fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

treskavica - 81707 - 18.01.2013 : Mile Pjevac Zvornik - best (6)

Đokin Toranj


U Kalinovik sam došao 11. aprila 1994. godine. Po završetku obuke su moju klasu i mene rasporedili na liniju. Ja sam otišao na Bjelašnicu na liniju Rakitnica i tu sam video sve moguće strahote rata. Povremeno su nas slali i na druge linije tj. gdje god je bilo potrebno.

U oktobru '94 sam premešten u minobacaclije i tu sam bio neko vrijeme dok me jedan dan poručnik Šarenac nije zovnuo i rekao da je stigla naredba iz Komande da odabere šest ljudi koji treba da idu u Gvozno u diverzante. Čim je to izgivorio, momci su dizali ruke i sami se dobrovoljno prijavljivali jer im je bilo žao sto ja moram iz jedinice.

I tako, nas šest je krenulo u Kalinovik gdje smo trebali zadužiti uniformu a zatim smo otišli na Gvozno. Tamo me je dočekao vodnik Savić i rekao:

  • "Ti sad brineš o tvijih šest ljudi. Sutra sa njima ideš na Đokin toranj!"

    I tako je i bilo! Ja i moji momci smo u dva sata noću krenili sa još njih osam iz jedinice ka Pašinoj planini. Išli smo oko tri sata. Na Pašinoj planini noć se nije mnogo razlikovala od dana jer je stalno bila magla, snijeg ili kiša.

    Kada je linija pukla, mi smo se pomješali sa mislimanima. Jedna zolja je udarila u bajtu i 12 momaka je poginulo. Jadna djeca, oni su bili pospali. Bilo je to rasulo živo. Nismo imali vezu sa komandom. U povlačenju smo zalutali pa u onoj magli zapucasmo jedni na druge a bili smo samo 30 metara jedni od drugih. Tada sam mislio da je sve gotovo. Tukli smo se sat vremena a nismo znali sa kim. Nnekako se sabrasmo i krenusmo prtinom. Opet zapucaše 84-ke po nama te ja padoh. Iza mene leži mislimansku vojnik, gaze po njemu. Htjede jedan da ga okrene, traži oružje te ja viknuh na njega. On ga pusti. Javljaju da im ja to njihov kapetan pa hoce da ga izvuku. Neko je naredio da ga stave na konja o odnesu do komande, valjda u razmenu.

    Pada i druga noć. Malo se smiri. Mi svi čitavi. Postavljamo šator ali ne može jer nam to ne dozvoljava vjetar. Javljaju nam da je linija uspostavljena. Jadni oni momci linijaši koji su gore bili i po dva mjeseca, veoma često gladni i žedni a često i bez veze sa komandom. Uglavnom su bili ostavljeni na milost neprijatelju.

    Sutradan smo sišli u Gvozno, a dan kasnije su nas poslali na Lupoč.

    Ovaj napad mi je malo bolje ostao u sjećanju i ukoliko se neki od gardista nađe u njemu neka ga i on opiše.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|