fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ilijas - 92655 - 24.03.2015 : Miljan Macanovic Beograd - best (10)

Dolazak na smenu 28.12.1992. godine


Prvi put se javljam na ovom forumu, i prije svega veliki pozdrav za borce Ilijaške brigade.

Tog 28. decembra '92. godine sam imao tek 17 godina. Dobrovoljno sam se prijavio u vojsku i raspoređen sam u Malešićku četu 4PB. U 06:00 tog 28. decembra sam bio ispred komande bataljona i čekao kamion, koji treba da nas vozi na smenu u Bioču (drugi rov levo od kuće pokojnog deda Mikice.

U kamioni ja (dete) sa još 30 ljudi, prosečne starosti 55 do 60 godina. Kako ulazimo u kamion iznad Bioče počinje da se puca, a mi komentarišemo kako se naši vesele što im stiže smena. Kamion prolazi školu u Gornjoj Bioči i mi još ništa čudno ne primećujemo, osim što čujemo poneki rafal. Kamion (150tka) kreće uz brdo i ubrzo zbog blata na putu počinje da šlajfuje. Vozač izlazi iz kamiona i kaže nam da ne možemo dalje sa kamionom i da moramo nastaviti peške (oko 1 kilometar).

Mi krećemo prema liniji i ubrzo prema nama trči čovek iz Lučke čete bez puške i sa čarapama na nogama. Ništa ne govoreći on produži dalje. Svi se pogledasmo i dalje nam nije jasno šta se dešava. Nastavimo dalje. Nakon 100 pređenih metara, kada smo izašli iza jedne krivine, ugledasmo da gori štala deda Mikice a ispred vatre ljudi igraju kolo, njih otprilike 50-tak. U tom trenutku počeše pucati po nama iz pravca naše linije, ali sa mesta gde se spajaju Lučka i Malešićka četa. Ovi i dalje igraju kolo.

Ubrzo zatim je počeo da dejstvuje naš minobacač koji se nalazio kod škole, a granate su počele padati oko 100 metara od ovih što igraju kolo, međutim oni ne obraćaju pažnju i nastavljaju sa veseljem.

Nama tek tada ništa nije bilo jasno o čemu se ovde radi. Naša kolona skreće levo zaštićeni obalom počinjemo da se penjemo uz brdo prema 3. i 4. rovu Lučke čete. Tu počinju da nas gađaju granatama. Nedugo zatim na šatorskom krilu nose BORU (ranjen u nogu) a zatim i pokojnog BRACU koji nije davao nikakve znake života.

Ja preplašen, ruke mi se smrzle, što od zime što od straha, a u rukama imam PAPOVKU i razmišljam, ako ispucam ovih 10 metaka ja je više neću moši napuniti. Bilo je to moje vatreno krštenje, prvi meci i granate lete oko mene a ja se pitam da li je ovo stvarno, da li je ovo kraj je tek mi je 17 godina.

Ovaj doživljaj cu objaviti iz tri dela radi dužine teksta. Drugi dio sledi uskoro i još jednom VELIKI POZDRAV za moje ILIJAŠANE.




Idi na stranu - |listaj dalje|