fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

hrasnica - 80091 - 01.12.2012 : Filip Lazarov Hrasnica - best (0)

O Hrasnici, mudžahedinima, Hrvatima, napadu na Ilidžu...


Moj prijatelju Jovane!

Još i danas, 20 godina nakon tih događaja, ja još uvijek pitam sam sebe da li je to istina ili da li se to doista desilo ili je to samo nešto što se stvorilo u mojoj glavi?

Na našu žalost, sve bilo upravo onako kako pišem. Možda je ovo vama pomalo i zabavno, kao kada čitate neku knjigu ili gledate neki film, ali mene jeza hvata i na samu pomisao kroz šta sam sve prošao. Ako su muslimani imalo sumnjali u tebe, odnese te noć, pa si morao stalno biti u ofenzivi, agresivan i neumoljiv.

U Hrasnicu smo išli preko Kovača, nekim puteljcima za koje su Srbi sigurno znaili pa su nas gađali kada smo tuda išli. Ja sam odmah rekao da nije normalno ko je to naredio i da moramo promjeniti put. I tako smo i uradili! Nakon toga smo svaki put išli drugim putem. Uvjek sam govorio ljudima da bude apsolutna tišina i razmak između vonjnika bar 15-20 metara. A oni su se uvijek nabijali kao ovce! Također sam im govorio da kada čuju zvuk poput onoga tupog "klunk" znači da je granata ispaljena i da treba trčati deset a potom leši jer onda pada. Koga uhvati, njemu nema pomoći. Nakon toga, kada padne svi u trk do sledeće granate...

Kao što reče moj prijatelj Alija Mekić "da sam znao išao bih u srpsku vojsku"... Ali, tako je bilo u početku u Hrasnici.

Volio bih da se javi neko ko zna nešto o Hrasnici ili ko je u toku rata bio u Hrasnici, da potvrdi ili demantuje moju priču.

Što se mudžahedina tiče, u Hrasnici me je 1992. godine Alija Mekić upozno sa tri Arapina. Ne znam odakle su bili, ali su tu došli da k'o fol vode rat protiv nevjernijka, kako su oni zvali Srbe i Hrvate. Ne znam da li je tada Alija objasnitim šupcima da se i ja molim krstu, ali mislim da nije?!

Ovako je izgledao njihov rat: izađu na livadu ispred stana i postave dva-tri minobaca i onda opale dve tri granate. Ja mislim da oni uopšte nisu imali pojma gdje gađaju. Zatim se, uz obavezan "Alahu Ekber" bacaju na koljena i mlate rukama k'o ludi. Narod je bio očaran sve dok nije došo odgovor sa Ilidže, Kasindolske i Kotorca u obliku stotine granata raznih kalibara... Nakon toga im više nije bilo do smijeha...

Ja sam im više puta rekao da ne traže vraga jer ih niko ne dira a oni uporno napadaju Ilidžu. Jednostavno nisu htjeli da odustanu! Primjera radi, kada je trebao neki Daidža iz Hercegovine da sa 30.000 bojovnika napadne Ilidžu, ja sam bio na Stojcevcu. Ovi pucaju iz minobaca 60-ih, ja ih pitam što pucaju kad je sutra napad. Iznose sanduke pune rucnih bombi i ko fol da ih probaju, mi ih bacamo. Ja ih pitam zašto ih bacamo a oni kažu da hoće da vide koja puca a koja ne. A sta sutra kad je napad? Ujutro su javili da nemamo granata, nemamo bombi, nemamo municiju i ostali na početnom položaju. Umjesto nas, na Ilidžu su poslali nekakvu djecu iz neke Fikretove specijalne jedinice. Kod nas se pričalo da su tada na Ilidži bili i Šešeljevci i Niški specijalci. No, bez obzira ko je tamo bio, ova djeca su tamo dobro nagrabusila pa su kasnije bježali puzeći kroz šiblje i kamenje. A rekli su da samo treba ušetati u Ilidžu. Sve vrijeme su baratali sa pogrešnim podacima. Govorili su da je Ilidža pala i da samo treba ići zauzeti stan. Bilo je i takvih glupana koji su ušli u autobuse i doista krenuli na Ilidžu.

Muslimanska propaganda je njih koštala mnogo života, ali to oni nikada neće priznati. Ja to znam jako dobro jer sam bio sa one strane. Gledam sa Stojčevca kako se odvija akcija. Vinko Puljić, komandant Stojčevca gleda u mene i kaže "kožu ću mu odrati i ti ćeš to gledati" misleći na mog badžu Mišu Grbića.




Idi na stranu - |listaj dalje|