fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

trebevic - 84875 - 08.05.2013 : Stefan Virtus - best (7)

Maj '93 - pokušaj proboja - Koverat


Pozdrav svim preživelim učesnicima sukoba nadomak i u neposrednoj blizini Sarajeva. Imali smo priliku da jedni drugima saopštimo putem oružja sve što smo mogli i umeli, a ponekad i više od toga. Želeo bih da istaknem, da nakon svih ovih godina koje su ostale za nama (ovde mislim na one koji su "nosili cevku" ), da je po mom skromnom sudu došlo vreme da počnemo da stvari sagledavamo bez ostrašćenosti.

Voleli mi ili ne, želeli mi ili ne , istina je jedna i jedinstvena, mi smo srećnici jer smo u mogućnosti da se dopisujemo, makar samo stoga jer smo preživeli. Naši stradali nisu jednaki (niti to treba da postanu ili budu), ali jesu slični u meri stradanja, t.j.živote su položili.

Ovde želim da istaknem primer, generala Makenzena koji je podigao spomenik srpskim vojnicima sa tekstom koji u prevodu znači "Ovde počivaju srpski junaci" i namera mi je da javno istaknem da iako smo neprijatelji, bili, jesmo a možda nećemo biti ne želim da se skrnave pokojni "BORCI" već postradali, jer niti su "levati" niti su "slepci" niti "..."

Bio sam na Trebeviću tog maja, dao sam svoj doprinos (čini mi se više nego većina tog dana) i prezadovoljan sam učinkom jedinice kojoj sam pripadao, smenjen je neposredno posle tog načelnik GŠ ABIH a pod našom (srpskom) kontrolom je ostala komunikacija Lukavica, Grbavica, Pale i šta dalje reći? Imam svoje mišljenje o svim događajima 90-ih kao i o prethodnim vekovima, lično se deklarišem kao srpski monarhist i žao mi je što se neki delovi "našeg" naroda tragično prepoznaju u zabludama kvaziistorije, ali ajde bar da cenimo hrabrost iskazanu oružjem, makar se mrzeli ili možda je ovo početak koji kaže "više cenim dobrog neprijatelja negoli lažnog prijatelja", jer jedno je sigurno čovek je vredan onoliko koliko su vredni njegovi neprijatelji.

O dešavanjima na Trebeviću mogu samo da dodam da je diletantski vođena sa obe strane, sem što smo mi imali udarnu interventu jedinicu koja je u sadejstvu sa artiljerijom izvršila prvo zaustavna dejstva, a potom tzv. potkovicom uz učešće mehanizovanih sredstava i pešadije iz sastava pomenute interventne jedinice eliminisala sve pripadnike A BIH pri čemu moram da napomenem da sam lično učestvujući u dejstvima, po prvi put osetio saučešće ka neprijatelju jer sam pri lično usmerenoj puščanoj vatri gledao kako čovek (neprijatelj) skače niz greben, a svestan da je sa druge strane grebena bezdan (tu sam planinario pre rata) bilo mi je po prvi put u ratu "nesvejedno" šta i kako biva dušmanu.

Danas mi je žao kad čujem kako neko o tom "dušmanu" govori kao o "levatu" jer bih voleo da o njemu neko govori kao i momcima sa Grbavice koji nisu hteli da vide bilo koje drugo rešenje sem da pod sebe bace "kašikaru" na "Dvorištima 92" kad je takođe jedna grupa (turaka, balija, mudžosa.. . jbms za pogrdne nazive) vojnika A muslimanske BIH za Nikoljdan pokušala presecanje komunikacije prethodno pomenute, a na Trebeviću.

Hteo bih na ovom mestu da naglasim da su mi licitacije "brojevima" gadne i neukusne jer junačiti se nad već stadalima nemam nameru, ali čisto da se razumemo žao mi je što pored svih nisam u toku svih dešavanja sustigao bar još jednog neprijateljskog vojnika (mudža.. bal.. tur.. ) ovo čisto da se razumemo, ali neka im je svima mir od Boga, a mi preživeli naše račune tek treba da polažemo dragom Bogu, zato samo jednu molbu imam, pustimo pokojnike na miru da počivaju, hrabri su, makar bili neuki, izmanipulisani, ostrašćeni, naši ili njihovi , već su platili najskuplju cenu. Hrabrost je osobina svih pogunulih u borbama, makar mi naši bili draži.




Idi na stranu - |listaj dalje|