve sve do Ostrika front su držala dva bataljona i to formacijski nepopunjena. Inače nedostatak ljudstva nas je pratio čitav rat, mislim da nam i brigada nikad nije bila potpuno popunjena.

Jednom se u toku 1993. godine desilo, da je CITAVE NOĆI GUNCAR BRANIO SAMO JEDAN ČOVJEK. Mnogi neće u to povjerovati, ali tako je bilo. Posade minobacača, tenkova, haubica, praga... nikada nisu imale puno brojno stanje. Primjera radi, tenk T55 treba da ima 4 člana posade a kod nas su bila trojica. Top 76mm zis je imao samo dva poslužioca a treba 7.

Napadi su bili:
  • 10. 05
  • 25. 05
  • 01. 06
  • 16. 06 govorim o samom početku rata, tačnije devedeset i druge godine

    Moram još da dodam da prilikom eksplozije magacina u Žunovnici nije bilo poginulih i ranjenih, tako da ono što piše u Toletovoj knjizi uopšte nije tačno. U samoj knjizi se pominje kako je diverzantska jedinica uništila magacin, a bogami se kod nas šuškalo da su ga uništili neki naši vojnici zato što je bio na nezgodnom mjestu za čuvanje.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|