fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

2sr - 90050 - 05.05.2014 : Mihailo Danilovic Majur, sabac - best (0)

Srpski ustanak protiv NDH


Piše: Miloslav Samardžić

Prve veće ustaničke akcije izvedene su u zapadnim srpskim krajevima i bi­le su izazvane stra­vič­nim zločinima ustaša, ot­po­­­če­lim čim su Sile osovine progla­sile "Ne­za­vi­snu Državu Hrvatsku" (NDH), 10. aprila 1941. u Zagrebu. Ti zločini dovode do pojave srp­s­kog otpora, koji or­ganizuju predratni čet­nički od­­bo­­ri i os­ta­ci jugoslovenske vojske i žan­da­r­me­ri­je.

Ustaše su bile tako krvoločne da je Hit­le­rov izasla­nik u Za­grebu, Glajz fon Horstenau, je­d­nom prilikom re­kao Sla­vku Kvaterniku: "Dragi Sla­v­ko, srećan sam što ćeš uopšte i me­ne os­ta­vi­ti u životu". Ge­ne­ral Turner, načelnik ne­ma­č­ke ko­ma­n­de Srbije, pro­sle­dio je juna 1941. izve­š­t­aj u ko­me o razgovoru sa Kva­ternikom kaže: "S­r­b­in za nje­ga predstavlja vre­d­nost tek kada je mrtav".

Mada su Nemci već godinama držali konce­n­tra­­­­cione lo­go­re, u kojima su milioni ljudi mu­če­ni i ubijani, oni su se ipak zgr­ozili veličinom hr­­vatskog zločina nad Srbima. Zato je Hi­t­ler 23. se­­ptembra 1941. pozvao na raport hrvatskog po­gla­v­nika An­tu Pavelića. Vođenje hrvatskog slučaja po­ve­reno je generalu Aleksanderu Leru, ne­mač­kom komandantu Ju­go­is­toka Evrope. Izveštaj za Hitlera bio je spre­m­ljen već 1. ok­tobra, ali je ne­ma­čki poslanik u Za­grebu, Zigfrid Kaše, uti­cao da se izbaci Lerov za­ključak o stavljanju opstanka "Ne­za­vi­sne Dr­žave Hrvatske" pod znak pi­ta­nja.

Ustaše poziraju stojeći na leševima svojih žrtava u ''Jami smrti''. Ova jama nalazila se u sastavu koncentracionog logora Jasenovac, nedaleko od Zagreba, u kome su stradale stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma (Vojni muzej Beograd, Fond ''Ratni zločini)

Ustaše poziraju stojeći na leševima svojih žrtava u "Jami smrti". Ova jama nalazila se u sastavu koncentracionog logora Jasenovac, nedaleko od Zagreba, u kome su stradale stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma (Vojni muzej Beograd, Fond "Ratni zločini)

Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr He­r­­man Nojbaher, 1943. godine po­čeo intenzivnije da se bavi srp­­skim pitanjem, naj­pre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zlo­­čin­ima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Noj­ba­her kaže da "spada u najsvirepije ak­ci­je masovnog ubistva cele svet­ske istorije". Do­ži­veo je da mu se ustaške vođe hvale kako su "zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i star­ce", ali to je smatrao "samohvalnim preterivanjem". Prema iz­veštajima kojima je ras­polagao, Nojbaher je "broj zaklanih bez od­bra­ne" procenjivao na 750.000.

Italijanski istoričar Marko Aurelio Ri­veli je svojoj knjizi dao naslov "Nadbiskup genocida (mo­n­si­njor Stepinac, Vatikan i ustaška diktatura u Hrvatskoj, 1941-1945)", naglašavajući ulogu katoličke crkve u ovom ve­li­kom zlo­či­nu. Prema Aureliju, nemački, italijanski i britanski izvori sla­­žu se da su do kraja rata Hrvati ubili između 750.000 i mili­on Srba, kao i praktično sve Jevreje i Rome koje su uhvatili. Zajedno sa Hrvatima u zločinima su učestvovali muslimani iz Bosne i Hercegovine.




Idi na stranu - |listaj dalje|