fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

srebrenica - 86159 - 29.07.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

Službene tajne Srebrenice


Skrivanje borbenih gubitaka kolone 28. divizije Armije BiH posle pada Srebrenice.

Jedna od ključnih, najnepoštenijih - i najciničnijih - taktika srebreničkog lobija je svesno i namerno dodavanje žrtvama streljanja poginulih iz proboja naoružane kolone 28. divizije u danima neposredno posle pada Srebrenice 11. jula 1995. Falsifikatorima odgovara činjenica da se ta dva događaja - proboj i masovna pogibija pripadnika kolone i streljanje zarobljenika - vremenski podudaraju. Zato, uz bezrezervnu saradnju Haškog tribunala i medija, oni brižljivo skrivaju pojedinosti vezane za kolonu i njenu sudbinu. Naš saradnik iz SAD, Andi Vilkokson, izradio je mapu gde je prikazan geografski raspored grobnica u odnosu na trasu proboja kolone i borbenih dejstava koja je usput imala sa VRS. Jasno je da sahrana poginulih iz kolone predstavlja neuporedivo bolju hipotezu da objasni postojanje tih grobnica od tvrdnje Tužilaštva, koje za ovu svrhu koristi lažnog svedoka-saradnika Momira Nikolića, da su to "sekundarne grobnice" u koje su izmešteni posmrtni ostaci žrtava streljanja da bi se sakrio zločin. Kao uvek do sada, mi verujemo u moć rasuđivanja obaveštene javnosti i zato prepuštamo čitaocima da izvuku konačne zaključke.

Najdublja tajna Srebrenice je identitet stvarnih naručioca zločina. Odmah iza nje su ogromni legitimni borbeni gubici 28. Divizije Armije BiH u proboju iz Srebrenica do Tuzle u julu 1995. Obelodanjivanja potpune istine o ovim tabu temama srušilo bi službenu priču. Tajanstvenost naredbodavaca motivisana je skrivanjem od krivične i moralne odgovornosti. Razlog za prikrivanje legitimnih gubitaka je operativne prirode. Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8. 000 žrtava, jedino praktično rešenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.

Forenzičke ekipe Tužilaštva Haškog tribunala povukle su se sa područja Srebrenice krajem 2001. godine ne otkopavši očekivanih 8. 000, nego ukupno 1. 919 uparenih butnih kostiju. Tribunal se suočio sa neprijatnom rupom u dokaznoj građi i bio je prinuđen da potraži rešenje. Optuženi bezbednjak Bratunačke brigade Momir Nikolić 2003. godine pristao je na nagodbu i uslužno je izdeklamovao priču koja je u tom trenutku Tužilaštvu kao poručena odgovarala. Nikolić je tvrdio da su grobnice, gde su u julu 1995. pokopane žrtve streljanja, na jesen iste godine bile prekopane i da je najveći deo posmrtnih ostataka u njima premešten u takozvane "sekundarne" (pa čak i neke "tercijarne") grobnice razbacane po širem području Srebrenice. Da bi potkrepili Nikolićevu priču, istražitelji Tužilaštva su "ubedili" nekoliko operatera rovokopača priznaju da su učestvovali u operaciji izmeštanja. Istražitelji su ih upozorili da bi se i oni mogli naći na optuženičkoj klupi za potpomaganje u genocidu ukoliko ne budu kooperativni. Mršavi rezultati forenzičara Tužilaštva između 1996. I 2001. pretili su da ozbiljno uruše kredibilitet srebreničkog narativa, ali uz pomoć svedoka-saradnika Momira Nikolića zagonetka nepronađenih žrtava streljanja najzad se rešavala.

Institut za nestala lica Bosne i Hercegovine i Međunarodna komisija za nestala lica iz Tuzle, takođe poznata kao ICMP, bacili su se na posao da dokumentuju Nikolićeve tvrdnje. Obe organizacije se čvrsto drže zvanične linije. Institut je pod kontrolom Amora Maševića, činovnika-veterana sarajevske vlade Alije Izetbegovića još iz vremena rata. ICMP je osnovan 1996. godine na inicijativu predsednika SAD, a njegovog direktora postavlja Stejt departman. Po londonskom dnevniku *Fajnenšel tajms od 11. decembra 2007. godine, 93 odsto osoblja ICMP čine službenici bošnjačke nacionalnosti.

Rezultat operativne simbioze ove dve "neutralne" ekipe bio je da se težište daljnjih ekshumacija pomeri sa već obrađenih mesta vezanih za streljanje na druge prostore sa bogatim nalazištima ljudskih posmrtnih ostataka. To je bila trasa kolone 12. 000 do 15. 000 pripadnika 28. divizije i civila koji su se, posle pada Srebrenice u julu 1995, pod oružjem probijali preko 60 km srpske teritorije prema Tuzli. Niko nije obavestio javnost da je područje, gde su ove ekipe radile, bilo poprište ogorčenih borbi između naoružane vojske iz "demilitarizovane" Srebrenice i jedinica Vojske Republike Srpske. Niti su pominjani ogromni ljudski gubici na obe strane.

Borbena dejstva i masovne gubitke tokom proboja detaljno su opisali preživeli pripadnici muslimanske kolone u izjavama koje su dali nakon što su, u drugoj polovini jula 1995, prispeli u Tuzlu.

Njihovi iskazi prikazani su u knjizi "Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida", koja se može skinuti sa interneta ukucavanjem naziva u pretraživač Google. Tamo se takođe navodi i 19 mesta na prostoru između Srebrenice i Tuzle gde su se, prema svedočanstvima preživelih muslimana - očevidaca, odigrali borbeni sudari između kolone i VRS.




Idi na stranu - |listaj dalje|