fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

prepiska - 92713 - 04.04.2015 : Stari Blizo - best (0)

Kad su ljudi ljudi... (2. dio)


Kada sam čitao članak pod brojem 92683, koji je originalno objavljen u "Beogradskim novostima", ponovo sam ga potražio na internetu u namjeri da saznam nešto više o autoru ove dirljive priče. Uz priču su priložene i fotografije porodice koja se pominje u članku. Tako sam saznao da je to priča novinarke Milene Popović. Ovaj put sam pronašao i kraj dirljive priče na koju je stiglo bezbroj komentara od čitalaca "Beogradskih Novosti". Od tih mnogobrojnih pročitao sam oko dvadesetak i nisam više mogao jer su me gušili srceparajući komentari čitalaca. Nasuprot ovim komentarima, u "Nezavisnim novinama", koji su takođe preuzeli ovaj članak, bilo je, po meni, stvarno nedoličnih komentara. Upravo zbog toga sam se i zapitao: "Jesmo li mi ljudi?"

DOVEŠĆU GA!!!

Suzana presvlači dečaka, poslednji put. Ćuti i plače. Aleksandar ga uzima u naručje, miluje po kovrdžavoj glavici, ljubi... Oprašta se bez reči... Ajmen cepka papirne maramice i briše im suze. Mali je i ne zna šta se događa, ali oseća nešto. Ne pušta ni glasa. Mirno prelazi u Radoševo naručje, pa u Firatovo. Mladi Iračanin sa saosećanjem i krivicom gleda u Nedeljkoviće:

  • "Ovako je meni bilo kada sam ga ostavio."

    Obećava: "Dovešću ga! Zvaću!" Sa detetom u naručju ide ka pasoškoj kontroli. Ajmen diže ručicu i maše

    (mjesto za fotografiju)
    Aleksandar i Suzana opraštaju se od mališana




  • Idi na stranu - |listaj dalje|