fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ambih - 92565 - 11.03.2015 : Neba Bak Srbija - best (0)

Nekom rat, drugom brat


Moram da se nadovezem na komentar Zlatana Delića iz Sarajeva, i da kažem da je u potpunosti u pravu sto se tiče "maminih i tatinih sinova." Iako sam iz redova srpske vojske i pri tom još iz Srbije, ne mogu da i ja dam svoj komentar na ovu temu.

O ovome sam već ranije pisao u jednom od mojih pređašnjih postova. Naime, naišao sam, kako 92-ge tako i 95-te godine, na "mamine i tatine sinove" koji su bili van stroja a za uzvrat su "donirali" kafu, cigarete, lanč pakete i naravno pred odlazak u akciju su "davali" alkohol da se borci malo opuste. Toga je više bilo dok sam bio 95. u Semizovačkom interventnom vodu. Ne mogu da kažem po imenu jer se toga ne sećam, samo znam da su "ONI" bili visoko kotirani budžovani koji nisu mogli da "rade" ako bi bili aktivni borci, već su svoj doprinos davali robom kako bi bili oslobođeni ratovanja.

Ipak, ne mogu da grešim dušu, nikad nisu nikoga izostavili a za nas iz Srbije kako su nas nazivali "dođoši" nekad su davali i pojačan paket, jer nismo imali svoje kuće.

Ali ni to nije sve! Dugi niz godina sam po Beogradu dok sam tražio posao, nailazio na preduzimače, tih istih "MAMINIH I TATINIH SINOVA" koji su u više navrata izašli iz duela samnom kao popisani jer sam im do znanja stavio da znam njihove puteve i poklapalo se da dosta njih potiču sa sarajevske teritorije a čak dvoje sam navatao iz Vogošće koje sam posebno naduvao. Nikad se ne zna kad ćeš koga sresti jer je svet mali, tako su i oni ulazili u duel sa pričama iz rata za koje sam im odgovarao desetoduplo uz nejveće vređanje kako lažu narod a nisu okusili rata već pobegli sa punim džakovima para da se šire nad sirotinjom.

Tako je isto bilo i sa muslimansk strane, u mom komšiluku je poslat jedan od braće sa Kobilje glave, izvesni Adnan, a inače su cetvorica braće, koji se normalno šetao iz Bosne u Srbiju i pri tom je čovek iako je vec bio bogat, kupio je neke vredne nekretnine blizu Beograda, švercovao oružje. Pravili su određeni ljudi hajku na tu braću ali ne znam ishod.

Isto tako znam za slučaj kada sam bio u Nemačkoj da radim naleteo sam na jednog borca BiH, koji je bio bez noge. Kao i svaki Balkanac, i ja sa ortacima pođem u Gelzenkirhen na buvljak pored sportskog stadiona. Naletim na neke moje poznanike i dobre prijatelje, inače Rome koji na buvljaku prodaju đinđuve minđuve, i posle šetnje naiđem na tog borca BiH, koji mi se bez premišljanja uneo u lice i pokazujuci bosansku ličnu kartu sa namerom da isprosi koji evro od mene. Stadosmo mi, nas četvoro, uzesmo po pljeskavicu i sok, i tom nesrećniku uzesmo isto. Započe vojnik neverovatnu priču. Kaže izgubio je nogu u rovu, pala granata i otkinula mu donji deo stopala a da nije ni primetio. Branio je vojnik rov sve dok nije pao u nesvest od gubitka krvi. Kako reče Zlatan Delić, bio je prašinar kao i mnogi vojnici, ali je bio sirotinja i časno branio rov.

Posle nekih dva meseca od gubitka noge, našli su ga nekolicina "MAMINIH I TATINIH SINOVA" i napravili takvu priču da su njih četvoro sa njim i još jednim invalidom, isto bez noge izmanipulisali da pobegnu od rata za Nemačku. Obećali su mu brdo para kad tamo stigne.

Prvih dva-tri meseca su mu davali lovu i imao je krov nad glavom dok su oni vozili najskuplje automobile, provodili se, i kad su ostvarili svoj cilj za dobijanje papira isterali i njega i drugog invalida na ulicu. On je ostao u Gelzenkirhenu jer nije imao ni kako a ni gde da se vrati u Bosnu. Tako godinama zaradjuje prosenjem novca na buvljaku i ostalim pijacama. Malo se i snuždio kad sam mu rekao da nisam njegov zemljak vec sam Srbin, pomislio je svašta, ali dobio je od mene i ostalih drugara po 10 evra, a i sledeći put kad smo bili sa ženama da kupimo turske drapere prepoznao me je i bogme obradovao nam se i opet se ogrebao kintu od nas. Puno je "MAMINIH I TATINIH SINOVA"bilo oko nas. Veliki pozdrav.




Idi na stranu - |listaj dalje|