fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

poturice - 91817 - 14.12.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

Muslimani pre i posle dolaska Turaka na Balkan (1)


Intervju sa Prof. dr. Salihom Selimovićem

Odakle Vi vodite poreklo i kada su Vaši preci Selimovići prihvatili islam. Koju slavu su slavili?

Radio sam nešto i na tome, mada nedovoljno. Ima u tome istine kada kažu "kod majstora je najgore". Još kao dete slušao sam razgovore mog oca sa priteljima i komšijama o mnogo čemu. Jednom prilikom su pričali o svojim starinama. Zapamtio sam da je otac govorio da smo mi Selimovići iz Hercegovine i da smo prešli u islam mnogo davno. Jedan od komšija, mislim da se prezivao Turalić, priupitao je mog oca da li zna kako su se prezivali pre primanja islama, a otac je odgovorio da su se prezivali Vujovići.

Ja sam na osnovu tih oskudnih saznanja iz detinjstva kasnije uspeo da utvrdim da se taj moj daleki predak Selim islamizirao negde u prvoj polovini 17. veka. Ti Vujovići, potonji Selimovići, živeli su u jednom selu između Bileće i Trebinja. Tamošnji Vujovići su slavili sv. Arhanđela. Kao turske spahije i oficiri raseljavali su se po Hercegovini i Bosni. Među njima je bilo i bogatih zlatara i trgovaca.

Velika reka srpskog naroda istorijski se račva u tri toka: muslimanski, katolički i onaj glavni koreniti, pravoslavni. Zašto ova okolnost ne može da se iskoristi za mnogo uzvišenije i mudrije istorijske ciljeve, ili ćemo naivno uvek dozvoljavati da nas zavađaju zapadnjaci, Vatikan, turski apetiti, u svakom slučaju, oni koji su žedni balkanske krvi i zemalja i svoje moći?

Da, srpski narod je bio prava reka. Međutim, istorijske okolnosti su dovele do toga da se u verskom pogledu podelio u tri vere. Nije to samo specifičnost srpskog naroda. Mnogi narodi imaju takvu situaciju, ali su u nacionalnom pogledu ostali jedinstveni. Kod nas je problem u tome što su se naše male jugoslovenske nacije uglavnom konstituisale na versko-konfesionalnom i donekle regionalnom principu. To se desilo i sa Srbima pa su nedavno nastale nove nacije kao crnogorska, makedonska, muslimansko-bošnjačka. Interesima Vatikana i Zapada to svakako odgovara, jer što smo sitniji lakše je sa nama vladati, manipulisati i potkusurivati sa nama svoje imperijalne apetite.

Pitanje je da li će se sve i na tome zaustaviti. Tu se sada pojavljuje i neosmanizam koji takođe ima svoje planove i interese. Sadašnja Turska je regionalna ekonomska, vojna i politička sila. To će sigurno Vatikan, NATO i SAD znati da iskoriste za svoje ciljeve na Balkanu. Posebna pažnja se i inače posvećuje Srbiji kako bi se njena privreda i finansije što više preuzele čime bi se veoma bitno ugrozio njen politički, ekonomski i vojni položaj i lakše dovršila amputacija nekih njenih delova.

Muslimanski narod, odnosno srpski narod muslimanske veroispovesti, preinačuje svoj maternji srpski jezik u bošnjački, po deveti put u istoriji menjaju svoje ime!!! Od čega to beže?

Činjenica je da muslimani i dalje lutaju u svojoj nacionalnoj identifikaciji. To lutanje i toliko puta menjanje nacionalnog imena postalo je tragikomično. U tome se i pokazuje sva tragedija muslimana na našim prostorima. Traganje za svojim identitetom je postalo i predmet raznoraznih manipulacija naših zajedničkih neprijatelja. Ti naši dušmani, o kojima je već bilo reči, dozvoljavali su da se muslimani izjašnjavaju kako hoće samo ne mogu da budu Srbi iako su u ogromnoj većini srpskog porekla, govore i pišu srpskim jezikom i pismom.

Na saboru u Sarajevu 1993. godine muslimanska verska, politička i intelektualna elita se opredelila po treći put da muslimani budu Bošnjaci. U tom cilju bilo je potrebno da imaju i svoj maternji jezik pa su ga nazvali bosanski, bošnjački. Bez obzira kako se on zvao i laicima je jasno da je to srpski jezik. Sintetičke nacije i jezici su plod aktuelne političke aktivnosti, odnosno odluke, a ne jedan dugoročan društveno-istorijski proces koji je neophodan za stvaranje nacionalnog kolektiviteta, zapravo identiteta. Ne postoji istorijski kontinuitet između bogumilstva i bošnjaštva, kako promotori bošnjaštva to žele predstaviti o čemu sam već nešto rekao.

Kako pojedinim muslimanskim verskim vođama u raškoj oblasti i BiH, koji traže veliku nevolju, mogu biti bliži Turci, Arapi, mudžahedini ( na koje se pozivaju) od njihove - braće Srba? Da li su svesni da čine užasno zlo sopstvenom narodu. I potomstvu, jer im u nasleđe umesto ljubavi ostavljaju mržnju?

Mislim da sam dobrim delom na ovo pitanje već dao svoje mišljenje odgovarajući na neka prehodna pitanja. Ne mogu da nama muslimanima Bošnjacima budu bliži ni Turci ni Arapi, niti bilo koji drugi narod od naše braće i sugrađana Srba. Ja se puno puta setim one narodne: "Ko neće brata za brata hoće tuđina za gospodara", kao i "Brat je mio koje vere bio". Nažalost, mnogo često se to zaboravlja. Tih divnih reči se setimo onda kada nas tresne po glavi, ali pošto smo slabog istorijskog pamćenja brzo te udrce zaboravljamo.

Mi smo, po svoj prilici, rođenjem operisani od istorijskih pouka i poruka. Izgleda da je naš usud da svaka naša generacija mora da se sukobi i međusobno ratuje, doduše i uz mentorisanje i asistenciju naših i starih i novih "prijatelja". Njima je stalo da stalno podgrejavaju verske surevnjivosti, mržnja i osveta da bi realizovali svoje imperijalne planove. Već sam rekao da neke verske vođe prave razdor kod sopstvenih vernika. Umesto da se bave verom oni se bave politikom i svojim stavovima podgrejavaju sukobe i mržnju prema vernicima pravoslavcima. Mislim da oni to rade svesno i dugoročno i svakao uz političku i materijalnu podršku iz inostranstva. Oni vešto koriste trenutno teško unutrašnje stanje u državi i njen sadašnji položaj na međunarodnom planu.

Budite ljubazni kažite za naše čitaoce nešto o Vama, profesiji, Vašim knjigama, učešću na naučnim skupovima. Ili kako se to kaže o Vašoj biografiji.

Teško je govoriti o sebi. Mogu vam samo reći da sam rođen 25. oktobra 1944. godine u Tešnju, BiH. Osnovnu školu i gimnaziju sam završio u rodnom gradu, a studije u Sarajevu. Radio sam kao nastavnik istorije i direktor škole u Kladnici i sekretar SIZ za osnovno obrazovanje u Sjenici, zatim kao direktor u Gopdijevu i Sušici (Bijelo Polje). Istorijom kao naukom počeo sam se baviti skoro odmah po završetku studija. Oblast mog posebnog intzeresovanja je poreklo, islamizacija, demografski i migracioni procesi na Sjeničko-pešterskoj visoravni i u celoj Staroj Raškoj ili Raškoj oblasti. Aktivni sam učesnik mnogih naučnih skupova i stalni saradnik više naučnih zbornika i revija. Do sada sam objavio preko 50 naučnih radova koji su publikovani u naučnim zbornicima istorijskih muzeja i arhiva u Srbiji i Crnoj Gori. Autor sam studija "Sjenica" i "Kladnica" i jedan od autora antropogeografske studije "Sjenički kraj". U štampi je nova knjiga "Prilozi poreklu, islamizaciji, migracionim i demografskim procesima u Raškoj oblasti".




Idi na stranu - |listaj dalje|