fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

prepiska - 85363 - 06.06.2013 : Filip Lazarov Hrasnica - best (1)

Vrijeme prije rata, tuča na Ilidži


Ponekad me sjećanja vrate u dane kad je Sarajevo bilo i naše, srpsko! Može se reći da je ono još uvijek naše, bar u mislima, sjećanjima i snovima, ali ja se uvijek vraćam u ono Sarajevo u kome te niko nije pito da li si Srbin ili musliman, nego imaš li "garu" ili koji dinar za ulaznicu.. .

U tom Sarajevu smo se ponekad kao budale ljuljali i glumili da smo napušeni, ili smo u Kaktusu hvatali koke za sise, ili pak vrištali od sreće u Slogi sa Cickom.

Nezaboravno je bilo kada je svirao Vatreni Poljubac i ona budala Milić Vukašinović. U disko smo išli u Steleks ili Dancing. Ja sam u džudo kampu u Zaostrogu upoznao Viktora i braću Doder (ako se dobro sjećam prezimena) koji su bili tu na vratima pa smo ulazili kao carevi, sa obaveznim grljenjem i šalama sa legendarnim džudistima, dok su svi ostali strpljivo stajali u redu i čudili se ko smo mi.

U školi na Ilidži su nas zvali "crna trojka" po uzoru na četnicke crne trojke poslije rata, ali vidi apsurda, ja sam Srbin (nema sumnje i Makedonac) uglavnom pravoslavac, dok je Miroslav Tomić bio Hrvat iz Bijele kod Brčkog. Bio je najveći od nas ali nije baš bio neki heroj. Ipak, bio je, a nadam se i danas je dobar čovjek, otac i Muž. Moj Miroslav! Treći u "trojci" je bio Nihad Nino Babajić, musliman, Sandžaklija i legenda sa Ilidže. Došao je sa familijom iz Plava u Crnoj Gori, u moj drugi razred gimnazije. Bio je stidljiv i nečujan, ali sam ga ja odmah uzeo pod zaštitu da ga šupci ne bi iskoristavali i tukli.

Samo da nešto objasnim! Ja sam bio jedina prava legenda na Ilidži! Možda će se neko i nasmijati na ovo, ali ovo je bila istina živa. A onda je došao rat i sjebao sve. Spomenik podignut mojoj legendi je srušen.

Jednom prilikom smo Nino i ja prebili dvojcu nasilnika iz Butmira. To je vidjelo više stotina posramljenih Ilidžanaca koji nisu reagovali, negu su pognuli glave pred očiglednom provokacijom i seljačkim ponašanjem. Međutim, ja to nisam uradio jer u mom biću to ne postoji, ja imam drugačije shvaćanja morala.. .

To se desilo u vrijeme zadnje godine naših gimnazijskih dana. Sonja, cura od Nihada je zvala na telefon i rekla da su je neka dva kretena na Ilidžzi na stanici provocirali i hvatali je za guzicu. Bilo je ljeto, a ona bila u miniću, zgodna cura. Mi smo se svi skupili, Nino, Sonja, Angelina, moja cura i ja.. . Sonja kaže da su otišli prema hotelima, u parku na Ilidži, visoki dva metra, ne možeš ih promašiti. Ja tada kažem curama da idu kući a mi smo krenuli da sredimo stvar. Mi uzmemo po jedan aluminijski klin koji koriste vatrogasci, a paše u ruku bolje nego bokser, sa jedne strane tup a sa druge ima klin ako hoćeš nekome da prospeš mozak samo ga udarišu čelo i gotovo.. .

Mi, onako polako, krenemo na Ilidžu u park, u hotele da vidimo ima li ih tamo. Nađemo ih kako se svađaju se sa konobarima, dva čovjeka u svojim tridesetim godinama, oba po dva metra a mi još djeca nismo ni gimnaziju završili. Oni bacaju sve na pod, a raja samo šuti, niko ništa ne smije da kaže. Kontam ja, jebaćemo im mi mater. Kažem Nini nema tu priče nego ih udri sa leđa, jer ako vide ko smo dobićemo batina. Mi njih upratimo da restorana (zaboravio sam kako se zove) kod hotela Srbija preko puta Fontane. E tu ima jedan uzak prolaz! I š kada oni uđoše, skočim ja na jednog a Nino na drugog. Ja ovog moga uhvatim za kosu i vučem ga dolje i istovremeno ga tučem u glavu sa alumijumom. Udaram u slijepočnicu, i vičem "majku ti j**e. m ubiću te, šta ti misliš ko si ti" i "gdje si došao mater ti j**e. m" i sve ga tučem po glavi. Čovjek cvili kao dijete i moli "nemoj matere ti nisam ništa uradio!"

Za to vrijeme Nino tuče onog drugog jadnika i nogama i rukama, ovaj leži na zemlji i previja se, oko nas se skupila gomila ljudi i gledaju kako ih mi tučemo. Dva dječaka od 17 godina tuku dva odrastla momka od trideset i nešto godina, prebijaju ih na smrt a oni leže na travi i cvile mi ih tučemo i prijetimo još da ćemo ih ubiti. Eh, koji apsurd!

Ovaj moj je na kraju legao na travu i moli a ja ga i dalje mlatim, kontam hoću li ga ubiti sa špicom. Ma nema potrebe, on je već gotov, dižem ga i vičem "nemoj da te ponovo vidim na Ilidži jer ćeš opet najebati!" Nino diže onog drugog i gura ga dalje. Raja je bila oduševljena i pljeska, klice.. . A oni odoše jedno sto metara i kada su vidjeli ko ih je isprebijao počnu da prijete da će doći nazad.. . Mi se samo smijemo i tražimo da dođu. Međutim, nikada nisu došli.. .




Idi na stranu - |listaj dalje|