fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_zvornik - 83468 - 09.03.2013 : KiM KiM - best (3)

Zvornik, Vitinica, 28.05.1992. godine


Bilo je to 28. 05. 1992. godine. Ne sećam se sela u kojem smo bili u izviđanju, ali znam da je to bilo uz reku Drinjaču. Nakon povratka u bazu smo dobili poziv da je napadnuto neko selo u predelu Vitinice (više se ne sećam naziva sela) i da su muslimani počeli da pale selo i da ima žrtava pa im je potrebna pomoć.

I ne svraćajući u bazu produžili smo u pravcu tog ugroženog sela. Vozili smo se do mesta zvanog Kiseljak gde su nas dočekli izbegli stanovnici iz područja Vitinice. Nakon što smo saznali šta se dešava na terenu nastavili smo put. Uz pratnju njihovog vodiča išli smo još tri kilometra dok nismo stigli do linije koja se u tom trenutku držala. Tamo smo zatekli samo meštane tog sela, koji nikada nisu napadali niti ugrožavali većinsko muslimansko stanovnistvo u tom kraju. To tog trenutka muslimani su uspeli da zauzmu par kuća koje su već gorele.

Branioci sela su bili isključivo ljudi u poznim godinama, naoružani uglavnom lovačkim puškama. Među njima je bio i jedan stariji gospodin koji je imao vojnička iskustvo još iz 2. svetskog rata, pa je odmah našem kapetanu na karti objasnio gde se nalaze tenutne linije razdvajanja. Naš kapetan je zatražio podršku minobcača ali su oni bili previše udaljeni tako da nisu mogli da dejstvuju pa smo u ispomoć krenuli bez artiljerijske podrške.

Odmah pri dolasku na liniju dužine od jednog kilometra, koju je branilo svega dvadesetak starkelja, nas petnaestak je u silovitom napadu proteralo muslimane iz tog sela. Zatim smo krenuli u pravcu njihovog sela. U namjeri da popravimo pređašnje položaje zuzeli smo i neke njihove rovove koji su bili iskopani u dubini nekih 30 centimetara. Ispred nas je ostala još jedna kuća koja je bila cilj nove linije. Beše to prelepa kuća, sa podrumom i jednim spratom, na kojoj su već bili polupani prozori. Pred sami kraj te akcije se dešava neprijateljski bombaški napad. Oni su bili udaljeni od nas svega 15 metara. Zbog toga se povlačimo 100 metara. U tom trenutku primjećujemo da jedan naš saborac nedostaje, pa zbog toga ja ustajem i skupa sa još dva borca krećemo u potragu za njim jer sam samo ja znao njegov poslednji položaj.

Da bih došao do tog mjesta morao sam da preskočim neko rastinje pored puta. Tu sam primjetio našeg Đoleta kako leži potrbuške, upravo kako sam ga i zadnji put vidio. Udario sam ga rukom kako bih mu dao znak da se povlači ali on nije reagovao. U tom trenutku mi neko reče da bacim pušku. U tom trenutku ugledah dva muslimana i u trenutku pomislih:

  • "Jaoj majko!"

    Jedan od njih, neki brko, povika:

  • "Koljemo ga?"

    Moja ruka hoće da krene ka pistolju da se upucam. U trenutku kada sam hteo da se okrenem kako bih pogledao šta se dešava sa mojim saborcima odjeknu rafali i ja se mahinalno uhvatih za stomak. Međutim, sve mi se čini da mi nije ništa. Na potiljku sam osjetio pljusak a nakon toga ugledah onu dvojicu kako leže. Ugledah i moje saborce kako dižu Đoleta i vuku ga nazad. Ja uzimam Đoletovu pušku, a kupim i oružje one dvojice neprijateljskih vojnika. Nakon toga se okrećem prema njima, i ni sam ne znajući zašto sam to uradio, "overio" sam ih a zatim sam uzviknuo:

  • "Koljite me sad!"

    Tom prilikom smo nosili Đoleta puna tri kilometra. Hvala Bogu, i danas je živ. Linija koju smo tada uspostavili dočekala je i Dejton.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|