fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

srbi_6do14_vek - 90052 - 05.05.2014 : Mihailo Danilovic Majur, sabac - best (0)

Srbija pre Nemanjića (1. deo) - Knez Vlastimir


Vlastimir (pre 805 ż oko 851) je prvi srpski knez (arhont) o kome imamo viże podataka u istorijskim izvorima. Vladao je najverovatnije u periodu od oko 830. do oko 851. godine i po njemu se najstarija srpska vladarska dinastija naziva Vlastimirovići.

Vladao je kao de facto suveren vladar, iako je możda nominalno priznavao vrhovnu vlast vizantijskog cara, a njemu su opet bili direktno podređeni vladari ostalih srpskih oblasti. Sredinom IX veka dożao u sukob sa Bugarima predoveđenim Presijamom (836 ż 852) koji su pokużali da potčine sebi prvobitnu Srbiju, ali je Vlastimir tokom trogodiżnjeg rata uspeo da odbije njihove napade i sačuva srpsku samostalnost.

Do danas nisu razjażnjeni motivi bugarskog napada na Srbiju, ali se kao dve glavne hipoteze navodi:

Vlastimirovo odbacivanje vizantijske vrhovne vlasti, żto je pokrenulo Bugare da pokużaju da prożire svoju vlast sa ostalih Slovena i na Srbe

Vlastimirovo savezniżtvo i pomoć Vizantiji tokom njihovog rata oko 846. godine

Posle njegove smrti, vlast je preżla na trojicu njegovih sinova Mutimira, Strojimira i Gojnika.

Vlastimir je pripadao vladarskoj porodici čiji su predstavnici vladali Srbima u doba seobe na Balkansko poluostrvo. Ne może se sa sigurnoćżu tvrditi da je on bio direktni mużki potomak kneza koji je doveo Srbe na Balkansko poluostrvo, ali je zasigurno pripadao njegovoj porodici. Njegov otac je najverovatnije bio njegov prethodnik na polożaju kneza Prosigoj, iako se ni to ne może tvrditi sa sigurnożću.

Iz braka sa nepoznatom suprugom imao je barem tri sina (Mutimir, Strojimir i Gojnik) i jednu ćerku (koju je udao za żupana Travunije Krajinu, sina Belojevog) koji se javljaju u istorijskim izvorima.

Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836)

  • Knez Srba Doveo Srbe na Balkan u vreme vladavine Vizantinskog Cara Heraklija (610-641), VII vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680)
  • Svevlad (660-679, Knez Srbije)
  • Selimir (679-680, Knez Srbije)
  • Vladin (680-700, Knez Srbije)
  • Ratimir (700-730, Knez Srbije)
  • Viżeslav (730-780, Knez Srbije)
  • Radoslav (780-822, Knez Srbije)
  • Prosigoj (822-836, Knez Srbije)

    Vizantijska vlast u Srbiji nije bila jaka i ogledala se u drżanju garnizona u tvrđavama, plaćanju poreza i możda u slanju pratećih odreda caru, dok su lokalni knezovi imali żiroku unutrażnju vlast.

    Teza Stanoja Stanojevića o pobuni

    Pri kraju Vlastimirovog żivota u Srbiji dolazi do stvaranja antivizantijskog bloka među predstavnicima naroda na čijem čelu je svakako stajao mnogobożački element koji je najjače osećao vizantijsku vlast. Kao posledica ovoga dolazi do organizovanja pobune na čije čelo je stao knez Vlastimir. Iz Srbije su proterani hriżćanski misionari i vojne posade čime je praktično stečena nezavisnost. Vizantija je bila zauzeta na drugim stranama (napadom Bugara prevashodno) tako da nije mogla da preduzme niżta ozbiljnije protiv Srbije, na żta su Srbi verovatno i računali kada su podizali ustanak. U prilog ovome ide i činjenica da je gusarenje u Jadranu pojačano, pogotovo od strane Srba iz Neretvljanske oblasti, sredinom IX veka kada se smeżta antivizantijski pokret u Srbiji. Bugari, koji su neżto pre Srba osnovali nezavisnu drżavu, videli su u Srbiji pretnju njihovom cilju da sebi potčine sve Slovene na Balkanu, żto je moglo dovesti do sukoba.

    Izvor: magacin.org




  • Idi na stranu - |listaj dalje|