fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

poturice - 91815 - 14.12.2014 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

Muslimani pre i posle dolaska Turaka na Balkan (2)


Intervju sa Prof. dr. Salihom Selimovićem

Ne znaju ili neće da znaju da su bogumili samo jedna hrišćanska jeres, može se slobodno reći u pravoslavlju, a nikako neki poseban bogumilski narod.

Poznata je i Vaša profesionalna zainteresovanost za kult Svetog Save, i odnos muslimana prema najvećem srpskom svetitelju kroz vekove. Budite ljubazni, budući da se veoma malo zna, kažite nem nešto više o tome.

Baveći se terenskim istraživanjima u vezi porekla i islamizacije na Sjeničko-pešterskoj visoravni i Polimlju, kao i u celoj Staroj Raškoj, neki najstariji muslimani i muškog i posebno ženskog pola svojim kazivanjima vezana za narodne tradicije dali su mi šlagvort da se malo više zainteresujem za ostatke kulta sv. Save kod muslimanske populacije.

Moram priznati da sam bio iznenađen odgovorima na neka moja pitanja koja sam postavljao nastarijim kazivačima. Nevedim neke primere.

Prof. dr. Salih Selimović je istoričar i vrstan je poznavalac tema vezanih za srpsko-muslimanske odnose i probleme koji su se "provlačili" kroz našu, ne mnogo srećnu, balkansku prošlost. Autor je vrednih knjiga, na desetine studija, naučnih radova o poreklu i istoriji Srba muslimanske veroispovesti.

U razgovoru sa Alijom Tarićem iz sjeničkog sela Kladnice, koji je tada imao 94 godina (umro u 98. 1990. godine) postavio sam mu, između ostalih i sledeće pitanje: "Amidža, zašto često pominješ Savindan u vezi nekog događaj kao za Savindan, po Savindanu". Odgovorio je kratko: "Ovo je zavetna zemlja". U vezi sa tim pitanjem nije više ništa hteo da mi kaže.

U selu Papiće na Pešterskoj visoravni najstarija žena Zada Papić, koja je tada imala 98, a umrla je 1996. u 108. godini, mi je takođe dala interesantan odgvor. Rekao sam joj da su mi pričali da se za Savindan u mnogim muslimanskim kućama sprema neko posebno jelo pa me interesuje koje je to jelo i zašto to muslimanke rade.

  • "Moj sinko, to jelo je masenica, a tako je radila i moja majka i moja bijača (baba)". Takođe mi je rekla "da za Savicu mora spremiti masenicu".

    Osim ovih primera iz novijeg vremena mora se reći da su muslimani prijepoljskog kraja, Polimlja pa i iz udaljenijih krajeva dolazili na grob sv. Save u manastiru Mileševi tražeći utjehe i leka.

    Donosili su vredne darove i štitili manastir Mileševu kao i svoju svetinju, jer je tu počivalo telo sv. Save. U to vreme imao se utisak da je sv. Sava bio opštenarodni svetac. To je sigurno bio jedan od razloga što je Arnautin Sinan-paša naredio spaljivanje moštiju sv. Save na Vračaru kod Beograda 1594. godine želeći da se domaći muslimani, tadašnji Turci, odvrate od manastira Mileševe i zaborave kult sv. Save.

    U tome nije uspeo već je, naprotiv, tim svojim varvarskim gestom postigao kontraefekat. Do skora na planini Jadovniku na Savinu vodu išle su žene muslimanke koje su nerotkinje verujući da će pijući tu vodi ostati trudne. Ni jedan musliman u tom kraju neće napojiti stoku na toj vodi niti dozvoliti da uopšte priđe toj vodi.

    Ima li smisla razgraničavati muslimansku od srpske književnosti, kada se zna ko su mislimani, čijim jezikom pišu i govore? Kada se zna da smo istog srpskog korena!

    Smatram da nema nikakvog smisla razdvajati književno stvaralaštvo pisaca jednog istog naroda. Govori se i piše istim jezikom i pismom. To razdvajanje nema nikave veze sa naukom i umetnošću. To razdvajanje je samo stvar politike, a kada se ona mnogo meša u nauku i u umetnost zna se kakave će i čije će one biti. Religiozna književnost je nešto drugo.

    Da li ste kao predstavnik intelektualne elite u Raškoj oblasti ali i u Srbiji, imali problema zbog Vašeg doslednog stava poštovanja istorijske istine?

    Oni koji su me osuđivali i koji me i dalje osuđuju, mada u poslednje vreme nešto manje, iz neznanja i nerazumevanja ne zameram im. Njih samo žalim, jer su ih oni koji su vodili politiku zloupotrebljavali. Međutim, nažalost, bilo je onih koji su trebali da imaju znanstveni i intelektualni pristup pitanjima naše prošlosti i sadašnjosti, ali iz pragmatičnih i političkih interesa, da ne kažem profitabilnih interesa, napadali su me i osporavali moja saznanja i mišljenja, i ne samo moja.

    Imao sam situacija kada su me paušalno napadali bez obzira što neke moje radove nisu ni čitali. Neki muslimanski nazovi političari su me jednostavno ignorisali i nisu dozvoljavali da opština u Sjenici pomaže štampanje mojih knjiga "Sjenica" i "Kladnica". Nisu hteli ni da otkupe jedan broj primeraka.

    Direktor biblioteke u Sjenici je 2004. godine otkupio tri primerka moje knjige "Sjenica" na svoju odgovornost što znači da ima muslimanskih intelektualaca koji razumeju o čemu ja pišem ali zbog svog položaja i nezameranja sa onim ekstremnim ne smeju da to javno ispolje. Ove godine je izašla iz štampe moja knjiga "Kladnica" i 200 primeraka, nema ko da je otkupi.

    Da je tu naučnu monografiju napisao neko drugi i sa drugačijim shvatanjima bilo bi otkupljeno i mnogo više primeraka. Ipak je štampanje pomoglo i nekoliko uglednih muslimana iz Sjenice koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci. To znači da poštuju moja uverenja i moj rad. Ja im se i ovom prilikom zahvaljujem.

    Kome odgovara podgrevanje muslimasnsko-pravoslavne nesloge, naroda istog porekla, iste krvi, istog jezika, pisma?

    Na unutrašnjem planu podgrevanje nesloge, sukoba i nerazumevanja između muslimana i pravoslavaca odgovara onim političarima i verskim vođama koji na tome grade svoje karijere. Kada im zatreba oni proglase opasnost ili ugroženost vere, navodno i nacije, od druge vere i nacije. U to se obavezno uključuju i mnogi elektronski i pisani mediji čiji je učinak jako veliki, ako ne i najveći. Ja često u šali kažem da su mediji ne sedma već prva sila. To odgovara našim destruktivnim, kriminalu i zločinima sklonim elementima koji mogu da dođu do izražaja samo u smutnim i ratnim vremenima, kako kod muslimana, tako i kod pravoslavaca.

    Oni se tada pojavljuju kao branioci i zaštitnici vere koji su spremni i da ratuju iako apsolutno najveći broj njih nikada nije ni ušao u crkvu i džamiju niti znaju šta je to vera i verovanje. Tada se njima ukazuje prilika da pljačkaju, ruše, pale i ubijaju. Takva delovanja nanose teško popravljive ili nepopravljive štete i sopstvenom narodu. Mnogo vremena i mnogo rada pametnih i čestitih ljudi treba da se takve pojave amortizuju ili uklone, mada se teško zaborave. Onim učenim i dobronamernim u tim vremenima ostaje da samo ućute, jer zbog svog znanja, mudrosti i dobronamernosti mogu da od takvih izgube glavu.

    Ta naša nesrećna nesloga i te kako odgovara našim starim i novim neprijateljima. Osvajači i okupatori naših zemalja Osmanlijska Imperija, Habzburška Monarhija, pa i Nemačka, su se i te kako služili onom univerzalnom Divide et Impera. To danas čine EU i SAD. Mislim da bi Srpska pravoslavna crkva i Islamska zajednice morale u interesu ogromne većine svojih vernika mnogo više da porade na međuverskoj toleranciji i saradnji. Nacionalni i državni interesi treba za sve da su isti.

    I SPC i IZ kao institucije morale bi da mnogo više kontaktiraju preko svojih predstavnika i time amortizuju neke loše političke poteze neodgovornih pojedinaca i sa jedne i sa druge strane, a i nekih publicista i kvazi istoričara. Mislim da bi i država na osnovu svog ustavno-pravnog sistema mogla i trebala da bude rigoroznija i doslednija u sankcionisanju onih koji deluju na trovanju tih odnosa ¿to ima za posledicu političku i uop¿te dru¿tvenu nestabilnost, pa i svakovrsnu nesigurnost.

    Zašto smo naivni i kratkovidi svi mi?

    Eh, zašto? Mnogo bi se i o tome moglo razmišljati i pisati. Trenutni interesi i materijalne koristi velikog dela onih koji su uvek spremni da se udvaraju svemu i svakome počevši od onog u firmi ili ustanovi, pa do onog ko je u nekoj vlasti pa tako i okupatoru, kao i potencijalnom osvajaču. Udvarat će se i crnom đavolu, ako treba. Tako rade oni za koje naš narod kaže da su promućurniji i snalažljiviji. Baš njih briga za nacionalne i državne interese. Takvi ukoliko se i bave politikom rade to samo da bi ostvarili svoje kratkoročne materijalne interese i obezbedili samo svoje porodice. To je za njih trenutno profitabilno.

    Takvo ponašanje jeste izraz kratkovidosti koje nanosi ogromnu štetu opštim interesima. Neki su, opet, malodušni i ne vide mogućnost da se nešto bitno promeni na bolje u smislu nacionalnih, ekonomskih i državnih interesa smatrajući da sve rešava neko drugi i moćniji. Oni delatnici i pregaoci koji shvataju svu pogubnost takvog kratkovidog i naivnog gledanja i ponašanja i koji se bore za šire i dugoročnije interese naroda i države često se baš oni kod većne naroda smatraju naivnim, pa čak i budalama, jer mnogi dobro naplaćuju svaku reč i svaki svoj korak.

    Da li je naivnost u suštini izraz jedne duboko usađene dobrote u čoveku pa da zbog toga i ne vidi svu pokvarenost i grozotu u ponašanju i delovanju mnogih ljudi? Dobri ljudi ne misle, bar ne odmah, na šićar i brzo zaboravljaju zla i ne misle na osvete, ali su i lako povodljivi što zli i nemoralni znaju dobro da iskoriste i zloupotrebe. To se, u izvesnoj meri, može kazati i za dobar deo našeg naroda.

    Mislim da i opšta krizna situacija u okruženju i šire deluje deprimirajuće i defetistički na dobar deo naše političke i intelektualne elite, a ne samo na šire narodne mase. Gubi se i nada u neku sigurniju perspektivu. Tako se rađa i plodno tlo za svakovrsne mimikrije i konformizam i za ostvarivanje kratkoročnih želja i potreba.

    Prof. Selimoviću, da li se vekovni latentni sukob zbog istorijskog nerazumevanja, i nemirenja, koji silni podgrejavaju, kad god im se prohte da Balkanom teče slovenska krv, bilo muslimanska ili pravoslavna, može nekako zaustaviti za sva vremena? Kako da se prevaziđe, ta do sada, najcrnja nepomirljivost?

    Na ovo pitanje je teško dati neki optimistički odgovor, jer i mi sami toj neslozi doprinosimo iz ličnih, grupnih ili partijskih interesa. Od srednjeg veka imali smo uvek neku tuđu državu koju nismo mogli da volimo. Kada smo ponovo stvorili svoju državu teško se navikavamo da je poštujemo kroz uvažavanje i dosledno sprovođenje zakona i pravila zajedničkog života. Među nama i u običnom , a ne samo u političkom životu ima dosta arogancije, netrpeljivosti, isključivosti. Sve je to plodno tlo za destruktivno delovanje iznutra na slabljenju celog državnog ustrojstva, društvenog ponašanja u smislu uvažavanja razlika i posebnih interesa. Verski faktor je uvek pogodan za neprijateljsko delovanje kako iznutra tako i izvana. U poslednje vreme primetna je politizacija u radu verskih institucija. Sigurno ni to nije bez mentora sa strane. Balkan, "taj olujni ćošak Evrope" i "bure baruta" koje je uvek spremno da eksplodira, od pamtiveka je zbog svog geostrateškog položaja na udaru velikih sila. Ni danas se nije ništa promenilo. Ko je bio gospodar Balkana bio je ili je mogao postati gospodarem Bliskog istoka, Crnomorskog basena i Kavkaza. Veliki imaju samo jedno pravilo: "Ili se skloni ili se pokloni". Imam utisak da se tzv. istočno pitanje još nije definitivno rešilo, a očigledno je da se još sprovodi i poznati Drang nach Osten. Ipak da se poslužim onom čuvenom Pa¿ićevom: "Nema nam spasa, ali nećemo propasti".

    Nastaviće se!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|