fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

kosovo_rat - 81935 - 26.01.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

Da li je muguć oproštaj?


Dragomir Antonić - Tražim oproštaj, ako je oproštaj moguć za ovo nedelo koje sam učinio


"Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej pozvao me je da budem prisutan tokom prijema koji je zatražio jedan visoki oficir, general vojske iz države koja je članica NATO-a. General je dva meseca pre toga zamolio da ga patrijarh primi, ali ne navodeći detaljno razlog posete", počeo je svoju priču vladika remezijanski Andrej.

Na Jovanjdan odoh u Šabac da vladici Lavrentiju čestitam Krsnu slavu. Na slavskom ručku okupilo se tridesetak gostiju. Sve znana i draga lica. Razgovor tih i odmeren.

Sagovornik se bez prekidanja sluša, a on opet gleda da sa što manje reči kaže ono što želi. Negde oko polovine ručka, uz drugu čašu vina, pridiže se vladika remezijanski Andrej i biranim rečima obrati se domaćinu i gostima.

Tokom zdravice on se izvini prisutnima i domaćinu što će nam prepričati jedan događaj koji se odigrao u decembru mesecu 2012. godine.

Priča glasi:

"Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej pozvao me je da budem prisutan tokom prijema koji je zatražio jedan visoki oficir, general vojske iz države koja je članica NATO-a.

General je dva meseca pre toga zamolio da ga patrijarh primi, ali ne navodeći detaljno razlog posete. Na razgovor general je došao u pratnji vojnog izaslanika iz ambasade države čiji je državljanin bio i još dvoje službenih lica.

Tokom razgovora koji je bio protokolarne prirode i trajao jedva dvadesetak minuta, patrijarh se pozdravi sa gostima, a mene zamoli da im pokažem unutrašnjost Patrijaršijskog dvora. Goste povedoh do kapele Svetog Simeona i krenuh da im pričam o Žitiju oca Svetog Save, kad me general izvinjavajući se prekinu i reče ostalima iz pratnje da napuste kapele i mi ostadosmo sami.

Tad iz unutrašnjeg džepa od odela izvadi jednu malu fotografiju, veličine kao za pasoš, i upita me da li poznajem lice sa slike. Pažljivo pogledah, videh da je u pitanju muškarac, ali meni nepoznat, što i rekoh.

Na to general reče: "Zbog ovog čoveka me i danju i noću muči savest, i ja sam morao da dođem u Beograd da vidim patrijarha i da izrazim kajanje zbog svega što sam uradio. Naime kad su NATO snage ušle po Kumanovskom sporazumu u Prištinu, ja sam zatekao ovog čoveka koji se zvao Andreja Tomanović i koji je radio kao lekar u prištinskoj bolnici kako se pakuje i sprema da napusti grad.

Ja sam ga od toga odgovorio i rekao da su nam sad lekari najpotrebniji i dao mu čvrstu oficirsku reč da mu se ništa neće desiti, i da mu ja garantujem bezbednost.

On me je poslušao i ostao. Sutradan kad sam došao u bolnicu njega nije bilo. Svojim oficirima obaveštajcima sam naredio da ga pronađu. Posle nekoliko dana potrage dobio sam izveštaj da su Albanci doktora masakrirali, izvadili mu sve unutrašnje organe, a ostatke tela bacili.

Od tad moja muka ne prestaje jer sam se osećao krivim za njegovu smrt, što uistinu i jesam bio, i što sam pogazio oficirsku reč.

Imao sam potrebu nekom da ovo ispričam i zatražim oproštaj, ako je oproštaj moguć za ovo nedelo koje sam učinio.

Saslušao sam ga bez reči, nastavi vladika Andrej priču i očitao mu moleban za spas duše.

Kad sam ga ispratio odmah samo otišao do svoje kancelarije, seo za kompjuter i pronašao da je dr Andreja Tomanović bio jedan od najčuvenijih hirurga na Kosovu i Metohiji, da je rođen u Dubrovniku i da je imao šezdeset godina kad su ga zlikovci ubili. Episkop Andrej je završio svoju priču i zajedno sa svima nama poželeo mnogaja ljeta vladici Lavrentiju. "

Ručak se nastavio u potpunoj tišini. Svako od nas je bio zaokupljen sopstvenim mislima i utiskom koji je na njega priča ostavila. Polazeći sa slave zatražio sam od vladike Andreja blagoslov i dobio ga da njegovu priču saopštim i čitaocima "Pečata".

Ako ste priču već čuli - ne zamerite. Ne umem išta pametno reći, zato ću vam podariti nekoliko stihova Petra Petrovića Njegoša koji se tačno pre dvesta godina, 1813. rodio.

"S točke svake pogledaj čovjeka
Kako hoćeš sudi o čovjeku.
Tajna čojku čovjek je najviša!
Tvar je Tvorca čovjek izabrana;
Ako istok sunce svjetlo rađa,
Ako biće vri u luče sjajne,
Ako zemlja priviđenje nije,
Duša ljudska jeste besmrtna;
Mi smo iskra u smrtnu prašinu,
Mi smo luča tamom obuzeta. "




Idi na stranu - |listaj dalje|