fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

srpska - 80359 - 11.12.2012 : Boris Sirob Srbija - best (2)

Nekad hajduci, sada šupci


Biti hajduk nekada je bila čast. Onaj koji je imao titulu hajduka mogao se ponositi njome, dičiti se time što brani srpski narod, što ga hrani i što živi za njega.

Hajduci su oduvijek bili hrabri ljudi. Bili su buntovnici, zaštitnici pučanstva, ljudi željni pravde i slobode. Vremenom se sve mjenjalo, i kako je sve uznapredovalo hajduci viš nisu bili poštovani kao što je to bilo nekada. Danas ljudi na hajduke više ne gledaju onako kako su to radili njihovi savremenici.

U to vrijeme, vrijeme "mira" , ljubavi , poštovanja, srpski narod je branila grupa hajduka o kojoj se dugo pričalo. Grupu su činili sve jaki ratnici sve bolji od boljega i ja - jedina djevojka koja je ikad bila među toliko junački glava. Nisam baš najsigurnija kako sam zapala u družinu , ali znam da sam bila odlično prihvaćena.

U družini nisam imala neke velike obaveze. I ako sam ja htjela da zajedno s njima idem u pljačkaške pohode, da branim narod i ubijam Turke, to nisam mogla. Bila sam odgovorna za hranu, pranje veša, spremanje logora i svega što je pristajalo jednoj djevojci.

Dani su brzo prolazili. Bili su ispunjenji smjehom, igrom, nadmudrivanjem... Svakodnevno smo se odmjeravali u tome ko može dalje da dobaci ili skoči. Nije bilo ljubomore, svađe, mržnje... Naš harambaša bijaše hrabar i moćan ratnik, pun samopuzdanja, želje i volje . Ipak, ne mogu da kažem da se mnogo izdvajao od ostali junaka jer su svi oni bili osvetnici, željni turske krvi i glava. I tako, bila sam ono što sam bila, dio jedne takve družine.

Oko Mitrovdana bismo se povlačili kod jataka. I to su bili dobri i časni ljudi. Bili su pravi domačini, požrtvovani i pažljivi. Bilo mi je jako drago što poznajem takve ljude!

Mnogi hajduci nisu bili omiljeni među narodom, međutim to je bilo zbog toga što ih nikada nisu dobro upoznali. Sami njihovi pistupci i djela, odnosti to što žele da spasu od Turaka mnogo govori o njima.

Nađoh ovaj pismeni rad, pročitah ga pa rekoh:

  • "Super si maštarila , odlično si ovo napisala!"
    "Još me je nastavnica pohvalila kako sam se odvažila da pišem na ovu temu! Jedina od djevojčica i da sam najbolje napisala pismeni i kako sam odgojena u skaladu sa starim duhom i tradicijom srpskog naroda.

    Odavno me ništa nije iznenadilo kao ovaj komentar nastavnice u vremenu kad nismo hajduci već šupci, u vremenu kada svi gledamo Sulejmana Veličnstvenog i pitamo se da li je stvarno onako bilo. Da li moja čerka mašta u zabludi o hajducima? Opet nekako se nadam da nije tako, možda među nama šupcima ima još po neka Milunka Savić!

    Prije neki dan pročitah članak o Milunki, srpskoj Jovanki Orleanki. Milunka Savić, nosilac dvije Karađorđeve zvijezde sa maćevima , više zlatih ordena za hrabrost iz velikog ( Prvog svjetskog rata ) na kraju kao i svi pravi junaci i hajduci umrla je zaboravljena od svih.

    Ne mogu da iskopiram ovaj članak o Milunki Savić sa neta. Pronađite ga vrijedan je svakog slova.

    I mi svoje hajduke lagano zaboravljamo. Eh, kakvi smo mi šupci!

    Da se nikad ne zaborave srpske Jovanke Orleanke.

    Boris




  • Idi na stranu - |listaj dalje|