fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

1sr - 86181 - 30.07.2013 : Dejan Las Vegas - best (8)

Momčilo Gavrić - najmlađi kaplar na svetu


Pre više od devet decenija završen je Prvi svetski rat u kome je kao vojnik ucestvovao i Momčilo Gavrić. Većina Lozničana ne zna ni ko je on, a kamo li odakle je. A trebalo bi jer je Momčilo, najmlađi vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, njihov zemljak rođen u Trbušnici, kod Loznice, ispod planine Gučevo.

Nažalost, loznički kraj je zaboravio na ovog nesvakidašnjeg junaka. U knigama je zabileženo da je Momčilo Gavrić na početku Prvog svetskog rata imao nepunih osam godina. On je iz Trbušnice, sela pet kilometara od Loznice, ispod samog Gučeva. Bio je osmo dete svojih roditelja oca Alimpija i majke Jelene. Tada je bio ponos imati dosta dece. Kamo srće da je tako i danas u Srbiji.

U avgustu 1914, austrougarski vojnici su činili strašne pokolje civilnog stanovništva. U ranu zoru početkom avgusta 1914. godine, pijane Švabe su pobile Momčilovu porodicu: oca, majku, sestre i njegova četiri brata. Mali Momčilo je zaždio je kroz šumu i izbio na vrh Gučeva. Naišao je na položaje 6. artiljerijskog puka Drinske divizije prvog poziva kojom je komandovao major Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića. Mališan je pao, obgrlio mu čizme i zajecao:

  • "Čiko, sve su mi pobili..."

    Major Tucović ga je upitao:

  • "Znas li da bacaš bombe?"

    Momčilo je rekao da je bacao samo kamenje. Major je uzeo jednu bombu i pokazao mu kako se to radi. Zatim je major Tucović postrojio svoje vojnike i pitao:

  • "Ko hoće da noćas osveti Gavrićeve roditelje, njegovu braću i sestre?"

    Cela četa je iskoračila napred. Tucović je odabrao jednog dugajliju, Zlatiborca Miloša Mišovića. Pred ponoć je krenuo Mišović zajedno sa malim Momčilom i zatekao pijane Švabe kako pred kačarom Gavrića pijani šenluče. Hitnuo je Mišović jednu bombu, a zatim i drugu. Treća nije bila potrebna.

    Tog trenutka je mali Momčilo postao borac srpske vojske, dete Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije. Tucović je naredio vojnicima da svakoga dana malom Gavriću daju da opali tri puta iz topa i tako osveti svoju braću i svoje sestre.

    Zatim je došlo je povlačenje kroz Albaniju. Miloš Mišović je uzeo Momčila pod svoju brigu. U Podgorici mu je za poslednje pare kupio jedan venčić od dvadeset ukljeva i rekao mu:

  • "Sinko, ako hoćeš da ostaneš živ, svakoga dana da jedeš samo jednu ribicu. Zapamti dobro, samo jednu ako hoćeš da preživiš".

    Momčilo ga je poslušao, a onda već kad su prošli Skadar ribica više nije bilo. I Mišoviću, kršnom Zlatiborcu, počelo je da ponestaje snage. Jedne noći dok su čučali pored vatrice rekao je malom Momčilu:

  • "Sinko, bojim se da ni ja neću više moći. Uhvati se za moj šinjel i ja ću te vući dokle budem imao snage... Ako padnem nemoj mi prilaziti, produzi dalje".

    Vukao je Mišović malog Momčila, posrtao i teturao se. Glad i zima slomili su kršnog Zlatiborca. Nije mogao dalje, pade u snežnu pučinu. Momčilo stade i dade mu ruku...

  • "Ne, produži dalje, Momčilo, ne obaziri se na mene..."

    Momčilo se sklupčao oko njega u snegu, milujući mu promrzle ruke:

  • "Čika Mišo, ja neću dalje! Čika Mišo, ja hoću da umrem sa tobom".

    Kako da umre dete? Videvši da će mali Momčilo umreti, Milos Mišović skupi snage, uspravi se... Posrtali su Miloš i Momčilo, bauljajući tih zadnjih desetak kilometara ispred Dračkog pristaništa. Kasnije su na Krfu prišili malom Momčilu po jednu zvezdicu na naramenicama. Tako je devetogodišnji Momčilo Gavrić postao najmlađi kaplar na svetu.

    Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogodišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a Vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju, a potom se 1921. godine vratio u Beograd.

  • "Upoznao sam ga 1987. godine kada je prisustvovao otvaranju muzeja Jadra u Loznici, gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije" - kaže istoričar u ovom muzeju Goran Vilić.

    Vilić kaže da kada posetiocima muzeja govori o Prvom svetskom ratu, posebnu pažnju uvek posveti priči o Momčilu Gavriću. U Beogradu je živeo sve do smrti 1993. godine. Njegova ratna sudbina je "jedinstvena u svetu" i "zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju". Nažalost, danas ni jedna od 250 lozničkih ulica ne nosi ime Momčila Gavrića, ni jedna škola ili ustanova ne nosi ime po njemu, a nema ni spomenika. Najmlađi kaplar je u njegovom zavičaju i svojoj državi nezasluženo zaboravljen.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|