fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

hrasnica - 80457 - 12.12.2012 : Filip Lazarov Hrasnica - best (2)

Šta reći nakon svega?


Vec sam opisao kako sam i pod kojim okolnostima otišao iz Hrasnice, za mene su tada "navijali" i HOS i HVO i policija u Hrasnici. Svi su oni bili za to da ja odem odatle jer su smatrali da ja u ratu nemam ništa da radim?

Neki ovo sigurno neće shvatiti i pitaće se ko sam ja da me štite svi? Ja samo mogu da kažem da sam bio dobar čovjek u životu i da mi se to vratilo dobrom.

Ne želim da neko pomisli da se nisam bojao. Međutim, kada se nađeš u situaciji gdje ne želiš da budeš i onda shvatiš da šupci koje sam prije šutirao imaju vlast i oružje da te ubiju, onda si tek gotov!

Ja sad opet odgovorno tvrdio da smo se organizovali, jedan štab i da nam je neko dao imena Srba u Hrasnici, dva-tri automata i da smo se organizovali i krenuli od moje zgrade u Alekse Bojovića ja garantujem da bismo cijelu Hrasnicu očistili za noć jer nema boljih ratnika od Srba kada su u škripcu.

Ali eto, bi što bi, istrebiše nas Srbe iz Hrasnice i ja sam jedan od sretnih preživjelih!

Sto se tiče zločinaca i imena, moram reći da mi tada nije bilo bitno kako se ko zove jer je to bila borba za život od početka do kraja. Nisam se baš brinuo kako se ko zove, evo od ove jedinice HOS-a koju cijelo vrijeme pominjem sećam se Gabrijela i jednog Šiptara pod nadimkom "Šok" dao mi je i neki telefon u Rijeci da mu se javim a ja mrzim Šiptare ne znam zašto a vidiš opet šiptar me spase.

Ne mogu da se sjetim ni svojih najbližih boraca osim mog Alije Mekića kojeg eto opet dižem u nebesa kao jednog od muslimana koji je prema meni bio čovjek. I kada kažem čovjek znači da je on od tih koji je znao moju situaciju i pomogao mi je bez rezerve da kao prvo pošaljem ženu i djecu u sigurnost i poslije da i ja sam odem tamo. Znam i siguran sam da nikad nije požalio za to!

I opet da pomenem mog školskog druga iz gimnazije Vehbiju Numanovića, policajca koji je u trenutku mog hapšenja i odvođenja u podrum višespratnica u Hrasnici ipak smogao snage da pita za mene i tako me spasio sigurne smrti. Ništa manje nije zaslužan ni moj prijatelj Junuz, inače Sandžaklija, kome smo ja i Mujo malterisali radnju, ko kaže da Sandžakije nisu dobri ljudi? Obojica su se odmah zauzeli za mene da izađem iz Hrasnice jer su smatrali da nemam tu šta da radim i da trebam ići odatle.




Idi na stranu - |listaj dalje|