fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

nebojsa_spiric - 8752 - 20.04.2006 : Miroslav Spiric Altamonte Springs,Florida - best (0)

Kako smo branili Semizovac


U martu mjesecu 1992. godine zajedno smo čuvali straze sa komšijama muslimanima, navodno od velike grupe HOS-ovaca koja se kretala iz pravca Olova prema Semizovcu. Naše komšije su bile nauruzane sa heklerima i kalašnjikovima, a moji prijatelji Srbi koji su bili članovi SDS-a su imali nekakve stare tandžare, a ja sam, pošto nisam bio član SDS-a, nosio ispod šatorskog krila poveliki kolac iščupan iz obližnje ograde.

Nakon ubistva Srpskog svata Gardovica u Sarajevu, straže su se podjelile, pa smo mi čuvali straže na jednoj strani, a "oni" na drugoj strani ulice.

Jedno veče, pokojni Boro Mumalo obilazio je straže. Vrijeme je bilo ružno, kišno. Ja sam se sklonio u nekakvo grmlje, ali vidim prema svjetlu da mi se neko približava. Molio sam Boga da je to neko od onih prijeko, pa da mu prislonim onaj moj kolac na ledja i otmem kalasnjikov ili hekler. To veče sam grdno isprepadao pokojnog Boru Mumalu.

Poslije nekoliko dana naši su zauzeli kasarnu u Faletićima, pa je moj pokojni sin Spiro dovezao nekoliko sanduka automatskih pušaka marke "Tompson" i reče mi:

  • "Stari odmasti ove automate i uzmi sebi jedan sa dva okvira municije".

    Bio sam presrećan da sam se konačno i ja naoružao. Ne znam tačno, kako su i zašto Krivoglavčani uhvatili Eseta Muračevića, navodno da mu je u autu pronadjeno nekoliko sanduka granata. U svakom slučaju, znam da su nam "Svračani" postavili ultimatum, da ako, tog drugog maja 1992. godine do 18:00, ne bude oslobodjen Eset Muračević, oni će napsti Semizovac.

    S obzirom da smo predosjećali da se sprema nešto krupno, moj pokojni sin Spiro je iz kasarne u Semizovcu, dovezao je nešto oružja za one koji nisu imali ništa.

    Organizovan je sastanak u domu u Semizovcu gde je trebalo da se dogovorimo kako braniti Semizovac. Odmah na početku sastanka došlo je do neslaganja oko strategije odbrane. Moj pokojni sin je bio zato da se prva linija odbrane postavi kod benzinske pumpe, kako bi se onima iz Svraka onemogućio prelazak preko mosta na rijeci Bosni i ulazak u Semizovac. Miro Kuzman, Ilija Crnogorac i jos neke komšije su predlagale su da se Semizovac napusti i da se svi evakuišemo u selo Vranjak, iznad Semizovca. Spiro se naljutio i nikome nije dao nista od naoružanja, jer nije htio da Semizovac ostavi na milost i nemilost muslimana, jer bi došla u veliku opasnost i sva srpska sela u okolini Semizovca.

    Nakon isteka ultimatuma, oko šest sati uveče, je počela pucnjava. Nije se znalo ko i odakle puca, ali je treštalo na sve strana. Nakon dva-tri sata, nastupila je mukla tišina.

    Ujutro 3. maja, opet je počela pucnjava, ali ovoga puta, na istu smo odgovarali samo ja i moj pokojni sin. Malo potom, umukao je Spirin heklera, pa sam pomislio da su ga pogodili. Desetak minuta nakon toga, iz pravca naselja "Sangaj", koje je bilo naseljeno uglavnom Sandžaklijama, odjeknuo je zvučan tresak, a potom se pojavio i oblak dima. Kasnije sam saznao da je moj Spiro pregazio Ljubinu, prišunjao se ispod kuce iz koje se najviše pucalo, te im poslao jednu "zolju". Nakon toga je opet nastupila mrtva tišina.

    Poslije par minuta Spiro se vratio i kaze mi "stari, ja mislim da ce se sada malo smiriti, ja odoh u Vogošću, da vidim sta se tamo događa". Sačekao sam nekoliko minuta, pa sam odlučio da i ja odem do stare željezničke stanice, da vidim šta mi je sa ženom i punicom. Tek što sam izašao na cestu kad osu po meni iz "Sangaja", Kuline kafane i jedne kuće ispod ceste.

    Semizovac prazan, nigde zive duse. Preskakao sam preko ograde, i tako od kuce do kuce, kroz komsijske baste, domogoh se sume i kroz istu stigao na Vranjak, gde nadjoh moje "hrabre" komsije kako pucaju na Svrake iz pristojne udaljenosti.

    Cetvrtog maja doletjela su dva aviona i granatirala Svrake, nakon cega je uslijedila predaja.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|