fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

dobrinja - 92287 - 01.02.2015 : Tatjana Mandic USA - best (3)

Fejsal


Gospodine Fejsale,

Kažu ima boga ili pravde pa šte ste se javili. Zanimljivo je to sto nisam posjećivala ovaj sajt godinama, i slučajno večeras naletim. Moj identitet je naveden iznad, mada ne znam koliko će vam to značiti. Vaše ime sam spomenula jer ste mi dolazili pretresati stan, odnosno stan moje porodice, lično dva puta. Nosili ste crvenu beretku na glavi oba puta. Niste bili sami već sa dvojicom-trojicom momaka. Prvi put ste odnijeli pištolj moga oca, koji je dobio na poklon kao gardista po odsluženju vojnog roka, a drugi put ste nožem ispod pragova tražili novac. Ustvari, na visećoj ste našli čokoladu što je mama bila sakrila od mene (ipak imala sam nepunih 9 godina). Plakala sam oba puta od straha i niste se obazirali već ste vikali (ne sjećam se šta).

Stan se nalazio, a i dan danas se nalazi u ulici Sulejmana Filipovića, broj 18. Na petom spratu je živio (mislim da i danas živi) Husein Sehalić, koji je bio organizator svih pretresa a kasnije i čini mi se komandir štaba. Sjećate se štaba u toj našoj zgradi kod početnih ulaza? ('Mislim da su sve tri zgrade imale po neki štab, ali možda i nisam u pravu). Vidjala sam vas u svom ulazu mnogo puta od maja do oktobra '92. Dolazili ste u podrum kod Sehalića, (kada bi tamo bili zbog granatiranja, kažem kod Sehalića jer su oni bili u posebnom separeu u podrumu) i kod komšinice Vesne (zbilja se ne mogu sjetiti prezimena, ali znam da je imala kćerku). Jednom prilikom sam čula iz vaših usta pokazujući na mene: " Je li ovo ona mala?" i pokazali ste glavom. Neko je rekao "Jest!" Vi ste opet pitali: "A kod koga je?" Neko je opet rekao: "Kod žene od Kezunovića". (Taj Kezunović Brane je odveden skupa sa mojom majkom u zatvor-logor). Tada ste me pogledali, a ja sam preblijedila jer sam mislila da ćete i mene odvesti negdje, uhapsiti ili ćta već.

Strašan je strah, Fejsale, kada vas neko goni samo zato što se zovete Tatjana, od oca Slobodana i majke Bebe i to u vašem i donekle tada mom Sarajevu. Strašan je strah odraslog čovjeka a kamo li djeteta koje nema pravo glasa i koje maltrertiraju svakodnevno. Upitali ste gledajuci me: "A onaj se ne javlja?" , taj neko je rekao "Ne još". Ne znam ko je taj "neko" jer nisam ga vidjela, bilo je mračno. Stajali ste na vratima tog separea, a taj "neko" unutra i u pitanju je bio muški glas. "A č'eka!" - rekli ste tom prilikom i ništa više.

Nisam tada znala na šta se sve to odnosi, sve do sedmicu dana poslije toga kada se čuo glas u stubištu koji se obraćao Huseinu da ne daju da se razmijenim, ma ni da se pomjerim, čak ni do Alipašinog polja i taj neko što se navodno ne javlja je bio moj otac. Držana sam kao taoc!

Ne treba ništa drugo da pišem, ovo vam je dovoljno od mene. Moja mama vas pamti iz gore pomenutih pretresa, stubišta i iz "Sunca", ali to je već njena priča. Gorana Tičića sam spomenula jer je zajedno sa Mehmed Alijom (ili Alijom Mehmed) jer nikada nisam znala koje mu je ime, a koje prezime jer je živio u ulazu do našeg i igrala sam se sa njegovom kćerkom prije rata) uhapsio moju mamu na moje oči (ovo joj je bilo drugo hapšenje) i to u stanu Safeta Kanlića...

Možda se vi ovoga ničega ne sjećate, i reći ćete da vam je žao "ako je istina", što je vaše potpuno pravo, ali ja ću se sjećati svakog detalja te godine dok sam živa jer, naravno, patim kao većina ljudi iz BiH od ratnog post-traumatičnog sindroma, pa i vaše beretke, puške i onog bijelog Golfa (za koji sumnjam da je bio vaš).




Idi na stranu - |listaj dalje|